Kao reakciju na tekst “Pouke vođenja online novina/magazina – Sutra.hr” Dragan Ugljevičanin je predstavio svoj primer vođenja online poslovanja:
“@dragan: Prija mi čuti pohvale s tvoje strane. Moram da priznam da mi nije lako čuti da je Sutra.hr prestao sa radom.
19 novinara… Ja sam na sličan način ušao u Internet biznis.
Miloje je često puta novodio moj primer, kako sam sa prethodnim ozbiljnim iskustvom i kapitalom stao iza nekoliko uspešnih onlajn projekata. Recimo da je u vreme osnivanja WDA Studio brojao nešto preko 20 ljudi. 3 programera, 3 dizajnera, tehnički sekretar, preko 20 obučenih komercijalista opremljeni laptopovima, konsultanti…
Obzirom na veliki broj komercijalista, posao je krenuo očekivano, 127 oglašivača prvog meseca prodaje na poslovnom adresaru www.surfer.co.yu.
Ubrzo sam otvorio predstavnistvo i u Beogradu. Krediti, novi ljudi, oprema, sajmovi, simpozijumi…
Trebalo mi je 2 godine da shvatim da Internet biznis u Srbiji još uvek ne donosi toliko novca koliko ja očekujem. Na to su mi ukazali moji ljudi iz ekipe, i kao posledica – počelo je osipanje. Znao sam da moram nešto da okrenem i da se obratim profesionalcu što je i rezultiralo pokretanje Poslovnog Magazina i Poslovne Žene.
Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim onim najupornijim ljudima koji su i sada sa mnom. Neću ih imenovati, siguran sam da će se sami prepoznati, naravno i svima onima koji su za ove četiri godine dali svoj doprinos da sva tri projekta žive na vebu uz konstantan napredak. Naravno, bez sponzora svega ovoga ne bi bilo, što bi rekla Jelena Janković i Nole kada osvoje neki turnir.
Suština je u tome da sam morao da shvatim da sa minimalnim resursima moram da napravim projekte koji će sami sebe održavati finansijski, da bih evo, ovih dana, konačno došao u fazu da zbog realnog povećanja obima posla ipak mogu postepeno da povećavam broj zaposlenih.
@Miloje: Moraš i sam priznati da su ljudi iz tvoje PRofesije delom “krivi” za ovakve, najčešće, neuspele projekte. PR bi izgubio smisao bez podrške medija, pa je za očekivati da ih PRomovišete i navodite kao uspešne poslovne modele, što neretko nestrpljivi, nespremni, nepromišljeni protumače kao lak dinar. Slažem se sa tobom da je “zelenu granu” moguće proizvesti samo ukoliko veoma strpljivo i oprezno održavate svoje poslovno stablo. Ja imam tek tri pupoljka.
Citav roman. Ne pisem cesto, pa me krenulo… : -)”
WDA Studio Case: Primer vođenja online poslovanja,Gost autor: Dragan Ugljevičanin
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Hteli mi to da priznamo ili ne domaći internet je još uvek prilično prazna poljana (da nastavim u metaforičnom stilu teksta) pa me raduje svako novo stablo koje se zasadi. Zato sam uvek rad da pomognem da se zalije u duhu posla koji radim i sredstava koja su mi na raspolaganju.
Što se tiče negovanja pupoljaka od strane PR agencija situacija je dosta jednostavna ali je mnogi na žalost ne razumeju pa često dolazi o nesporazuma. PR agencije jednostavno ne raspolažu oglašavačkim budžetima niti koriste reklame kao svoj alat. Mi ne možemo da utičemo na kom sajtu će se pojaviti baneri naših klijenata pa samim tim i ko će imati materijalu korist od njihovih online kampanja. Ovo stalno ističem jer u 70% slučajeva pri prvom kontaktu sa vlasnicima sajtova dobijam ovakav upit. Zakupom prostora u medijima se bave specijalizovane agencije kojih i kod nas već ima nekoliko.
Nadam se da će uskoro još neki pupoljci procvetati. 🙂
@Miloje: mislim da se pod pomoći od strane PR agencija mislilo na iskorišćavanje “ubeđivačke” sposobnosti agencija da proguraju određene vesti u klasične medije, a ne kao put za dolazak do sponzora.
@cela priča: advertising model kao jedini izvor prihoda content sajtova iz dana u dan tone sve dublje, te novi sajtovi definitivno ne smeju da se oslanjaju samo na njega.
@Dragan: iako ću zvučati patetično optimistično moja percepcija života (i uspeha kao krajnjeg i opšteg cilja) je da je vera u uspeh – pola uspeha. Druga polovina je iskustvo (dovoljno si dugo u sličnim projektima), pažljivo odabrani saborci i konsultanti (a tu si bio obazriv), jasan cilj (na šta me Miloje dovoljno često podseća ;)). Onda projekat ima život. OK. Ima tu problema, ali ako pratiš trendove, update-uješ svoje magazine i prilagođavaš ih konstantim promenama u interesovanjima ciljne grupe “grana” će postajati zelenija… i zelenija. Go for it! PR se inicijalno (i formalno) ne oglašava. Ali, najčešće i te kako utiče na medija plan svojim sugestijama (i argumentima). Tako da dobar odnos koji gradiš sa PR-ovcima u jednom trenutku postaje i direktno profitabilan. OK, ne kažem da je to korektno, ali to je biznis. A biznis za cilj ne postavlja korektnost već profit. E tu nam je dodirna tačka, kako god okreneš.
@Miloje: potpuno se slažem sa tobom da je pozicija PR agencija u kontekstu nedovoljnog razumevanja i nerealnih očekivanja od strane medija veliki problem. Pred PR agencije su postavljena velika očekivanja i od strane klijenta, pričam iz iskustva zaista. A vaša je uloga mnogo šira od čistog publiciteta, plaćenog ili neplaćenog. Krajnje je vreme da poziciju i ulogu PR agencija marketingaši, PR-ovci klijenti i mediji počnu da sagledavaju na pravi način.
@Miloje:ako vas klijenti ne razumeju jel to znaci da pr agencije imaju los pr?
@Dragana: Mislim da je odnos PR – mediji obostrano profitabilan ili bi bar trebao da bude postavljen na takve, u suštini zdrave osnove. Win-win situacija dakle kao jedina koja ima dugoročno smisla u poslovanju. Veći deo prihoda svih koji se bave PR-om, i kod nas i u svetu, dolazi od medijskih objava kao najdirektnijeg i najdelotvornijeg načina komunikacije sa ciljnim javnostima. PR-ovima dakle ide veoma u prilog da je medijska scena zdrava, bogata i da postoji razgranat dijapazon medija. Offline i Online, svejedno.
Sa druge stane korist koju mediji imaju od PR-a mislim da se najbolje prepoznaje u rečenici koju ponavljamo mladim kolegama koji dolaze u agenciju a koja glasi “Morate da poznajete klijenta bolje nego što on poznaje sam sebe”. I ne samo njega nego i oblast u kojoj posluje i generalno mnogo širi kontekst (privredni, politički, društveni, …) u kome poslujete. Time se medijima obezbeđuju kvalitetni materijali a oni privlače čitaoce. Čitaoci obezbeđuju tiraž a potom i oglašivače.
Verujem da će svako ko se bavi novinarstvom priznati da mu osobe koje se posvećeno i profesionalno bave PR-om jako olakšavaju i ubrzavaju posao. Bar je takvo bilo moje iskustvo dok sam uređivao e magazin.
@Memento: Nisam rekao da nas klijenti ne razumeju. Takođe nije nemoguće da se to desi. Komunikacija je dinamičan i dvosmeran proces. Rekao sam da ima slučajeva da se zameni uloga koju na tržištu usluga imaju različite vrste agencija. Kreativne agencije rade, kao što im i ime kaže, rešenja i produkciju materijala. Agencije koje se bave zakupom medijskog prostora plasiraju oglase. Dosta dobar opis zaduženja PR agencije imate ovde http://www.mccannpr.co.rs/code/navigate.php?Id=66
Sa druge strane koliko koja agencija ima dobar ili loš PR opet zavisi od nje same. Deo našeg PR-a možeš da pogledaš ovde
http://www.youtube.com/watch?v=J97yrl20CDE&eurl=http://www.mccannpr.co.rs/code/navigate.php?Id=1
@Miloš: Svoju karijeru u medijima počeo sam pre osam godina iz želje ali mnogo više iz potrebe da kao vlasnik malog web dizajn studija promovišem korišćenje interneta. I danas to radim a mislim da će E-PR seminar koji pravim pomoći boljem razumevanju PR-ova i online medija. Dragan Ugljevičanin nije razmišljao ni 30 sekundi da me podrži a tu su i mnogi drugi online mediji i internet profesionalci. Sinergija je čudo. 🙂
@Miloje:hvala za linkove. Nisam mislio na tebe ili Agenciju u kojoj ti radis niti na bilo koga pojedinacno. “Ima slucajeva i 70 % klijenata ,vlasnika sajtova pri prvom kontaktu sa pogresnim upitom”, nekako mu dodje kao suv i debeo covek,kontradiktorna licnost;) don’t you think? Da ne cepam dlaku,’teo sam da doprinesem diskusiji, ne da ti bacim bodljikavo prase u narucje.
Pozdrav prijatelji!
Zanima me vaše mišljenje o naplati sadržaja sajta. Šta mislite da li to može da zaživi kod nas ili je suviše rano za tako nešto, naročito ako imamo u vidu da je internet kod nas, kako reče Miloje, prazna poljana?
Ako imate takav sadržaj da će oni koji ga budu platili imati konkretne (materijalne) koristi od toga, onda je to veoma uspešan poslovni model. Primer: bivši Trust-HR (servis koji je kupio svojevremeno Infostud).