Dragan Varagic

U poslednjih osam ili devet godina, svaka interna edukacija zaposlenih koju obavljam počinje sa osnovama ozbiljnijeg korišćenja Interneta, koje se mogu sažeti u pronalaženju odgovora na dva pitanja:

1. Kakav je ovo Web sajt na kojem se nalazim?
2. Ko su ovi korisnici čije aktivnosti vidim?

Šta znači “progledati” na Internetu?

Moje iskustvo govori da praktično sve osobe koje slušaju ovakve obuke, odmah nakon saznavanja na koji način da oni samostalno rade monitoring online medija, i da su u mogućnosti da procenjuju (estimation) i ocenju (evaluation) Web sajtove na koje nailaze, ovakve osobe imaju veoma brzo potpuno drugačije viđenje Interneta!

Za procenu online aktivnosti korisnika potrebno je malo (ili mnogo) više vremena, ali samo saznanje kako se to radi čini ovakve osobe mnogo sigurnijim na Internetu, a to je veoma važno naročito u situaciji kada te osobe posle nekog vremena treba da počnu sa ozbiljnijom komunikacijom sa korisnicima…

Sa aspekta poslovnog korišćenja Interneta, organizacija je “progledala” online kada samostalno saznaje:

• Šta se sve dešava online u vezi sa organizacijom?
• Gde se dešavaju te aktivnosti?
• Ko sve prenosi informacije u vezi sa organizacijom?

U odnosu na ocenu (evaluacija) postojećih aktivnosti pravi se procena (estimacija) da li treba reagovati i kako reagovati u odnosu na aktuelna online dešavanja u vezi sa organizacijom.

Evaluacija Web sajtova

Generalno posmatrano, jedan od dobrih razloga zašto je potrebno znati kakav je koji Web sajt (naročito kada vi imate Web sajt) jeste momenat kada vas kontaktira “zilion” nekih osoba sa “nekih” Web sajtova, i krenu sa tvrdnjama kako imaju stotine hiljada posetilaca na dnevnom ili mesečnom nivou, i da biste vi obavezno trebali da se reklamirate kod njih.

U ovakvim slučajevima veoma lepo za početak mogu da posluže indikativne alatke kao što je FF ekstenzija SearchStatus, gde odmah vidite Google PR, Alexa rejting ili MozRank. Za detaljnije uvide u to kakav je to Web sajt o kojem se priča, može lepo da posluži alatka Google AdPlanner. Ove alatke su naročito korisne da se utvrdi kako posmatrani Web sajtovi “stoje” u odnosu na druge Web sajtove (naročito one u istoj privrednoj grani), pa ako su veoma nisko na datim listama (npr. liste na Alexa.com servisu), uz niski Google PR, onda možete biti dosta sigurni da vas neko laže! Ako je situacija bliska rezultatima sajtova za koje sigurno znate da su posećeni, onda morate raditi još istraživanja.

Osnovni parametri na osnovu kojih se ocenjuju Web sajtovi:

• Ko su autori Web sajta?
  Veoma često se dešava da Web sajtovi nemaju nikakve podatke o tome ko stoji iz njih, postoji samo neki formular, bez adresa, brojeva telefona i sl. Kakvo imate mišljenje o ovakvim Web sajtovima?
• Kakvu vrstu i obim sadržaja obrađuje Web sajt?
  Da li su to npr. neki veoma “plitki” sadržaji, koji vas samo “navlače” na kupovinu? Da li su to samo neke kopije sadržaja koje možete da pronađete svuda na Webu? Da li su sadržaji pismeni, ili imaju greške tipa “bijo sam”, “mis’im b’ate”, i sl.
• Da li se može brzo saznati/pročitati motiv kreiranja Web sajta?
  Ako se npr. Web sajt bavi isključivo “blaćenjem” određenog broja proizvoda, ko je taj koji bi želeo da pokrene ovakav sajt – nezadovoljni korisnik (ko je taj, da li ima info o njemu), ili je to možda konkurencija?
• Koliko su česte promene na Web sajtu?
  Sigurno ste videli sajtove sa sadržajima koji nisu ažurirani godinama. Koliko treba verovati informacijama sa tih Web sajtova?
• Da li ovakvi Web sajtovi (medija) daju podatke o njihovoj posećensti, i na koji način ih daju?
  Jedna je stvar ako imate Web sajt za koji su rađena eksterna istraživanja demografije korisnika od strane poznatih statističkih agencija, a druga je stvar kada imate neke slike o posećenosti koje se lako prepravljaju u Photoshopu.

Evaluacija online aktivnosti pojedinaca

Na Webu se stalno dešava da neki korisnik negde na Webu iskritikuje neki proizvod, uslugu, samu kompaniju i sl. Organizacije nekada na to reaguju (za sada retko), a i kada reaguju, organizacije najčešće to rade “trapavo” i obraćaju se “krivim” pojedincima – zato što je napisao nešto protiv njih!

Verovatno ste primetili da kada krene neka negativna priča, u jednom slučaju se desi da se veoma brzo “ugasi” čim je krenula, dok se nekada dešava da se druga priča “razglaba” danima na hiljadama mesta na Webu, i na kraju završi kao (udarna) vest u medijima.

Ovo su razlozi zašto je važna analiza aktivnosti pojedinaca – da bi se sa aspekta posmatranja organzacija procenila mogućnost kako će reagovati online zajednica (veći broj povezanih pojedinaca na Webu) u odnosu na aktivnost pojedinca koji je npr. napisao nešto loše o organizaciji.

Iz tog razloga je veoma dobro znati metode ocenjivanja angažmana pojedinaca, a iz te oblasti obavezno preporučujem da ozbiljno proučite članak: “Behaviorgraphics Humanize the Social Web“.

Pomenuti članak opisuje ažurirano istraživanje kompanije Forrester iz 2010. g. na temu tzv. socijalne tehnografije, koje ima za cilj da označi koji procenat osoba ulazi u angažman na Webu, i koji su to vidovi angažmana:

Ispostavlja se da su društvene mreže u poslednje tri godine (čitaj – Facebook) dovele do značajnog porasta angažmana online korisnika, koji se pre pojave Weba merio sa maksimalnim vrednostima od oko 25 odsto populacije!

U 2010. godini procenat najaktivnijih pojedinaca (oni koji rado i često javno  ostavljaju svoja mišljenja) se povećao na 61 odsto (kritičari i kreatori) sa 34 odsto koliko je iznosio procenat veoma aktivnih korisnika Weba u 2007. g.

Raznorodna istraživanja potvrđuju da su najangažovaniji pojedinci na Webu upravo blogeri (!), i obično njihovi nalozi na ostalim društvenim medijima jesu među najuticajnijim. To je i razlog zašto je potrebno znati ko su ciljani blogeri za određene organizacije i kakav je njihov angažman na Webu.

Zašto je važna domaća online zajednica?

Jedno od najvažnijih pitanja koje sam ikada dobio na nekoj internoj edukaciji zaposlenih je postavljeno na poslednjoj edukaciji u Erste banci (uskoro možete očekivati studiju stučaja):

“Mi se kao banka obraćamo kompletnom stanovništvu u Srbiji. Zašto se onda u vezi sa Internet komunikacijom veoma često pominje online zajednica određenih pojedinaca, kada oni nisu naša jedina ciljna grupa – čak i na Internetu ima mnogo više pojedinaca od te zajednice?”

Svaki pojedinac na Internetu ima neki uticaj na određeni broj drugih pojedinaca. Što je pojedinac uticajniji, obraća se širem krugu pojedinaca, među kojima se veoma često nalaze i neke druge takođe uticajnije osobe. Praksa pokazuje da se određena poruka mnogo brže širi (i putem Interneta) kada je prenose uticajniji pojedinci.

U Srbiji ima nekoliko manje ili više povezanih  Internet zajednica koje imaju mogućnost nešto bržeg širenja poruka nego što bi to bio slučaj kada samo anonimni pojedinci (“osobe slične meni“) šire poruku.