e-business, e-marketing, online pr consultant
Društveni mediji: Ciljevi, očekivanja, popularnost, profitabilnost
Jul 14 2009- 8:52 am napisano u Social Media, Tekstovi na temu e-biznisa by Dragan Varagić
- 2,634 pregleda
- 10 komentara
U razmaku od dva dana pojavila su se dva veoma interesantna članka na temu osnova poslovne upotrebe društvenih medija – HOW TO: Manage Social Media Goals and Expectations i How To Find A Balance Between Popularity And Profitability (oba sam linkovao juče preko Twitter-a). Ova tema se svakako može prebaciti i u domen kompletnog korišćenja Interneta u poslovne svrhe.
Za sve vreme profesionalnog bavljenja Internetom, nailazio sam na desetine primera online projekata koji su ili propali, ili je uloženo previše sredstava (moglo je mnogo manje) iz razloga nedovoljno dobro definisanih ciljeva, i naročito – prevelikih očekivanja od Interneta, uglavnom zbog veoma lošeg (nerealnog) istraživanja tržišta.
Sa druge strane, pojava društvenih medija (naročito blogova) i njihovo kompanijsko korišćenje, stavilo je u fokus definisanje strategije i načine dolaženja do online ciljeva: Plaćanje za online promociju, i/ili besplatna promocija putem društvenih medija.
U poslednje vreme veoma često objašnjavam da društveni mediji traže investiciju u izdvojeno vreme za postizanje određenih efekata, koji su sve kvalitetniji kako to isto vreme prolazi. Za razliku od klasičnog oglašavanja (online i offline) gde efekti kreću od momenta uplate sredstava za oglašavanje (odnosno od početka oglašavanja), kod društvenih medija se ne ulaže novac direktno, već se ulaže vreme u angažman oko društvenih medija. Za efekte društvenih medija mora se čekati i mesecima da bi se do njih došlo u nekoj meri koja je merljiva (ulaže se ili novac, ili vreme).
Praksa u Srbiji je pokazala da je za neke merljive efekte kompanijskog korišćenja društvenih medija u proseku potrebno više od šest meseci angažovanja.
Ozbiljna strategija online nastupa podrazumeva kombinaciju plaćenih sistema oglašavanja sa izdvajanjem određenog vremena zaposlenih radi postizanja online ciljeva putem korišćenja društvenih medija.
Problemi u praksi sa kompanijskim korišćenjem društvenih medija
- Kako realno definisati šta mogu biti ciljevi kompanijskog korišćenja bloga, Facebook-a, Twitter-a, YouTube-a…, obzirom na činjenicu da veće angažovanje većeg broja zaposlenih košta – i kada će se taj angažman isplatiti, i da li će se uopšte isplatiti?
- Potrebno je nekoliko meseci da bi zaposleni naučili pravilno korišćenje društvenih medija u kompanijske svrhe (fokusirano na ciljeve, sticanje osećaja kako ih pravilno koristiti sa aspekta dvosmerne komunikacije, pravilno korišćenje sa aspekta dodavanja sadržaja koji su interesantni potencijalnim korisnicima, itd.).
- Ispostavilo se da nije jednostavno “ne gubiti živce” ako i posle većeg broja meseci angažovanja – efekti su suviše mali, i ne vidi se kada će se uloženo vreme isplatiti (a treba i dalje ulagati vreme da bi se to postiglo). O ovom problemu govore oba pomenuta članka, naročito sa aspekta “osvajanja” što većeg proja “prijatelja”, “pratilaca”, ili posetilaca kompanijskog bloga (…). Problem je u tome da ako javno prikažete nezadovoljstvo vašim efektima korišćenja društvenih medija (“izgubite živce” u javnosti), tada sigurno “bacate u vetar” sve potrošeno prethodno vreme u kojem ste pokušavali da dođete do efekata putem društvenih medija.
- Postoji i suprotan problem od prethodnog: pretpostavimo da ste veoma uspešno “otkrili” kako se koriste društveni mediji i postali ste popularan bloger, “Twiteraš”, “Facebook-aš” (…) – ali para od toga nigde! Problem nastaje u činjenici da je popularnost veoma zarazna stvar, koja vodi u problem fokusiranja na sticanje još veće popularnosti, u odnosu na fokusiranje prema zadatim ciljevima kompanijske upotrebe društvenih medija. Drugim rečima, ako ne postoji jasno definisan cilj korišćenja društvenih medija – zasićenje neminovno dolazi (i to uvek pre nego što se ostvari bilo kakva “opipljiva” korist).
Pravilno vođenje kompanijskog korišćenja društvenih medija ogleda se u kvalitetnom (realnom) definisanju mogućih ciljeva (računajte bar na godinu dana angažovanja bez nekih efekata), definisanje realnih očekivanja (koliko dobijete od društvenih medija, toliko dodatno npr. ulažite u plaćeno oglašavanje), i dobro povedite računa o tome kako ćete jednostavno (s lakoćom) budžetirati angažman oko dodatnih poslova vaših zaposlenih, koji traži korišćenje društvenih medija.
Verovatno je sada mnogo jasnije zašto nema baš puno uspešnih primera kompanijskog korišćenja društvenih medija – to nije jednostavno, potrebno je ulagati puno vremena i truda, potrebno je znanje i prisebnost, a efekti se ne pokazuju odmah kao kod plaćenog oglašavanja!
Komentare ovog članka možete pratiti preko RSS 2.0 feed-a. Možete ostaviti komentar, ili trackback sa vašeg web sajta.
10 komentara na “Društveni mediji: Ciljevi, očekivanja, popularnost, profitabilnost”
Ostavite vaš komentar
Advertisement
Pratite ovaj Blog
Kategorije
- Članci na temu Internet marketinga (186)
- Događanja i teme u vezi sa Internetom (180)
- E-start (7)
- General (18)
- Kategorija posvećena tekstovima o edukaciji (119)
- Nekategorisano (6)
- Odnosi s javnošću na Internetu (68)
- Opušteno (51)
- Političke teme (44)
- Predavanja (34)
- Priča o blogovima (178)
- Prikazi (129)
- SEO optimizacija sajta (32)
- Sideblog (20)
- Social Media (136)
- Tekstovi na temu e-biznisa (190)
- Tekstovi na temu poslovanja (81)
- Tekstovi u vezi sa medijima (77)
- Teme marketinga i odnosa sa javnošću (59)
Twitter poruke
- @Budiekofin Vidim da se radi o Forex trejderima, ali ne znam za njih http://t.co/7DAZhQx6 cc @PavleBasic @parabucki May 16, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- Ovaj covek jos uvek nema sponzora... Serbia's Ambassador to the World http://t.co/85aQkTwU cc @cistacica @torbica @varagic #blogrs May 16, 2012 milosVu (Milos Vucekovic)
- RT @SandraKravitz: Znam da ništa ne znam (Sokrat 470-399 god.p.n.e) Ništa ne znam, a đe i da znam (Ekrem 2010 god.n.e.) (našla sad na fb, a ukrala sa tw 2010) May 15, 2012 varagic (Dragan Varagic)
- Why Nikola Tesla was the greatest gee…: http://t.co/DiunRrSV most discussed on @varagic/bloggers-region (http://t.co/J3gpYAjQ) May 15, 2012 TwtTimesTop (Tweeted Times Top)
Featured Post
- Optimizacija poslovanja i komunikacije putem Interneta
Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili [...] - Zašto su bitni linkovi u tekstu?
Jedana od najvećih opštih nepoznanica prilikom kreiranja Web sadržaja jesu razlozi zašto bi bilo potrebno postavljati neke linkove u tekst, [...] - Metodologija izgradnje poverenja na Internetu
Na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću u Subotici u oktobru prošle godine predstavio sam pojednostavljenu podelu online medija, [...]
Registracija
Prijava
- PRObjava:Građani čekaju predsednika16 May, 2012...više »
- PRObjava:Otvaranje nove MaxBet sportske kladionice u Sremskoj Mitrovici16 May, 2012...više »
- PRObjava:Završnica akcije "Đaci vas mole, usporite pored škole" na Zvezdari16 May, 2012...više »
- PRObjava:Vidi svet kroz razmenu - program internacionalne razmene i prakse16 May, 2012...više »
- PRObjava:Šta znaš o Crvenom krstu?16 May, 2012...više »
Najaktivnijih 5!
- Suzana Krajcinovic (3)
- Goran Aničić (2)
- Milan (2)
- Todorovic (2)
- Dušan Dević (1)
Goran Sečujski
July 14th, 2009 at 14:49
Očekivanje brzog povraćaja uloženog novca i vremena, ali i ostvarenje zarade, od korišćenja interneta i društvenih medija, verovatno je odraz ne razumevanja uloge marketinga i marketing komuniciranja u ostvarenju ciljeva preduzeća. Komuniciranje posredstvom bilo kog medija, pa tako i interneta, ima za preduzeće dva osnovna cilja – profit i imidž, a oni se postižu u dužem vremenskom periodu. Pojavljivanje u društvenim medijima mora biti definisano planom koji proizilazi iz plana marketing komuniciranja, odnosno marketing plana i generalnog plana preduzeća. Kada se zna ko čini ciljni auditorijum preduzeća i koji su njihovi problemi koje to preduzeće mora da reši (ako neće oni, onda će konkurencija), ti isti ciljevi se „spuštaju“ do nivoa upotrebe društvenih medija. Kao što ste Dragane rekli, nema realnog istraživanja tržišta, odnosno marketing istraživanja u Srbiji. Ako se preduzeće tome ne posveti onako kako treba (strategijski) onda je razumljivo zašto se očekuje brz povraćaj uloženog.
Internet je omogućio jedan novi prostor za marketare, da primenom tradicionalnih (čitaj masovnih), ali i savremenih (čitaj ličnih) oblika komuniciranja svoje ciljeve ostvaruju efikasnije i efektivnije. Društveni mediji su približili preduzeća klijentima, tako da ih ovi više ne posmatraju samo kako organizacije (institucije), već kao ličnosti. Upotreba društvenih medija u rukama neobučenog osoblja preduzeća može biti fatalno za njegov imidž. Zato korišćenju društvenih medija treba pristupiti strategijski, sa dugoročnim ciljevima, jer njihova primena može doprineti jačanju, ali i slabljenju imidža (brenda). A zna se koliko vremena treba da se formira jedan brend – mnogo, a da se „ukalja“ – jako malo.
Zato savet svima koji žele brz odgovor, odnosno povraćaj uloženog – koristite unapređenje prodaje i/ili direktni marketing u kombinaciji sa društvenim medijima. Oglašavanje i marketing odnosi s javnošću mogu doneti rezultate u kraćem roku, ali u osnovi to su oblici komuniciranja sa odloženim dejstvom.
Sve što se dešava oko društvenih medija i interneta uopšte, dešava se jako velikom brzinom, možda tu treba tražiti delimično opravdanje za kratkoročna razmišljanja i očekivanja. Kao što Ben Parr u svom tekstu HOW TO: Manage Social Media Goals and Expectations kaže – upotreba društvenih medija nije trka.
Preporučio bih dva teksta, jedan koji govori o shvatanju upotrebe Twittera kao prolazne mode od strane „profesionalnih komunikatora“ http://bit.ly/C3462, a drugi je zapravo autointervju Guyja Kawasakija http://bit.ly/cNmtZ u kojem između ostalog govori o upotrebi Twitter-a i indirektno o efektivnosti njegove upotrebe.
Izvinjavam se što nisam uspeo ovaj komentar da „istvitujem“ (svedem na 140 karaktera).
Slavko Todorovic
July 18th, 2009 at 15:02
Zaista sjajan tekst a i komentar sa izuzetkom jedne “sitnice” koju sam primetio a koja se međutim da primetiti i kod nekih drugih autora. Radi se o sledećem:
U prvih par pasusa se govori o tome kako nema uspeha a ni velike love preko noći. Kako je za to potreban veliki trud, znanje a često i poveća materijalna ulaganja u reklamne kampanje i sl.
A onda autori, svesno ili ne, pokušavaju dati par saveta kako ipak ostvariti tako nešto. Odnosno, često se i navode primeri ljudi(organizacija) kojima je uspelo odraditi takvu kampanju.
Da li to znači da neka “caka” ipak postoji? Ispravite me ako grešim.
Goran Sečujski
July 19th, 2009 at 00:37
@Slavko Todorović
Poštovani Slavko,
Zahvaljujem se na pohvali komentara.
Ako preduzeće želi da u određenom roku, npr. mesec dana poveća obim prodaje svojih proizvoda ili usluga, ako želi da se “oslobodi” zaliha, ako želi da poveća broj kontakata ili potrošača, ako želi da privuče što više potrošača od svojih konkurenata, ako želi da upozna što veći broj potrošača i potencijalnih potrošača sa novim proizvodom ili uslugom i slično, onda može da koristi kao što sam naveo u komentaru npr. unapređenje prodaje u kombinaciji sa nekim od društvenih medija. Ova kombinacija u dosta kratkom roku (od mesec do dva-tri meseca kada se sumiraju rezultati) omogućava upoređivanje planiranog i ostvarenog. Ako je kampanja temeljno isplanirana, a to znači sa prethodno obavljenim marketing istraživanjem, jasno definisanim ciljnim tržištem i merljivim ciljevima, šanse za ostvarenje uspeha su jako velike. To se može nazvati brzim postizanjem uspeha u kombinaciji sa društvenim medijima, ali je ovo samo jedan od mnogo primera i mogućih kombinacija koje mogu dovesti do uspeha (uspeh je naravno relativna stvar).
U današnjem svetu ili tržištu, kada nam se kao potrošačima čini da nema velikih razlika između proizvoda i usluga koji nam se nude i kada laički često pomislimo da se više ništa novo ne može smisliti i ponuditi tržištu, kada lojalnost markama (brendovima) drastično opada (pogotovo u uslovima ekonomske krize) marketing komuniciranje uz primenu društvenih medija može izdvojiti (diferencirati) određeni proizvod ili uslugu iz mnoštva drugih i učiniti ga poželjnim. Zadatak je zatim preduzeća da svoje potrošače učini lojalnim tokom celog životnog veka (proizvoda i potrošača), jer samo lojalni potrošači (i zadovoljni zaposleni) predstavljaju najvredniji kapital preduzeća. Za mene lično ovo je najveći uspeh i najveće bogatstvo svakog ozbiljnog (čitaj dugoročno orijentisanog) preduzeća.
A u „veliku lovu preko noći“ ne verujem (zapravo ne verujem da može dugo da traje bez fatalnih posledica za vlasnika velike love, zbog nedostatka poštovanja).
Evo ga jedan primer upotrebe društvenih medija, zapravo malo poduži intervju sa Majklom Stelcnerom, kako bi se raširila priča o jednom događaju, uz primenu jednog vida unapređenja prodaje (nagrada) http://bit.ly/WsDdO i njegova kraća verzija na http://bit.ly/3XIkmP.
Pozdrav.
Dragan Varagić
July 19th, 2009 at 10:41
Praksa je pokazala da ovakav način posmatranja prodaje/promocije u kojoj se koriste društveni mediji može da ima praktičnog smisla samo u slučajevima da u organizaciji postoji već uspešno sprovedena implementacija društvenih medija, koja se kao takva pokazala/dokazala u praksi. Dati članak upravo ističe problem u kojem se previđa činjenica da nikakvi planovi promocije ili bilo kakva poslovna očekivanja ne mogu biti relevantna dok se uspešno ne počne sa sprovođenjem kompanijskog korišćenja društvenih medija (za čega je potrebno min. 6 meseci).
Sa druge strane, kada postoji kontinuitet uspešnog korišćeja društvenih medija, tada postoji i kontinuitet efekata od istog. Velika je greška posmatrati upotrebu društvenih medija na način posmatranja eksplicitnog kreiranja kampanja oglašavanja (npr. “hajde sada da prodamo više ovoga ili onoga”).
Uopšte nije jednostavno postaviti predstavljanje delatnosti organizacije, kao i njene proizvode i usluge u kontekst koji ne liči na “blatantno reklamiranje”. Usvajanje strategije i implementacije korišćenja društvenih medija u osnovi se svodi na prihvatanje percepcije kreiranja informacija (sadržaja) po principu “ovo je toliko interesantno da želim info da podelim sa drugima” – compelling content. Kada se ovakav princip usvoji, efekti su kontinualni, nisu na nivou povremenih “kampanja”.
Slavko Todorovic
July 19th, 2009 at 14:04
…velika je greška posmatrati upotrebu društvenih medija na način posmatranja eksplicitnog kreiranja kampanja oglašavanja (npr. “hajde sada da prodamo više ovoga ili onoga”)…
Zar ovaj princip nije polazna tačka svega ?
Izvinjavam se što puno zapitkujem ali veoma me interesuje ova tema i želim što više stvari da naučim, pa i putem komentarisanja postova.
Takođe, gospodin Sečujski kaže da temeljno isplanirana kampanja uz kombinovanje određenih faktora ipak može doneti određeni “uspeh”, naravno na kratke staze.
Moje mišljenje povodom toga je da zbog slabe edukacije, slabog poznavanja tržišta i još niza drugih faktora u veoma visokom procentu(i do 90%) korišćenje društvenih mreža u svrhu reklamiranja proizvoda/usluga kod nas se i koristi za “uspeh preko noći”. Nisam naišao na one koji imaju kontinuitet u radu a ujedno ne upadaju u zamku “blatantnog reklamiranja” kako kaže g. Varagić.
Bojim se da ovakvo, nadam se trenutno, stanje vezano za implementiranje društvenih mreža u reklamne kampanje ne dovede do odbojnosti korisnika-potrošača prema istim.
Puno pozdrava i hvala na poučnim odgovorima.
Miss Cybernaut
July 19th, 2009 at 14:14
Evo da se javim (ponovo u kulturnom soku) – potrebno je nekoliko meseci da zaposleni nauce da koriste drustvene medije? Uzas jedan. Nikada mi nece biti jasni ljudi koji ne umeju da se snadju u rich text editoru (da bloguju) ili na Facebooku (da sharuju) ili na Twitteru (isto kao sms).
To je dakle aditiv – kao vanila na kolacu.
CIni mi se da bi bilo dobro stalno podsecati da, kakav god je posao, to je posao SA LJUDIMA.
Drustveni mediji, ako se ne koriste u nekoj kombinaciji, nece dati veliki reultat
Dragan Varagić
July 19th, 2009 at 16:53
@Slavko Todorovic: Jednokratni ciljevi se mogu postavljati i izvršavati tek posle veoma dugog perioda prakse primene društvenih medija (društvene mreže su samo jedan od tipova društvenih medija), a do tada za društvene medije važe inicijalno postavljeni ciljevi organizacije.
Ovde možete pročitati primer implementacije kompanijskog korišćenja društvenih medija za slučaj kompanije Positive iz Novog Sada.
Slavko Todorovic
July 19th, 2009 at 18:33
Hvala na odgovoru!
Dragan Tintor
July 19th, 2009 at 23:02
Vrlo poucno, kao i u svemu. Ako ne prezentujemo pravu stvar na pravo mesto, neocekujmo uspeh.Ako zelimo da uspemo treba da prevazidjemo licne interese.Ako treba da uspemo, moramo kod potencijalnog kupca da razvijemo”zelju za kupovinom” onoga sto nudimo, a da bismo to uradili, moramo da “prodajemo” konkretne koristi, sa ciljem da se time zadovolje one potrebe kojih je kupac svestan. Za potencijalnog kupca, te konkretne koristi moraju da imaju vecu vrednost od novca koji treba da potrosi.Vrlo jednostavno zelja mora da bude jaca od cene.
Specifičnosti nastupa na društvenim medijima #diplomski – Eniac’s Ground – Uživo iz zemlje čuda
July 24th, 2010 at 00:36
[...] U poslednje vreme veoma često se objašnjava da društveni mediji traže investiciju u obliku izdvojenog vremena za postizanje određenih efekata, koji su sve kvalitetniji kako to isto vreme prolazi. Za razliku od klasičnog oglašavanja (online i offline) gde efekti kreću od momenta uplate sredstava za oglašavanje (odnosno od početka oglašavanja), kod društvenih medija se ne ulaže novac direktno, već se ulaže vreme u angažman oko društvenih medija. Za efekte društvenih medija mora se čekati i mesecima da bi se do njih došlo u nekoj meri koja je merljiva (ulaže se ili novac, ili vreme). (pasus preuzet sa DV bloga) [...]