e-business, e-marketing, online pr consultant
Primer kako ne treba poslovati – Pekare “Kao nekad”
Oct 22 2010- 6:04 pm napisano u Tekstovi na temu poslovanja by Dragan Varagić
- 5,517 pregleda
- 43 komentara
Ako ste iz Novog Sada, u poslednjih nekoliko meseci ste verovatno primetili naglu pojavu većeg broja pekara pod nazivom “Kao Nekad“. Ovo nije jedini lanac pekara koje niču po Novom Sadu “kao pečurke posle kiše” u poslednje dve godine, ali ove su pekare dosta uočljive zbog neobično kvalitetnog konceptulnog pristupa samom izgledu pekara, postavke i izgleda proizvoda.
Pre nešto više od dva meseca, u mom komšiluku u krugu od 300m od mesta gde stanujem otvorene su ove dve pekare. Bilo mi je veoma drago zbog toga što u blizini imam ove pekare, jer volim kada vidim da neko pokušava da se diferencira od konkurencije na kvalitetan način.
Porodično smo uzimali više različitih proizvoda iz ovih pekara, uključujući nihovu verziju domaćeg hleba, lenje pite, i najbolje od svega – kukuruzne štapiće. Ostali proizvodi su nam se porodično prosečno dopali (ima i boljih proizvoda, čak i u našoj okolini), ali ti štapići su stvarno mnogo dopali.
Pre nekoliko dana dok sam u toj pekari kupovao hleb, bacio sampogled u stranu gde se nalaze lenje pite, i učinilo mi se da su nešto manje nego što su bile ranije. Nisamobratio pažnju na to i izašao sam iz radnje sa kupljenim hlebom. Sutradan sam ponovo došao u pekaru i kupio kukuruzne štapiće i sedviče koje prodaju u toj pekari. Nisam gledao šta radi žena koja je pakovala naručene proizvode, već sam ponovo pogledao u pravcu lenjih pita i ponovo sam pomislio kako su ove pite manje nego što su bile ranije (zaboravio sam u tom momentu da sam isto pomislio i dan ranije).
Kada sam stigao kući imao sam šta da vidim – i sedvič (skuplji) i kukuruzni štapići su vidno izgubili veličinu koju su imali ranije (napomena: u ovoj pekari smo kupovali nešto na svaka 2-3 dana). Naravno, cene su ostale iste.
Kada su ukućani videli šta se desilo, kolektivno smo odlučili da nećemo više kupovati u ovoj pekari, jer inače u komšiluku ima sigurno još 7-8 pekara.
Brending nije samo pakovanje
Slobodna je volja kompanije na koji će način poslovati, na koji će način formirati cene i uticati na porast profita, li isto tako i mi kao potrošači imamo slobodnu volju da odlučujemo o tome na osnovu čega ćemo kupovati ili nećemo kupovati određene proizvode.
Svima vam je poznata čuvena priča sa stotinama picerija koje su se otvarale i zatvarale u poslednjih 20 godina, u kojima ste na početku imali pice sa puno sira, mariniranih pečurki, šunki, itd. Posle šest meseci na istom mestu odjednom na pici ima vidno manje sira, pečurke postaju zveže pečene, a ima nešto manje i šunke…
Smatram da je ovakav odnos firmi prema svojim klijentima krajnje pogrešan i poguban, a u isto vreme – sve ovo vreme, kada mi se nešto slično desi imam samo jedan komentar (uvek): “Da li vlasnici onih firmi koji smanjuju porcije svojih proizvoda uz ne menjanje cene misle da smo mi glupavi, ili da smo magarci, pa da ne znamo da su to uradili”.
U slučaju pomenutih pekara, bez obzira na sav sjaj konceptualnog pristupa “pakovanju” prodavnica, to ništa ne vredi ako mušterije smatraju da su izigrane.
Ne verujem da su pomenuti proizvodi baš svi u istom danu izgubili na veličini, ali se ispostavilo da sam to saznao odjednom, i nije mi se nimalo dopalo.
- Tagovi: Brand Marketing, Poslovanje
Komentare ovog članka možete pratiti preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa vašeg web sajta.
43 komentara na “Primer kako ne treba poslovati – Pekare “Kao nekad””
Ostavite vaš komentar
Advertisement
Pratite ovaj Blog
Kategorije
- Članci na temu Internet marketinga (186)
- Događanja i teme u vezi sa Internetom (180)
- E-start (7)
- General (18)
- Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji (119)
- Nekategorisano (6)
- Odnosi s javnošću na Internetu (68)
- Opušteno (51)
- Političke teme (44)
- Predavanja (34)
- Priča o blogovima (178)
- Prikazi (129)
- SEO optimizacija sajta (32)
- Sideblog (20)
- Social Media (136)
- Tekstovi na temu e-biznisa (190)
- Tekstovi na temu poslovanja (81)
- Tekstovi u vezi sa medijima (77)
- Teme marketinga i odnosa sa javnošću (59)
Twitter poruke
- RT @vladaweb: @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 sutija_web (Marko Šutija)
- @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 vladaweb (Stanković Vladimir)
- :)))) RT @MaryannLong: #DUEL #Anal #pornhub My collection of lesbians http://t.co/xBuX1uzg May 16, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- @varagic U celom serijalu @recnarec debata korišćen je #recnarec za praćenje. #izbori2012 May 16, 2012 recnarec (Reč na reč)
Featured Post
- Optimizacija poslovanja i komunikacije putem Interneta
Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili [...] - Zašto su bitni linkovi u tekstu?
Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, [...] - Metodologija izgradnje poverenja na Internetu
Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, [...]
Registracija
Prijava
- PRObjava:Građani čekaju predsednika16 May, 2012...više »
- PRObjava:Otvaranje nove MaxBet sportske kladionice u Sremskoj Mitrovici16 May, 2012...više »
- PRObjava:Završnica akcije "Đaci vas mole, usporite pored škole" na Zvezdari16 May, 2012...više »
- PRObjava:Vidi svet kroz razmenu - program internacionalne razmene i prakse16 May, 2012...više »
- PRObjava:Šta znaš o Crvenom krstu?16 May, 2012...više »
Najaktivnijih 5!
- Suzana Krajcinovic (3)
- Goran Aničić (2)
- Milan (2)
- Todorovic (2)
- Dušan Dević (1)
ajajaj
October 22nd, 2010 at 18:20
Stvarno mi je neozbiljno da ispod upisa na vašem blogu stoji link za:
“Naučna istraživanja veličine penisa”.
Mislim da treba da preispitate svoje stavove o Linkeri servisu, čini vam blog mnogo nezobiljnim i narušava njegov kredibilitet koji sam inače veoma poštovao.
“Da li Dragan Varagić koji veštački pumpa posećenost svog bloga misli da smo mi glupavi, ili da smo magarci, pa da ne znamo šta radi?”
Dragan Varagić
October 22nd, 2010 at 18:24
Hvala na vašoj observaciji, ali kada već želite tako da kritikujete, mogli ste se potpisati sa vašim imenom i prezimenom, pa da na takav način stanete iza onoga što ste napisali.
Vi svakako ne morate da klikćete na te reklame, a ako mi ti linkovi toliko štete reputaciji, šta ću – mogu da živim s tim.
Bojan Djordjevic
October 22nd, 2010 at 18:35
Ovo je klasican primer zasto svako treba da se potrudi da radi svoj posao najbolje sto moze, jer se i sitnice mogu naci u virtuelnom svetu izlozene vise nego sto neko moze da zamisli.
Word of mouth je stvarno postao World of mouth… Treba vise ovakvih clanaka… Da se lenji i pohlepni kazne, a kvalitetni preduzetnici nagrade.
Svaka cast gosn. Varagicu
Bojan Djordjevic
October 22nd, 2010 at 18:37
@ajajaj – zasto su linkeri i 2leap vestacki nacin povecanja posecenosti? argumenta bez…
Dragan Varagić
October 22nd, 2010 at 18:37
Odgovor na pitanje @vdjacic sa Twitter-a:
Konceptualni sistem prodavnica odnosi se na brending strategiju koja za cilj ima vođenje računa o svakom aspektu vizuelnog doživljaja prodavnice – od samog izgleda lokala, preko dizajniranja načina prikaza proizvoda u prodavnici, izgleda pakovanja, načina oblačenja zaposlenih, itd. Najbolji primer konceptualnih prodavnica kod nas je Manual (prodaja kožnih proizvoda).
BRANKKO
October 22nd, 2010 at 18:39
Meni je pocelo da smeta kada su cokolade sa 100g poceli da pakuju na 80 i 70 g. Mnogo za jednog, malo za dvoje… A ne ide ni da kupis dve cokolade… Ajd za pekaru i nije strasno, dva hleba ne zvuce tako lose kao dve cokolade
Mada, izgleda da je sad to neki trend… ili zakidaju na kvalitetu ili na kvantitetu… Mozda bolje na kvantitetu… nekako se lakse prezali od podizanja cene…
Ivancosic
October 22nd, 2010 at 19:01
Ja sam video mnogo poslova koji tako pocnu i ne mogu da održe kvalitet. Ovde je diskutabilno takođe govoriti o kvalitetu jer se radi o kvantitetu, o veličini proizvoda, punjenju i slično.
Problem je što ljudi rade sa srcem kada počnu, razočaraju se tržišnom situacijom i polako gube elan. Time počinju da reduku troškove i krenu da “kvare” proizvod. Najzad to dovede do finalne redukcije potrošača jer i one koje su privukli, tim pristupom odbiju.
“Početi sa malim i uvek iznenađivati” je često nešto što naši ljudi ne razumeju već sve žele sad i odma. Odrediti paletu proizvoda koje mogu da isporuče uvek, i naknadno dodavati proizvode koji prate celu priču i stalno oduševljavati kupce sa novim stvarima. To je dobitna politika.
Dragan Varagić
October 22nd, 2010 at 19:06
Samo da objasnim onima koji nisu videli proizvode koje pominjem:
- i pomenuti sedvič, i pomenuti kukuruzni štapići su bili veličine koja je bila “idealna” za jedan obrok (od jedne lenje pite su se mogle iseći dve “normalne”, a tako svi prodaju bar u NS).
Kada je veličina smanjena, praktično moraš da uzmeš dva komada, a cena ovih proizvoda inače nije u kategoriji povoljnijih.
U svakom slučaju, pisao sam o subjektivnom doživljaju ovakvog poslovnog ponašanja i “sankcija” koje smo interno “usvojili”. Nisam pozvao na bojkot, već pominjem primer kako ne mislim da je dobro poslovati.
zubarica
October 22nd, 2010 at 19:07
U mom poslu se i dosad (retko) događalo da ordinacije propadaju zbog ovakvih stvari, ali negde od polovine 2009. godine mislim da se baš jako vidi.
Sve ono što je nekad “moglo da prođe” (nepostojanje cenovnika, pisanog predračuna, jasnog obrazloženja šta-i-kako – da ne nabrajam ružnije stvari) – sada dovodi do toga da danas nekad “ugledna” imena imaju jednog ili nijednog pacijenta dnevno.
Moj utisak je da je ljude “nateralo” da misle – pogotovo u pogledu nečega što je relativno skupo za današnje pojmove. Obaška što se od srca nadam da će ovakvi i slični uvidi “naterati” one koji prodaju robu/pružaju usluge da nekad, za mog života, SHVATE da se neke stvari jednostavno ne rade, jer se – propada.
Hvala na tekstu i na linku za povećanje… ekhm
. Baš je zanimljiv 
.
Vladimir Djacic
October 22nd, 2010 at 19:16
Post mi se dopada između ostalog i zato što spominješ pekaru, a ja iz istih ne bih izlazio.
Razumeo sam, i hvala na objašnjenju za koncept konceptualnog. Mada, ne vidim kako je koncept ugrožen veličinom porcije.
Neću da branim Kao Nekad, nisu mi iz oka ispali. Znam, vidim, da su skoro jedini (Il Primo, Merkator, podsetite me na još nekoga) kod kojih može da se kupi hleb nepretrpan aditivima i to pozdravljam. Primer sa picerijama je drstičniji jer se tamo igraju kvalitetom. Ovi pekari su smanjili porciju a nisu digli cenu, big deal (po meni).
Okruženi smo siledžijskim ponašanjem po pitanju cena. Primera koliko hoćeš. Euro je sa 80 tokom godina otišao na 105, grubo 25%, a svaka retail stvar je otišla duplo gore i šta? Gutamo i teramo dalje. Što se tiče pekare lako ti je. Odeš u drugu. A šta ćeš sa mesom, mlekom, pijacom…
zubarica
October 22nd, 2010 at 22:25
@Vladimir Đačić,
meni je ovaj post značajan baš zbog dela “gutamo i idemo dalje”.
Tim načinom se gubi iz vida kako bi nešto moralo da bude, šta jeste poslovnost i profesionalizam, a šta je “na sitno” “kraduckanje” “glupih” potrošača koji nemaju oči, ne umeju da izmere, ne traže deklaraciju, ne smatraju značajnim da postoji cenovnik, gramaža ili sve slično.
Ako mi, kao potrošači, menjamo stav i kriterijum – naviše, nekad će to morati da otprate i radnje.
Moj omiljeni primer je jedno (izvikano kao “glamurozno) mesto u Srbiji, gde su išli (na takmičenje) srednjoškolci poreklom iz sasvim drugačije sredine. Tamo su zatekli čučavce: u hotelu, u gimnaziji, u svim kafićima u centru…
Mislite da bi takav kafić opstao na sred centra Novog Sada?
Sa čučavcem bez vrata, sa sve zavesom na kanapu između dva eksera na vratima?
Dakle, naša svest, naš kriterijum, njihova promena.
.
Promena i u pravcu poimanja da izgradnja brenda podrazumeva (ipak) malo više od onoga što se može videti…
Nadam se od srca da nije samo san u mojoj ludoj glavi
Ovo mi je nekako uvek bio omiljeni citat o brand honesty:
“….At my last company… we did qualitative research and found that ‘honest and straightforward’ was at the top of our customers’ wish lists.”
http://tiny.cc/zlfmp
Prijatno veče
.
M. Kuzmanovic
October 23rd, 2010 at 01:27
Zato su Hleb&Kifle simple i straightforward odmah krenule sa deranjem od cena, a kad prodjete pored njih, ume pristojno da zasmrdi na neke hemikalije… O tartovima koji od stajanja promene boju (zele glazura im se zamuti) da i ne pricam…
Nenad G.
October 23rd, 2010 at 09:44
Drago mi je sto ste pomenuli ime pekare. Primer kako treba raditi je Picerija Adrijana. 11 godina jedem veliku kapricozu i kvalitet se nije promenio.
Aleksandar Vugdelija – CEO of VIZIOSHOP.com
October 23rd, 2010 at 18:24
Najbolju definiciju kvaliteta sam čuo od mog dragog prijatelja Saleta Petrovića iz Beograda, inače eksperta iz oblasti uvođenja ISO sistema:
“Kvalitet je kada dobiješ/isporučiš više od očekivanog!”
Mislim da je ovo potvrda jer si upravo dobio kontra – manje od očekivanog.
Siniša Nedeljković
October 23rd, 2010 at 18:37
Prvo moram da stanem u odbranu moje omiljene pekare, Hleb&Kifle
Naime, ja kupujem u toj pekari na 3-4 različite lokacije već više od godinu dana, i nikada, ali baš nikada nisam imao zamerke. Istina je da imaju cene malo “jače” od konkurencije, ali kvalitet svakog proizvoda je osetno bolji. Tako da verujem da je to sto ste vi doživeli (M. Kuzmanović) izolovan slučaj, ili bar želim da verujem 
Što se tiče “igranja sa klijentima”, zaista to je prilično ustaljen način poslovanja pekara/picerija, da inicijalno prave extra velike i dobre porcije, da bi se vremenom one smanjivale bez ikakvog obaveštenja. Smatram to pokušajem obmane klijenata, krajnje nepoštovanje. Zbog toga takva mesta kod mene automatski dolaze na crnu listu, a takvih mesta danas kod nas ima dosta (neću da nabrajam).
Drugi način smanjenja troškova i povećanja prihoda jeste i samo povećanje cene proizvoda, što naravno ume da se odrazi na volju klijenata. Ali smatram da je to daleko časnije i bolje, nego onako praviti se lud i smanjiti porcije, i na taj način vređati inteligenciju klijenata. Primer picerije koja je povećala cenu (za 10 dinara od inicijalne) je Pizza Hut na Slaviji, ali zbog održavanja izuzetno dobrog kvaliteta u odnosu na cenu, klijenti ne da nisu odbijeni, nego je čini mi se još veća gužva.
Na kraju: dobar glas daleko se čuje, loš još dalje
zubarica
October 23rd, 2010 at 19:14
@Vugdelija,
baš to: teško je ljudima da shvate koncept “to go the extra mile”, što je – po mom skromnom mišljenju – uslov bez kojeg se ne može u privatnom poslu. I kad-tad se “čuje”, kako reče @Siniša.
Osim one stare, koja uvek važi – Respect: give it to get it.
Dragan Varagić
October 23rd, 2010 at 22:27
Evo komentari i sa FB-a.
Srdjan
October 23rd, 2010 at 23:27
Sinisa, na svakog ko misli da je bolje da poskupi siguran sam da dolazi vise onih kojima vise odgovara druga opcija.
Ako ti je bas mala porcija i nije ti skupo, a ti brate kupi 2 komada.
“Obmana”, “crna lista”… Have a life
Meklaud
October 25th, 2010 at 10:32
Kad vec nabrajamo, evo i mog primera. Postoji vino po imenu “Petra” i proizvodi ga Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i imaju prodavnicu u Karlovcima. Ostavili su istu cenu ali su smanjili pakovanje sa 0,75 l na 0,5 l sto je po meni veoma bezobrazno; prilikom pitanja zasto je to tako, prodavac nema ideju. Krajni rezultat je da im manje ljudi kupuje to vino, ne zbog cene, nego zbog principa, ali i prakticnih razloga, pakovanje od 0,5l je malo i treba vam bar dva komada za cetvoro…
Cvele
October 25th, 2010 at 11:31
Da li ste primetili da na velikom jogurtu vise ne piše 1L nego 1KG ili 1000g?
Čaša od 2dl je već odavno 180ml. Perfidno
Nemanja Vucinic
October 25th, 2010 at 18:49
Ja iskreno neznam zašto je ova, rekao bih patološka pojava toliko zastupljena u Srbiji i da li je to slučaj sa zapadom. Gotovo svaki brend prolazi kroz ovavu situaciju. @Meklaud je pominjao vino, isto sam i ja doživeo, s tim što je kod mene u pitanju bila tamnjanika i podrum “Spasić”.Znao sam za njega pre nego što je i sam postao poznat širom Srbije. Čim se to desilo, automatski je i vino izgubilo na kvalitetu, nije bilo isto. Srećom pa danas ima ko da ukaže na ove pojave i iskreno se nadam da će internet kao medij uspeti da doprinese da se situacija promeni.
Ivan Minic
October 26th, 2010 at 11:17
Sto je onomad jedan mudar covek rekao…. underpromise – overdeliver
Stefan Stojkovic
October 30th, 2010 at 01:56
ovo je samo jos jedan od primera kako ljudi žele da zarade za kratko vreme, a nisu svesni da ovakvim postupcima prave kontra efekat i samo gube mušterije. Ovo nije primer samo u NS-u već svuda u Srbiji. Neko je već dao primer smanjenja gramaže čokolada a ja imam primer Marbo produkta, ako malo bolje pogledate bilo koji njihov proizvod videćete da je gramaža smanjena a cena ostala ista. To znači da ako su na proizvodu od 100gr zakinuli 5grama cena se povećala 5% a da to niko nije primetio. I što je najgore niko se ne buni a oni i dalje drže lidersku poziciju u prodaji grickalica.
Sandra Zmua
October 30th, 2010 at 15:20
odličan post.
moram da priznam da sam primetila upravo isto sa lenjim pitama.
nisam bila sigurna isprva da li sam u pravu, jer mi se nekako uvek pogodilo da sam prolazila pored pekare gladna, pa sam mislila da su mi oči željne većeg parčeta
međutim, jasno je da je u pitanju smanjena gramaža. i to znatno.
nisam za princip – ćuti i idi dalje.
kad-tad, svi će to početi da rade, kao što se desilo u konditorskoj industriji, niko nije odreagovao i sada imamo čokolade kojima je gramaža 80g, a cena ostala za 100g
hint: nekada je i hleb težio kilogram.
Dejan Stojanovic
October 30th, 2010 at 22:36
Poštovani Dragane,
zanimljiv i dobar tekst, isti komsiluk i jedini lanac pekara koji i devojka i ja bojkotujemo.
Naime, letos je postojao i odeljak sa kolacima, gde su bile i vrlo lepe madjarice sa filom od pudinga od cokolade, medjutim vitrine nisu bile hladjene i jednom prilikom smo naisli na pomenute madjarice pune pudinga (mleka) koje su stajale bar nekoliko dana, sto smo shvatili posle prvog zalogaja od kojeg se zamalo nismo ispovracali.
Prijavili smo im to, ali su oni jos neko vreme nastavili sa “slatkim programom” u nerashladjenoj vitrini, koji su na kraju ipak posle 10ak dana povukli (prodavnica na Bul.C.Lazara), sto smo videli kroz izlog.
Srdacan pozdrav
Nema Reci
November 5th, 2010 at 09:40
Ja i dalje ne mogu da verujem da neko s toliko godina ima problem da shvati da je nervozan jer je nezaposlen, ocigledno i nepismen, vozi se busom i jedva prezivljava, a ne zbog toga sto je kukuruzni stapic manji nego ranije.
Vukašin
November 5th, 2010 at 19:53
Evo jedno drugacije misljenje – mislim da ovo nije dobar primer kako ne treba poslovati.
Prosto ako se njima ovo bolje isplati od prethodnih porcija – ocigledno time pogadjaju potrebe trzista i to je to.
S’ druge strane ako primete da im losije ide posao (a samo su to menjali u medjuvremenu) i ne vrate situaciju na prethodno stanje – to je onda odlican primer kako ne treba raditi.
Aleksa Nedeljković
November 7th, 2010 at 00:29
Odgovor na komentar g. “Nema Reci”
Da ste samo pogledali stranicu “O MENI” na ovom blogu, shvatili bi ste koliko Vaš komentar nema smisla i prva pomisao svakog ko pročita vaš komentar biće da Vi verovatno (ili SIGURNO) imate neke veze sa ovom pekarom i da ste toliko isfrustrirani tekstom koji je pogodio srž Vašeg poslovanja. Takođe mogli ste se potpisati sa vašim imenom i prezimenom, pa da tako stanete iza onoga što ste napisali a ne da lajete iza neke rečenice.
Svaka čast gospodinu Varagiću na dobrom primeru i sam sam se uverio u tačnost ovog teksta jer sam i sam iz Novog Sada.
ub40
November 18th, 2010 at 21:48
Gospodine Varagiću samo da vas pohvalim za izuzetnu obzervaciju! Ja sam do pre mesec dva kupovao u toj pekari burek sa krompirom koji je bio po *promotivnoj ceni* od 60 dinara! Kad sam probao proizvod bio sam iznenađen kvalitetom i razlikom, a opet i cenom! Naravno sve se promenilo u gotovo istom roku u kome ste se i vi požalili. Cena je skocila za tačno 18%
Tipičan primer kako se izvršava samoubistvo u poslovanju!
Nije cilj zaraditi oslanjajući se na cenu a nikako na proizvod! Greška na duže staze koju su osetili i drugi ljudi!
Ja od tada bojkotujem taj lanac pekara i javno prozivam vlasnika da je glupi lihvar!
Petrović Dragan
November 29th, 2010 at 17:01
Svaka čast na članku! Zaboravili ste da opšem utisku ovih pekara doprinosi i jako “gostoljubivo” osoblje …
Tipičan primer za knjigu “Nacionalni park Srbija”.
Koje, ruku na srce ne bi moglo prodavati ni na zelenoj pijaci.
Par puta su mi moje oči uvaljivale bajato pecivo uz veštački osmeh “izvolite komšija”.
Posebno obratite pažnju kada kupujete više artikala, obavezno će pokušati da vam “greškom” naplate nešto skuplje…
Zoran Klisurić
December 8th, 2010 at 14:52
Ja se zovem Zoran Klisurić i vlasnik sam ili direktor preduzeca “Finopek” u čijem sistemu posluju pekare “KAO NEKAD”
Slučajno sam na pretraživaču naleteo na vaš komentar i naravno osetio sam se prozvanim, pa sam poželeo da kratko objasnim vaše navode koji su apsolutno netačni. Glavni postulat po kojem posluje Finopek je kvalitet robe, a cena je ta koja će se formirati onako kako bude trenutna situacija na tržištu, ali nikako na uštrb kvaliteta ili mase proizvoda. Nadam se da ste do danas još koji put otišli do pekare u Vašem komšiluku, te da ste se uverili da taj isti proizvod koji ste kupovali( možda lenja pita) je ponekad i veća nego što ste Vi zamislili da treba da bude(zbog ručnog sečenja iste), zato što je masa proizvoda jedan od najmanjih činioca u krajnjoj ceni proizvoda.
Hteo bih još samo da kažem da su pekare KAO NEKAD jedne od retkih, ako ne i jedine gde ćete naći pravilno deklarisanu robu tj. ako piše da je bez aditiva onda je to stvarno tako ili ako su proizvodi crni(integralni) onda su stvarno od celog zrna pšenice.
Na kraju bih hteo da Vas pozdravim i da izrazim zadovoljstvo da ste nas posetili i sa nadom da je Vaš komentar bio dobronameran i u svojstvu poboljšanja kvaliteta naše ponude, te da nije bio inspirisan od strane nelojalne konkurencije.
Za sve informacije stojim Vam na raspolaganju.
S poštovanjem
Zoran Klisurić
Dragan Varagić
December 8th, 2010 at 15:10
Poštovani g. Klisuriću zahvaljujem se što se javili u komentaru na ovaj tekst. Moram vam reći da imam potvrdu iz bar dva izvora (uključujući i moju ženu) da smo sigurno naleteli na vidno manji kukuruznieštapiće, jer smo ih prethodno kupovali svaki dan.
Možda možete poverovati da je neko od zaposlenih nešto pogrešio, ali moja observacija svakako nije netačna.
Zoran Klisurić
December 8th, 2010 at 18:43
Poštovani,
ja nisam rekao da je netačno da ste Vi naleteli na manji kukuruzni štap, nego sam negirao pravac u kom su išli Vaši komentari: tipa da ste jednom ili dva puta kupili proizvod određene veličine, a da je isti odmah zatim bio manji, što je meni delovalo kao blaga prevara sa naše strane. Ja Vas opet uveravam da nikad iz višeg menadžmenta naše kompanije, a pogotovo ne od mene, nije stigla naredba da se bilo koji proizvod pravi manje gramaže zbog (ne)isplativosti istog. Isto tako opet želim da istaknem, pošto se konkretno kukuruzni štap pravi ručno KAO NEKAD, moguće je da dođe do oscilacije u gramaži kako ka manjoj tako i ka većoj gramaži, ali ponavljam ne sa namerom da se obmane naš potrošač.
Želim još da istaknem, da se upravo iz tog razloga nisam sakrivao iza raznih imena, jer sam izuzetno ponosan, upravo na način na koji posluje moja kompanija, a to je isključivo kvalitet proizvoda, bez obzira na visinu cene proizvoda, što pokazuje i konstantan rast naših potrošača.
Milos C.
January 31st, 2011 at 23:50
Postovani,
Hteo bih da se nadovezem na sveukupan dijalog koji je ovde vodjen, sa naglaskom na pekaru KAO NEKAD.
Od kada sam saznao za Pekaru Kao Nekad, ne verujem da sam igde kupio proizvod van nje.
Nekoliko puta sam i sam kupio proizvod koji mi se ucinio manjim, medjutim, u razgovoru sa ljubaznom radnicom, objasnjeno mi je da za to nekada bude zasluzna i sama pec.
Hlebovi su prvoklasni, sto dokazuje da i moji poznanici,prijatelji,kolege koji rade u NSu kupuju iste i nose kucama.
Nasiroko se otislo sa temom, koja izgleda ima samo jedan cilj, a to je da se niko ne moze Cudom nacuditi, kako je sve u pocetku sjajno, a zatim odjednom nije isto?
Da se niste zapitali, da li je do vas?
Da se niste nekada zapitali kako ta ‘lenja pita’ moze biti tako velika? Ne…odmah ste je jednom videli da je manja i optuzili istu, misleci da je Teorija Zavere?
Moja teorija je da Pekaru ne cini direktor, vec musterije koje u nju dolaze!
Musterije su gazde, one doprinose da se ta Pekara sutra otvori u njihovom komsiluku!
Zasto? Jer je proizvod zaista Kao Nekad, ubedjen sam u to.
Subjektivni dozivljaj, navedeno je gore…hmmm….da li je to zaista relevantno da se otvori citava tema o gramazi?
Mislim da u Drzavi ima ozbiljnijih problema, koje niko ne komentarise niti se usudi da ih pomene…zasto?…mozda jer je strah usao u nas…pa onda sedimo i otvorimo raspravu da li je kukuruzni stapic za nijansu manji od juce?…
Koliko vidim u nasem gradu, vezano za navedenu pekaru, ima mnogo novih proizvoda,radnji, a sto je i najbitnije, po meni, naravno, kvalitet raste !
Sto se cena tice, mislim da svaki naslov u novinama, donosi najavu poskupljenja, svega ! Ne samo hleba u pekarama, vec i struje, goriva, pa cak i parkinga,koji ce uskoro biti ekvivalentan jednom dobrom obroku…zapistajte se samo jednu stvar…sta ste mogli pojesti u Pekari, dok ste 2h bili u Crvenoj Zoni !
Mislim da treba da se brinemo oko drugih stvari, a da budemo uz ljude koji otvaraju nova radna mesta i koji zaista brinu o svojim proizvodima !
Milos C.
G. Gervais
February 17th, 2011 at 00:07
Nevereovatno ali sam se i sam uverio u isto, nisam mogao da verujem da je neko pisao o onome što sam i sam zapazio, svaka čast!
Sada imam nešto da dodam na komentar korisnika “Milos C.”.
Da bi se napisao toliki tekst mora se imati strašna volja ili jednostavno morate biti jako uvređeni nečim da bi ste pisali toliko.
Moj zaključak je da jedan kupac iz pomenute pekare nikada ne bi toliko pisao a pogotovo ne išao toliko široko, toliko smišljeno da se odvrati pažnja sa samog tekstra g. Varagića.
Ne kažem ali mislim da je “Milos C.” jedan od zaposlenih u službi brendiranje te pekare jer kao što sam već i rekao dosta dobro je smišljeno da posle čitanja tog komentara zaboravite srž onoga o čemu nam piše g. Varagić a pored toga i Rating: 9.0/10 me začućava jer je verovatno reč o veštačkom rejtingu pravljenom po principu, “Na čiji god PC dodjem lupim sebi 10″ što opet ne bi uradio kupac, no i ja odlazim daleko, to je samo moj zaključak, procenite sami.
G. Gervais/Novi Sad
Milos Belegisanin
March 17th, 2011 at 15:47
Gospodine Klisuric, da je sve tako kao sto vi pricate ne bih ste vi mogli da kupite novi mercedes od 80 000e u vreme kada pekare dozivljavaju najveci “procvat”, a pre toga(pre oko godinu dana) ste
vozili fiat punto ( oko 3000e)
Mislim da cinjenice govore kako poslujete…
anamarija
June 24th, 2011 at 16:28
I ja sam u pekari “Kao Nekad” kupovala svakodnevno kukuruzne stapice dok nisam primetila istu stvar, stapici su se smanjili a cena povecala sa 30 na 40 din.
Od tada vise ne ulazim u ove pekare.
stamparija
July 29th, 2011 at 19:45
Postovani i cenjeni gospodine Varagicu,
mislim da ste vi postali sinonim u Srbiji medju ljudima u Srbiji koji nista ne rade, nego samo pljuju po svima ostalim.
Umesto da ih spomenete kao dobar primer kako je neko od male pekare napravio dobar biznis, vi im trazite mane.
Ako ste tako pametni i preduzimljivi sto vi sa tim znanjem i iskustvom ne pokrenete neki biznis pa zaradite velike pare???
Najlakse je kuditi to zapamtite!
Gorus iz N.S
September 16th, 2011 at 11:28
Ja odavno tamo ne jedem , sve sto si napisao stoji , ali glavni razlog sto tamo ne kupujem je slabiji kvalitet proizvoda nego ranije ali i puno aditiva u pecivima .
Nikola Petrovic
November 2nd, 2011 at 10:30
Pa nije sve tako crno
treba malo pogledati na http://www.aikb.net
Varagicu, gde si prijatelju?
dragana vasic
December 21st, 2011 at 11:10
Posle duze vremena kupovine njihovog manastirskog hleba odjednom mi se ucinilo da se taj hleb naprasno smanjio. Ali reko’ cini mi se. Tek kad je u muz to yakljucio onda sam shvatila sta oni rade. Posle toga smo primetili da im se kvalitet kroasana sa sunkom mnoooogo pogorsao. Kroasani koji su inace meni bili najbolji u gradu sad su nepeceni i maltene bez sunke. Hleb i dalje kupujem iako je skup i jako mali, ali mi se mnogo svidja, ali zato ostalo nista ne kupujem!
Miloš Klisurić
January 3rd, 2012 at 02:21
Ma jeste, a ja sam sinoć video leteći tanjir iznad Miljakovca i odjednom se počeo smanjivati. Sad će da se javi još 10 ljudi i potvrdi moje viđenje.
Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu.
Hleb je hleb i ima propisanu gramažu od strane države tako da ne može da bude manji.
Kod mene u kraju imaju dve pekre jedna do druge i npr u jednoj je hleb vizuelno veći od hleba u drugoj, ali je gramaža ista.
Ali kad je naš čovek takav da svemu novom i boljem mora naći manu pa to ti je.
Evo još jedan primer… kad odem u “moju pekaru” i tu radi više prodavačica i sad desi se kad kupujem burek da mi jedna uvek da vizuelno manji burek (nešto joj se ne sviđam, neću da joj se javim), dok jedna druga (extra plavuša) uvek mi da vizuelno veći burek jer sa njom volim i malo da proćaskam
Tako da ste možda antipatični prodavačici pa vam daje “vizuelno” manje štapiće, sledeći put razmenite sa njom koju reč pa dobijete “vizuelno” veći štapić ili navratite kad radi druga prodavačica kojoj se sviđate pa štapić bude ok
Pozdrav za prezimenjaka i želim mu puno uspeha i da u ovoj novoj godini kupi auto od 180000 evra.
A tebi M. Belegišaninu ko je kriv što ne možeš da imaš ni taj fiat od 3000 evra, pa sad ovde ljubomorišeš, ko ti brani da stekneš i imaš…
Dragan
February 1st, 2012 at 13:35
Vi ste svi jako jako dokoni ljudi….. Samo sam hteo da nadjem gde ima najbliza pekara Kao Nekad i naletim na ovu DRAMU…. Menjajte drzavu, sta da vam drugo kazem
Kifle punene sunkom i sirom za 50 rsd puna kapa, x2 kom i eto ti dorucak