Pre godinu dana napisao sam istoimeni tekst sa veoma kvalitetnim komentarima, koji na (možda) neutralan način opisuje situaciju sa načinima kako blogeri praktično doživljavaju svoje komentare i na koji ih način “nagrađuju”.
Ovaj put bih hteo da napišem šta realno mislim o različitim tipovima komentarisanja, bez obzira da li se radi o nekom poslovnom, stručnom, profesionalnom, ili zabavnom/opuštenom blogu, u odnosu na efekte koji različiti tipovi dijaloga imaju na SVE posetioce bloga.
Veoma je bitno razlikovati šta znači efektivno korišćenje nekog kanala komunikacije na osnovu sopstvenog osećaja, a sasvim je drugo korišćenje kanala komunikacije u odnosu na iskustva iz postojeće najbolje prakse.
U osnovi, pod vođenjem bloga podrazumeva se nekoliko bitnih aktivnosti:
- Kreiranje sadržaja na sopstvenim blogu koji se mogu pratiti i putem RSS tehnologije.
- Linkovanje drugih sadržaja na sopstvenom blogu i ka drugim online lokacijama koji dodatno objašnjavaju, potvrđuju ili opovrgavaju napisan/kreiran sadržaj.
- Odgovaranje na komentare u sklopu sopstvenog bloga.
- Komentarisanje na drugim blogovima.
Ove četiri aktivnosti čine pravo blogovanje i blogera, i ovo je praktično i odgovor na pitanje zašto veliki broj blogova klasičnih medija i nisu pravi blogovi – obično nedostaje neka od navedenih komponenti blogovanja (zato se ovakvi blogovi obično i ne nalaze na blog top-listama).
S jedne strane, na blogovima klasičnih medija veoma retko ćete imati priliku da vidite komentare samog autora bloga, naročito ako se radi o novinaru – oni nemaju naviku da nešto rade sa člankom kada ga završe i pošalju…
Sa druge strane sasvim je uobičajeno da su novi blogeri veoma zahvalni na svakom komentaru, pa iste i komentarišu. Najčešće, aktivnost komentarisanja svakog komentara tokom vremena prerasta u naviku koja ima i načelno dobru osnovu – “eto, kulturno je zahvaliti se svakome ko je uložio trud da nešto prokomentariše na mom blogu”.
Pravite žurku sa nekoliko desetina ili stotina zvanica…
Zamislite situaciju da u vašoj kući/stanu pravite “žurku/sedeljku” u kojoj pokrećete neku temu i vaši gosti kreću u razgovor. Postavlja se pitanje da li je baš potrebno svakome da odgovorite ako je nešto izrekao, naročito kada se ceo ovakav razgovor posmatra iz perspektive onih koji su prisutni ali se nisu uključili u razgovor?
Poenta ove priče je u činjenici da UVEK postoji veći broj posetilaca vašeg bloga koji ne komentarišu u odnosu na one koji komentarišu! Kako njima ide čitanje posta sa navedenim tipovima komentara – to je pitanje?
Stav blogera bi trebalo da je kreiran u samom blog postu, a suviše često uzvraćanje komentara od strane vlasnika bloga remeti kontinuitet čitanja bloga – stav blogera, i nakon toga mišljenja posetilaca.
Ne znam kako to izgleda vama, ali meni posebno smeta varijanta kada vlasnik bloga odgovara odjednom na veći broj komentara tako da pojedinačni odgovor za pojedinačnog komentatora stavlja u poseban komentar (jedan za drugim)! Kako vama izgleda 6-7, ili 10 komentara na nekom blog postu koje je zaredom ostavio vlasnik bloga?
Prethodno ne znači da bloger ne treba uopšte da komentariše na svom blogu, ali sigurno ne treba da to radi posle svakog komentara posetioca bloga, ili da napravi npr. u bruto iznosu 20 komentara zaredom.
Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva…
Koliko često komentarisati na sopstvenom blogu II,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Vidiš… nisam nikada čitala uputstva o bilo čemu, tako nisam ni o blogovima, radila sam i pisala onako kako se meni činilo da je dobro, e sad da li je bilo ili ne, nisam sigurna, ali mi je jako drago što sam se pronašla u ovoj osnovi, tj. ove četiri aktivnosti koje čine blogera.
Ne volim da pripadam ni jednoj grupaciji, ali eto ispada da pripadam. Već sam negde pričala da nisam ni pisac, ni novinar, ni bloger, a sa druge strane sam od svega toga pomalo, pa se tako i ponašam.
Poređenje sa žurkom mi se jako sviđa. Verovatno kako se ponašamo kao domaćini na blogu, tako bi se ponašali i kada nam gosti dođu u kući. Kod mene u kući kada dođe i puno ljudi, niko ne može da prođe nezapaženo, pa tako ni na na blogu.
Moj blog je deo mene, moja nekadašnja sveska, a ljudi koji dolaze, čitaju, pa i komentarišu su moja sveska koja je progovorila. Volim čudesa i sveske koje govore. 😉
Pošto je moj blog da kažem specifičan, pošto se mahom svodi na radio i televiziju, imam dosta postavljenih pitanja, i trudim se da na svako pitanje dam što precizniji odgovor. Mada sam se uvek pitao da li na neke komentare da se zahvalim ili stavim neki smajl, čisto da pokažem da mi je drago što je neko komentarisao.
Moj blog je samo dnevnik, riznica misli i snova koje delim posetiocima. Zato su mi ti ljudi dragi… Taj post je samo deo slika koje u meni izazivaju.
Pogledajte kako komentare ostavlja janko na http://www.jankoatwarpspeed.com Tako se to radi.
Meni mnogo znači da mi bilo ko kaže bilo šta :), pogotovo autor bloga. Jednostavno zbog toga što sam iz sasvim drugog sveta, na sasvim nepoznatoj teritoriji (jer vaš blog vidim kao stručan pre nego ma šta drugo), i zanima me da li lupetam ili ne :).
U načelu, kao i svim ljudima koji su navikli na naprekidne kontakte sa (ovakvim ili onakvim) drugim ljudima, ne bi mi smetalo da je svaki drugi komentar vaš, Dragane :), ni da je svaki komentar od jednog istog posetioca, mo’š misliti. Bitno da je osnovni post ono što mene zanima, ako ima makar jedan mudar i smislen komentar među pedeset, i to je za mene OK.
Jedino što mi ponekad malko bude čudno, to je da neka tema ima npr. desetak komentara, ili čak daleko više, a da se nijedan posetilac nije obratio drugom posetiocu, iako bi se od teme možda očekivalo tako šta, ako o blogu razmišljamo kao o nekom od vidova online interakcije, jel’ :).
Prijatan dan, blogeri :). Hvala na postu, BossMan :).
Kad pravim “žurku/sedeljku”, volim da popričam sa svakim od gostiju. Naravno, neću drugima upadati u razgovor ako za to nema potrebe, ali ako se “gosti” uglavnom obraćaju meni (što je najčešći slučaj na blogu), trudim se da odgovorim na svaki takav komentar. I opet, naravno, odgovaram samo na one one koji se obraćaju meni direktno, ili javno postavljaju pitanje ili iznose neku dilemu. Ja volim da “ćaskam” sa svojim “gostima”. Ponekad se u diskusiji koja se tako otvara krije i veći kvalitet od onog koji sadrži post. Neki od komentara kasnije prerastu i u sasvim novi post. Mislim da je takva komunikacija dobra za blog, i zanimljiva i posetiocima a ne samo meni. Lično, najviše mi smeta kad autor ne odgovara na komentar koji sadrži neku dilemu ili nedoumicu u vezi posta, a neodgovaranje na direktno pitanje (što sam takođe viđao, čak na blogovima nekih vrlo popularnih autora) smatram nedopustivim. No, to je samo moje mišljenje i ne očekujem da se svako složi sa njim… 😉
I moje mišljenje je isto kao i Pedyno.
Možda kompenzujem to što u novinama ne mogu da odgovaram, pa to koristim na blogu. 🙂
@Pedya, @Dragan Radović u tekstu sam napisao da nije problem ako se odgovarana svaki komentar, ali to ne mora da bude odmah posle tog komentara – može sa malo i sačekati?
@Borislava, moj je blog specifičan upravo zato što se bavi stručnim temama, i mišljenja sam da svoj stav iskazujem u samom blog postu, pa kada neko u komentaru iskaže svoj stav na istu temu, takvi komentari obično nemaju u sebi komponentu pitanja.
Veoma često se dešava (naročito u slučaju mog i sličnih blogova) da osoba postavi pitanje na koje je u sklopu samog teksta ili u komentarima već odgovoreno, i tada veoma često ne osećam potrebu da odgovorim po principu – “znate, imate već odgovoreno vaše pitanje ranije”, ili da ponovo odgovaram na već odgovoreno pitanje – nemam vremena za to. Pogledati primer ovog posta https://www.draganvaragic.com/index.php/1417/kada-ce-se-konacno-definisati-strucne-spreme/ sa preko 300 komentara, gde imate objašnjeno sve u samom tekstu, a da ne pričam o komentarima.
Ipak, u prethodnom primeru posetoci sajta jednostavno nemaju vremena da pročitaju sve, ali tada ne pročitaju često skoro ništa, iako bi u samom tekstu našli odgovor na svoje pitanje, ili sa pročitanih nekoliko komentara. Druga stvar je da veliki broj osoba u ovakvim slučajevima misli da je “njihov slučaj” ipak veoma specifičan, što nije tako u preko 99 odsto ovakvih konkretnih pitanja.
Često sam razmišljala kako, kada i na koji način odgovarati na komentare. Odgovarala bih na svaki, naravno, shvatajući blog kao svoju kuću u kojoj bih svakom gostu otpozdravila na “dobar dan”.
Mnogo puta nisam ni znala šta napisati, jer u suštini se i nije imalo šta komentarisati, nego bih se samo jednostavno zahvalila. Nikad nisam znala da li to treba raditi jer je do sada ovo prvi članak na tu temu uopšte koji sam ja pročitala.
Samo bih jedno istakla, a to je – mnogi su komentarisali kako im se svidja baš to što za svakog imam po koju reč. No, kako sam vremena imala i na pretek, do sada nije bilo problema, ne znam pak kako zaposleni ljudi stižu, ali pretpostavljam da im to ponekad predstavlja veliki problem.
Hahahh, umrla sam od smeha, i cerekam se celo jutro na vaš poslednji komentar, Dragane :).
Naravno, ja sam sorta koja em samo preleće očima preko jednog konkretnog teksta, ne gledajući uopšte druge sadržaje, a gledajući još dva monitora i misleći na nešto deseto, i svakako da tek nekoliko sati kasnije shvatim da ništa ne shvatam zahvaljujući tome što je sve već negde DEBELO pretreseno ne 300-tinak komentara :). Sreća pa se redovno ivinim kad se “izbedačim”, što deca kažu :).
A smejem se jer je vaš post sušta taktičnost i finoća kad pominjete ovakve kao što sam ja, lol. Respect :).
Draga Džepna Venero,
vi – kako meni deluje – pišete vrlo slično kao ja: baš ono što imate u glavi tog momenta, kako osećate, kako vam “se javlja”. S moje tačke gledišta, a kako vidim i ne samo moje :), to je za svako poštovanje, jer vi delujete direktno a toplo, imate i “herca” i empatiju, i to ne može da se ne dopadne ljudima. A kome se ne svidi, samo ga pošaljite meni, ima nos da mu odgrizem :).
Pozdrav i drago mi je da vas vidim :).
Slažem se sa tobom da mnogi blogeri odgovaraju na komentare čisto iz kurotazije i zahvalnosti komentatoru za pruženu pažnju i utrošeno vreme, ali kao što si rekao mnogo puta je to bespotrebno. I ja sam često preterivao sa komentarima na sopstvenom blogu iz istog razloga. Sa druge strane ne volim ni onu drugu krajnost kada se na komentare uopšte ne odgovara odnosno na bezrazložno ignorisanje. Treba pronaći neku sredinu u tome, ali mislim da ne postoji neki univerzalni šablon za to. Ja imam potrebu da pišem i drago mi je kada ljudi komentarišu moje tekstove. Ja zato čitam njihove tekstove, pratim njihov rad i delo iako oskudevam sa vremenom. Trudim se da uzvratim pažnjom koja je meni pružena, ali da više ne davim. Pozdrav 😉
[…] Koliko često komentarisati na sopstvenom blogu II Ovaj tekst mi je skrenuo pažnju na jednu činjenicu, bar kod mene, a verujem da i nisam baš tako usamnjena. Naime, zaista sam često na varagic blogu, medjutim prvi put sam čitala tekst na navedenu temu. E sad, čim u naslovu piše i II podrazumeva se već da je bio i prvi deo. Zato ponavljam, nije na odmet i češće posećivati sve blogove koje pratite, malo prelistati strane, kategorije, sigurno ćete otkriti nešto što niste čitali do sada. CITAT: ….Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva… […]
Da li treba odgovarati na komentare? Naravno, ali ne treba preterivati. Odgovorite samo onda kada mislite da komentar to zaslužuje ili zahteva dodatno objašnjenje. Mislim da povratne informacije koje se dobijaju putem komentara ne treba preterano “razrađivati” samim komentarisanjem. Veći efekat može se dobiti ako Vam kvalitetan komentar da šlagort za pisanje novog posta o možda novoj temi koja se nadovezuje na prethodnu. Svakako je nemoguće izbeći negativne komentare, odnosno kritike Vašeg iznetog stava. Bilo bi nerealno da ih nema. Nemojte očajavati već ih iskoristite kao podsticaj. Mogu biti od zaista velike pomoći ako su konstruktivni. Naravno, sve zavisi od sfere Vašeg interesovanja tj. od tematike bloga.
Odličan post koji ima za cilj dizanje nivo blogovanja u našem regionu.
Vlasnik bloga ne treba da često ostavlja komentare iz jednog ključnog razloga: on je kroz svoj post (ako je kvalitetan i sadrži sve elemente)
već dao svoje mišljenje na tu temu.
Treba pratiocima dati mogućnost da se izraze, a ne da ih kroz naše komentare u jednu ruku gušimo.
Pristup je dobar, da se nakon određenog vremena da jedan follow-up sa odgovorima na pitanja koja su nastala tokom komentarisanja.
Kad sam ostavljao komentare na blogovima na početku sam pisao površne stvari, ofrlje bi nešto nabacio. Sad to više ne radim, napišem uglavnom smislen komentar pogotovo jer mi je stalo da dobijem link na svoju stranicu. Na taj način sam dobio više linkova nego bezveznim nabacivanjem.
Usput, prvi put sam ovdje i svaka čast za čitavo more informacija i sjajan dizajn.
Prvi put sam ovde, a inace sam i nova u svemu ovome.
Vi ste me ohrbrili da se javim. Puno pozdrava
• Ako ne počnes nećeš ni završiti. ( narodna poslovica)