e-business, e-marketing, online pr consultant
Šta je sinonim za ovdašnje blogove – Blogoidi, zatvorene zajednice, uticaj, trash…?
Sep 19 2009- 11:25 am napisano u Priča o blogovima, Social Media by Dragan Varagić
- 4,491 pregleda
- 35 komentara
Povod za ovaj tekst je veoma provokativan “prikaz” proteklog BlogOpen-a od strane Miloša Krnete.
Zatvorenost ovdašnje blogosfere
Pomenuti tekst je ponovo otvorio pitanje “izolacije” određenih blogova (blog zajednica) na regionalnoj sceni, odnosno pitanje da li je ovdašnja blogosfera (o kojoj se dosta priča) samo skupina blogova koja je izlistana na različitim agregatorima?
Mene cela priča sa ovdašnjom blogosferom slikovito podseća na neko veliko dvorište puno različitih ljudi – mnogi stoje u malim (ili malo većim grupicama), tako pričaju i zabavljaju se, ali će se retko desiti da neko iz jedne takve grupice dođe u neku drugu, i obrnuto.
Do sada sam uočio neke od razloga zašto postoji takva zatvorenost između raznorodnih blog zajednica:
- Jedan od najčešćih problema sa zatvorenošću zajednica je vezan za činjenicu da veliki broj osoba koje kreiraju svoje blogove ne shvataju značaj linkovanja, a često ne znaju ni samu tehniku na koji način da postave link u tekst.
Linkovanje u sopstvenom tekstu (naročito kada se linkuju drugi blogovi) omogućuje proširenje informativnosti bloga, ali u isto vreme daje i poruku vlasniku linkovanog bloga da je neko pisao na neku srodnu temu, i istovremeno na taj način promovisao linkovani blog. - Drugi značajan deo razloga ne-saradnje između određenih grupa blogova je i u činjenici da veliki broj vlasnika blogova jednostavno ne zna, ili ih ne interesuje bilo kakva promocija svog bloga (pa zato ni ne znaju značaj linkovanja, npr.). Neki to rešavaju upravo na nivou zajednica u kojima se nalaze (ovo je naročito karakteristika besplatnih blog servisa), a nekim vlasnicima jednostavno razlozi blogovanja nisu u vezi sa mogućnostima promocije.
- Nekima je jednostavno dovoljna ona grupa osoba (blogera) s kojima komuniciraju, i nemaju potrebu da “šire krug prijatelja”. Jednostavno, teško je nekada ulaziti u “nepoznate grupe” i truditi se da se zadobije poverenje, kada već postoje oni s kojima si dobar/dobra…
- Ima i onih koji su “alergični” na suviše promocije – tzv. “pre-promocija” (potiče od “savremenog” termina “pre-cool”). Takve blogere Peđa Supurović naziva “Blogoidi” – oni koji pišu blog zbog bloga, odabiraju popularne teme ba bi bili popularniji i više linkovani (tzv. link-bait), itd. Jednostavno, nekima suviše promocije smeta, pa neće da stupaju u veze sa takvima…
Cilj, Vrsta, kvalitet sadržaja blogova i zatvorenost grupa blogova
Osnovna karakteristika bloga – da ga svako može lako kreirati i voditi, dovela je do masovnog trenda (naročito sa pojavom drugih vrsta društvenih medija) koja se u poslednje vreme posmatra kao sociološki fenomen: Ogromna količina informacija na Webu se mora prvo filtrirati (za čega je potrebno znanje kako to kvalitetno uraditi), da bi se došlo do informacija koje vas interesuju. Ranije su klasični mediji obavljali funkciju filtriranja informacija, pa se čitaoci nisu gubili u moru manje ili više važnih vesti, a Internet je doneo mogućnost dolaženja do značajnije količine informacija koje baš vas interesuju, ali je za to potrebno naučiti tehnike filtriranja da ne bi gubili puno vremena i živaca…
U kontekstu prethodnog, većina blogova ima svoje ciljne grupe do kojih dolazi pre ili kasnije, a sam “kvalitet” (šta je kvalitet?) blogova zavisi najviše od ciljeva blogovanja i stepena obrazovanja osobe koja bloguje:
- Postoje tzv. “privatni” blogovi, koji su namenjeni npr. rodbini i prijateljima – da se npr. pokažu nove slike deteta, da se napiše gde je familija bila za vikend, kako su se proveli na moru, itd. Ovakvi blogovi jednostavno nisu zanimljivi široj populaciji, jer u osnovi nisu njima ni namenjeni!
- Blogovi čija je tema toliko “uska” da zanima nekoliko desetina ili stotina osoba, sigurno nemaju ambiciju da postanu veoma posećeni i popularni, jer im to nije ni cilj.
- Poseba kategorija su blogovi za koje mnogi tvrde da sam nadenuo naziv “piškila sam, kakila sam blogovi”, koji opet imaju svoju publiku, ali sa druge strane imaju i puno “kritičara”, bez obzira koliko ovakvi blogovi mogu da budu popularni (voajerizam je dokazano interesantan velikom broju osoba). Neki misle da svi ne-pro i ne-IT/Internet blogovi potpadaju u ovu kategoriju, ali se praktično radi isključivo o blogovima u kojima autor iznosti lične događaje tipa (“danas sam išao/la na posao, bilo mi je dosadno, vratio/la sam se kući, čitao/la knjigu, i legao da spavam”) – klasičan javni dnevnik – “Moj dnevniče”.
Postoje i kod nas veoma uspešni blogovi na raznorodne teme, a njihov se kvalitet ogleda u kvalitetu samog pisanja i zanimljivosti onoga što je napisano…
Uticaj blogova
Posebna kategorija blogova koji imaju za cilj da skrenu pažnju što šire javnosti (ciljane, ili generalne), moraju da idu u pravcu kvaliteta, koji za rezultat daje određeni uticaj bloga. Da li se uticaj blogova može meriti i na koje načine, možete to npr. videti ovde.
Koliko je važna tema uticaja na Internetu, govori i podatak da je nedavno održana u SAD značajna konferencija pod nazivom “Budućnost uticaja“, a koja se do prošle godine zvala “Budućnost medija”!
U slučaju blogova, naročito u našim uslovima, uticaj se najčešće meri brojem i kvalitetom prenetih informacija iz blogova u klasične medije (kada mediji moraju da navedu blogove kao izvor). To se kod nas još sporadično dešava, ali kako vreme prolazi, to je sve češće.
Razlog zašto je bitan uticaj pojedinačnog bloga (za one koji su hteli ili ne popularni blogeri), jeste da različiti pojedinci i/ili organizacije mogu da preko jednog ili većeg broja uticajnih blogova preneti neku informaciju “dosta daleko”.
O temi uticaja društvenih medija pisaću uskoro još…
- Tagovi: Blog, Blog zajednica, Blogosfera, Blogovanje, Blogovi, Uticaj
Komentare ovog članka možete pratiti preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa vašeg web sajta.
35 komentara na “Šta je sinonim za ovdašnje blogove – Blogoidi, zatvorene zajednice, uticaj, trash…?”
Ostavite vaš komentar
Advertisement
Pratite ovaj Blog
Kategorije
- Članci na temu Internet marketinga (186)
- Događanja i teme u vezi sa Internetom (180)
- E-start (7)
- General (18)
- Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji (119)
- Nekategorisano (6)
- Odnosi s javnošću na Internetu (68)
- Opušteno (51)
- Političke teme (44)
- Predavanja (34)
- Priča o blogovima (178)
- Prikazi (129)
- SEO optimizacija sajta (32)
- Sideblog (20)
- Social Media (136)
- Tekstovi na temu e-biznisa (190)
- Tekstovi na temu poslovanja (81)
- Tekstovi u vezi sa medijima (77)
- Teme marketinga i odnosa sa javnošću (59)
Twitter poruke
- @Budiekofin Vidim da se radi o Forex trejderima, ali ne znam za njih http://t.co/7DAZhQx6 cc @PavleBasic @parabucki May 16, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- Ovaj covek jos uvek nema sponzora... Serbia's Ambassador to the World http://t.co/85aQkTwU cc @cistacica @torbica @varagic #blogrs May 16, 2012 milosVu (Milos Vucekovic)
- RT @SandraKravitz: Znam da ništa ne znam (Sokrat 470-399 god.p.n.e) Ništa ne znam, a đe i da znam (Ekrem 2010 god.n.e.) (našla sad na fb, a ukrala sa tw 2010) May 15, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- Why Nikola Tesla was the greatest gee…: http://t.co/DiunRrSV most discussed on @varagic/bloggers-region (http://t.co/J3gpYAjQ) May 15, 2012 TwtTimesTop (Tweeted Times Top)
Featured Post
- Optimizacija poslovanja i komunikacije putem Interneta
Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili [...] - Zašto su bitni linkovi u tekstu?
Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, [...] - Metodologija izgradnje poverenja na Internetu
Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, [...]
Registracija
Prijava
- PRObjava:Građani čekaju predsednika16 May, 2012...više »
- PRObjava:Otvaranje nove MaxBet sportske kladionice u Sremskoj Mitrovici16 May, 2012...više »
- PRObjava:Završnica akcije "Đaci vas mole, usporite pored škole" na Zvezdari16 May, 2012...više »
- PRObjava:Vidi svet kroz razmenu - program internacionalne razmene i prakse16 May, 2012...više »
- PRObjava:Šta znaš o Crvenom krstu?16 May, 2012...više »
Najaktivnijih 5!
- Suzana Krajcinovic (3)
- Goran Aničić (2)
- Milan (2)
- Todorovic (2)
- Dušan Dević (1)
bjuti
September 19th, 2009 at 14:47
О овоме сам чак и ја давно пис’о…
http://bjuti.blog.rs/blog/bjuti/glavna/2009/04/27/magla-svuda-magla-oko-nas
Miloš Krneta
September 19th, 2009 at 16:31
Dragane, da te malo korigujem: nije u pitanju prikaz proteklog Blogopena, u pitanju je mnogo šira tema – Čemu služi Blogopen, kakvi su mu potencijali, šta rade blogosfera i blogeri od Blogopena do Blogopena. Kakav je odnos blogera prema pisanju i krearanju uticaja itd itd. Isto tako, cilj mi je bio da istaknem formalni karakter festivala koji okuplja blogere i da ustanovim kakav je sadržaj u toj formi.
Basta Balkana
September 19th, 2009 at 17:16
Cela priča koja se podigla oko pisanja g-dina Krnete je suštinski priča o moći i nemoći.
Onaj ko ima moć da nešto uradi i stvori, okuplja se u grupe koje dele sličan senzibilitet i radi kako zna i ume.
Onaj koji tu moć nema, lamentira i pokušava da ispravi “krivu Drinu” svojim pisanjem i idejama.
Blogosfera u Srbiji je kreirana na jedini mogući način koji je blogerima stajao na raspolaganju. Zapravo, koliko para toliko i muzike. S obzirom da se sve bazira na ličnoj motivaciji i entuzijazmu i vrlo malom do nikakvom društvenom uticaju, i ovo što se postiže je uspeh.
U tom smislu, g-din Krneta je požurio sa kritikom postojećeg stanja, jer bolje ne može. Ako je ubedjen da je to moguće, nek se lično angažuje, mentalno, emotivno i fizički, pa da vidi kako je teško i mučno voditi organizacije otvorenog tipa, kako je teško naći sponzore i uopšte organizovati manifestaciju.
Proći će godine dok srpski blogovi budu nešto bitno u ovom društvu, za sada je dobro da neka forma njihovog okupljanja uopšte i postoji. I ako se to odigrava medju prijateljima i istomišljenicima, svako ima lični izbor hoće li tome da pridje ili ne.
Miloš Krneta
September 19th, 2009 at 18:20
@Bašta
Sa nekim stvarima mogu da se složim, a sa nekim konstatacijama ne.
Suštinski ili ne suštinski, ovo jeste priča moći i nemoći uz napomenu da lamentiranjem ne mogu da se isprave “krive Drine”.
Da li je nešto nastalo u određenim uslovima, ne mora da znači da o tome ne treba da se kaže nešto i sa pozicije onih koji su okaratkerisani kao nemoćni, a svesno su se stavili na tu stranu. Tu se apsolutno slažem sa tobom: “S obzirom da se sve bazira na ličnoj motivaciji i entuzijazmu i vrlo malom do nikakvom društvenom uticaju, i ovo što se postiže je uspeh.” – ali treba napraviti presek i voditi rasprave na svim relacijama, a ne samo na relaciji moćni – nemoćni.
Da je nešto preuranjeno, pa baš i nije. Blogopen postoji nekoliko godina. Neko jezgro blogera i blogova postoji relativno dugo. Evo angažujem se i radujem se kada sam u prilici da diskutujem sa ljudima kao što je Bašta. Ne osporavam da je teško voditi bilo kakvu organizaciju, a nikako ne mislim da kritikujem takve stvari. Kao što si reklo/la, ovo je moje viđenje trenutnog stanaja.
Ne radi se ni o tome da je dobro to što uopšte nešto postoji – radi se o tome da ta neka zatvorenost i “samodovoljnost” bude prevaziđena. Ne mislim da je zatovrenost to što ja osećam nemoć i ne mogu da priđem moćnima i budem na televiziji i sl, nego zatvorenošću smatram nespremnost na dijalog i širenje dijaloga. Recimo, zatvorenost je kada se smatra da je moja reakcija mešanje u tuđa posla i kada mi se oduzima pravo na komentar da nisam pozvan da kažem bilo šta ako nisam bio na BO.
Basta Balkana
September 19th, 2009 at 18:37
@ Milos Krneta
Moja sugestija vama na vasem blogu povodom posta koji ste postavili oko hermetičnosti blogera se i dalje svodi na nekoliko jednostavnih teza:
- blogovanje je u Srbiji stvar entuzijazma i motiva, gde ne vlada izobilje i novac, pa da se stvari lako daju sistematizovati
- instuticionalizovanje blogosfere je nastalo samo velikim radom pionira i pojedinaca koji su delili istu ideju, senzibilitet, volju i viziju, sa njihove dve ruke i noge, što treba poštovati, jer su oni to odradili, na najbolji mogući način na koji su to mogli, ne vi i ili ja
- ako oni rade nešto što ne valja, i ako nećemo da se uključimo lično i oznojimo na terenu, poštenije je to reći im na diskretan i balansiran način u ličnom susretu, nego ih javno oštro i kritikovati
- njihova hermetičnost i zatvorenost nije posledica neke urote, partijskog zadatka, tajnog dogovora, sektaškog organizovanja i slično, već jednostavno su oko projekta uključeni oni koji to hoće, mogu i žele.
Stvarno nisam ni u jednom trenutku osetio da je BlogOpen ili Blogosfera nešto zatvoreno, iako nisam tamo ni zvanično pozvan, niti me je nešto interesovalo da se opredeljujem kao “bloger” pa momcima i devojkama stvarno nemam šta da zamerim sa svoje komforne pozicije.
Vaše ideje koje ste izneli u zadnjem postu, i koje su valjane, pozdravio bih samo u slučaju da se lično angažujete i pridjete zajednici koju hoćete da menjate.
“Ako ne možeš da stvarno pomogneš, nemoj odmagati onima koji nešto rade”, stalno i sebi kažem.
Miloš Krneta
September 19th, 2009 at 19:01
@ Bašta
Upravo tako, imam želju i volju da pomognem, stoga sam počeo da pišem o tome.
Ali postoji nešto što niste primetili “među mojim redovima”: u nekoj osnovnoj ideji Blogopena je ta neka otvorenost o kojoj pričamo, to i jeste neki nepisani princip Blogopena i blogovanja. Isto tako, u osnovi, platforma bloga nam daje tu mogućnost da budemo proaktivni na jedan veoma lak način. Po meni, jedna od glavnih aktivnosti oko Blogopena treba da bude neprestana diskusija na tu temu (na blogovima) tokom čitave godine. Ja to potenciram.
Blogopen treba da postoji tokom čitave godine online. Dve godine pratim taj fenomen. Evo slikovitijeg prikaza: postoji na Blogotku rang lista blogova i vidimo da u toku godine zvanični blog festivala ne drži isti nivo, što me vodi ka zaključku da se o njemu ne diskutuje, a stvarno se i ne diskutuje. Tek kada krene da se organizuje sam događaj, odaberu predavaču, onda počinje da se piše, najavljuje, hvali, kudi i sve ostalo. Posle događaja ide nekoliko prikaza, pa evo i neka kritika.
Dobro, neko može sada da se uhvati i da kaže da se to tako i dešava kako ja želim, ale eto, nisam bio pa ni ne znam, što možda i nije neistina, ali neka Blogopen bude Blogopen čitave godine. Ako treba da se “progura” neka akcija u sred januara, neka to bude pod “kapom” Blogopena. Između ostalog i zato potenciram priču o formalnom udruženju blogera.
Dragan Varagić
September 19th, 2009 at 19:01
Ovo je već ne znam koji put da pročitam ili čujem da određeni broj osoba realno misli da bi trebalo da budu pozvani na skupove kao što Blog Open, da bi tamo i došli. Pa, evo da znate za sledeći put – ne postoji eksplicitno pozivanje pojedinaca, već dolaze oni koji žele tamo da dođu…
Inače Miloše, zašto ti ne bi osnovao to formalno udruženje o kojem pričaš? Kada nešto uradiš, odmah će ti se pridružiti oni kojima je tvoja ideja bliska…
Btw. o BO pišite na Miloševom blogu, ovde je tema zatvorenost ovdašnje blogosfere.
Toni Aničić
September 19th, 2009 at 19:26
Istina je da su “utjecajni blogeri” na odredeni nacin zatvoreni klub, ali to ne znaci da se u njega ne moze uci. Svatko tko je pokazao iole volje i truda vrlo je brzo bio prihvacen od strane blogosfere.
Za razliku od svjetske blogosfere gdje je u zatvoreni krug utjecajnih blogera (koji se isto tako medusobno podupiru kao i kod nas) gotovo nemoguce ugurati se.
Miloš Krneta
September 19th, 2009 at 19:27
Dragane,
Znam da ne treba pozivnica za BlogOpen, to nisam ni mislio. Kritiku najlakše shvatiti na taj nači da je kritičaru nešto uskraćeno.
Da bi osnovao bilo kakvo udruženje iz ovog razloga, prvo bi trebalo da se ne složim sa svim ovim što ne postoji. Postoji gomila stvari sa kojom se slažem u potpunosti. Slažem se sa idejom Blogopena, cenim upornost, istrajsnost i proliveni znoj.
Kao što sam dao ad hoc predlog u jednom komentaru na svom blogu (zaštita autorskih prava blogera), tako bi bilo lepo da se u kontekstu celogodišnje diskusije koju predlažem rađaju slične ideje. Isto sam negde napisao i da sistem rada od danas do sutra nije najsretnije rešenje, a alternativa je to da Blogopen postoji tokom čitave godine u online okruženju.
Evo i inicijalnog predloga: Neka se oživi blog festivala i kada neko ima neki predlog, dilemu, ideju kontaktira administratora da mu omogući da sve to i podeli. Time bi BO dobio i novu dimenziju.
Mislim da bi to bio odličan prvi korak i da bi na taj način teza o zatvorenosti mnogo izgubila na značaju.
Blogopen bez svog bloga | LiteraLog.com – blog koji se čita jednom rukom
September 19th, 2009 at 21:25
[...] urađeno baš sve što je u našoj moći… Mislim da sam otvorio nekoliko aspekata diskusije, a Dragan je počeo da analizira fenomen zatvorenosti nekih blogerskih krugova. Kako je ovaj ili onaj bloger shvatio tu moju primednu na zatvorenost, shvatio je, ali bitno je i [...]
Dragan Radović
September 19th, 2009 at 22:14
Napisaću nešto iz ugla „guštera“, jer se „full blogovanjem“, u šta stvrstavam ne samo pisanje već i praćenje drugih, komentarisanje i korišćenje „blogerskih alata“ u meri u kojoj ih znam, bavim manje od dva meseca. (Dakle, skoro trogodišnje iskustvo informativnog bloga, koji još živi svoj život i ima sasvim pristojan rang, ne računam, iako je on izvor mnogih mojih iskustava.)
Samo blogovanje, pre ulaska u „reku“, bez dubljeg razmišljanja delio sam na „IT blogovanje“ („izdanja“ u kojima vidno dominira web/hard/soft/IT uopšte/ tematika uz poneki komentar nalik standardnom novinarskom komentaru na bilo koju temu.
S druge strane, u tom pojednostavljenom doživljaju blogosfere, svrstavao sam „LD blogove“ – lične dnevnike, počev od onih izuzetno originalnih (praktično, gotovo redovnih izuzetnih kolumni obogaćenih mogućnostima weba (linkovanje itd.) do osrednjih, i, na kraju, „pikila-kakila na 101 način“ blogove.
Vremenom sam sve više shvatao da sjajne blogove rade PR ljudi i da je pisanje o ulozi weba u brojnim veštinama marketinga veoma bogato i poučno. Čak i za novinara koji je pošao „putem kojim se ređe ide“ u Srbiji danas, zapravo ponajviše za takvog „momka“.
Verovatno zbog reputacije autora još iz vremena kada je internet bio zaista novorođenče, ovaj blog sam nesvesno doživljavao kao malu srpsku „blogopediju“. Kasnije stižem do Peđe Pušelje i njegovih tekstova pisanih veoma svežim jezikom i na tim mestima „u ponudi“ nalazim „robu“ koja je vrhunska, a da nisam ni znao da postoji.
Naravno, gotovo stopostotno uz pomoć linkova sa jednih ka drugim blogovima upoznajem „Blogolandiju“ i otkrivam neverovatan (za mene) skup izuzetnih kreativaca i tekstova. (Domaćina ovog bloga i Blogowskog pominjem posebno jer su za mene bili inicijalna kapisla da se osmelim i napišem prvi komentar, a kasnije stignem i do bloga (koji još traži stabilan „identitet“), no daleko od toga da nema ljudi ravnih njima u svim „pokrajinama“, kako rekoh „Blogolandije“.
Negde sam pomenuo pojam „zatvorenog porodičnog kruga“ u kontekstu koji tad nije sasvim shvaćen, no činjenica je da postoji krug ljudi koji se znaju godinama i snagom stečenog autoriteta „vode“ Blogolandiju – i tu nema ničeg lošeg. Tim pre što moja iskustva govore da su upravo oni veoma spremni da „novog dečka u gradu“ upoznaju sa pravilima igre i „stanovnicima“.
Dakle, sad kad sam pročitao Aničićev opis stanja van našeg govornog područja, mogu sa još više uverenja da kažem da se ne osećam kao neko ko mora satima da kuca na vrata ne bi li neko došao da ih otvori. Šta više, dva ili tri posta su mi „promovisana“ preko socijalnih mreža i to, koliko sam mogao da zaključim, upravo od ljudi koje, sem želje da ubace novo lice u priču, ništa drugo nije inspirisalo da to učine. (No, dobro, valjda je to bilo i vredno čitanja.)
Takođe, za ovo malo vremena, koliko postoji blog Novinarska Patka, sasvim lep broj uglednih blogera je našao vremena da ostavi traga na mestu koje su ‘ladno mogli da obiđu. Iskreno, ja to uopšte nisam očekivao.
Dakle, pošto sam već preterao, da zaključim: postoje „elementi zatvorenosti“, ali ništa više nego u bilo kojem drugom „zanatu“. No, postoji i spremnost da se new kid podstakne, što je daleko važnije. Takođe, ako novi bloger nije spreman da u „posao“ uđe sa već stečenim minimalnim znanjem o promovisanju svog truda, zar nije glupo očekivati da će ga drugi vući za ruku?
Uostalom, pretpostavljam da, na kraju/pravom početku stoji kvalitet tekstova kao vrhunski kriterijum.
Debelo sam preterao i žao mi je što nisam ništa rekao o svom viđenju društvenog uticaja koje imaju blogeri. No, ostaviću to za post na svom blogu.
linga
September 19th, 2009 at 22:14
Moje iskustvo blogovanja je prilicno kratko, ali dugo vec pratim blogove. Nemam utisak neke preterane zatvorenosti blogosfere, ali u pravu si Dragane kada navodis neke od razloga zbog kojih je ona delom zatvorena.
Apropo opaske oko “pikila i kakila” blogova, sire se mogu nazvati svi oni koji nisu iz it/web/ poslovnog sveta, jer upravo nemaju sta drugo da ponude osim svog vidjenja sveta(za razliku od drugih gde se citaoci mame i na kraju krajeva uticaj formira na osnovu toga da li verujemo da taj bloger nesto zna o temama koje nas zanimaju, i to nam vidi cuda besplatno prenosi).
Licno, ne mislim da je tako crno belo i da postoje samo te dve vrste blogova, a na blogu Milosa Krnete upravo sam se pitala da li je tako, jer ako prva grupa, uglavnom “vidjenijih” i popularnijih clanova blogosfere druge karakterise tako, zvuci ruzno i potcenjivacki. – I prosto ne mogu da verujem da sada prvi put cujes da se neko buni zbog toga, da mu to smeta. Da ne ulazimo sad u rodno problematican izraz koji upucuje da su autori takvih blogova uglavnom zenskog pola, jer to nije tema.
Elem, sve ove faktore koje si naveo i koji su sasvim sigurno razlog hermeticnosti i malobrojnosti “blog zajednice” uprkos velikom broju blogova, upravo jesu dokaz demokraticnosti bloga kao platforme, mogucnosti izbora, pristupa, jer cini mi se da nekada zaboravljamo da ne bloguju svi sa istim ciljem, niti je svima cilj da budu Blogoidi
linga
September 19th, 2009 at 22:19
Zaboravih da dodam, da za organizovano bavljenje blog zajednicom grupa ne mora da bude registrovana kao Udruzenje, moze da deluje i neformalno i da budu razvnopavno tretirani pred sponzorima i finansijerima.
Ali sa cetvorogodisnjim NVO iskustvom mogu da kazem da je, ako se u to ulazi samo iz cista srca i dobre volje potrebno mnooogo zivaca, ludacki entuzijazam da bi se radilo uopste.
Dragan Varagić
September 19th, 2009 at 23:36
Priznajem, kada sam onu frazu prvi put izrekao (mislim na prošlom BO), imao sam u vidu tačno određeni blog čiji je pisac ženskog roda.
Naravno da se slažem s tim da takvih blogova ima bez obzira na pol…
Sonja
September 20th, 2009 at 11:03
Imam utisak da se ovde pred blog kao formu postavljaju previsoki i delimično neadekvatni zahtevi.
Blog po meni i jeste mesto za razmenu mišljenja o najrazličitijim temama, uključujući i “pikila-kakila”. Za učešće (čitanje/razumevanje i pisanje tekstova i komentara) nije potrebna nikakva naročita stručnost – par pokušaja i pogrešaka i savladao si osnove dovoljne da se snadješ. Dalje se ponašaš kao kad izadješ do prodavnice, pa usput sretneš nekoliko svojih suseda i razmeniš par ljubaznih reči ili se evtl. posvadjaš.
Blog nije podesan za stručne teme, naročito za tekstove duže od 2-3 stranice. Za stručne teme su podesniji forumi, a za ozbiljne stručne i naučne tekstove na raspolaganju je forma online časopisa.
Takodje, na blogu su komentari podjednako važni koliko i uvodni tekstovi, ponekad i važniji. Ta njegova osobina omogućava brzo formiranje veće ili manje zajednice.
Po meni blog ima vrlo značajnu ulogu u popularizaciji upotrebe interneta i edukaciji. Neposrednost i nepretencioznost njegovih sadržaja mame “tihe čitaoce” da se aktivnije uključe u internet komunikaciju. Prvo samo malo pregledaju, pa sve redovnije čitaju, pa malo komentarišu, zatim počnu i da pišu uvodnike i na kraju naprave svoj blog ili sajt. Sve vreme oni intenzivno uče i stiču različite komunikacijske i teničke veštine. Kod online-časopisa i stručnih sajtova, pa čak ni kod foruma se stvari ne dešavaju tako, koliko god mogućnosti za interakciju oni pružali.
Dalje, praksa je pokazala da blog ima vrlo važnu ulogu u razvoju i očuvanju srpskog jezika. Ovo je jako važno jer se pisanje kratkih eseja u našim školama potpuno zanemari odmah posle osnovne škole, da i ne govorimo o dijaspori koja sve više zaboravlja i govorni, a kamo li pisani jezik. O korisnosti bloga za razvioj književnosti mislim da će tek biti govora.
I konačno, neki posebno lepi blogovi doprinose i razvoju ukusa nacije. Ova uloga bi mogla i da raste.
Sve u svemu, mislim da ne mora sve na internetu biti ozbiljno i vrhunski stručno. Neka nešto ostane nesavršeno i nedovršeno, fleksibilno i neobavezujuće. Takva mesta su raj za kreativce.
Blog samo treba pustiti da živi svoj život
“Baš je zgodan, šta mu fali!”:)
Miloje Sekulic
September 20th, 2009 at 13:28
Ja sam presrecan sto tehnoligija konacno omogucava ljudima da se iskazu. Ko je ikada pokusao da izda knjigu poezije, organizuje foto-ozlozbu pa cak i da se bavi izdavastvom zna o cemu pricam.
Super je i sto se ljudi druze izvan virtuelnog sveta, podstaknuti svojim i tudjim aktivnostima u njemu.
Sjajno je i sto neki od njih vide u tehnoloskim mogucnostima odlicnu podrsku za svoj aktivizam.
Kao sto sam vec napisao kod Milosa “Neka cveta 1.000 cvetova” (ovo se pripisuje Mao-u ako se nevaram)
Tomislav Stanković
September 20th, 2009 at 15:48
Sve ovo me podsjeća na izjavu tipa ‘ako me voliš ti ćeš’ pa ispada da ako netko piše blog sve mora biti strogo profesionalno određeno, uz uputstva, granice, zatvorene i otvorene krugove, pravilnike, organizacije,… Pa gdje je sve to bilo kada su neki od nas krenuli sa blogovanjem?! Ničega nije bilo, a pogledajte gdje su pojedinci danas – sve zbog entuzijazma i volje za bloganjem kada je svatko od nas sam sebi postavljao granice dok danas pojedinci pokušavaju biti netko drugi, žele dostići i prestići svoje uzore i tako dalje.
Ako netko želi pisati o onome što ga zanima nitko mu to neće zabraniti, kao što nitko neće zabraniti pojedincu da se aktivno uključi u ‘zatvoreno’ društvo ali mu sigurno nitko neće slati pozivnice i zamolbe što je na kraju značajka RL-a gdje smo manje više svi profilirani u određenim skupinama ljudi te se svatko od nas mora izboriti tj. zaslužiti svoje mjesto.
Blogovanje se pokušava staviti u kalup što mi se ne sviđa.
RainDog
September 20th, 2009 at 16:55
Eventualno formiranje “udruženja blogera” je verovatno najsigurniji put da se blogosfera definitivno podeli.
Na recimo, U(druženje)BS, N(ezavisno)UBS i NajNUBS. Mislim da u Hrvatskoj postoji primer za to.
Balkanska posla.
A čemu mi služi moj blog? To o čemu pričaš blogosfera radi sama od sebe bez nekog posebnog napora.
Miloš Krneta
September 20th, 2009 at 19:23
@ Rain
To kako blogosfera radi sama od sebe nešto dovodi do toga da se recimo blog zajednica koja se okuplja oko teme pletenja i štrikanja i koja nema nikakve kontakte sa npr. tobom, Draganom, Peđom i ostalima, teško komunicira sa festivalom i idejom festivala. Vi niste festival blogova, vi ste blogeri koji potpisuju organizaciju BO. RainDog nije Blogopen i tvoj blog nije na domenui BO.eu. Ako hoću da imam ikakve veze sa BO, onda hoću da kontaktiram nekog preko bloga festivala, a ko je iza BO sajta/bloga, to mi nije važno.
Zar nije prirodnije da postoji blog Blogopena na kom bi se čitave godine nešto dešavalo? Predlagalo? Diskutovalo?
Čitam preporuke za organizovanje koje je Peđa ostavio na BO.eu. Zante li zašto ništa nisam napisao tamo, iako imam da ukažem na neke stvari? Ko mi garantuje da se sutra taj blog neće ugasiti i biti nedostupan do juna sledeće godine? Gde je sadržaj sa prethonih festivala. Ovako to meni izgleda kao priča koja se dešava prvi put. To je ono šta mislim pod zatvorenošću, a ne to da li treba biti podela na UNS, NUNS, SPS, DS i dr.
Ni u jednom trenutku nisam hteo da odvozam priču u pravcu da treba da postoje norme za ovo ili ono. Kako Miloje kaže, 1000 cvetova treba da cveta. Pored organizovanja samog događaja koji se održava 2/3 dana, u toku jedne godine treba da postoji timeline na kom su jasno definisani neki targeti. Recimo, ako je blog aktivan i na njemu piše nekoliko blogera koja je svesna činjenice da svojim pisanjem može da privuče pažnju nekih donatora… Zar to nije mogućnost više da se neko iz neke opštine ko imam strateški interes da se ovakav skup održi u x mestu ne bi kontaktirao nosioce prava / organizatora i ponudi mu fantastične uslove? Ako se tako nešto dogodi, onda kažemo: “Blogosfera je uticajna”, a ne uticajna na način koji nam sračuna neki algoritam. To je mrtav uticaj.
Rain, kako misliš da neko iz X opštine kontaktira blogosferu? Ja mislim da je BO entitet koji predstavlja blogosferu.
RainDog
September 20th, 2009 at 20:41
Dobro, jebiga, to što nema sadržaja prethodnih okupljanja je tehnička greška i trebalo bi da se ispravi. Pretpostavljam da Peđa ima bazu i može da postavi sve.
Ali ideja da neko ili nešto predstavlja blogosferu mi je totalno strana. I čini mi se da se ne uklapa u samu suštinu blogovanja.
Bilo kakva institucionalizacija blogera bi dovela do podela, ja sam u to ubeđen.
Ako ne znaš da se uklopiš u blogosferu sam, onda i nisi deo blogosfere (ne obraćam se lično tebi, govorim generalno).
Ako misliš na organizaciju narednog BlogOpena, naravno da jeste i to je baš tamo gde ti, eto, nećeš da napišeš ništa.
A svakako sam saglasan da to Peđa mora malko da sredi u smislu da se ne gubi arhiva.
Sve ostalo je po meni, baš onako kako bi trebalo da bude.
Miloš Krneta
September 20th, 2009 at 20:51
@ Rain
Tehnička greška ili ne, videćemo. Nameravam da pišem još o mnogo čemu što se tiče BO. Drago mi je što su snizio ton nakon burnih reakcija i što se krećemo ka nekim konstruktivnim zaključcima.
O nekoj “instituciji” ću dati detaljna objašnjenja u narednom postu, Istaću ću neke veoma bitne aspekte. Evo, za sada da samo napomenem, radije bih koristio sintagme “strateško planiranje” nego “formiranje institucije”.
Što se tiče moga nepisanja na trenutnoj verziji BO, već sam objasnio: dok se ne reši pitanje trajnosti bloga, pričam u prazno.
Što se tiče Peđinog sređivanja bloga: ne treba se samo od Peđe očekivati da sredi blog. Ja ću napisati predlog forme bloga BO, pa bi bilo lepo da i ti i Dragan i svi kojima je ovo bliska tema napišu kako bi možda trebalo da izgleda blog BO.
RainDog
September 20th, 2009 at 22:13
Kako treba da izgleda blog da odlučujemo nas petoro?
Ne znam šta će ti reći Peđa, ali ja bih se radije obesio nego da pravim blog po instrukcijama petoro ljudi.
I dvoje je mnogo.
Mislim da malo brkaš pojmove. Blog ima formu koju ima, nema tu mnogo filosofije.
Miloš Krneta
September 20th, 2009 at 22:26
Kada kažem formu, mislim ne mislim na template sa tri kolone i wordpress, mislim na content strategy. Nemoj se ubijati, potreban si mi ovde
Petoro je premalo, dvoje je nula.
Mislim da malo ti brkaš pojmove i blog posmatraš kao “blog”, a tu već ima filozofije koju bi PRosefionalci trebalo da pojasne. Biće vremena i za to.
RainDog
September 20th, 2009 at 22:50
Brate, raspravljamo se oko gluposti. Mešaš pojmove “blog” i “sajt”, ali nema veze.
Miloš Krneta
September 20th, 2009 at 23:00
Ne mešam, samo to u ovom trenutku nije bitno.
Aleksandar Ratkovic
September 21st, 2009 at 22:47
citat RainDog – “ideja da neko ili nešto predstavlja blogosferu mi je totalno strana. I čini mi se da se ne uklapa u samu suštinu blogovanja.
Bilo kakva institucionalizacija blogera bi dovela do podela, ja sam u to ubeđen.”
Ovo potpisujem.
A ideja da se na sajt Blog Opena postave materijali sa prethodnih okupljanja je odlična. Siguran sam da bi se tako još ljudi zainteresovalo da učestvuje.
Novinarska Patka » Blogeri kao zbir pojedinaca ili „pulsirajuća asocijacija“ ?
September 22nd, 2009 at 10:14
[...] direktan povod za ovaj tekst je članak Dragana Varagiča „Šta je sinonim za ovdašnje blogove – Blogoidi, zatvorene zajednice, uticaj, trash…?”, kao i komentari koji ga prate, posebno mišljenje Miloša Krnete koje se, inače, može naći i na [...]
Miloje Sekulic
September 22nd, 2009 at 14:59
Zanimljiv prilog ovoj diskusiji http://bit.ly/cGg02
i konstruktivan predlog http://twitter.com/Walter030/status/4171108363
Dragan Radović
September 23rd, 2009 at 01:41
Postoji jedan interesantan način “merenja” uticaja bloga: Koliko puta su autora, povodom nekog teksta, pozivali telefonom, slali anonimne mejlove, pretili…uz dodatni element: kakvu socijalnu težinu imaju oni koji to rade, naravno u slučajevima kada se zna ko su.
Miloš Krneta
September 23rd, 2009 at 08:25
@ D. Radović
Šta ako autor želi da proda oglasni prostor na blogu, a kao dokaz uticajnosti pruži listu poziva, email prepisku i socijlanu studiju o strukturi ljudi na koje je uticao.
To o čemu pričaš jeste uticaj, a način kako si ga izmerio tom uticaju ne daje baš neku upotrenu vrednost.
Dragan Radović
September 23rd, 2009 at 12:03
@Miloš Krneta
Da, za mene to ima anegdotsku vrednost, ne upotrebnu u smislu u kojem ju je, ako ne grešim, još Aristotel definisao.
Naveo sam to više kao onaj deo slike postojećeg stanja koji je retko u fokusu pisanja.
Neka ostane zapisana kao ilustracija jednog vremena ili ljudske prirode u svim vremenima.
Novinarska Patka » Jutarnja kafa i blog – prilog uz kroasan
September 23rd, 2009 at 13:10
[...] mi je što sam razmenio misli sa nekoliko osoba koje, iako nisam uveren da smo se razumeli, poštujem. Posebno sa onima koji pokazuju autentičnu [...]
Predstavlja li vaš blog vas ili ono što želite biti – Borsky ONLINE
September 24th, 2009 at 11:56
[...] tom jutarnjem blog-iznenađenju dodjem i do teksta veoma uticajnog blogera gde se već nekoliko dana veoma intezivno diskutuje na temu: Šta je sinonim za ovdašnje blogove [...]
feed.blog.rs » Blog Archive » BlogOpen/SocialOpen 2010 – Pomalo o…
October 11th, 2010 at 12:25
[...] ovaj skup. Kako to da im nije javljeno da ovako nešto postoji! Ovo je samo još jedan od dokaza zatvorenosti ovdašnjih raznorodnih blog zajednica, kada mnogi nisu primetili onoliki broj banera i raznih [...]
feed.blog.rs » Blog Archive » #BlogOpen Vs. #BlogB92 “sektašenje”
October 16th, 2010 at 01:20
[...] Mahlat i Čarolije (za sada), samo je najdirektnija moguća manifestacija ranije primećene velike zatvorenosti raznorodnih domaćih blog zajednica, koje uključuju i blogove na Web sajtovima klasičnih [...]