Dragan Varagic

Povod zašto ovo pišem je vest o protestu radnika novosadskog HINS-a, koji su pretili da će zapaliti i sebe i potražitelje mašina za konfiskaciju zbog naplate potraživanja “Metals banke”. Bivši vlasnici Branko Jovanović i Dušan Prodanov (poništena privatizacija) su stavili hipoteku na imovinu HINS-a da bi uzeli kredit.

Ovaj primer neuspele priatizacije je na žalost matrica na osnovu koje je veliki broj pojedinaca pokušao da dođe do velike imovine, ne svojim sredstvima, već da iskoristi postojeću imovinu i da kroz nju pokuša da “oživi” posustale firme tokom devedesetih godina. Kada se dozvoli privatizacija onima koji hoće da postanu vlasnici velikih firmi bez sopstvenog kapitala koji finansira oporavak i napredak firme, ovake stvari se dešavaju.

U ovom i većini sličnih slučajeva, uglavnom se ništa ne desi onima koji su doveli ovakvu firmu do bankrota svojim “ne-domaćinskim” ponašanjem (bar da Zakon na neki način reguliše konfiskaciju imovine onih koji su doveli firmu do konačnog bankrota). Ali zato poverioci naravno traže svoja sredstva nazad, iako bi trebalo videti ko je ovde odgovoran za ovu situaciju – pa verovatno Država koja je dopustila da se oako nešto desi (kupovina firme bez dovoljnih sredstava za istu) – pa bi ona trebalo i da reši pitanje ovakvih slučaja povrata sredstava za nepovoljne kredite, kada su već poništili privatizaciju.

Kao su firme propadale tokom devedesetih godina

Imao sam prilike u nekoliko navrata da čujem veoma detaljno ozbiljne priče o tome šta se dešavalo sa firmama koje su propadale tokom devedesetih godina, zašto se to dešavalo i ko je za to odgovoran. Od 2000. g. do današnjih dana, NIKO nije odgovarao za sunovrat firmi tokom devedesetih, iako se radilo o tipičnim krađama, razbojništvima i sl., sve po principu onoga što se dešavalo sa tzv. “stečajnom mafijom”.

Obično su gen. direktori u saradnji sa direktorima finasija uzimali nepovoljne (zelenaške) kredite, za koje su dobili proviziju da bi ih uopšte uzeli od određene banke (ili neke druge finansijske institucije/pojedinca), iz razloga isplata plata, ali ne i pokretanja nekog vida proizvodnje ili plasiranja proizvoda.

Dokaz da se u većini slučajeva radilo o čisto kriminalnim delima (koja se uglavnom sada teško dokazuju jer su vinovnici tih dela uklonili dokaze o istima) može se videti kroz firme koje su prošle dobro, čak odlično u om periodu, kao što su Metalac, Hemofarm i sl., a to su firme koje su se među prvima privatizovale u Srbiji po principu jednostavnog prebacivanja društvene imovine u akcije zaposlenima. Na taj način i direktori i radnici su se trudili da zadrže svoj posao kvalitetnim aktivnostima i u okolnostima Sankcija (koje su bile dobar izgovor za nerad i kriminal), jer su za to imali interes!

Svakao mislim da bi već danas trebalo uvesti obaveznu konfiskaciju imovine vinovnika privrednog kriminala, uključujući i povezana lica.