2011. g. u Srbiji će na Internetu definitivno biti  obeležena ekspanzijom Web sajtova za grupnu kupovinu (en. Social Shopping). Do ovog momenta, u 2011. g. pojavilo se preko 20 novih sajtova koji samostalno obezbeđuju novu ponudu (uglavnom) usluga sa popustima od preko 50 odsto.

Grupna kupovina = Prodaja kupona sa popustima

Poslovni model grupne kupovine zasniva se na klasičnoj prodajnoj promociji, odnosno radi se o varijanti advertajzing poslovnog modela gde postoji prodaja mogućnosti za kupovinu usluga po definisanim popustima (prodaje se kupon/vaučer sa naznačenim popustom).

Obzirom da je smisao ovog poslovnog modela ostarivanje velikih popusta (preko 50 odsto, često i preko 70 odsto) pri kupovini, jedino se različite usluge sa velikim profitnim marginama mogu nuditi preko Web sajtova za grupnu kupovinu.

Najčešći način dolaženja do ponuda usluga koje se nude sa velikim popustima  Web sajtovi za grupnu kupovinu obezbeđuju putem ostvarivanja određenog (većeg) broja prodaja kupona sa popustom za određenu uslugu, da bi ta ponuda uspela. Ponuda sa popustom može da bude vremenski ograničena (a ne mora), da bude ograničena brojem prodaja, ali može da bude i neograničena.

Logika prodaje sa velikim popustima preko ovih servisa za kompanije koje nude usluge bi trebalo da bude promocija same ponude kompanije koja daje popust na neku uslugu:

  • Konkretna ponuda se javno oglašava i vidi je veliki broj online korisnika
  • Online korisnici koji kupe vaučere i isprobaju konkretnu uslugu, ako su zadovoljni uslugu će ponovo koristiti, i/ili će je preporučiti svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

U kontekstu poslovnog modela prodajne promocije na kojem se zasniva grupna kupovina, postavlja se pitanje promotivnih efekata za ponude usluga koje se na neograničeni period mogu kupiti sa velikim popustom, ili nije potreban određeni broj prodaja da bi ponuda usluge pod određenim popustom uopšte bila aktuelna:

  • Da li te usluge inače nemaju realnu cenu ako se dugo mogu prodavati sa velikim popustima?
  • Da li je te usluge inače teško prodati po drugačijim cenama ako se mogu prodavati sa velikim popustima u velikim količinama?
  • …

Stanje grupne kupovine u Srbiji (2010/2011)

Uspeo sam da pronađem preko pretraživača ukupno 26 sajtova koji predstavljaju klasične servise za grupnu kupovinu i 6 sajtova koji prikazuju ponudu različitih servisa za grupnu kupovinu (tzv. agregatori za grupnu kupovinu). Indikativno je veći broj ovih servisa nema implementirane sve aktuelne sisteme online naplate u Srbiji (iako je poslovni model takav da je veoma važno da se odmah plati kupon). Kasnije sam došao do spiska od 42 sajta grupnu kupovinu!

Postoji još nekoliko servisa koji predstavljaju (agregiraju) različitu robu sa popustima, i u svojoj ponudi imaju i jedan deo ponuda sa sajtova za grupnu kupovinu.

Ako se pogledaju poslovni podaci sa APR-a za 2010. g. (kada su se pojavili prvi sajtovi za grupnu kupovinu), možemo videti sledeće (posmatrani su servisi sa istim imenom kompanije u d.o.o. statusu kao što je ime sajta):

  1. Kupime.com servis je imao poslovni prihod od 2,653 mil. din. i gubitak od 2,218 mil. din.
  2. Kolektiva.rs servis je imao poslovni prihod od 1,894 mil. din. i gubitak od 13,405 mil. din.
  3. Grupovina.rs servis je imao poslovni prihod od 0,289 mil. din. i gubitak od 0,920 mil. din.

Određeni broj servisa ovog tipa formalno posluje u sklopu kompanija koje imaju i druge delatnosti pored sajtova za grupnu kupovinu (iako i ove kompanije nemaju baš neki visok prihod na godišnjem nivou), neke od firmi su u statusu preduzetnika.

Neki od ovih Web sajtova i dalje (septembar 2011.) uopšte nema podataka o tome ko stoji formalno iza servisa (koja kompanija), što je kažnjivo aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača (odnosi se na specifikaciju podataka koji moraju da stoje o prodavcu na Web sajtu), i bilo ko može svakog momenta da prijavi tržišnoj inspekciji ovakve e-trgovce.

Grupna kupovina iz ugla e-trgovaca

Zamolio sam Jelenu Tešić, direktoricu servisa Kupime.com za područje Srbije, da prokomentariše iz svog ugla aktuelno stanje grupne kupovine u Srbiji:

1. Kako ocenjujete trenutno stanje e-trgovine u Srbiji, i s tim u vezi aktuelan razvoj servisa za grupnu kupovinu?

Dolaskom sajtova grupne kupovine na tržište Srbije zapravo počinje prava e-trgovina. Do tada su postojali usamljeni pokušaji koji su znali da je budućnost u ovakvom načinu trgovine, ali na žalost ni jedan od tih sajtova za prodaju robe nije bio ovoliko rasprostranjen kao sajtovi za grupnu kupovinu danas. Razlog za to su pre svega atraktivne ponude koje su animirale naše korisnike da počnu na ovakav način da kupuju, iako je do tada postojala averzija i bojazan od plaćanja platnim karticama na internetu.

Početak rada našeg sajta i naših kolega ohrabrio je naše buduće korisnike da svoje prve online kupovine obave baš na našim sajtovima. A to je sasvim dovoljan početak jednog dugoročnog odnosa na obostrano zadovoljstvo nas i naših online kupaca. Razvoj budućih usluga i servisa zasnovanim na principu online kupovine, biće i ubuduće naš cilj na tržištu Srbije i regiona.

2. Da li rezultati vašeg poslovanja u poslednjih godinu dana mogu da se tumače kao mnogo bolji u odnosu na prethodni period, u kontekstu sveprisutne priče o značaju servisa za grupnu kupovinu (da li po vašem mišljenju postoji preterivanje u isticanju značaja grupne kupovine, ili za to ima osnova)?

Rezultati u ovoj godini su gotovo deset puta bolji od prošlogodišnjih, ali to su sasvim razumljive statistike ako se zna da je KupiMe začetnik grupne kupovine u Srbiji. Uložili smo mnogo vremena i novca u marketinške kampanje kroz koje smo javnost edukovali šta to mi nudimo, kakav je to mehanizam grupne kupovine, šta su benefiti za pružaoce usluga i online kupce.

Danas sa sigurnošću možemo reći da nema socijalno aktivne osobe u Srbiji koja ne zna šta je to grupna kupovina. Jer grupnom kupovinom puno je značajajnih područja života pokriveno – ekonomski, socijalni i edukativni.

3. Koliko po vašim informacijama ima “ozbiljnih igrača” na tržištu sajtova za grupnu kupovinu (obzirom da ih ima preko 40 trenutno u Srbiji), i šta su po vašem mišljenju parametri koji će odlučiti o tome ko će opstati od sve te gomile sajtova u narednim godinama?

Već naredne godine možemo očekivati da se situacija na tržistu iskristališe i pokaže ko su zapravo najuspešniji sajtovi, a to pre svega znači ko ima najviše aktivnih korisnika. Po našim saznanjima i iskustvu iz drugih razvijenih ekonomija, opstaće ne više od deset  sajtova, a od toga se pet može smatrati liderima.

Ovo je biznis model koji iziskuje velike investicije u marketinške kampanje i podršku atraktivnim ponudama, zbog toga će oni koji nisu spremni to da isprate vremenom početi da gube aktivne korisnike, a time i potencijalno dobre poslovne rezultate.

Problemi grupne kupovine – Velika priča, Puno servisa, Malo para

Kao što se lepo može videti iz podataka sa APR-a (situacija mi dosta liči na aukcijske sajtove u 2009. g.) da ovo tržište u prošloj godini teško da je “dobacilo” 50.000 EUR na godišnjem nivou, ipak se u našim uslovima za sada više radi o obećanju uspešnog poslovnog modela, nego što on to stvarno jeste. Razlozi jesu mnogi, ali kada ovakve poslovne prihode pokažete nekom klasičnom trgovcu – pažljivo posmatrajte njegovu reakciju…

Obzirom na probleme koje trenutno ima najpoznatiji servis za grupnu kupovinu – Groupon, uopšte nije čudno da troškovi ovog poslovnog modela i u našim krajevima prevazilaze prihode (bar u 2010. g.), ali to ne znači da će ovakva situacija sa domaćim sajtovima za grupnu kupovinu biti zauvek loša. Pitanje je samo ko će opstati, jer sada imamo suviše Web servisa ovog tipa.

Trenutna situacija je kao na divljem Zapadu – kopiraju se ponude, kradu se klijenti, i dalje se pojavljuju novi servisi, a sve se dodatno komplikuje pokušajima agregatora za grupnu kupovinu da se postave između kupaca i klasičnih sajtova za grupnu kupovinu.

Tokom naredne godine situacija na ovom tržištu će biti znatno “čistija”, jer će se definitivno izdvojiti oni servisi koji mogu da se nose s konkurencijom. Neće svi moći da izdrže gubitke koje nosi sa sobom ovaj poslovni model, a naročito je važno ko od ovakvih servisa ima dobro organizovanu prodaju koja dugoročno može da opstane na ovom tržištu. Činjenica je  na ovdašnjem tržištu ima više inostranih servisa za grupnu kupovinu koji zbog investicionih aktivnosti mogu da se izdvoje od ostale konkurencije, ali da li će se to desiti, videćemo.

Ono što se i sada vidi je da je fokus i dalje na ponudama iz Beograda (Beograd i ima najveći broj firmi na jednom mestu), ali se pojavljuju servisi koji uspevaju da ostvare povoljne ponude i u drugim gradovima.

VN:F [1.9.7_1111]
Ocenite ovaj članak:
Ocena: 8.8/10 (19 glasova)
Sjaj i beda grupne kupovine u Srbiji, 8.8 out of 10 based on 19 ratings
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...