Poslednjih pet godina blogovanja

Razmišljao sam u nekoliko navrata na koji način da predstavim svojih pet godina blogovanja, i kada sam juče pročitao članak na blogu Mashable o ovoj temi, odlučio sam da ću iskoristiti deo navoda iz tog članka da bih predstavio razliku između ovdašnjih i tamošnjih proteklih pet godina bloga.

Iako sam još 2002. g. u svojoj knjizi “Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga” imao posebno poglavlje o poslovnom značaju blogova (u delu – Budućnost Internet marketinga), počeo sam sa blogovanjem 2005. g., tek kada sam konačno odlučio zašto hoću da blogujem i kako ću blogovati.

Te godine sam odlučio da format bloga mnogo bolje odgovara predstavljanju onoga što radim u odnosu na dotadašnji sajt Pretraga.rs. Iako taj sajt i danas postoji, još 2006. g. potpuno sam posvetio pažnju razvoju svog bloga, u onoj meri koliko mi je to posao dozvoljavao, jer nisam mogao istovremeno da vodim takva dva projekta.

Dok je u to vreme u SAD postojalo već nekoliko miliona blogova, sa dnevnim porastom od nekolio desetina hiljada blogova, u Srbiji je možda bilo stotinjak blogera. Naravno, ne možemo mi u ovim krajevima da se merimo sa SAD (nikako), ali je veoma poučno videti razloge zašto se kod nas blog još nalazi u početnim stadijumima razvoja…

Blog kao biznis

U SAD 2005. g. desila su se tri bitna događaja koja su odredila kasniji poslovni uspeh blogovanja:

1. Arijana Hafington je je pokrenula blog Huffington Post sa inicijalnom investicijom (seed investment) od 2.5 miliona $US. Pored toga, ovaj blog je privukao 37 miliona $US venture kapitala. Huffington Post je već nekoliko godina jedan od najpopularnijih blogova na engleskom jeziku i praktično najuticajniji politički blog.
2. Te godine AOL je kupio kompaniju Weblogs Inc. koja je u vlasništvu imala blogove Engadget.com i Autoblog.com. Ovaj događaj je podstakao i druge kompanije (i preduzetnike) da kreiraju mreže blogova, i da očekuju mogućnost kupovine blogova, ili obezbeđivanja dodatnog kapitala od strane investicionih fondova (kao u slučaju bloga Huffington Post).
3. Te godine je osnovana kompanija Federated Media koja je u osnovi imala poslovni model advertajzing agencije za blogove koji se nalaze u njenoj mreži (npr. Boing Boing blog). Trenutno, ova kompanija je četvrta najveća kompanija po profitu iz oblasti društvenih medija i okuplja stotinjak najposećenijih druptvenih medija.

Josh Catone (autor članka na blogu Mashable) pominje da je osnova poslovnog uspeha blogova formula: Vreme, Novac, Sadržaj.

Kao što se može videti iz prethodnih primera inicijalnog investiranja u blogove u SAD, kod nas ne postoji problem vremena, a i sadržaja na blogovima ima – ali zato NEMA investicionih para za blogove (ali i za većinu bilo kojeg online biznisa kod nas).

Znači, formula poslovnog uspeha za blogove ne može da funkcioniše u ovim krajevima zato što je kod nas za sada i dalje potpuno nerazvijena oblast investicionog poslovanja kroz investicione fondove.

U našim uslovima, blogovi kao model zarade se razvijaju skoro isključivo na osnovu posrednog poslovnog interesa, i za sada ima samo nekoliko blogova (ispod 10) koji mogu da ostvare bar jednu prosečnu platu mesečno od oglašavanja.

Čim nema očiglednog načina da pojedinac u ovim krajevima krene u blogovanje na ovdašnjim jezicima sa namerom da od toga zarađuje, nema ni ozbiljnijeg razvoja sadržaja na blogovima, koji za posledicu ima ozbiljniji rast posećenosti bloga.

Blogovanje i klasični mediji

Za razliku od SAD gde predstavnici klasičnih medija više ne ulaze u rasprave tipa – koliko je blogovanje neozbiljno u odnosu na novinarstvo, i gde je blog našao mesto kao deo “pejsaža” medija (media landscape), kod nas se i dalje postavlja pitanje uticaja blogova i njihove vrednosti sa aspekta poređenja u odnosu na klasično novinarstvo. Razvoj kvaliteta blogova u SAD je rezultovao Zakonom iz 2008. g. prema kojem američki blogeri imaju ista prava pri zaštiti anonimnosti izvora, kao i klasični novinari.

Za razliku od nas, u SAD su novinarska udruženja i novinari prihvatili kreiranje vesti na osnovu izbora kvalitetnih vesti, kao i obrade i referenciranja različitih medijskih izvora (curation of news) – kao legitimnu tehniku novinarsktva.

U moru informacija sasvim je normalno da samo filtriranje interesantnih vesti može da predstavlja vest (odnosno novinarstvo), jer čitaoci nemaju vremena da pretražuju ceo Internet.

Jedina oblast u razvoju blogova gde ne zaostajemo puno u odnosu na razvijene zemlje jeste procenat glavnih medija koji imaju na svojim sajtovima blogove. Potpuno je druga priča kvalitet tih istih blogova – naročito novinarskih blogova, obzirom da prema mojoj skromnoj proceni ukupno ispod 10 novinara i urednika u Srbiji shvata i primenjuje pravilno načine pisanja prilagođene za Web.

Društveni mediji i posećenost blogova

Kako u svetu (i SAD) tako i kod nas društveni mediji (najviše Facebook i Twitter) postaju naznačajniji izvori poseta ostalim sajtovima, pa i blogovima.

 

Kao što se može videti upoređivanjem posećenosti ovog bloga od 2007. g.:

• Od 2006. do 2009. top 6 sajtova od deset koji donose najviše poseta su društveni mediji (uključujući i forume DPT i ES), dok je 2010. taj broj 7.
• Google.com koji se pojavljuje u sva četiri slučaja predstavlja broj poseta putem RSS-a (Google Reader i iGoogle), pretraživač Google je u posebnoj tabeli, iako se pretraga slika preko Google-a (i Google.rs) pojavljuje u rezultatima za sajtove koji donose posete.
• Evidentan je pad posećenosti sa RSS agregatora Netvibes, koji se ove godine ni ne pojavljuje na top 10 listi u junu. Isto važi i za blog agregator Blogodak (koji se još drži na listi), dok se blog agregatori  Planetoid.srpski.org i Blogariat ne nalaze više na top 10 listi.
• Na slici se lepo vidi porast važnosti Facebook-a i Twitter-a, kao i Linkedin-a (zbog dodate funkcionalnosti da prenosi Twitter unose).

Ispostavilo se da su društveni mediji praktično “oplemenili” blogove činjenicom da sada retko koji bloger u svoj blog sadržaj jednostavno postavi neki zanimljivi link kao blog post, jer to sada radi preko društvenih mreža, a to je ranije bio veoma čest slučaj na blogovima.

Ono što ostaje problem u ovima krajevima vezano za posećenost blogova jeste potpuna “ignorancija” ovih izvora od strane glavnih medija (linkovanje), kao i nedostatak podrške veoma posećenih sajtova da preuzimaju/agregiraju članke sa većeg broja blogova (sve je ovo pravilo u SAD). Od posećenih agregatora Vesti.rs preuzimaju određeni broj blogova, dok Naslovi.net preuzimaju samo nekoliko (news) blogova (iako Miloš Mileusnić /Naslovi.net/ obećava već tri godine da će početi da preuzima veći broj blogova). Sa druge strane, ni jedna od srodnih vrsta društvenih medija (kao što su npr. Social News sajtovi) nema dovoljno adekvatnu posećenost da može da na iole ozbiljniji način da utiče na posećenost blogova (kao što je npr. slučaj u SAD).

Činjenica da pretraživači (Google) drugačije “posmatraju” blogove u odnosu na slične klasične Web sajtove (blogovi u Srbiji imaju značajnije manju posećenost od sličnih klasičnih Web sajtova, zbog hijerarhije tekstova), kao i činjenica da nema velikog broja posećenih sajtova koji linkuju veći broj blogova – blogovi nemaju naročito uporedivu posećenost sa najposećenijim domaćim sajtovima, što je veoma različito u odnosu na SAD.

Razvoj blog softvera

Na DPT temi može se lepo videti razvoj besplatnih domaćih blog servisa tokom 2006. g. U poslednjih godinu/dve najbitniji blog servisi – Blogger.com i WordPress.com imaju verzije svog besplatnog servisa na ovdašnjim jezicima, što značajno utiče na dostupnost blogovanja “širim nrodnim masama”.

Upotrebljivost savremenog blog softvera (naročito WordPress.org) omogućuje sve sofisticiranije opcije korišćenja blogova, tako da kreatori blogova realno mogu da se fokusiraju na sadržaja koji kreiraju, a ne na to kako će nešto da izgleda, ili da se npr. ubaci video klip i sl.

Budućnost bloga (u ovim krajevima)

Sada bi već trebalo da je veoma očigledno da blog kao forma online predstavljanja neće nestati zbog Facebook-a ili Twitter-a.

Kako se u ovim krajevima u svemu kasni sa razvijenim svetom, pa tako i u razvoju bloga, može se očekivati da vidljivija finansijska korist od blogova (koja u najznačajnijoj meri utiče na pojavu većeg broja kvalitetnih sadržaja) “osvane” tek za dve tri godine, sem ako se ne desi neko “čudo”.

Kao i u ostalim oblastima poslovne primene Interneta u Srbiji, i u slučaju razvoja blogova njihov kvalitet će i dalje zavisiti isključivo od angažmana pojedinaca.

Ja se i dalje nadam da će u toku ove ili sledeće godine početi intenzivnije referenciranje blogova od strane klasičnih medija (ne copy/paste novinarstvo, koje i sada postoji u nekim klasičnim medijima).

Poslednjih pet godina blogovanja, 10.0 out of 10 based on 2 ratings