Etika je nauka koja se bavi izučavanjem morala, kao i pojmovima dobrog i ispravnog. Etika u poslovanju se obično formalizuje uspostavljanjem etičkih kodeksa u kompanijama. Jedan od poznatijih primera uspostavljanja etičke prakse u poslovanju jeste pokret “Fer trgovina“.
U osnovi, win-win (“svi dobijaju”) koncept poslovanja oslanja na posmatranje poslovnog partnera ili klijenta na taj način da “ne gubi nešto time što ja dobijam”. Suprotan koncept se kod nas popularno naziva “gaženje po leševima” gde je samo bitno “šta ja dobijam, bez obzira koliko druga strana gubi”.
Potrebno je dobro zapamtiti da ako hoćete neki posao da radite duži vremenski period, to se uspešno izvodi isključivo poslovanjem po principima najbolje prakse za sve sudeonike u poslovnom procesu (etičko poslovanje u organizaciji i van organizacije). “Možete varati jednu osobu jednom ili dva puta, više osoba jednom ili dva puta, ali ne možete varati sve osobe uvek”!
Internet i etičko poslovanje
Poslovanje se može posmatrati i kao proces komunikacije između radnih mesta, komunikacije sa klijentima i zainteresovanim ciljnim javnostima (…), a u osnovi Interneta je da je to primarno komunikacioni medijum.
Ako ne poznajete kako funkcioniše Internet sa aspekta komunikacije putem različitih servisa, veoma će se lako desiti da počnete sa greškama u komunikaciji putem Interneta, što u osnovi direktno utiče na reputaciju vaše kompanije.
Etički problem SPAM-a
Pre nekoliko godina radio sam konsalting za jednu kompaniju na nivou izrade Web sajta. Sajte je bio kreiran i pušten u rad, počeli su da se pojavljuju efekti onlina nastupa, ali vlasnik kompanije nije bio zadovoljan. Srećom, pitao me je šta mislim o tome da oni pošalju e-mail na veći broj adresa (nabavili su neku bazu e-mail adresa), da bi povećali posetu Web sajtu i poboljšali prodaju.
Odgovorio sam mu neučtivo pitanjem: “Koliko vi čitate e-mail poruke koje nisu vezane za vaš posao i poslovne partnere sa kojima tako komunicirate?” On mi je doslovno odgovorio: “Veoma me nervira što dobijam različite gluposti na mail. Odmah brišem ovakve poruke i jedino se fokusiram na e-mail poruke koje su direktno vezane za komunikaciju koju vodim sa svojim partnerima i klijentima. Nemam ja vremena za te gluposti!” Tada sam ga pitao: “Da li vi mislite da ima još osoba koje razmišljaju na ovaj način, odnosno kako će reagovati vlasnici e-mail adresa kojima ćete poslati tu e-mail poruku koju planirate da pošaljete?” Čovek na kraju ipak nije poslao spam mail!
Još neki primeri…
- Koliko vam se dopada kada dođete na neku Web stranicu gde se nalazi samo neka reklama koju morate da kliknete da biste videli preostali sadržaj stranice? Vlasnik ovakvog sajta je samo zainteresovan da zaradi od vašeg klika, ne interesuje ga ništa drugo!
- Ako kao vlasnik Web sajta preuzimate sadržaje iz RSS-a, to je nešto što je autor sadržaja i predvideo. Ali, ako bez eksplicitne dozvole preuzimate celokupne sadržaje – to je krađa! Isto važi za preuzimanje slika preko Google pretrage slika, neolašćeno puštanje video sadržaja, i sl. Za svaki objavljeni sadržaj na nekom Web sajtu potrebno je imati dozvolu na nivou autorske licence koju je autor sadržaja izdao.
- Da li vas “smaraju” neki likovi na Facebook-u ili Twitter-u koje ste stavili u “hide” ili “un-follow”? Da li bi se vama dopalo da vas stavljaju u hide” ili “un-follow”? Vodite računa o odgovorima na ovakva pitanja…
Kako naučiti etičko poslovanje putem Interneta?
Osnovno pravilo etičkog poslovanja jeste – nemojte raditi drugome ništa što nebiste voleli da rade vama!
Jedan od najjednostavnijih saveta kako da naučite da komunicirate pravilno putem bilo kojeg sistema online komunikacije (e-mail, forumi, društveni mediji…) jeste da:
- prvo proučite kako to neko već radi,
- da razmislite o tome šta vam se od te komunikacije dopada ili ne,
- da pokušate da ustanovite zašto vam se nešto od te komunikacije dopada ili ne,
- da stečeno znanje pokušate što vernije da prenesete u vaš način poslovanja.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Reklo bi se da je teško pronaći specifične moralne norme koje bi se odnosile samo na Internet poslovanje. Moral, kao skup normi koje određuju šta je dobro, a šta loše u ljudskim potupcima, u poslovnoj praksi se mahom svodi na poslovne moralne kodekse, odnosno pravila ponašanja za zaposlene u preduzećima ili određenim poslovnim asocijacijama. A ti kodeksi su slični – varijante koje bi trebalo da regulišu ponašanje u određenim specifičnim situacijama na kraju ispadnu samo niz standardnih moralnih pravila.
Ma koliko bila naizgled različita i specifična, u osnovi moralna pravila, pa i poslovna, i dan danas su “vezana” za grčke ili rimske poslovne “manire”.
U posao (rekli bi Rimljani) ulazite poštujući “bona fide”, odnosno čestito, s dobrim namerama i bez želje da “varate”. (Biće to i kod nas jednom, valjda! :))
Osnovno pravilo etičkog poslovanja, kao norma koja kaže da ne treba raditi ništa drugome što nisi spreman da prihvatiš i kad to isto drugi radi tebi, zapravo je verzija Kantovog kategoričkog imperativa: Ponašaj se tako da obrazac tvog ponašanja može biti obrazac ponašanja za sve.
Na nivou opštih moralnih normi (jer suština morala je norma, unutrašnja “zapovest” po čemu se i razlikuje od zakona) nešto posebno novo i ne može da se kreira niti je to potrebno.
No, bilo bi, mislim, veoma potrebno “izvući” specifičnosti poslovne prakse na Internetu i tu (kao na primeru spamovanja) definisati moralne norme (zašto ne i moralni kodeks) koji će sve “Internet poslovne situacije” pokušati da “pokrije” i snabde etičkim sadržajima.
Daleko od toga da je to lako – ovde se zalazi u vrednosne kategorije koje su uvek idealno polje za protivrečna tumačenja.
Tema koja je otvorena ovim postom zalazi – što me raduje – u neke druge prostore Interneta, tamo gde tehnologija “kreira” samu suštinu ljudskog ponašanja i shvatanja ispravnog ili neprihvatljivog i nepriličnog.
Vreme je da Internet veštine, alatke, statistika i sva ostala praktična znanja počnu da dobijaju i svoju filozofsku (a etika je filozofska disciplina – definicija Wikipedije nije baš najsrećnija, tačnije potpuna) dimenziju. Internet je više nego zreo za taj “status”.
Pokušavam da ovaj blog post posmatram na taj način, pa se unapred izvinjavam ako nekome moj komentar bude izgledao kao “nepraktična priča”.
Nisam siguran, ali verujem da se saveti br.1 i br.4 jako malo koriste. Pogotovo br.1 sa izgovorom da se nema vremena. Za FB i redjanje tupavih slika koje ce nas bez reci prikazati u svetlima velegrada i metroploa svestkih imamo vremena…
Jako dobro zapazanje. Smatram da je sve manje korektinih i eticki potkovanih osoba na netu, da je sve vise onih koji bi digitalni integritet da steknu preko noci, da je sve vise onih koji ne prezaju za činjenjem svih radnji zarad ostvarivanja licnih ili korporacijiskih interesa.
Verujem da ce vecinu ovaj tekst na trenutak zaustaviti sa jasnim zadatkom i odlicnim savetima kako koristiti mocan alat kakav je internet vec duggo vremena…
Poštovani Guru :),
prvo, hvala vam na današnjoj pomoći – meni, izgubljenoj i iz drugog sveta, i jedna reč stručnjaka mnogo znači. Falafala :).
Drugo, ja bih bila slobodna da vam oponiram u samoj osnovi ovog teksta. Po meni, win-win situacija se prvo postiže samim tim da je sajt kao takav korektno urađen – vi to, kako mi deluje, podrazumevate kao takvo, ali moje mišljenje je da smo vrlo daleko od toga… A etičko – društveno odgovorno – poslovanje bi bilo (po meni, primarno) upravo to.
Dakle, da nema kojekakvih budalaština na sajtovima ozbiljnih institucija:
http://blogkafana.blogspot.com/2010/03/standardi-kvaliteta-sadrzaja-sajtova.html
…da nema štetnih delovanja samih sajtova:
http://blogkafana.blogspot.com/2010/03/koji-je-znacaj-flickeringa.html
…i generalno, da korisnik može da prema normalnim, svetski prihvaćenim standardima da uopšte učita i pregleda jedan sajt. Pa TEK ONDA da dođemo do poslovanja ili ne, kontakta ma koje vrste.
Osim ovoga, mislim da je poseban deo onaj o kojem vi znate daleko više nego ja: accountability, ili da korisnik može da računa na onoga čiji sajt gleda, i s kim želi da kontaktira. Meni je u jednom radu od 44 najveće medicinske ustanove u Srbiji, na mail odgovorilo 26, a samo JEDAN imenom, prezimenom i zvanjem, čak i sa empatijom (hvala mu :). Ne želite da znate kako je izgledalo ostalih 25 mailova… :D.
I da ne gnjavim sa ostalim svojim mišljenjima na temu šta-su-elementarne-stvari, vi o tome znate daleko više pa da se ne brukam pred svetom :), tek onda ihahaj tamo negde dolazimo do samog odnosa korisnik-firma/firma-firma ili šta već, u nekom opštem socijalnom, psihološkom, etičkom, filozofskom smislu.
Mislim, ako ćemo na “ti si OK, ja sam OK”, moj utisak je da neki primarni (osnovniJI 🙂 uslovi u Srbiji ipak nisu baš ispunjeni.
Molim da ne zamerite laiku ako ima krupnih gluposti, i da razumete da ja imam sužen ugao gledanja – samo iz sfere onoga što mene zanima.
Pozdrav i poštovanje, o Presvetli :).