Razlika izmedju Specijalističkih i Master studija
Bez obzira sto do sada postoji vise clanaka na temu Specijalističkih strukovnih studija (Clanak na IIM/EURO i u Poslovnom Magazinu), kao clanak na temu razlike izmedju Master i MBA studija (ovaj blog, E-magazin, Poslovni magazin), gde se pominje i razlika između Specijalistickih i Master studija, izgleda je potrebno opet naglasiti razliku između Specijalistickih strukovnih i Master studija. Razlog za ovo pisanje je veoma veliki broj pitanja koja i dalje okupiraju studente, najvise zbog toga sto se jednostavno ne interesuju o tome sta ih moze cekati kada zavrse osnovne studije, a sa druge strane radi se o inerciji ne razmisljanja i prihvatanja nekih “stereotipa” koji vise ne stoje u aktuelnom obrazovnom sistemu Srbije.
Naime, osnovni vid nerazumevanja Specijalistickih strukovnih studija ide u pravcu toga sta je prakticno osoba koja zavrsi ove studije i kako se to poredi sa prethodnim Zakonom, koji je izgleda dosta jasan studentima (i jos bitnije - roditeljima)?
Prema aktuelno usvojenoj interpretaciji novog Zakona, osobe koje zavrse Specijalisticke strukovne studije jesu Strukovni specijalisti iz odre]ene oblasti. Ovo zvanje je u kontekstu prethodnog Zakona - vise od zavrsenog fakulteta (4 ili 5 godina), a manje od Magistrature. Prema tome, oni koji upisuju trecu ili cetvrtu godinu nekog fakulteta nakon zavrsenih trogodisnjih studija (nakon kojih se mogu upisati studenti na Specijalisticke studije, isto kao i oni koji su zavrsili 4 ili 5 godina studija), prakticno gube bezveze sredstva i vreme, jer dobijaju zvanje koje je prakticno nize od Specijaliste (strukovnog), sem u slucaju ako ne zele da zavrse Master studije i upisu Doktorske studije.
Razlika izmedju Master i Specijalistickih strukovnih studija
Na primeru IIM/EURO Specijalistickih strukovnih studija iz e-poslovanja koje postoje vise od godinu dana (i upisane tri generacije studenata), moze se videti koji sve profil osoba upisuje ove studije i zasto: Za sada dva Mater-a su upisale ove studije iz razloga da prosire znanje iz oblasti koja ih interesuje. Veci broj osoba koje imaju zavrsene razlicite fakultete upisuje ove studije iz istog razloga, kao i bivsi studenti trogodisnjih akademskih (stepenovanje) i strukovnih (bivse vise skole) studija, kojima odgovara mogucnost direktnog nastavka studiranja (sto ce uskoro ponuditi veliki broj Visokih strucnih skola i fakulteta).
Master studije idu nakon cetvrte godine studija, i u zavisnosti od fakulteta, imaju od 5 do deset predmeta u obicno dva semestra (Spec. studije imaju 5 predmeta + Specijalisticki rad) i Master rad. Sa aspekta vemena studiranja, za studente koji imaju zavrsene cetiri godine studija, nema neke razlike izmedju Master i Spec. studija, ali za studente koji imaju tri godine, razlika je velika, jer treba zavrsiti i neki cetvorogodisnji fakultet (upis na trecu ili na cetvrtu godinu nakon trogodisnjih studija).
Sa aspekta vrednosti diplome, Master je definitivno vise zvanje od Specijaliste, ali prava sa obe diplome nisu slicna - osoba sa zvanjem Specijaliste moze da predaje po visokim strucnim skolama. Specijalisti eventualno mogu da upisu jos jednu godinu i dobiju MBA diplomu (uskoro ce se pokrenuti inicijativa za izmenu aktuelnog Zakona da se formalno prizna MBA kao strukovni Master - dvogodisnje Specijalisticke studije), dok Master moze da upise Doktorske studije (sto je i smisao Master diplome, jer prave studije tek pocinju nakon Master-a).
Treba napomenuti da je smisao Specijalistickih studija da se osobe koje se interesuju za neku oblast u njoj specijalizuju po principima primene stecenih znanja na ovim studijama u praksi. Na Master studijama studenti se pripremaju za dobijanje fundamentalnih znanja iz odredjene oblasti, gde ova znanja ne moraju biti primenljiva u praksi (zato se sistem studiranja zove STRUKOVNI ili primenjeni - Applied). Ovo i jeste osnovna kvalitetativna razlika izmedju poslatranih vrsta studija, jer je njihov cilj razlicit - Master studije priprema za Doktorske studije, Secijalisticke studije - primena aktuelnih naucnih dostignuca u praksi. Sasvim je druga prica da li se i koliko bilo sta i dobija na nekim od ponudjenih studija, i to ce u narednom vrmenu biti tema “borbe” izmedju konkurencije.
Jos jednom, preporucujem citanje prethodno pomenutih tekstova na temu Specijalistickih, MBA i Master studija.
Još tekstova na temu specijalističkih strukovnih studija.
Popularity: 27% [?]
on January 22nd, 2008 at 1:31 am
…da li to znaci da ja koja sam zavrsila trogodisnji fakultet i stekla zvanje diplomirani komunikolog (singidunum je u pitanju) mogu da upisem dvogodisnje master studije na onim fakultetima koji imaju dvogodisnje master studije u ponudi?
on February 5th, 2008 at 3:37 pm
Završio sam staru Višu elektrotehničku školu. Radim 10 godina u državnoj firmi na poslovima koji zahtevaju VII stepen (Bilo ih je nekoliko sa VII stepenom, ali nisu znali ili umeli, a posao je mission-critical), a primam platu sa VI stepenom strucne spreme. Imam mogućnost da dodam još par ispita i da dobijem diplomu inženjera sa visokom stručnom spremom (valjda bachelor-appl.).
Po Vašem mišljenu koji je odgovarajuči stepen osnovnih strukovnih studija (kao kod svih državnih institucija primena novog zakona na sistematizacije radnih mesta neće uskoro)..
on February 6th, 2008 at 9:33 am
Odgovor na vaš pitanje su Specijalističke strukovne studije - to vam je po starom između završenog fakulteta i magistrature. Ali to nisu osnovne strukovne studije. Sa tri godine osnovnih strukovnih studija ne verujem da ćete imati ikakvu promenu na poslu.
on February 26th, 2008 at 7:51 pm
Zavrsio sam višu elektrotehničku školu (visoku školu tehničkih strukovnih studija). Po novom zakonu sam znaci strukovni inženjer elektrotehnike, pa me zanima da li cu moci da dobijem odgovarajuce licence iz oblasti projektovanja i izvođača el. radova koje su ranije samo mogli dobiti “diplomirani” ako ne da li cu moci nakon specijalizacije?
on February 27th, 2008 at 8:16 am
Ovo je dobro pitanje, a adresa za to je inženjerska komora. Bilo bi lepo da kada dobijete odgovor, ovde napišete šta su vam rekli.
on May 13th, 2008 at 3:29 pm
Zavrsio sa I stepen visokog obrazovanja PMF odsek fizika-informatika po prethodnom zakonu iz 2002. U skladu sa novim programom studija stekao sam 180 ESPB (dobijanje potvrde o tome je u proceduri). Da li postoji mogucnost upisa spec. strukovnih studija (npr. IIM/Euro) u mom slucaju ?
on May 14th, 2008 at 8:42 am
Svi studenti koji su stepenovali svoje studije i dobili od fakulteta bodove na osnovu novog Zakona (180 ESPB), imaju pravo da upišu Specijalističke strukovne studije. Drugim rečima, da bi ste upisali Specijalističke strukovne studije, potrebno je da u instituciji u kojoj ste studirali (fakultet, viša ili visoka škola) dobijete dodatak diplomi koji pokazuje spisak položenih predmeta, sa brojevima bodova po predmetu koji iznosi minimalno 180 ESPB (znači, može više, ali ne manje od 180 bodova).
Sve edukativne ustanove koje su akreditovane po novom Zakonu imaju obavezu da izdaju ovakva uverenja, a većina njih to i naplaćuje.
on May 21st, 2008 at 6:14 pm
Kakvo zvanje dobijamo po zavrsetku specijalistickih strukovnih studija da li diplomirani specijalista?
on May 21st, 2008 at 7:51 pm
Zvanje je strukovni specijalista iz oblasti za koju ste završili specijalističke studije.
on May 22nd, 2008 at 4:19 pm
Hvala znaci nije diplomirani specijalista?
A posle zavrsenih trogodisnjih strukovnih studija koje je zvanje i da li je to VII stepen???
on June 22nd, 2008 at 1:34 pm
Hvala Vam na ovim konciznim informacijama!
Koliko je teško sa diplomom osnovnih stručnih studija polagati razliku ispita i dobiti diplomu osnovnih akademskih studija? Ima li to uopšte smisla? Iskreno, ne vidim preteranu svrhu mukom stečenog znanja koje nije direktno primenljivo u praksi, pa me s’ tim u vezi interesuje da li je bolje nastaviti stručnu specijalizaciju posle osnovnih stručnih studija, ili ipak upuštanje u “akademske” vode?
Hvala!
on June 22nd, 2008 at 1:50 pm
Konretno, na FTN-u nakon ovih studija dobija se zvanje Strukovni inženjer menadžmenta - Specijalista. Inače, ne postoji više sedmi stepen.
Što se tiče prelaska na akademske studije sa strukovih, dovoljno je da na bilo kom fakultetu vidite šta će vam priznati od predmeta i koju godinu upisujete - to je potpuno neisplativo. Ako ste hteli da studirate na fakultetu, trebali ste ga u startu i upisati.