Dragan Varagic

Tokom 2007. g. prvi put sam dobio relevantan podatak na osnovu prodaje u jednoj domaćoj online prodavnici, da sve značajniji udeo prodaje u njoj počinju da ostvaruju kupci koji koriste e-banking.

Obzirom da u to vreme još nije funkcionisala legalna online naplata putem kartica, a očekivalo se “svakog momenta” da Intesa proradi, ovu informaciju nisam puno širio, sve u očekivanju porasta korišćenja kartica na Internetu u bliskoj budućnosti, što mi je delovalo kao veoma logičan sled događaja.

Ispostavilo se da pojava online naplate karticama nije naročito povećala procenat broja korisnika koji plaćaju putem Interneta karticom (sem u pojedinačnim slučajevima online prodaje, kao što je prodaja avionskih karata, npr.), a jedan od najbitnijih razloga za to je što dominantan broj izdatih kartica u Srbiji nije “setovan” za online plaćanje (većina kartica su “electron”).

Sa druge strane, aktuelna situacija sa izdavanjem kartica koje su “Internet enabled” (Visa Classic, Mastercard – tzv. “embosirane kartice”, tj. kartice sa “ispupčenim” slovima i brojevima) pokazuje da samo osoblje u bankama “baš ne barata” sa poznavanjem mogućnosti “svojih proizvoda”. Često se dešava da službenici moraju da pitaju šefove da li oni uopšte imaju kartice kojima se može plaćati preko Interneta (i koje su to kartice), s tim da se situacija sa izdavanjem “ozbiljnijih” kartica dodatno komplikuje u većini banaka ako se radi o poslovnoj karici sa mogućnošću plaćanja preko Interneta.

Ukratko: u Srbiji je izdat veoma mali procenat platnih kartica koje imaju mogućnost plaćanja putem Interneta.

Uspon e-banking usluga

Osnovni razlog uspeha e-banking plaćanja je u činjenici da veliki broj korisnika ovog sistema plaćanja ima već dosta iskustva plaćanjima za potrebe firmi, kao i plaćanjima (prvenstveno) komunalnih usluga…

Kao što sam napomenuo u aktuelnoj DPT temi o online prodavnicama, Blic je svojevremeno pravio anketu u Novom Sadu, gde su ispitanici eksplicitno rekli da nisu sigurni u plaćanje karticama preko Interneta (nemaju poverenja). S druge strane, ista anketa je pokazala da novosađani veoma rado plaćaju sve i svašta putem e-bankinga.

Da li je neko od vas do sada čuo za neku proneveru ili bilo koji drugi problem sa e-banking sistemima plaćanja? O platnim karticama kada postoji neka vest, uglavnom se upravo radi o nekoj krađi… Zaključci su logični…

Zašto se generalno ne zna za online plaćanje putem e-bankinga?

Kada se uporede provizije za bankarske usluge plaćanja platnim karticama i plaćanja putem e-bankinga, ispostavlja se da su one (provizije) dominantno veće za korišćenje kartica (uključujući i procenat koji uzima firma kartičar), u odnosu na e-banking provizije. To je odgovor na pitanje zašto banke baš ne promovišu ovaj sistem plaćanja. U većini slučajeva, banke su uvele e-banking zbog toga što je to uradila konkurencija.

Sa druge strane, i dalje veliki broj firmi ne ulazi ozbiljnije na Internet zato što “e-trgovina ne funkcioniše”. Oni koji imaju online trgovine i znaju za podatak sve većeg porasta udela e-banking-a kao sistema online naplate “mudro ćute”, jer zašto bi uticali na dodatno “dovođenje” konkurencije.

Sa treće strane, nije baš lako proveriti na koji je konkretno način neko uplatio sredstva na vaš račun.

Kada se malo “prošetate” po domaćim e-trgovinama, primetićete da određeni procenat online prodavnica dodatno ističe da je jedan od sistema plaćanja njihovih proizvoda/usluga upravo e-banking. Praksa je pokazala da isticanjem mogućnosti plaćanja putem e-bankinga povećava procenat udela ovog sistema naplate. Razlog za ovu pojavu je takođe jednostavan – kupci se jednostavno “ne sete” da proizvode i usluge putem Interneta mogu platiti i putem e-banking-a.

Dodatni način podsticanja kupovine putem e-banking-a jeste dodavanje šifre plaćanja uz podatke o firmi (žiro-račun, PIB, banka…), jer određeni broj korisnika e-banking sistema (naročito oni koji ga ne koriste često) ne zna napamet (ne pamti) šifre za određena plaćanja. Takođe, šifre plaćanja za komunalije se razlikuju od šifri plaćanja za proizvode i usluge.

Šta nam je činiti?

Obzirom da je prošlo sasvim dovoljno vremena od uvođenja sistema online naplate platnim karticama, i da su se pojavili jeftiniji servisi koji nude usluge naplate karticama (npr. E-services), udeo plaćanja karticama polako raste, ali to je “veoma polako”.

Procenat korisnika e-banking sistema je sve veći, a kako ovaj sistem inače funkcioniše preko Interneta, radi se o osobama koje bi svakako mogle da kupuju i preko Interneta.

Savet online prodavnicama je da javno objave i mogućnost plaćanja putem e-banking-a. Najjednostavniji način za to je da se kod odabira sistema plaćanja na sajtu doda i e-banking.

Radi poređenja, nismo jedini gde je veoma verovatno da sistem online plaćanja karticama neće biti dominantni sistem online naplate. U Nemačkoj preko 50 odsto korisnika Interneta plaća proizvode i usluge čekovima i e-banking-om.

I treba javno govoriti o mogućnosti korišćenja e-bankinga za online plaćanja.