e-business, e-marketing, online pr consultant
Zašto predstavnici medija, PR i marketing struke imaju problem sa online konverzacijom?
Jan 4 2010- 10:29 am napisano u Odnosi s javnošću na Internetu, Tekstovi u vezi sa medijima, Teme marketinga i odnosa sa javnošću by Dragan Varagić
- 2,655 pregleda
- 35 komentara
Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:
- Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese.
- Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao!
- Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti!
- Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnosti kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni.
- Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima.
- Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu.
- Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.
Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.
Komentare ovog članka možete pratiti preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa vašeg web sajta.
35 komentara na “Zašto predstavnici medija, PR i marketing struke imaju problem sa online konverzacijom?”
Ostavite vaš komentar
Advertisement
Pratite ovaj Blog
Kategorije
- Članci na temu Internet marketinga (186)
- Događanja i teme u vezi sa Internetom (180)
- E-start (7)
- General (18)
- Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji (119)
- Nekategorisano (6)
- Odnosi s javnošću na Internetu (68)
- Opušteno (51)
- Političke teme (44)
- Predavanja (34)
- Priča o blogovima (178)
- Prikazi (129)
- SEO optimizacija sajta (32)
- Sideblog (20)
- Social Media (136)
- Tekstovi na temu e-biznisa (190)
- Tekstovi na temu poslovanja (81)
- Tekstovi u vezi sa medijima (77)
- Teme marketinga i odnosa sa javnošću (59)
Twitter poruke
- RT @vladaweb: @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 sutija_web (Marko Šutija)
- @varagic niste videli "hit"? http://t.co/7qtlx6pk ? cc @MaryannLong #duel May 16, 2012 vladaweb (Stanković Vladimir)
- :)))) RT @MaryannLong: #DUEL #Anal #pornhub My collection of lesbians http://t.co/xBuX1uzg May 16, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- @varagic U celom serijalu @recnarec debata korišćen je #recnarec za praćenje. #izbori2012 May 16, 2012 recnarec (Reč na reč)
Featured Post
- Optimizacija poslovanja i komunikacije putem Interneta
Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili [...] - Zašto su bitni linkovi u tekstu?
Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, [...] - Metodologija izgradnje poverenja na Internetu
Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, [...]
Registracija
Prijava
- PRObjava:Građani čekaju predsednika16 May, 2012...više »
- PRObjava:Otvaranje nove MaxBet sportske kladionice u Sremskoj Mitrovici16 May, 2012...više »
- PRObjava:Završnica akcije "Đaci vas mole, usporite pored škole" na Zvezdari16 May, 2012...više »
- PRObjava:Vidi svet kroz razmenu - program internacionalne razmene i prakse16 May, 2012...više »
- PRObjava:Šta znaš o Crvenom krstu?16 May, 2012...više »
Najaktivnijih 5!
- Suzana Krajcinovic (3)
- Goran Aničić (2)
- Milan (2)
- Todorovic (2)
- Dušan Dević (1)
Marko Selakovic
January 4th, 2010 at 10:43
A zasto generalizacija?
Sto se tice javnog sektora – prica u dobroj meri stoji. No, i tu ima pomaka -”Beogradske elektrane”, na primer, su se dobrano uzvrtele zbog jednog teksta na blogu i citava stvar je resena bez upotrebe konvencionalnih medija kao kanala za prenosenje poruka. Cinjenica je, medjutim, da malo institucija iz javnog sektora brine o online reputaciji na sistemski i strateski nacin.
Sa druge strane, sve vise agencija pocinje da obraca paznju na upravljanje reputacijom svojih klijenata i u online sektoru.
Svakako da je edukacija potrebna, kao i prosirivanje vidika i sagledavaje potencijala online komunikacije, ali da vlada potpuni analfabetizam – ne bih se saglasio.
krdr
January 4th, 2010 at 10:47
Heh, teško je dati komentar, kad ste u pokrili sve razloge. Sa druge strane, meni nije jasan otpor inovaciji, a upravo se PR/marketing i sl. vole sebe da zovu kreativcima.
Cela priča se može povezati i sa vrlo niskim kvalitetom menadžera u nas (a svi vole da budu neki menadžeri) i našom sklonošću ka “brigo moja pređi na drugoga”
Dalje, na Mreži su rezultati teže dokazivi. Predpostavljam da većini klijenata ništa ne znači blogpost, viral, praćenje foruma, ali im znači veeeliki bilbord pored Ibarske magistrale.
ivan
January 4th, 2010 at 11:07
pa odgovor je prost i sadrzan u tekstu, navikli su da napisu kakvo takvo pr saopstenje, ili postave bilbord na ibarsku
I time se njihov posao, pr managera, managera, agencija… Zavrsava i idemo dalje na sledeci task…
Dvosmernost zahteva vreme, vreme sposobnih ljudi koji umeju da komuniciraju, da koriste nove kanale komunikacije a opet poznaju proizvod ili klijenta dovoljno dobro.
Vreme = novac
Da li su klijenti spremni da plate tako nesto?
Milos Krneta
January 4th, 2010 at 11:20
Pošto imam priliku da komuniciram sa nekim od vodećih marketing i PR agencija, uverio sam se da agencije koje nose struku ne znaju to da rade. To znaju da rade pojedinci, ali ti ne mogu garantovati, npr. povećanje prodaje, niti su spremi da kažu: “Mi radimo to i to, ukoliko tvoji prohodi ne skoče 30% smatrajte da nismo obavili svoj posao i niste nam dužni ni dirara”. Mislim da si u nekom postu nešto slično napisao, to je bilo davno.
Druga stvar je edukacija: to što radiš ti i još nekolicina je siguran put da se situacija promeni, pa zato mislim da tvoje pitanje nema smisla niti si dao odgovor u tačkama koje si obrazlagao. Pre će biti da si odgovarao na pitanje: u čemu se razlikuju tradicionalni i online načini komunikacije u PR kontekstu?
Nećemo se doticati penetracije broadband-a iako je to jedna od ključnih stvari…
Znači ne treba dijagnostikovati probleme kada struke još uvek ni nema u praktičnom smislu te reči.
Sve najbolje u 2010.
Dragana Djermanovic
January 4th, 2010 at 11:57
Tema koju si postavio u postu je vrlo složena i tiče se 3 struke koje doživljavaju velike transformacije.
Po meni, najveći problem je što delatnici tih profesija (izvini Marko kada se polemiše uopšteno generalizacija je manje/više neminovnost) nisu svesni transformacija koje im se dešavaju ili se promene dešavaju stihijski, pomodarski protrendovski bez jasnog razumevanja cilja i svrhe tj. same suštine neke promene.
Nije poenta da npr. Blic posledično otvori Twitter acc i putem tog kanala spamuje ljude koji ih prate samo kako bi se “prilagodio” novinama (pogledajte B92 timeline na twitteru: http://twitter.com/B92net).
Suština je baš u konverzaciji koja je obavezno dvosmerna, a najčešće i višesmerna i koja podrazumeva kako prof. Varagić uvek ističe: slušati–>čuti–>primeniti/izmeniti na osnovu onog što smo čuli!
Konverzacija je hrabrost i smelost.
Zašto bi im bilo lako da uspostave konevrazciju online kada je ni offline (u RL-u) nisu vodili?!
Još jednom, upućujem izvinjenje retkim izuzecima.
SSpin
January 4th, 2010 at 12:11
I ja bih poceo post kao i Marko.
Ukoliko bih pisao post o ovoj temi, skroz bih drugacije pisao.
Zelim da kazem da je svetlo baceno na negativnu stranu, a sve je vise i vise dobrih primera i web “postojanja” kojih nije bilo pre godinu dve.
Do skoro smo se cudili kako nema vise PRovaca svoj blog. Danas vise njih vodi neki oblik online konverzacije. I to je samo mali primer…
Sve vise kompanija, malih preduzeca trazi prisustvo na Internetu. Porast posla kod webdev firmi je evidentan (ili mi se samo cini).
Mediji? Pa pogledajte razliku u odnosu na danas i pre nekoliko godina. Rts.rs B92 da ne pominjem nego Lepota i Zdravlje, Borba, Politika .. toliko uspeha i pomeranja u razlicitim sektorima (da ne nabrajam sad).
Pozitivnog pomaka ima, i uvek sam bio misljenja da do treba naglasiti.
Edukacije i usavrsavanja nikad dosta. Jos uvek ima negativnih primera i njih svakako treba opominjati, ali nije bas sve tako crno
Dragan Varagić
January 4th, 2010 at 13:06
Evidentno je da postoji razlika u poimanju Interneta samo ako se pogleda situacija u poslednjih godinu dana, ali ako se uzmu u obzir generalne aktivnosti osoba u pomenutim strukama, dobija se podatak da preko 95 odsto svih profesionalaca iz oblasti klasičnih medija, PR i marketing struke ipak i dalje nije ozbiljnije ušlo u aktivnu online konverzaciju sa svojim ciljnim grupama.
Drugim rečima, samo pojedinci ozbiljnije koriste konverzaciju kao alat u svojim strukama, i iste možete lako pronaći na Webu.
Milos Krneta
January 4th, 2010 at 13:43
Može li neko da predoči kompletan opis radnji i predradnji jedne kvalitetne “online konverzacijze” kao i sve prateće troškove te prakse?
Pedya
January 4th, 2010 at 13:49
Dobar ti je naslov.
U njemu vrlo precizno kažeš “predstavnici medija, PR i marketing struke”, a “predstavnici” su svi koji rade u tim strukama. Oni nisu nužno stručnjaci u tim oblastima.
Možda su moja iskustva krajnje nerelevantna, ali ona kažu da ozbiljnog tržišta kod nas još uvek nema u ozbiljnijem obimu. Posledica: kompanije nemaju preveliku potrebu za (ozbiljnim) marketinškim i PR stručnjacima. Posledica: u marketingu i PR-u ne rade (dovoljno) stručne osobe. Posledica: agencijama se ne postavljaju dovoljno ozbiljni komunikacioni zadaci. Posledica: ni offline komunikacija u masi slučajeva nije urađena kako treba, a online se ni ne uzima u obzir, ili se “odrađuje” samo da bi se zadovoljila forma (ali ne i suština). Suviše često se ne zna ni kome se kompanija obraća, ni zašto se obraća, ni šta se komunicira, ni šta su ciljevi, pa samim tim ni kako se mere efekti komunikacije. Prečesto je sve improvizacija ljudi koji vole da se bave marketingom i komunikacijom, bez ikakvog stručnog znanja o tome…
I još jedan vrlo bitan razlog, poprilično nevezan za sve prethodno – online komunikacija je proces, slanje saopštenja nije. Posledica: online komunikacija traži posvećenost, traži puno vremena. To sebi neće (ne žele, ne mogu) da priušte ni mnoge kompanije, a ni mnoge agencije…
I naravno, kao i svi ostali, upućujem izvinjenje retkim izuzecima.
Aleksandar Trklja
January 4th, 2010 at 14:04
Super post. Mislim da ste identifikovali i naveli sve razloge nedostatka u komunikaciji.
Ljiljana Jerinic
January 4th, 2010 at 14:44
Tema je interesantna, ali je jednosmerno postavljena kao problem. Uzroci malog uticaja na javno mnjenje (pa i malog koriscenja tog uticaja) se nalazi u svim segmentima on-line komunikacije:
1. tehnicka pokrivenost – Mala je penetracija kabla u Srbiji, mali je broj internet korisnika, narocito u onom segmentu populacije koja donosi odluke, malo je kvalitetnih nacina merenja efekata.
2. proizvodjaci ili inicijatori komunikacije – Prostor je potpuno neuredjen i pravno i profesionalno. Vise smo svesni mogucnosti interneta intuitivno i vizionarski, nego iskustveno. Internet u praksi sem dobre zabave, u domenu informisanja je samo mini umrezen servis vec brendiranih proizvodjaca vesti ili cista blogosfera. Nije cudo da je onda samo dopunski izvor informisanja u koga ima malo poverenja.
3. korisnici – Needukovani, sa puno zabluda, inertni, rigidni, potpuno nespremni za mogucnosti internet ili digitalnog komuniciranja.
Transformacija je tako potrebna da se napravi u svim segmentima. Potrebna je dobra mreza, dobar biznis model proizvodjaca, dobra fonansijska konstrukcija, transformisana profesija i novinara i PR radnika, edukovan korisnik. …Tek tada cemo moci da odgovorimo na gore postavljeno pitanje. ako to jos uvek bude potrebno.
Dragan Varagić
January 4th, 2010 at 15:35
@Ljiljana Jerinic zahvaljujem se na javljanju i predstavljanju vašeg mišljenja o ovoj tematici.
Republičke zavod za statistiku Srbije je u septembru prošle godine objavio zvanične podatke o broju korisnika Interneta u Srbiji, kao i mnoge druge pokazatelje korišćenja Interneta u Srbiji – http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/dokumenti/ict/2009/IKT2009.pdf
1. Prema RZSS 36.8 odsto stanovnika Srbije koristi Internet, a sada imate već 4-5 Web sajtova koji na mesečnom nivou imaju preko milion jedinstvenih posetilaca, što predstavlja sasvim dovoljne podatke koji potvrđuju da nije više mali broj korisnika Interneta u Srbiji.
Prema različitim procenama, preko 80 odsto donosilaca odluka direktno (samostalno) koristi Internet, a preko 90 odsto svih donosilaca odluka koristi Internet (preko 10 odsto koristi Internet preko posrednika – poslovni sekretari/sekretarice).
2. Postoji dovoljan broj pojedinaca i kompanija koje su u mogućnosti da edukuju one predstavnike medija, PR i marketing struke koji prepoznaju potrebu da nauče kako se kvalitetno koristi online okruženje u poslovne svrhe.
3. Korisnici su veoma spremni za dijalog putem Interneta, a najbolji primer za tu spremnost je broj korisnika FB iz Srbije (preko 1.2 miliona). Dijalog im je potrebno i omogućiti na jednostavan način, slično kako to mogu da rade npr. preko FaceBook-a.
4. Sve napomenuto je aktuelna situacija koja na našim prostorima postoji intenzivno više od godinu dana. Da li će se neka organizacija prilagoditi tom okruženju ili ne, zavisi od same organizacije, a ne od stepena razvijenosti činilaca online komunikacije. To će svakako intenzivnije krenuti da se dešava u ovim krajevima kada kompanije počnu ozbiljnije da gube sredstva zbog svog ne-činjenja kvalitetne online komunikacije.
Btw. evo i komentara sa FB…
darko buldioski
January 4th, 2010 at 15:41
@Dragana
, порака дека се бродкастери
Примерот со B92 не ти е баш најдобар. Може и да комуницираат како што треба… не ги следам, не знам, ама “1 Following” е многу лоша порака
Dragana Djermanovic
January 4th, 2010 at 16:03
@Darko
Upravo to, ukoliko se nisam dobro izrazila. Primer B92 na twitteru je negativan primer.
darko buldioski
January 4th, 2010 at 16:45
Сфатив, ама подоцна. На прво читање ми изгледаше како позитивен, ама подоцна видов дека е негативен.
krdr
January 5th, 2010 at 11:45
Dragane, pomenuo si donosioce odluka. Pitanje je ko je donosioc odluka. Meni se često dešava da pregovaram, ugovaram i dogovaram sa jednom osobom, da bi se na kraju pojavio direktor/gazda/vlasnik i ako njemu ne klikne u trenutku da sve ono što je već pregovarano prethodnih dve nedelje, ništa od posla. A tek njemu moram da objasnim vrednost tvitera i prisutnosti na internetu.
Sami donosioci odluka nisu motivisani da vise zgaze u te vode, a samim tim ni ljudi koji rade PR/marketing/mediji nemaju potrebu da ulaze u nešto što ne znaju niti što će im povećati platu.
Šumovi u online komunikaciji ili “alo, alo…” : Novinarska Patka
January 5th, 2010 at 12:26
[...] Varagić u blog postu pod nazivom “Zašto predstavnici medija, PR i marketing struke imaju problem sa online konverzacijom?̶… vraća “na sto” na metodološki drugačiji način večno pitanje koje ovaj medijsko [...]
Bojan Pajić
January 5th, 2010 at 13:10
Komunikacija je glavni problem u medijima, pogotovo u novim. Vecina medijskih kuca je navikla da ima samo jednosmernu komunikaciju, i ili cenzurise pitanja i komentare, ili ih jednostavno ignorise. Gde god sam pokusao da uspostavim neku komunikaciju, posto skoro uvek reagujem ili komentarisem na nesto napisano ostao sam uskracen odgovora. Kao primer navescu novostionline na tviteru. Sugerisao sam im da pri objavi uz link postave bar kratak opis, ali su me ignorisali, i nastavili po starom! Zamoslimo recimo da svi na tviteru postavljaju samo linkove bez opisa??? Isti je slucaj sa kompanijskim nalozima, jednostavno izostaje komunikacija, i taj nedostatak bi morali sto hitnije da poprave.
Bedno piskaralo
January 5th, 2010 at 14:44
O ovom pitanju cu govoriti iz ugla novinara, posto moje PR iskustvo u NGO sektoru je skromno a i maksimalno smo koristili online alate i to se pokazalo kao veoma plodno i efikasno, tako da tu nismo u stvari imali problema.
E sad, novinarski ugao.
PO meni – kljucno je
ovo
” Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije. ”
Najpre visoki menadzment nema OSECAJ koliko je online PR bitan, koliko je interaktivnost bitna. Prvi put imate priliku da dobijete “fidbek” direktno, ne gledajuci remitendu, tiraze i sl, da osetite sta je ono sto se cita, komentarise i sl. Dakle najpre da u glave visokog menadzmenta stigne svest o tome.
Posle toga da se angazuju mladi, edukovani ljudi koji ce se time baviti. Sa starijima ne vredi pokusavati. U kompaniji u kojoj radim stariji novinari (ne svi) pruzali su strasan otpor koriscenju racunara, specijalnog programa za tekstove, ma, svemu sto je novo. Vrlo su kruti i neprilagodljivi,. Ali zato u redakcijama sede neki klinci koji znaju da koriste drustvene medije, koji znaju da pisu za web, samo njihove gazde to ne vide i ne cene.
Zato imamo FB i twitter naloge nasih offline medija koji su kao pali s Marsa, nemaju komunikaciju s publikom i prakticno – ne rade to kako treba…
Kada ce se i da li ce se ta sveta spojiti, e, to ne znam.
NikkiL
January 5th, 2010 at 15:09
Zasto? Zato sto je ogroman procenat marketing i PR kadrova u Srbiji nekompetentan za posao kojim se bavi i u klasicnom marketingu/PRu a kamoli u online komunikacijama koje su sve to pomerile u jednu potpuno drugu ravan. Marketing i PR je godinama unazad (uz novinarstvo, nazalost) bio utociste za sve nezavrsene studentei nezaposlene svih profila, svako ko nije znao sta ce sa sobom postajao je uz par veza neki marketing “menadzer”. I onda se neko pita zasto takvi ljudi (od kojih neki cestito ne znaju ni kompjuter da koriste a kamoli da pricamo o nekim online strategijama nastupa) ne idu napred…
Dok struku ne ocistite od kukolja ne vidim da ce se mnogo toga tu promeniti preko noci…U poredjenju sa situacijom koju ja znam pre nekih 5 godina kako je to izgledalo tu sada je cini mi se ipak bolje ali nazalost sporo to ide jos uvek…
Ljiljana Jerinic
January 5th, 2010 at 16:24
Ne da mi mira ova vaša tema. Pokušala sam prvo da sporim kapacitete koje TRENUTNO on-line komunikacija ima. Ali, vidim i druge momente. Sa kim PR služba treba da komunicira on-line? Sa novinarima? Zar nije bolje to face-to-face obaviti? Naši jadni PRradnici nisu savladali kako preživeti sastanak sa medijem ni u klasicnom intervjuu, jer nisu ni za to obučavani. Kako će bez priprema u nekontrolisanu on-line komunikaciju? Ovde mislim na činjenicu da laž putuje bolje od istine, te se svi koji su upućeni na komunikaciju sa medijima boje da će postati deo neke negativne priče. I plaše se SA razlogom.
Komuniciraće sa direktnim korisnicima njihovih proizvoda ili usluga? Nema vremena u nekoj kampanji da se ide jedan po jedan, mora se masovno komunicirati.
Interesuje me vaša edukacija na ovu temu, mada bih volela da je dopisna, on-line, jer nemam gde da udenem novu aktivnost.
Sve sto sam kazala zvuci kao kritika, te je vreme da kažem i neku lepu reč: da mi je drago da se neko u ovoj zemlji pokušava i ovim temama da bavi, jer ću se složiti da je puno analfabeta na
sve strane. I volela bih da već u 2010. ima razradjenih puteva kojim će PR službe se uputiti uključivši svoje kompjutere. Srećno!
Dragan Varagić
January 5th, 2010 at 17:27
Poštovana Ljiljana, nadam se da ste pogledali i sve komentare na ovom tekstu – i pozitivne i negativne u odnosu na primenu dijaloga od strane predstavnika medija, marketing i PR struke.
Problem u celoj ovoj priči jeste neminovnost ovog procesa, bez obzira na to da li su kompanije organizaciono pripremljene za posvećivanje pojedinačnim korisnicima, ili nemaju dovoljno edukovane kadrove iz oblasti novinarstva, marketinga ili PR-a. Ovde je reč o svim pomenutim profesijama, ne samo o PR profesiji.
U narednih 5 godina, ovakav vid komunikacije postaće obaveza i u ovim krajevima, pa oni koji ne misle da idu u penziju narednih pet godina, moraće da se pomire sa novim shvatanjem svojih profesija, isto kao što su morali i da se pomire sa uvođenjem kompjutera u svoje poslovne procese.
Dragana Djermanovic
January 5th, 2010 at 17:41
@Nikkil po podacima iz 2008. čak 34% srpskih PR-ovaca je tom profesijom počelo da se bavi jer im je posao “dodeljen”.
Evo još činjenica koje idu u prilog onome što si opisala u svom komentaru: http://www.draganadjermanovic.com/2008/12/03/drustvo-srbije-za-odnose-s-javnoscu-pr-u-srbiji/
Da, definitivno se stvari menjaju na bolje, ali mora još mnogo mnogo da se radi i to ozbiljno a ne stihijski.
Danijela Sever Radovanovic
January 5th, 2010 at 19:23
Malo kasnim sa komentarom, ali moram da dodam jedan aspekt ovog “problema” koji je cini mi se zanemaren: sve i da imamo obucene i voljne PR strucnjake za komunikaciju sa svim javnostima, bojim se da nam fali obuka najvisih nivoa menadzmenta, odnosno onih koji zaista donose odluke (nazalost, kod nas su PR-ovi obicno na nivou nizeg ili srednjeg menadzmenta).
Dzaba ako je PR strucnjak spreman za otvorenu, dvosmernu komunikaciju, ako nema moc da nesto zaista i promeni – na primer da na ponovljenu kritiku potrosaca oko nekog svojstva proizvoda – da nesto stvarno i ucini oko toga.
Donosioci odluka moraju prvo shvatiti da je vreme dvosmerne komunikacije stiglo, da ga ne mogu ignorisati i, najvaznije, da predvide nacine na koji ce preduzece reagovati/odgovoriti na poruke iz okruzenja.
Komunikacija radi komunikacije po meni je od ogranicenog znacaja, ako ne vodi stvarnim promenama – poboljsanjima.
Danijela Sever Radovanovic
January 5th, 2010 at 19:27
@ Ljiljana apropo ‘Nema vremena u nekoj kampanji da se ide jedan po jedan, mora se masovno komunicirati’ – rekla bih: jedan po jedan nam mogu ukazati na masovnije predstojece reakcije i omoguciti nam da preventivno delujemo, da predosetimo nadolazecu krizu, ali i da sagledamo mozda neki novi trend…
Snezana Lukovic
January 5th, 2010 at 22:37
Iz dosadasnjeg, smatram nezanemarljivog iskustva inhouse PR u privredi, stekla sam uvid u sledece:
1. Relativno mali broj novinara profesionalno koristi Internet . Ako je neka kompanija u sektoru novinara, a on ne zna njenu web adresu, sta reci? Urednici sami znaju koliki je domet njihovih novinara, jer u 90 odsto slucajeva oni im zadaju teme. Da novinari prate vesti na netu, sajtove, surfuju, prate blogove,.. imali bi gomile ideja, predloga. A to nazalost nije slucaj.
2. O PRovcima. Da li postoji evidencija koliko u Srbiji ima zaposlenih u PR struci? Verovatno na hiljade i hiljade. A, koliko je PRovaca clan DSOJ? Manje od 300. Idemo dalje. Koliko, od tih par stotina, dolazi na sastanke DSOJ, prati besplatne seminare koje Drustvo povremeno organizuje? Koliko PRovaca prati blogove PR stucnjaka. Ma nemaju pojma ni da postoje. Mislim da
je to odgovor o strucnosti. Nema samoedukacije. Kad nje nema, nema ni strucnjaka. Jer, koji to fakultet kod nas postoji za Odnose s javnoscu? Ima sad neka stukovna skola i to je sve. PR mora da ima opstu kulturu, da je fakticki a ne samo formalno obrazovan, i da ima razvijenu crtu samopotvrdjivanja. Tada je zeljan znanja i potvrde tog znanja, kroz praksu.
U 80 odsto slucajeva, isti ljudi komentarisu Pr blogove. Koliko je medju njima PRova, narocito u privredi? Zasto potenciram privredu. Zato sto bar 80 odsto struke nose ljudi koji tamo rade, a najmanje su strucni. Vecini lepo zvuci naziv radnog mesta, a mami i tati nikako ne mogu da tacno objasne sta to znaci.
3. Neko je pomenuo povezanost godina i online komunikacije. Nema generalizacije. Kada se voli struka i covek joj se posveti, tada godine nisu relevantne. Prenosim licno iskustvo. Onima, kojima mogu biti majka,objasnjavam sta je Twitter i njegovu prednost u odnosu na Facebook.
4. Jos ce mnogo vode proteci Savom i Dunavom dok menadzment u privredi shvati znacaj PR-a generalno. Za e-PR i online komunikaciju, volela bih da verujem Draganovom navodu da ce se za pet godina shvatiti znacaj socijalnih medija-online komunikacije.
5.@Marko. Pomak u inhouse PR-u cine entuzijasti. Hvala za pozitivan komentar. Svaka cast, profesionalno!
Miloje Sekulic
January 6th, 2010 at 09:00
@Snezana Lukovic
U avgustu 2006 godine anketirao sam za potrebe prezentacije na bizz buzz seminaru kolege novinare i urednike. Njih 50. Tema je bila upravo koriscenje interneta, diskusija o tome je ovde
http://www.devprotalk.com/showthread.php?t=1398
Tacno je da sam anketirao samo ne koji koriste internet (jer sam pitanje slao mejlom) ali u diskusiji mozete naci podatak koliko je novinara te godine ostavilo NUNS-u e-mejl adresu kao kontakt sto je valjda posredno potvrda da internet ipak koriste u radu.
Na zalost “e magazin” u kome sam tada radio je ugasen pa samim tim i njegov sajt pa ne mozete da preuzmete .pdf sa rezultatima ankete. A ko bi to sad iskopao na bekapima iz tog vremena..
Ukratko 98% anketiranih je potvrdno odgovorilo na pitanje “Kada pisem o nekoj kompaniji/organizaciji potrazim njen veb sajt da se informisem”, valjda 86% njih je nezadovoljno onim sto na sajtovima nalazi a veliki procenat, preko 50% koliko me secanje sluzi odgovorilo je potvrdno na pitanje “Kada bi kompanije redovno azurirale svoje sajtove povremeno bi ih posecivao da se upoznam sa novostima”
Bedno piskaralo
January 6th, 2010 at 10:55
@Miloje Sekulic, ti podaci su o.k., jer stvarno ne znam redakciju i novinare koji ne koriste mail i google.
Ali, to nije sve i to ostaje na onom nivou koji autor ovog bloga i drugi analiticari zovu “google novinarstvo”.
Ogromna vecina mojih kolega FB koristi za zezanje, za Twitter smatra da je glupost. To sve nije tako strasno jer govori samo o tom pojedincu i na kraju krajeva to je njegov izbor.
Ali s druge strane redakcije su mnoogo izguble korak, stavise cini mi se da ni ne smatraju nekim problemom sto je situacija takva.
Snezana Lukovic
January 6th, 2010 at 11:14
@ Miloje Sekulic
Odlicna ideja, ali mozda rano sprovedena. Bilo bi dobro da se sada obavi istrazivanje na temu koriscenja socijalnih medija. Kako medju novinarima, tako i medju PR-ovima. Oni su u simbiozi. Istrazivanje iz 2006, na uzorku od 50 ispitranika/ novinara/, slozicete se, moglo bi biti relevantno u slucaju da smo u Srbiji imali oko 500 novinara. Ovako…
U bilo kom istrazivanju, po meni, znacajan podatak bilo bi : broj poslatih upitnika i broj popunjenih.
Najcesce, upitnike popunjavaju oni kojima je materija, koja se analizira, bliska . Znaci oni vec koriste online komunikaciju, pa u tom slucaju nisu tacka oslonca istrazivanja.
E-maila komunikacija / jedan na jedan/, je u 21. veku, poslovna neminovnost, i daleko je od teme socijalnih medija i networkinga. Cak i pre par godina, kada se spomene Internet, nije mi asocijacija bila elektronska posta, vec Google.
Slazem se sa novinarkom Tanjuga/ anketa/ da se sajtovi pojedinih kompanija neazuriraju, sto je opet odraz poslovnosti te kompanije, kao i njihovih PR-ova.
E magazin, ne mogu da prezalim. Jedini casopis koji sam citala maltene, od korice do korice. Tematika koju preferiram.
NikkiL
January 6th, 2010 at 20:45
@DraganaDjermanovic sve si lepo napisala, nema sta da se doda.
S tim sto mi se cini da je u marketingu jos crnja situacija nego u PRu. E sada pitanje je koje je neko vec gore spomenuo i ko edukuje sve te kadrove, ukljucujuci i ove nove mlade u koje se kao polaze nada da ce da pokrenu stvari, usvoje nove modele poslovanja i komunikacije itd itd. Ja kada cujem neke price sa privatnih fakulteta koji stancuju menadzerske kadrove kosa mi se na glavi digne – od asistenata koji otvoreno priznaju da pisu studentima radove i pomazu im na ispitima (?)do raznoraznih sajtova koji otvoreno prodaju seminarske, diplomske i ostale radove… Jadni oni kod kojih ti studenti sutra zavrse kao zaposleni i jadna struka u kojoj ce zavrsiti (a nazalost ove dve navedene su udarne po tom pitanju…).
A pitanje je i ko obrazuje sve te nove kadrove i koliko zaista kompetentnih ljudi iz ove oblasti postoji trenutno u Srbiji koji su u stanju da sa jedne strane modernu poslovnu praksu i znanja prenesu a istovremeno razviju odgovarajucu teorijsku podlogu i bazu znanja uz koju ce student sa fakulteta izaci osposobljen da se dalje uci i usavrsava tokom cele karijere jer bez toga danas ni u jednoj struci nema ozbiljnog pomaka.
Miloš Petrović
January 8th, 2010 at 00:25
Stara škola, nova škola… što kaže jedna rep pesma.
Mogu samo da kažem da sam imao jako loše iskustvo kada sam u firmi čoveku koji radi PR pokušavao da objasnim neke stvari koje se tiču online PR-a. Čovek me jednostavno nije razumeo, i tu je bio kraj. Nisam se mogao dalje raspravljati i nabeđivati.
Mediji u zemlji dinosaurusa, deo prvi | Bedno piskaralo
January 14th, 2010 at 11:31
[...] poboljšaju i unaprede. Ali, očito da nisam u pravu, a sudeći po nedavnim postovima postovima Dragana Varagića i “ehu” iz novinarskog ugla kolege Dragana Radovića, nisam ni jedina koja tako [...]
#pratipetak #followfriday – u 00:00? « Uspesi, padovi i život uopšte
January 22nd, 2010 at 00:04
[...] poboljšaju i unaprede. Ali, očito da nisam u pravu, a sudeći po nedavnim postovima postovima Dragana Varagića i “ehu” iz novinarskog ugla kolege Dragana Radovića, nisam ni jedina koja tako [...]
Borislava
February 25th, 2010 at 10:18
@Ljiljana Jerinić,
.
ne mogu sasvim da se složim s vama, bar ne u delu koji je meni poznat.
G-din Varagić vam je odgovorio na način na koji bih otprilike i ja, samo da dodam još neku reč:
1. ja sam, slučajno, u delu zemlje gde se ljudi više nego dovoljno služe internetom da može makar lokalno da se funkcioniše (zavisi od toga šta konkretno želite, jel’).
2. u domenu informisanja – u okviru meni poznate delatnosti – itekako ima izvora u koje ljudi imaju poverenja. Dajem godinama online savete, i verujte da ljudi itekako imaju poverenja u ono što im se kaže – naravno, pod uslovom da funkcionišete na user-centered način, po pravilima socijalnog marketinga, i sujetu i zvanja ostavite kod kuće
3. korisnici – bogami, oni sa kojima ja godinama komuniciram online su ITEKAKO edukovani, čak ima i cyberchondriae.
Dakle, opet se vraćamo na sve probleme koje su izneli drugi čitaoci; po meni, jedan od vodećih problema je onaj koji je g. Varagić već pomenuo: ako meni dođe već itekako online edukovani pacijent, ja moram da umem bolje, ne? Ako ne umem, onda – mrtva lopta. A što bi neko to sebi radio?
Što bi plaćao sajt na kojem može imati dijalog, pa da ne dao Bog mora da kaže da ne zna…
A ionako smatra da je beznačajno…
Borislava
February 25th, 2010 at 10:23
@Snežana Luković,
).
mi sada radimo jedan rad u kojem nam je (u okviru content quality analize) od 44 najveće medicinske ustanove u Srbiji, na mail odgovorilo 26, a samo JEDNA u roku od 48 h, sa imenom, prezimenom i zvanjem (čak i sa empatijom
Kako su izgledali ostali mailovi, ne želite da znate. I to JESTE 21-vi vek, a da ne govorimo o tome kako mail treba smatrati osnovom komunikacije…