Poslednji aktuelan primer korišćenja Twittera kao kanala sa prosleđivanje važnih informacija jeste praćenje aktuelne situacije na Kosovu (#kosovo) preko Twittera, naročito informacija od strane @stefanzivkovic. Stefan Živković je preko noći postao medijski eksponiran, što je rezultiralo činjenicom da je pre tri dana (sreda) imao preko 600 Twitter pratilaca, a danas (petak) već preko 3.000.
Oduševljenje Twiterom ne znači bezrezevno verovanje informacijama koje se tamo mogu pronaći
Iako je činjenica da se preko Tvitera danas najbrže prenose informacije, u četvrtak uveče je preko istog vođena veoma argumentovana diskusija na temu odnosa brzine prenošenja informacija i njihove relevantnosti. Glavni akter ove diskusije je bio novinar RTS-a Zoran Stanojević (@zozast) koji se veoma argumentovao konfrontirao stavovima oduševljenja izveštavanju preko Tvitera, u odnosu na njihovu vrednost kao vesti koju objavljuju klasični mediji.
Zoran Stanojević je za sada jedini ovdašnji novinar klasičnih medija koji je veoma uspešno “kontrirao” preovlađujućim mišljenjima o Tviteru, i to baš u konverzaciji na tom servisu.
Twitter – Platforma, kanal komunikacije ili medijum?
Jeda od važnih dilema koja se iskristalisala tokom pomenute diskusije jeste sam status Tvitera – da li je to medij (medijum) ili ne?
Svi društveni mediji (pa i društvene mreže kao što je Tviter) jesu prvenstveno platforme koje predstavljaju kanal komunikacije, i preko kojih je moguće uspostaviti pojedinačne naloge korisnika, gde pojedini korisnički nalozi imaju karakteristike onoga što bi trebalo da se u novinarstvu podrazumeva pod pojmom medija (prosleđivanje pouzdanih i proverenih informacija u formi vesti).
Postoji veći broj ovdašnjih pozitivnih i negativnih primera funkcionisanja društvenih medija kao izvora određenih informacija koje postaju vest (i za klasične medije):
- Primeri #bgpride i #zemljotres gde je Twitter bio mnogo dominantniji kanal pravovremenog informisanja u odnosu na informacije iz klasičnih medija.
- Suprotan primer, gde su klasični mediji na osnovu YouTube snimka maltretiranja roma od strane policajca doveli do hapšenja u policiji povodom ovog događaja.
- Banca Intesa Case, gde se ispostavilo da “dobronamerni građanin” baš i nije bio toliko dobronameran kako se moglo jedno vreme čitati na pojedinim domaćim blogovima…
Poslednji naveden primer najviše govori o posmatranju društvenih medija kao pouzdanih izvora za potrebe informisanja putem klasičnih medija (iz perspektive predstavnika samih klasičnih medija) – Društveni mediji su u osnovi amaterski mediji! Korisnici društvenih medija nemaju obavezu da proveravaju informacije pre njihovog objavljivanja!
Prvi i drugi navedeni primeri govore u prilog činjenici da se društveni mediji moraju posmatrati iz perspektivne klasičnih medija kao klasičan izvor informacija – koji je potrebno proveriti (kako bi to i inače trebalo da se radi u novinarskoj profesiji)!
Problem novinara – kredibilitet online izvora!
Bez obzira na sve prethodno navedeno, novinari i ostali predstavnici klasičnih medija i dalje imaju problem kako da primarno izdvoje relevantne informacije na Internetu od onih drugačijih (pogledati primere sa preuzimanjima vesti sa sajta Njuz.net).
U ovom slučaju, problem je u samim medijima, odnosno u činjenici da novinari i urednici MISLE DA POZNAJU INTERNET, ali se u praksi vidi da samo mali broj novinara zna na pravi način da prati dešavanja putem društvenih medija, odnosno:
- Znati koga pratiti preko društvenih medija, kako pratiti, i šta pratiti!
Za ozbiljno korišćenje društvenih medija u svrhu dobijanja relevantnih informacija je potrebno vreme da se nauči na koji način se radi evaluacija sajtova, a naročito aktivnosti online korisnika – jer je potrebno pratiti duže vremena određene korisnike da bi se moglo proceniti koliko su pouzdane informacije koje prosleđuju ti korisnici. Sa druge strane, novinari koji se sami aktivno angažuju na društvenim medijima mnogo brže saznaju kako se oni (društveni mediji) mogu koristiti u novinarstvu na najbolji mogući način.
Ovom prilikom bih izdvojio primer korišćenja društvenih medija od strane novinara Blica – Branislava Grkovića (@banegrkovic). On je jedan od retkih novinara klasičnih medija koji iste očigledno koristi na najbolji mogući način za priređivanje tekstova (on je i autor teksta o pomenutom Stefanu Živkoviću), i kod njega se vidi da je ovladao na ispravan način tehnikama praćenja informacija putem društvenih medija.
Korisnici društvenih medija koji žele da postanu izvor informacija za klasične medije moraju vremenom da izgrade kredibitet, koji će ih svrstati u kategoriju priređivača pouzdanih informacija na Internetu.
Praksa je pokazala da što su ozbiljniji online korisnici, informacije koje oni dele imaju više karakteristika informacija koje kreiraju profesionalni novinari.
Edit (04.08.2011.): Evo i tekstova novinara Zorana Stanojevića i Branislava Grkovića na ovu temu.
Twitter je kanal komunikacije, a pojedini Twitter nalozi jesu mediji,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
“U ovom slučaju, problem je u samim medijima, odnosno u činjenici da novinari i urednici MISLE DA POZNAJU INTERNET, ali se u praksi vidi da samo mali broj novinara zna na pravi način da prati dešavanja putem društvenih medija”
Ovo je, na našu žalost, potpuno tačno. Najbolje se može videti po tome koliki je broj novinara i urednika na najnovijoj mreži Google+. Potpuno su van internet i socail media tokova a misle da znaju sve i svašta i da mogu opušteno da pišu o stvarima o kojima u principu nemaju pojma i imaju veoma šture informacije iz ko zna koje ruke. Upoređujući šta rade strani novinari, urednici i medijske kuće, možemo jasno videti koliko zaostajemo na polju internet medija.
O ovoj temi su u internet zajednicama koje su daleko više razvijenije od naših, već raspravljalo. I društvene mreže i mediji su uvideli međusobnu korist, pa i sam Obama je koristio twitter kao medij za konferenciju za novinare.
Kao što i neke TV kanale ne smatram za medije za informisanje tako ni sve twitter naloge. Vremenom će se izdvojiti kvalitet.
Odličan tekst, Dragane.
Izdvojio bih dva tvita Zorana Stanojevića, koga izuzetno cenim kao profesionalca u svom poslu:
“Ne volim takve generalizacije. Ne postoje tviterasi kao nacija, sekta, religija ili sta vec. Neki su tu samo zabave radi. I muvanja”
i
“Da zakljucim. Pratite tviter, ali ne uzimajte zdravo za gotovo. Duznost medija, javnog servisa pogotovo, je da proveri. Zato nas placate”
Poenta oba tvita je sasvim lepo objašnjena u vašem tekstu kroz nekoliko činjenica.
Dakle, fakat je da se neki ljudi tripuju da je tviter božansko svetilište.
To je novi mediji, pre svega odlikuje se brzinom, te je kao takav vrlo upotrebljiv. Treba ga konzumirati svakako ako vam je komunikacija u opisu posla. I to je to. Međutim, ljudi se tripuju da je to svemirski brod, pa kad neko tvitne (još je poznat, mlad, star – nesvakidašnji) onda je to kao da se Marsovac javio. (to je moj utisak)
Sa druge strane, vrlo često ljudi laju o tome kako im smeta ovaj ili onaj na tviteru. Govore kako su dosadne ove ili one teme.
Ako je neko dosadan – ne pratiš ga. Ako moraš da ga pratiš “zbog posla” ili prihvati to kao deo posla ili promeni posao. Pa zar je to teško? Treba probati, ne boli.
Vidite, Dragane, uočio sam, a verovatno ste i vi uočili, da mnogima oduševljenje tviterom po automatizmu znači a priori bezrezervno verovanje (tj. oduševljenje (trip, kako je to uber kul), koje guši (usporava) kritičko mišljenje). I sad ovo što sam rekao možda deluje kao lupetanje, ali nisam trenutno uspeo jasnije da se izrazim. Kontam da se razumemo jer ste rekli nešto što takođe predstavlja suštinu:
“Znati koga pratiti preko društvenih medija, kako pratiti, i šta pratiti!”
Iako postoji taj trend “loženja”, može se reći da se pojedinci i mediji zaista trude da uđu u “novi svet” komunikacije. Skoro svaki dan na TV-u se mogu čuti reči (tviter, blog, fejsbuk …). Više Internet nije toliki taboo i nadam se da će prava i blagovremena (lična) edukacija učiniti svoje.
Da ne budem negativan na samom kraju 🙂
Evo malo komentara sa FB-a: