Dragan Varagić Blog http://www.draganvaragic.com E-business, E-marketing & Online PR Consultant Wed, 19 Jun 2013 21:29:03 +0000 en-US hourly 1 Omladinsko preduzetništvo u Srbiji – Slučaj Nenad Preradović i Vukašin Laušev http://www.draganvaragic.com/blog/omladinsko-preduzetnistvo-u-srbiji-slucaj-nenad-preradovic-i-vukasin-lausev/ http://www.draganvaragic.com/blog/omladinsko-preduzetnistvo-u-srbiji-slucaj-nenad-preradovic-i-vukasin-lausev/#comments Wed, 19 Jun 2013 21:12:17 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7677 Vukasin-i-Nenad

U poslednjih nekoliko dana veliki broj medija iz Srbije i regiona preneo je vest kako su pobednici međunarodnog takmičenja inovacija u Mađarskoj "John Von Neumann" sa svojim prototipom igrice za mobilne telefone "BusyBee" - Nenad Preradović i Vukašin Laušev, dočekani u svojoj školi u Subotici tako što su izbačeni zbog velikog broja izostanaka. U ponedeljak ove nedelje obojica omladinaca su maturirali u Kuli sa ocenom 5. Interesantno je da dan pre nego što je počelo medijsko interesovanje za slučaj ove dvojice mladića, Ivan Ćosić je na svom blogu dao njihov primer preduzetničkog koraka, ali iz drugog ugla - Njih dvojica su postavili Indiegogo kampanju za prikupljanje sredstava za završetak igrice, gde je oko ove priče bilo puno lajkova, ali veoma malo konkretnih donacija (posle tog teksta i tekstova u ostalim medijima, situacija sa donacijama se popravila).  

Koliko poznajete mladih osoba koje samoinicijativno kreću u avanturu kreiranja sopstvenog poslovnog okruženja?

Nekoliko činjenica u vezi sa ovim omladincima:
  1. Samostalno su došli na ideju da kreiraju igricu za mobilne platforme (u međuvremenu su napravili nacrt za sledeću igricu, kada završe igricu Busy Bee)
  2. Odlučili su da se osamostale od roditelja (iznajme stan), uključujući i finansijsko osamostaljenje koje su ostvarili prodavajući svoje usluge preko internacionalnog servisa 99designs.com.
  3. Sami su se prijavili na dva takmičenja, na prvom osvojili drugo mesto (Senta), a na drugom takmičenju prvo mesto (Mađarska).
  4. Posle završetka srednje škole (nakon mature), odlučili su da dođu u situaciju da rade na razvoju igrica za mobilne platforme.
Sve ovo što se može pročitati i videti o ovim mladićima predstavlja klasičan primer preduzetništva, odnosno primer kako bi trebalo da mlade osobe same nešto preduzimaju ako imaju želju da napreduju u nekoj oblasti. Nenad i Vukašin bi trebalo da budu primer svojim vršnjacima o tome šta znači imati preduzetnički duh.

Školstvo i (omladinsko) preduzetništvo

Kod mene na blogu se u više tekstova koji se bave problemom formalne edukacije napominjem podatak da u našem sistemu obrazovanja formalnog tipa (osnovno i srednje školstvo i fakulteti) ne pominje se ni slovo P od realnih preduzetničkih znanja i veština. A o simulacijama preduzetničkih projekata, vršnjačkom kreiranju preduzetničkih timova, razvoju poslovnih ideja u praksi i slično - da ne pominjemo (sem kao specijalne van-nastavne aktivnosti, ali samo u pojedinačnim slučajevima) Naše školstvo je oslonjeno na logiku osamdesetih godina prošlog veka i indirektno se kroz takvo školstvo promoviše rad u državnim institucijama i firmama kao zaposlena osoba koja radi od 8 do 16 (i sl.), i kada zaposedne jednom jedan posao ("busiju"), tu ostaje do kraja svog radnog veka. Mi odavno ne živimo u ovakvom vremenu, ali je sistem školstva i dalje kalibrisan na ovakve vrednosti rada i zapošljavanja. Kada se u ovakav sistem školstva koji je potpuno suprotno "nakrivljen" od pravca usvajanja znanja i veština koje su potrebne u praksi današnjeg poslovanja pojave "vanzemaljci" kao što su Vukašin i Nenad, dobijamo priču o velikom broju izostanaka kao glavnu temu, gde se fokus problema prebacuje na društveno neprihvatljivo ponašanje u vidu bežanja sa časova (bežanje sa časova jeste pogrešna stvar, ali...).

Kako bi izgledalo ako bi ova priča išla u drugačijem pravcu, gde bi se u školama napravio plan za ovako talentovanu decu sa aspekta uklapanja njihovih preduzetničkih aktivnosti u aktuelan plan nastave? Ili kako bi izgledalo kada bi se napravili planovi edukacije gde osobe kao Nenad i Vukašin predstavljaju svoj primer svojim vršnjacima (vršnjačka edukacija) i zajedno ih "vrbuju", da još više dece pokuša samostalno da pokrenu neke svoje projekte u sklopu svojih srednjoškolskih aktivnosti na časovima prakse (koja inače u nekom obliku postoji u ovim školama)? Koliko je sredstava potrebno da bi se napravio ovakav sistem edukacije? Ne trebaju sredstva, samo precizno saznanje šta se dobija ovakvim tipom edukacije (zatim kreiranje plana ovakvog tipa edukacije), i dobra volja i entuzijazam nastavnika! Na žalost, to ne mogu da "izmisle" nastavnici i škole po aktuelnom Zakonu o formalnom obrazovanju, nego "glavonje" i neki "prepametni" likovi iz MINISTARSTVA koji se i dalje trude da živimo u Titovo vreme edukacije... Nenad i Vukašin su završili školu (bez obzira na gluposti koje su im se desile), i sada mogu da nastave sa radom i edukacijom u pravcu koji oni žele. Iskreno se nadam da će biti veoma uspešni u tome i da već sada a i u buduće budu primer kako treba imati sopstvenu inicijativu u poslovima koje omladina želi da radi. Ovo je jedan od najbržih i  najboljih načina rešavanja problema kako smanjiti broj od 53% mladih osoba u Srbiji od 18 do 29 godina starosti koji nemaju posao posle školovanja.  ]]> Vukasin-i-Nenad

U poslednjih nekoliko dana veliki broj medija iz Srbije i regiona preneo je vest kako su pobednici međunarodnog takmičenja inovacija u Mađarskoj "John Von Neumann" sa svojim prototipom igrice za mobilne telefone "BusyBee" - Nenad Preradović i Vukašin Laušev, dočekani u svojoj školi u Subotici tako što su izbačeni zbog velikog broja izostanaka. U ponedeljak ove nedelje obojica omladinaca su maturirali u Kuli sa ocenom 5. Interesantno je da dan pre nego što je počelo medijsko interesovanje za slučaj ove dvojice mladića, Ivan Ćosić je na svom blogu dao njihov primer preduzetničkog koraka, ali iz drugog ugla - Njih dvojica su postavili Indiegogo kampanju za prikupljanje sredstava za završetak igrice, gde je oko ove priče bilo puno lajkova, ali veoma malo konkretnih donacija (posle tog teksta i tekstova u ostalim medijima, situacija sa donacijama se popravila).  

Koliko poznajete mladih osoba koje samoinicijativno kreću u avanturu kreiranja sopstvenog poslovnog okruženja?

Nekoliko činjenica u vezi sa ovim omladincima:
  1. Samostalno su došli na ideju da kreiraju igricu za mobilne platforme (u međuvremenu su napravili nacrt za sledeću igricu, kada završe igricu Busy Bee)
  2. Odlučili su da se osamostale od roditelja (iznajme stan), uključujući i finansijsko osamostaljenje koje su ostvarili prodavajući svoje usluge preko internacionalnog servisa 99designs.com.
  3. Sami su se prijavili na dva takmičenja, na prvom osvojili drugo mesto (Senta), a na drugom takmičenju prvo mesto (Mađarska).
  4. Posle završetka srednje škole (nakon mature), odlučili su da dođu u situaciju da rade na razvoju igrica za mobilne platforme.
Sve ovo što se može pročitati i videti o ovim mladićima predstavlja klasičan primer preduzetništva, odnosno primer kako bi trebalo da mlade osobe same nešto preduzimaju ako imaju želju da napreduju u nekoj oblasti. Nenad i Vukašin bi trebalo da budu primer svojim vršnjacima o tome šta znači imati preduzetnički duh.

Školstvo i (omladinsko) preduzetništvo

Kod mene na blogu se u više tekstova koji se bave problemom formalne edukacije napominjem podatak da u našem sistemu obrazovanja formalnog tipa (osnovno i srednje školstvo i fakulteti) ne pominje se ni slovo P od realnih preduzetničkih znanja i veština. A o simulacijama preduzetničkih projekata, vršnjačkom kreiranju preduzetničkih timova, razvoju poslovnih ideja u praksi i slično - da ne pominjemo (sem kao specijalne van-nastavne aktivnosti, ali samo u pojedinačnim slučajevima) Naše školstvo je oslonjeno na logiku osamdesetih godina prošlog veka i indirektno se kroz takvo školstvo promoviše rad u državnim institucijama i firmama kao zaposlena osoba koja radi od 8 do 16 (i sl.), i kada zaposedne jednom jedan posao ("busiju"), tu ostaje do kraja svog radnog veka. Mi odavno ne živimo u ovakvom vremenu, ali je sistem školstva i dalje kalibrisan na ovakve vrednosti rada i zapošljavanja. Kada se u ovakav sistem školstva koji je potpuno suprotno "nakrivljen" od pravca usvajanja znanja i veština koje su potrebne u praksi današnjeg poslovanja pojave "vanzemaljci" kao što su Vukašin i Nenad, dobijamo priču o velikom broju izostanaka kao glavnu temu, gde se fokus problema prebacuje na društveno neprihvatljivo ponašanje u vidu bežanja sa časova (bežanje sa časova jeste pogrešna stvar, ali...).

Kako bi izgledalo ako bi ova priča išla u drugačijem pravcu, gde bi se u školama napravio plan za ovako talentovanu decu sa aspekta uklapanja njihovih preduzetničkih aktivnosti u aktuelan plan nastave? Ili kako bi izgledalo kada bi se napravili planovi edukacije gde osobe kao Nenad i Vukašin predstavljaju svoj primer svojim vršnjacima (vršnjačka edukacija) i zajedno ih "vrbuju", da još više dece pokuša samostalno da pokrenu neke svoje projekte u sklopu svojih srednjoškolskih aktivnosti na časovima prakse (koja inače u nekom obliku postoji u ovim školama)? Koliko je sredstava potrebno da bi se napravio ovakav sistem edukacije? Ne trebaju sredstva, samo precizno saznanje šta se dobija ovakvim tipom edukacije (zatim kreiranje plana ovakvog tipa edukacije), i dobra volja i entuzijazam nastavnika! Na žalost, to ne mogu da "izmisle" nastavnici i škole po aktuelnom Zakonu o formalnom obrazovanju, nego "glavonje" i neki "prepametni" likovi iz MINISTARSTVA koji se i dalje trude da živimo u Titovo vreme edukacije... Nenad i Vukašin su završili školu (bez obzira na gluposti koje su im se desile), i sada mogu da nastave sa radom i edukacijom u pravcu koji oni žele. Iskreno se nadam da će biti veoma uspešni u tome i da već sada a i u buduće budu primer kako treba imati sopstvenu inicijativu u poslovima koje omladina želi da radi. Ovo je jedan od najbržih i  najboljih načina rešavanja problema kako smanjiti broj od 53% mladih osoba u Srbiji od 18 do 29 godina starosti koji nemaju posao posle školovanja.  ]]> http://www.draganvaragic.com/blog/omladinsko-preduzetnistvo-u-srbiji-slucaj-nenad-preradovic-i-vukasin-lausev/feed/ 2 Kako kulturni događaj “Krokodil 2013″ može da parira koncertu Jelene Karleuše? http://www.draganvaragic.com/blog/kako-kulturni-dogadaj-krokodil-2013-moze-da-parira-koncertu-jelene-karleuse/ http://www.draganvaragic.com/blog/kako-kulturni-dogadaj-krokodil-2013-moze-da-parira-koncertu-jelene-karleuse/#comments Sun, 16 Jun 2013 18:26:10 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7655 krokodil

U nastavku sledi odabir online sadržaja koji opisuju kulturni događaj "Krodil 2013" sa nekoliko hiljada prisutnih koji su meni omogućili da steknem lep uvid u događanje na kojem nisam bio prisutan. Povod da napravim Storify prikaz je bilo čitanje teksta Amitza Dulnikera na ovu temu,   ]]> krokodil

U nastavku sledi odabir online sadržaja koji opisuju kulturni događaj "Krodil 2013" sa nekoliko hiljada prisutnih koji su meni omogućili da steknem lep uvid u događanje na kojem nisam bio prisutan. Povod da napravim Storify prikaz je bilo čitanje teksta Amitza Dulnikera na ovu temu,   ]]> http://www.draganvaragic.com/blog/kako-kulturni-dogadaj-krokodil-2013-moze-da-parira-koncertu-jelene-karleuse/feed/ 0 Projekat “Tviter ljudi” – O nasilju na Tviteru http://www.draganvaragic.com/blog/projekat-tviter-nasilje-na-tviteru/ http://www.draganvaragic.com/blog/projekat-tviter-nasilje-na-tviteru/#comments Fri, 14 Jun 2013 07:29:13 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7626 tviter-ljudi

Zahvaljujući Danici Radišić juče sam saznao za jedan veoma važan blog-projekat koji je lansiran pre nedelju dana - Tviter ljudi. Na samom blogu piše o projektu:
"Inicijativa da se pokrene ovakav jedan blog, pokrenuta je od strane desetak korisnika Twittera i ima za potrebu da korisnike ove društvene mreže upozori na opasnosti koje na njoj prete."
Od 7. juna objavljeno je 11 tekstova (nadam se da dinamika neće drastično opasti na po jedan tekst u nekoliko meseci), i svi tekstovi u fokusu imaju različite probleme koji su u ogromnoj većini - neka vrsta verbalnog nasilja sa čestim posledicama u svetu van interneta, koji se najčešće dešavaju preko direktnih poruka na Tviteru. U tekstu "Sujeta, narcisoidnost, egoizam i manipulacija na Tviteru" privukao mi je pažnju sledeći primer komunikacije:
"Sledi svež primer sujete, koji sam osetila na sopstvenoj koži. Stigao mi je DM od jedne samoprozvane, uticajne Tviterašice, koja je utripovala da je bitna. U DM je zahtevala da otpratim meni dragu osobu. Navodno, jedna grupa želi da dokaže da je ta osoba vrlo sujetna. Otpratila sam automatski samoprozvanu uticajnu i napisala javno na TW šta se radi, ne pominjući imena. Par dana kasnije primećujem masovni otprat ljudi sa kojima je ona u dobrim odnosima. Stiže mi DM od rođene seste u kojoj kaže: 'E poslala mi ………………. da te otpratim jer misli da si sujetna, pa da proveri'."
Posebno bih preporučio detaljno čitanje teksta "Istinitih 7 priča sa Tvitera kojima sam bila svedok", a primeri koji se u njemu pominju mislim da su veoma upotrebljivi za sve vrste edukacije koja se odnosi na sprečavanje različitih vrsta (verbalnog) nasilja na internetu - Fejsbuku, Tviteru i ostalim društvenim mrežama:
"Sretnem se sa jednom tviterašicom iz unutrašnjosti Srbije. Ćaskali smo i ona me upita šta mislim o „dekici“. Mrtva hladna joj kažem da je hohštapler, prevarant, da je vrlo bezobrazan … A ona mi ispriča kako joj je obećao posao. Pitala sam je šta joj je tražio za uzvrat. Unervozila se. Posle par dana poslala mi je DM gde mi je napisala da nikome ne pričam jer joj je pretio da će je ubiti ako bude rekla da ju je iskoristio. Ugasila je nalog posle desetak dana. Niko ništa nije čuo o njoj kasnije. Ona ima 19 godina, on preko 55."
ili:
"...Maltretiranje od strane roditelja zbog Tvitera nastavljena su, po priči curice. Dve nedelje kasnije, subota ujutru, stiže mi SMS „Zbogom“. Zovem je, cimam. Ništa, ne odgovara. Jedna divna žena je dobila njenu majku, odjurili su po dete i najgore je sprečeno. Posle par sati razgovora sa njenom majkom saznala sam da su se u njenoj DM-u dešavale tamne stvari… Nagovaranja, razgovori o intimnostima na koje su je nagovarali muškarci preko 40 godina… Strašne stvari. Pokušaj uvlačenja u sekte. Uzašno."

Internet (u ovom slučaju Tviter) je kanal komunikacije, a (verbalno) nasilje postoji svuda...

Emocionalno neiskusne, osetljive i slabe osobe, kao i osobe koje imaju problema u socijalizaciji uvek su laka meta nasilnika, a internet je za te nasilnike idealno tlo:
  • Mogu da budu mnogo "drčniji" i "jači" u odnosu na svet van interneta.
  • Mogu da obezbede privid anonimnosti (ako je potrebno, može se saznati ko su ti "anonimusi" koji vrše nasilje).
  • Na jednom mestu sa desetinama i stotinama hiljada osoba (kao što su mreže Fejsbuk i Tviter) lako pronalaze svoje žrtve.
  • ...
Kao što svoje životne probleme ne možete rešiti na taj način što ćete se preseliti u drugi grad ili u drugu državu, tako ni svoje emotivne i socijalne probleme možete samo produbiti na internetu. Upravo iz tog razloga ovakvi projekti su veoma važni i treba ih maksimalno podržati i promovisati da bi što brže došli do osoba koje bi mogle da dobiju pomoć i na taj način da izgrade odbrambene mehhanizme u online komunikaciji. Zato, ako imate i vi neku od sličnih priča različtih vrsta primera nasilnog ponašanja, pokušaja prevara i sl., slobodno pošaljite vaš primer na email adresu tviterljudi@gmail.com. Zamolio bih sve ljude dobre volje da na svojim blogovima i/ili nalozima na društvenim mrežama prenesu link do projekta "Tviter ljudi".  ]]> tviter-ljudi

Zahvaljujući Danici Radišić juče sam saznao za jedan veoma važan blog-projekat koji je lansiran pre nedelju dana - Tviter ljudi. Na samom blogu piše o projektu:
"Inicijativa da se pokrene ovakav jedan blog, pokrenuta je od strane desetak korisnika Twittera i ima za potrebu da korisnike ove društvene mreže upozori na opasnosti koje na njoj prete."
Od 7. juna objavljeno je 11 tekstova (nadam se da dinamika neće drastično opasti na po jedan tekst u nekoliko meseci), i svi tekstovi u fokusu imaju različite probleme koji su u ogromnoj većini - neka vrsta verbalnog nasilja sa čestim posledicama u svetu van interneta, koji se najčešće dešavaju preko direktnih poruka na Tviteru. U tekstu "Sujeta, narcisoidnost, egoizam i manipulacija na Tviteru" privukao mi je pažnju sledeći primer komunikacije:
"Sledi svež primer sujete, koji sam osetila na sopstvenoj koži. Stigao mi je DM od jedne samoprozvane, uticajne Tviterašice, koja je utripovala da je bitna. U DM je zahtevala da otpratim meni dragu osobu. Navodno, jedna grupa želi da dokaže da je ta osoba vrlo sujetna. Otpratila sam automatski samoprozvanu uticajnu i napisala javno na TW šta se radi, ne pominjući imena. Par dana kasnije primećujem masovni otprat ljudi sa kojima je ona u dobrim odnosima. Stiže mi DM od rođene seste u kojoj kaže: 'E poslala mi ………………. da te otpratim jer misli da si sujetna, pa da proveri'."
Posebno bih preporučio detaljno čitanje teksta "Istinitih 7 priča sa Tvitera kojima sam bila svedok", a primeri koji se u njemu pominju mislim da su veoma upotrebljivi za sve vrste edukacije koja se odnosi na sprečavanje različitih vrsta (verbalnog) nasilja na internetu - Fejsbuku, Tviteru i ostalim društvenim mrežama:
"Sretnem se sa jednom tviterašicom iz unutrašnjosti Srbije. Ćaskali smo i ona me upita šta mislim o „dekici“. Mrtva hladna joj kažem da je hohštapler, prevarant, da je vrlo bezobrazan … A ona mi ispriča kako joj je obećao posao. Pitala sam je šta joj je tražio za uzvrat. Unervozila se. Posle par dana poslala mi je DM gde mi je napisala da nikome ne pričam jer joj je pretio da će je ubiti ako bude rekla da ju je iskoristio. Ugasila je nalog posle desetak dana. Niko ništa nije čuo o njoj kasnije. Ona ima 19 godina, on preko 55."
ili:
"...Maltretiranje od strane roditelja zbog Tvitera nastavljena su, po priči curice. Dve nedelje kasnije, subota ujutru, stiže mi SMS „Zbogom“. Zovem je, cimam. Ništa, ne odgovara. Jedna divna žena je dobila njenu majku, odjurili su po dete i najgore je sprečeno. Posle par sati razgovora sa njenom majkom saznala sam da su se u njenoj DM-u dešavale tamne stvari… Nagovaranja, razgovori o intimnostima na koje su je nagovarali muškarci preko 40 godina… Strašne stvari. Pokušaj uvlačenja u sekte. Uzašno."

Internet (u ovom slučaju Tviter) je kanal komunikacije, a (verbalno) nasilje postoji svuda...

Emocionalno neiskusne, osetljive i slabe osobe, kao i osobe koje imaju problema u socijalizaciji uvek su laka meta nasilnika, a internet je za te nasilnike idealno tlo:
  • Mogu da budu mnogo "drčniji" i "jači" u odnosu na svet van interneta.
  • Mogu da obezbede privid anonimnosti (ako je potrebno, može se saznati ko su ti "anonimusi" koji vrše nasilje).
  • Na jednom mestu sa desetinama i stotinama hiljada osoba (kao što su mreže Fejsbuk i Tviter) lako pronalaze svoje žrtve.
  • ...
Kao što svoje životne probleme ne možete rešiti na taj način što ćete se preseliti u drugi grad ili u drugu državu, tako ni svoje emotivne i socijalne probleme možete samo produbiti na internetu. Upravo iz tog razloga ovakvi projekti su veoma važni i treba ih maksimalno podržati i promovisati da bi što brže došli do osoba koje bi mogle da dobiju pomoć i na taj način da izgrade odbrambene mehhanizme u online komunikaciji. Zato, ako imate i vi neku od sličnih priča različtih vrsta primera nasilnog ponašanja, pokušaja prevara i sl., slobodno pošaljite vaš primer na email adresu tviterljudi@gmail.com. Zamolio bih sve ljude dobre volje da na svojim blogovima i/ili nalozima na društvenim mrežama prenesu link do projekta "Tviter ljudi".  ]]> http://www.draganvaragic.com/blog/projekat-tviter-nasilje-na-tviteru/feed/ 0 Argeta “Odobrile mame” II – Bahatost kontrole komunikacije i nedostatak konverzacije http://www.draganvaragic.com/blog/argeta-odobrile-mame-ii-bahatost-kontrole-komunikacije-i-nedostatak-konverzacije/ http://www.draganvaragic.com/blog/argeta-odobrile-mame-ii-bahatost-kontrole-komunikacije-i-nedostatak-konverzacije/#comments Sun, 09 Jun 2013 14:32:20 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7592 argeta-srbija

Tri meseca nakon debakla reklamne kampanje kompanije Argeta - "Odobrile mame", gde je kriza počela kada je na blogu Vitki gurman objavljeno kako su "stručnjaci za marketing" kreirali lažne mame, kampanja se očigledno nastavila. Kampanja "Odobrile mame" ima za cilj da uveri potrošače kako su paštete ove kompanije zdrave, odnosno da se ova pašteta ne pravi od otpadaka mesa, što je inače generalno mišljenje javnosti o sastavu industrijskih pašteta.

Da li vi verujete da su paštete kompanije Argeta zdrave i da se ne prave od otpadaka mesa?

Reakcija kompanije Argeta na celu krizu sa lažnim mamama može se videti ovde. Izdvojio bih deo tog odgovora i stavio bih to u kontekst onoga što se dešavalo u protekla tih meseca nakon mnoštva negativnih medijskih objava o ovoj kampanji:
"Svi bismo voleli kad pogrešimo da možemo vratiti sat unazad, ali možemo žaliti ili možemo probati ispraviti grešku. Mi se trudimo da ispravimo, a sigurno ćemo iz ovoga naučiti biti pažljiviji i pametniji."
Celokupna kriza je nastala i proširila se preko društvenih mreža. Praktično, do današnjeg dana ja nisam uspeo da vidim neku konverzaciju na ovu temu, a i primer slike na početku ovog teksta govori da kompanija putem svoje Fejsbuk stranice nije odgovorila na konstataciju korisnika koja se kosi sa osnovnim ciljem ove kampanje - Argeta pašteta jeste ili nije zdrava? Kako vama izgleda sledeća argumentacija:
  • Iako postoji formular preko kojeg može bilo ko da se prijavi da bi se videlo kako funkcioniše proces izrade paštete u ovoj kompaniji (i Gabrijela Kasapović iz kompanije Argeta je u pomenutom tekstu ponovila poziv), reakcija kompanije na sve tvrdnje po medijima je mogla da bude i direktan poziv svim medijima (u kojima sigurno ima mama), kao i svim blogerima koji su negativno pisali o kampanji ove kompanije da o trošku kompanije dođu i sami se uvere u to da jedna laž (lažne mame) ne donosi sa sobom i drugu laž - da se ove paštete prave od otpadaka mesa. Određeni bloj medija i mnogo veći broj blogera bi sigurno napisali javno svoje impresije o tom obilasku. Veoma je pogrešno za očekivati da će se predstavnici pomenutih medija i blogova samostalno prijaviti da se uveravaju u nešto što oni misle da su već uvereni (ali suprotno od očekivanja ove kompanije). Ovo je čista bahatost kompanije Argeta.
  • Da li vama deluje uverljivo izjava ove osobe sa imenom i prezimenom o kvalitetu procesa izrade paštete? Mišljenja sam da u doba interneta i dvosmerne komunikacije i zbog prethodne krize, ova klasična jednosmerna prodajna taktika - social proof, mora da se unapredi realnom dvosmernom konverzacijom putem društvenih mreža, kao i tekstovima na blogovima odakle su sumnje u dobre namere kompanije Argeta i pokrenute.
  • Brend ambasadori Argete su zaposleni u ovoj kompaniji! Po definiciji ovog termina može se reći da ovde nema nikakve greške, ali da li verujete ovakvim brend ambasadorima?

Savet: Nemojte pokretati kampanje sa ozbiljnim ciljevima ako želite po svaku cenu da kontrolišete komunikaciju!

Pokretanje kampanje od strane kompanije koja proizvodi paštetu sa ciljem da dođe do promene stavova o kvalitetu sastojaka industrijskih pašteta jeste veoma ambiciozno i zahtevno. Mi živimo u vremenu dvosmerne komunikacije, a činjenica je da nije veliki broj kompanija koje su na kvalitetan način usvojile ovaj vid - konverzacije. Takođe, i danas postoje agencije za marketing i PR i zaposleni u istoimenim sektorima u kompanijama koji svoj posao shvataju isključivo po principu apsolutne kontrole informacija koje se mogu puštati iz kompanije i u vezi sa kompanijom. Ovo je specifičnost jednosmerne komunikacije iz 20. veka. Na osnovu prethodno napisanog, moji zaključci o greškama koje i dalje čini kompanija Argeta (možda ipak nisam u pravu, u komentarima sami kažite vaše mišljenje o tome da li kompanija Argeta greši u svojoj komunikaciji ili ne):
  • Velika je greška da se za ovako amiciozan projekat ne angažuje neka agencija iz regiona koja će zbiljno da se posveti konsultacijama, definisanju strategije i implementacije konverzacije u ovu kampanju. Ovako izgleda da se ovim projektom htelo samo da se kaže da je ozbiljan, a da se za rezultat uradi obična reklamna (jednosmerna) kampanja sa pridodatim elementom "iventa" (poziv mamama da dođu u fabriku).
  • Bahatost u komunikaciji - kada se već desila kriza, bilo je lako organizovati da oni koji su pisali negativno o celoj kampanji posluže za uveravanje u ciljeve kampanje - kvalitetne paštete...
  • Svi sadržaji na veb sajtu koji bi trebalo da uvere korisnike da kompanija Argeta govori istinu o kvalitetu svojih proizvoda padaju u vodu zbog isključivog insistiranja na jednosmernoj komunikaciji. Možda je sve to i tačno, ali nije dovoljno uverljivo.
  • Ukratko, u svakoj aktivnosti koja se odnosi na ovu kampanju vidi se internet iz 2002. g. ne iz 2013. g., tj. ona konverzacija koja je karakteristika današnjeg vremena. Kompanija Argeta jednostavno ne koristi društvene mreže za konverzaciju.
Šta vi mislite o uverljivosti kompanije Argeta, odnosno da li su oni vas ubedili da imaju zdrave proizvode koji se ne kreiraju od ostataka mesnih prerađevina?
P.S. Povod za pisanje ovog teksta je bila reklama na Fejsbuku za ovu akciju (opet jednosmerna komunikacija) koja me je podsetila da vidim šta se u međuvremenu desilo. I imao sam šta da vidim...
]]> argeta-srbija

Tri meseca nakon debakla reklamne kampanje kompanije Argeta - "Odobrile mame", gde je kriza počela kada je na blogu Vitki gurman objavljeno kako su "stručnjaci za marketing" kreirali lažne mame, kampanja se očigledno nastavila. Kampanja "Odobrile mame" ima za cilj da uveri potrošače kako su paštete ove kompanije zdrave, odnosno da se ova pašteta ne pravi od otpadaka mesa, što je inače generalno mišljenje javnosti o sastavu industrijskih pašteta.

Da li vi verujete da su paštete kompanije Argeta zdrave i da se ne prave od otpadaka mesa?

Reakcija kompanije Argeta na celu krizu sa lažnim mamama može se videti ovde. Izdvojio bih deo tog odgovora i stavio bih to u kontekst onoga što se dešavalo u protekla tih meseca nakon mnoštva negativnih medijskih objava o ovoj kampanji:
"Svi bismo voleli kad pogrešimo da možemo vratiti sat unazad, ali možemo žaliti ili možemo probati ispraviti grešku. Mi se trudimo da ispravimo, a sigurno ćemo iz ovoga naučiti biti pažljiviji i pametniji."
Celokupna kriza je nastala i proširila se preko društvenih mreža. Praktično, do današnjeg dana ja nisam uspeo da vidim neku konverzaciju na ovu temu, a i primer slike na početku ovog teksta govori da kompanija putem svoje Fejsbuk stranice nije odgovorila na konstataciju korisnika koja se kosi sa osnovnim ciljem ove kampanje - Argeta pašteta jeste ili nije zdrava? Kako vama izgleda sledeća argumentacija:
  • Iako postoji formular preko kojeg može bilo ko da se prijavi da bi se videlo kako funkcioniše proces izrade paštete u ovoj kompaniji (i Gabrijela Kasapović iz kompanije Argeta je u pomenutom tekstu ponovila poziv), reakcija kompanije na sve tvrdnje po medijima je mogla da bude i direktan poziv svim medijima (u kojima sigurno ima mama), kao i svim blogerima koji su negativno pisali o kampanji ove kompanije da o trošku kompanije dođu i sami se uvere u to da jedna laž (lažne mame) ne donosi sa sobom i drugu laž - da se ove paštete prave od otpadaka mesa. Određeni bloj medija i mnogo veći broj blogera bi sigurno napisali javno svoje impresije o tom obilasku. Veoma je pogrešno za očekivati da će se predstavnici pomenutih medija i blogova samostalno prijaviti da se uveravaju u nešto što oni misle da su već uvereni (ali suprotno od očekivanja ove kompanije). Ovo je čista bahatost kompanije Argeta.
  • Da li vama deluje uverljivo izjava ove osobe sa imenom i prezimenom o kvalitetu procesa izrade paštete? Mišljenja sam da u doba interneta i dvosmerne komunikacije i zbog prethodne krize, ova klasična jednosmerna prodajna taktika - social proof, mora da se unapredi realnom dvosmernom konverzacijom putem društvenih mreža, kao i tekstovima na blogovima odakle su sumnje u dobre namere kompanije Argeta i pokrenute.
  • Brend ambasadori Argete su zaposleni u ovoj kompaniji! Po definiciji ovog termina može se reći da ovde nema nikakve greške, ali da li verujete ovakvim brend ambasadorima?

Savet: Nemojte pokretati kampanje sa ozbiljnim ciljevima ako želite po svaku cenu da kontrolišete komunikaciju!

Pokretanje kampanje od strane kompanije koja proizvodi paštetu sa ciljem da dođe do promene stavova o kvalitetu sastojaka industrijskih pašteta jeste veoma ambiciozno i zahtevno. Mi živimo u vremenu dvosmerne komunikacije, a činjenica je da nije veliki broj kompanija koje su na kvalitetan način usvojile ovaj vid - konverzacije. Takođe, i danas postoje agencije za marketing i PR i zaposleni u istoimenim sektorima u kompanijama koji svoj posao shvataju isključivo po principu apsolutne kontrole informacija koje se mogu puštati iz kompanije i u vezi sa kompanijom. Ovo je specifičnost jednosmerne komunikacije iz 20. veka. Na osnovu prethodno napisanog, moji zaključci o greškama koje i dalje čini kompanija Argeta (možda ipak nisam u pravu, u komentarima sami kažite vaše mišljenje o tome da li kompanija Argeta greši u svojoj komunikaciji ili ne):
  • Velika je greška da se za ovako amiciozan projekat ne angažuje neka agencija iz regiona koja će zbiljno da se posveti konsultacijama, definisanju strategije i implementacije konverzacije u ovu kampanju. Ovako izgleda da se ovim projektom htelo samo da se kaže da je ozbiljan, a da se za rezultat uradi obična reklamna (jednosmerna) kampanja sa pridodatim elementom "iventa" (poziv mamama da dođu u fabriku).
  • Bahatost u komunikaciji - kada se već desila kriza, bilo je lako organizovati da oni koji su pisali negativno o celoj kampanji posluže za uveravanje u ciljeve kampanje - kvalitetne paštete...
  • Svi sadržaji na veb sajtu koji bi trebalo da uvere korisnike da kompanija Argeta govori istinu o kvalitetu svojih proizvoda padaju u vodu zbog isključivog insistiranja na jednosmernoj komunikaciji. Možda je sve to i tačno, ali nije dovoljno uverljivo.
  • Ukratko, u svakoj aktivnosti koja se odnosi na ovu kampanju vidi se internet iz 2002. g. ne iz 2013. g., tj. ona konverzacija koja je karakteristika današnjeg vremena. Kompanija Argeta jednostavno ne koristi društvene mreže za konverzaciju.
Šta vi mislite o uverljivosti kompanije Argeta, odnosno da li su oni vas ubedili da imaju zdrave proizvode koji se ne kreiraju od ostataka mesnih prerađevina?
P.S. Povod za pisanje ovog teksta je bila reklama na Fejsbuku za ovu akciju (opet jednosmerna komunikacija) koja me je podsetila da vidim šta se u međuvremenu desilo. I imao sam šta da vidim...
]]> http://www.draganvaragic.com/blog/argeta-odobrile-mame-ii-bahatost-kontrole-komunikacije-i-nedostatak-konverzacije/feed/ 5 Najbolji SEO je kada ne razmišljate o optimizaciji za pretraživače već o promociji – SEO Mindset promene! http://www.draganvaragic.com/blog/najbolji-seo-je-kada-ne-razmisljate-o-optimizaciji-za-pretrazivace-vec-o-promociji-seo-mindset-promene/ http://www.draganvaragic.com/blog/najbolji-seo-je-kada-ne-razmisljate-o-optimizaciji-za-pretrazivace-vec-o-promociji-seo-mindset-promene/#comments Sat, 08 Jun 2013 18:34:15 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7561 Google-Algorithm-Changes-and-the-Effects-Ford-Jordan

U poslednjih skoro dve godine na predavanjima govorim o tome da je online promocija novi SEO. Promene Gugl algoritma i dešavanja od početka ove godine na SEO tržištu samo potvrđuju tezu da su se desile velike SEO promene od 2011. g. i da posao optimizacije za pretraživače već odavno nije isti kao što je bio npr. 2010. g. i ranije. U poslednje vreme se sve više priča o potpunoj promeni razmišljanja o tome šta je danas SEO i šta je SEO posao. Problem se svodi na činjenicu da određeni broj osoba koje se i danas bave SEO poslom još nisu sasvim shvatile da kratkoročno "varanje" Gugla na duže staze može da šteti klijentima koji mogu da krenu da gube rejting, što sam kod nas imao više puta da vidim u poslednje vreme. Sa druge strane, određeni broj osoba insistira da im neko radi SEO i to upravo na način kako su to oni zamislili - gde da se postavljaju linkovi, kako da se postavljaju i sl. U ovakvim slučajevima jednostavno kažem ovim osobama da ako hoće ovakav SEO, neka otkucaju te ključne reči na Guglu i pronađu one koji rade još te tehnike. Mi se bavimo online promocijom...

Linkbilding je sve više spam!

Problem sa optimizacijom za pretraživače počinje od percepcije linkovanja kao osnovnog načina da se poboljša rejting za odabrane ključne reči (primeri):
  • Meni je najvažnija ova ključna reč (fraza), jeste da je nemam na stranicama koje treba da budu rezultati pretraživanja (nema teksta skoro uopšte), ali je potpuno suludo da moj sajt nije bar na prvoj stranici!
  • Postavili smo besplatno linkove gde god smo to mogli, komentarišemo na forumima i blogovima... Zar to nije dovoljno?
  • Platili smo linkove na nekim sajtovima, negde su nas ubedili da treba da platimo jer ćemo preko tih sajtova dobiti bolji rejting... i ništa, čak je sada i gore...
  • ...
U poslednje vreme, ako imate veliki broj linkova koje Gugl ne smatra kvalitetnim, ili imate mnogo veću linkbilding aktivnost nego što je to slučaj u vašoj privrednoj grani, imate i ovde problem sa rejtingom zbog preterane aktivnosti. Veoma je interesantna (i indikativna) pojava nedavne promene imena jedne od najpoznatijih online lokacija - SEMoz.org u MOZ.com. Oni sami objašnjavaju u svom tekstu zašto su promenili ime (veoma velika promena za ovako popularan veb sajt) kroz izjavu da je skraćenica "SEO" u poslednje vreme sve više tumačena kao spamovanje. Sa druge strane, oni sebe sve više nazivaju Inbound Marketing kompanijom, što je jedan od termina na koji prelazi sve veći broj SEO stručnjaka - Internet Marketing, Web Marketing, Earn Media Specialists, itd su novi nazivi na koje se ove osobe pozivaju kada opisuju svoj posao...

Guest Blogging i Native Advertising SEO zamke

U poslednjih pola godine pričao sam sa skoro deset osoba koje su tokom prošle godine radile SEO za inostrane kompanije, naročito u SAD. Praktično, sve osobe s kojima sam pričao su prošle godine radile na guest blogging SEO strategiji koja se sada "obija o glavu" svim kompanijama koje su to radile. Čak je i Gugl zvanično objavio kako ne dozvoljava ovaj vid kupovine linkova (prenos Google Page Rank-a), što važi i za Native Advertising. Gostovanje na blogovima u osnovi nije zabranjeno - vas pozove bloger da na njegovom blogu napišete post i time možete da proširite čitalačku publiku. Problem oko ove tehnike promocije je nastao naročito u 2012.g. kada se počelo sa masovnim "gostovanjima" na blogovima (uz često plaćanje blogera) da bi se došlo do linka na tom blogu do ciljanog sajta. Slična je situacija i sa Native Advertajzing sistemima korišćenja popularnih medija ili blogova samo da bi se dobio link sa takvih sajtova. Najjednostavniji način koji štiti medij, blogera i oglašivača da ne (svi) dobiju penal od Gugla je da se za eksterno linkovanje u takvim tekstovima (gostovanja, sponzorisani tekstovi i sl.) doda tzv. "NoFollow" atribut u link, što za slučaj Word Press platforme znači dodavanje jednog od nekoliko plagina koji to upravo rade. Na ovaj način se poručuje Guglu (ali i ostalim pretraživačima) da vlasnik medija sugeriše da se ne prenosi autoritet medija (prenos Google PR-a) na veb sajt na koji link u tekstu upućuje. Uskoro ću pisati na temu koje su sve to koristi koje se dobijaju ovakvim tehnikama promocije koje indirektno mogu da utiču na SEO, ali ne treba linkovanje stavljati kao fokus.

Ovo pravilo u osnovi važi danas za sve tehnike promocije - ne mojte razmišljati o SEO efektima vaših promotivnih aktivnosti, razmišljajte o vašim specifičnim i generalnim ciljevima promocije i kako da ih ostvarite.

To radite kako treba - što znači dovoljno zanimljivi sadržaji i aktivnosti da privučete korisnike i produkujete dovoljnu vidljivost šerovanjem, lajkovanjem i sl. (ali ne lajkovanje zbog povećanja lajkovanja). Kao sporedni efekat ovakvih aktivnosti posle nekog vremena dolazi i poboljšanje rejtinga na pretaživačima za određene ključne reči, ako ste realno bolji i informativniji od konkurencije. Naravno da ćete pronaći puno sajtova koji i dalje za mnoge ključne reči stoje visoko u rezultatima pretraživanja, a verovatno ne bi trebalo... Vremenom, ako ste bolji u promociji od njih, ićete bolje plasirani na Guglu.

Novi (stari) SEO je u osnovi PR (odnosi s javnošću)

Kada se malo detaljnije pregledaju aktivnosti koje se rade danas zbog (posrednog) ostvarivanja boljeg rejtinga na pretraživačima, to su sve aktivnosti u vezi sa poboljšanjem reputacije kompanije i kreiranje odnosa sa različitim vrstama online medija i online pojedinaca. Sve ovo je u osnovi posao struke odnosa s javnošću. O ovoj temi ću uskoro pisati više (nije fokus ovog blog posta), a u međuvremenu ovde možete pročitati studiju slučaja Bathrooms.com koja je na osnovu fokusa na online PR aktivnosti unapredila svoju SEO poziciju.]]> Google-Algorithm-Changes-and-the-Effects-Ford-Jordan

U poslednjih skoro dve godine na predavanjima govorim o tome da je online promocija novi SEO. Promene Gugl algoritma i dešavanja od početka ove godine na SEO tržištu samo potvrđuju tezu da su se desile velike SEO promene od 2011. g. i da posao optimizacije za pretraživače već odavno nije isti kao što je bio npr. 2010. g. i ranije. U poslednje vreme se sve više priča o potpunoj promeni razmišljanja o tome šta je danas SEO i šta je SEO posao. Problem se svodi na činjenicu da određeni broj osoba koje se i danas bave SEO poslom još nisu sasvim shvatile da kratkoročno "varanje" Gugla na duže staze može da šteti klijentima koji mogu da krenu da gube rejting, što sam kod nas imao više puta da vidim u poslednje vreme. Sa druge strane, određeni broj osoba insistira da im neko radi SEO i to upravo na način kako su to oni zamislili - gde da se postavljaju linkovi, kako da se postavljaju i sl. U ovakvim slučajevima jednostavno kažem ovim osobama da ako hoće ovakav SEO, neka otkucaju te ključne reči na Guglu i pronađu one koji rade još te tehnike. Mi se bavimo online promocijom...

Linkbilding je sve više spam!

Problem sa optimizacijom za pretraživače počinje od percepcije linkovanja kao osnovnog načina da se poboljša rejting za odabrane ključne reči (primeri):
  • Meni je najvažnija ova ključna reč (fraza), jeste da je nemam na stranicama koje treba da budu rezultati pretraživanja (nema teksta skoro uopšte), ali je potpuno suludo da moj sajt nije bar na prvoj stranici!
  • Postavili smo besplatno linkove gde god smo to mogli, komentarišemo na forumima i blogovima... Zar to nije dovoljno?
  • Platili smo linkove na nekim sajtovima, negde su nas ubedili da treba da platimo jer ćemo preko tih sajtova dobiti bolji rejting... i ništa, čak je sada i gore...
  • ...
U poslednje vreme, ako imate veliki broj linkova koje Gugl ne smatra kvalitetnim, ili imate mnogo veću linkbilding aktivnost nego što je to slučaj u vašoj privrednoj grani, imate i ovde problem sa rejtingom zbog preterane aktivnosti. Veoma je interesantna (i indikativna) pojava nedavne promene imena jedne od najpoznatijih online lokacija - SEMoz.org u MOZ.com. Oni sami objašnjavaju u svom tekstu zašto su promenili ime (veoma velika promena za ovako popularan veb sajt) kroz izjavu da je skraćenica "SEO" u poslednje vreme sve više tumačena kao spamovanje. Sa druge strane, oni sebe sve više nazivaju Inbound Marketing kompanijom, što je jedan od termina na koji prelazi sve veći broj SEO stručnjaka - Internet Marketing, Web Marketing, Earn Media Specialists, itd su novi nazivi na koje se ove osobe pozivaju kada opisuju svoj posao...

Guest Blogging i Native Advertising SEO zamke

U poslednjih pola godine pričao sam sa skoro deset osoba koje su tokom prošle godine radile SEO za inostrane kompanije, naročito u SAD. Praktično, sve osobe s kojima sam pričao su prošle godine radile na guest blogging SEO strategiji koja se sada "obija o glavu" svim kompanijama koje su to radile. Čak je i Gugl zvanično objavio kako ne dozvoljava ovaj vid kupovine linkova (prenos Google Page Rank-a), što važi i za Native Advertising. Gostovanje na blogovima u osnovi nije zabranjeno - vas pozove bloger da na njegovom blogu napišete post i time možete da proširite čitalačku publiku. Problem oko ove tehnike promocije je nastao naročito u 2012.g. kada se počelo sa masovnim "gostovanjima" na blogovima (uz često plaćanje blogera) da bi se došlo do linka na tom blogu do ciljanog sajta. Slična je situacija i sa Native Advertajzing sistemima korišćenja popularnih medija ili blogova samo da bi se dobio link sa takvih sajtova. Najjednostavniji način koji štiti medij, blogera i oglašivača da ne (svi) dobiju penal od Gugla je da se za eksterno linkovanje u takvim tekstovima (gostovanja, sponzorisani tekstovi i sl.) doda tzv. "NoFollow" atribut u link, što za slučaj Word Press platforme znači dodavanje jednog od nekoliko plagina koji to upravo rade. Na ovaj način se poručuje Guglu (ali i ostalim pretraživačima) da vlasnik medija sugeriše da se ne prenosi autoritet medija (prenos Google PR-a) na veb sajt na koji link u tekstu upućuje. Uskoro ću pisati na temu koje su sve to koristi koje se dobijaju ovakvim tehnikama promocije koje indirektno mogu da utiču na SEO, ali ne treba linkovanje stavljati kao fokus.

Ovo pravilo u osnovi važi danas za sve tehnike promocije - ne mojte razmišljati o SEO efektima vaših promotivnih aktivnosti, razmišljajte o vašim specifičnim i generalnim ciljevima promocije i kako da ih ostvarite.

To radite kako treba - što znači dovoljno zanimljivi sadržaji i aktivnosti da privučete korisnike i produkujete dovoljnu vidljivost šerovanjem, lajkovanjem i sl. (ali ne lajkovanje zbog povećanja lajkovanja). Kao sporedni efekat ovakvih aktivnosti posle nekog vremena dolazi i poboljšanje rejtinga na pretaživačima za određene ključne reči, ako ste realno bolji i informativniji od konkurencije. Naravno da ćete pronaći puno sajtova koji i dalje za mnoge ključne reči stoje visoko u rezultatima pretraživanja, a verovatno ne bi trebalo... Vremenom, ako ste bolji u promociji od njih, ićete bolje plasirani na Guglu.

Novi (stari) SEO je u osnovi PR (odnosi s javnošću)

Kada se malo detaljnije pregledaju aktivnosti koje se rade danas zbog (posrednog) ostvarivanja boljeg rejtinga na pretraživačima, to su sve aktivnosti u vezi sa poboljšanjem reputacije kompanije i kreiranje odnosa sa različitim vrstama online medija i online pojedinaca. Sve ovo je u osnovi posao struke odnosa s javnošću. O ovoj temi ću uskoro pisati više (nije fokus ovog blog posta), a u međuvremenu ovde možete pročitati studiju slučaja Bathrooms.com koja je na osnovu fokusa na online PR aktivnosti unapredila svoju SEO poziciju.]]> http://www.draganvaragic.com/blog/najbolji-seo-je-kada-ne-razmisljate-o-optimizaciji-za-pretrazivace-vec-o-promociji-seo-mindset-promene/feed/ 5 Zašto je YouTube bloger (vlog) Gasttozz popularan? http://www.draganvaragic.com/blog/gasttozz/ http://www.draganvaragic.com/blog/gasttozz/#comments Sun, 02 Jun 2013 11:32:08 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7423 gasttozz-stories-youtube

Nenad Marinković - Gasttozz (Vukajlija) ima ulogu u igici i video aplikaciju za mobilne platforme, a za njega kažu da je "najpoznatiji i najluđi, najduhovitiji ali i najvulgarniji, najbolji ali i najgori" vloger (video bloger) na ovim prostorima (intervju za makedonski Think.mk). Nakon Pantele i Ivane Đujić, na ovom blogu još jedna priča o osobi iz ovih krajeva koja je stekla popularnost zahvaljujući društvenim medijima. Gasttozz ima skoro 180.000 pratilaca na Jutjubu, 147.000 lajkova na Fejsu, nešto više od 8.000 pratilaca na Tviteru, i više desetina naloga na Jutjubu i Fejsu koje su kreirali njegovi fanovi (41.700+ rezultata pretrage na Jutjubu za ključnu reč "gasttozz"). Svojevremeno je njegova Fejsbuk grupa za podršku ulaska Nenada Marinkovića u kuću Velikog brata imala 28.000 lajkova.

Odakle potiče ovolika popularnost Nenada Marinkovića?

Za Gasttozza sam prvi put čuo pre nešto više od mesec dana od nekih klinaca, uključujući i mog sina (10-11 godina), koji su međusobno delili i više puta gledali njegov video isečak "Marija predstavi se", koji je iz kompletnog originalnog klipa isekao jedan od Gasttozzovih fanova. Kada sam pre nekoliko dana video da moj sin (11) ponovo pretražuje Gasttozza, malo sam se više zainteresovao, istražio i video da se radi o veoma dobrom primeru viralnog rasta popularnosti korišćenjem društvenih medija. Nenad Marinković je svoju Odiseju sa Gasttozzom na Jutjubu počeo još 2009. g. kao gastarbajter iz Pariza (odatle nadimak Gasttozz), ali je širu pažnju javnosti privukao nakon videa "Nafurana mala" (obratiti pažnju na rezultate pretraživanja, ima čak i Minecraft parodija), što je imalo za posledicu i pojavljivanje na lokalnoj televiziji (preko 410.000 pregleda), a kasnije i kod Amidžića na Pinku. Ovi video klipovi postoje na Jutubu u više desetina verzija, gde se najgledanije verzije ne nalaze na njegovom zvaničnom YT kanalu. Šta je po mom mišljenju najviše uticalo na Nenadovu popularnost:
  1. Personality (ličnost) - Nenad je definitivno zanimljiva i zabavna osoba, i njegov stil se izgleda dopada mnogima. Sa druge strane je i prilično kontraverzan (puno psovki, "gadan jezik"...) i ima izgleda dosta osoba koje ga ne smatraju naročito zanimljivim (da ne upotrebim druge izraze koje sam video po forumima - opet na njegovu temu).
  2. Autentičnost - To što Nenad snima pa postavlja na YT je definitivno autentično, i kada se to pomeša sa zanimljivošću i interesantnom ličnošću - eto recepta za popularnost.
  3. Odnos sa fanovima - To što mnogi kopiraju njegove video klipove i postavljaju na svoje YT naloge da bi povećavali broj pregleda svog naloga (i eventualno zaradili od YT) Nenad ne sankcioniše zabranama (a mogao bi), i time povećava viralni efekat svojih klipova koji dolaze do onih kojima se dopada njegov stil "pripovedanja". Sa druge strane, Nenad odgovara javno na pitanja svojih fanova u svojim klipovima, a ljudi vole da su javno pominjani od strane poznatih, a naročito od onih koje oni vole...
Mislim da se Nenad na veoma dobar način obraća svojoj ciljnoj grupi (mlađa populacija), a ono što mi se lično ne dopada jeste činjenica da se Gasttozz naročito dopada klincima koji uopšte ne bi trebali da slušaju i gledaju baš ovakav tip priča (zbog toga im se ovo i dopada).

Šta Gasttozz nema?

Kada se malo detaljnije pogledaju Nenadove online aktivnosti, s jedne strane se vidi da pokušava da iskoristi što veći broj savremenih online alata komunikacije za širenje svojih video klipova, ali se sa druge strane vidi da tu svoju online aktivnost (vLog) on još ne shvata dovoljno ozbiljno, iako kako vreme prolazi on od svog YouTube kanala zarađuje sve više. Npr. postoji ne naročito posećen FB Gasttozz shop (veoma verovatno nije pod nenadovom kontrolom, jer se ne vidi kako uopšte naručiti bilo šta). Ova ideja od strane nekog od njegovih fanova, ako bi se malo bolje organizovala verovatno bi mogla da donosi neke prihode. Žurke koje je počeo da pravi takođe mogu biti interesantan način sticanja prihoda ako se organizuju na dobar način, itd. Videćemo šta će se dešavati (ili neće dešavati) sa Nenadom u narednom godinama, jer sam mišljenja da bi on veoma lepo mogao iskoristiti svoju popularnost da živi od posla u vezi sa Gasttozz pričom. Samo je potrebno da to odluči i sprovede u delo... I eto nekoga iz ovih krajeva da živi od (video) bloga.

Pouka

Na dodatni zahtev čitalaca (03.06.) i komentatora na društvenim mrežama, dužan sam da objasnim razloge objavljivanja ovog primera korišćenja YT. Lično, nisam ljubitelj realiti programa bilo koje vrste, a Gasttozz predstavlja samostalni projekat koji liči na popularne realiti programe. Sa druge strane, njegov primer govori o tome da je uz određene preduslove model koji se vidi u ovom primeru ostvariv i u drugim oblastima. Jedan od preduslova savremenih promotivnih aktivnosti jeste kreativna izdvajanje sadržaja iz oblasti interesovanja na taj način da one budu zanimljive...  ]]> gasttozz-stories-youtube

Nenad Marinković - Gasttozz (Vukajlija) ima ulogu u igici i video aplikaciju za mobilne platforme, a za njega kažu da je "najpoznatiji i najluđi, najduhovitiji ali i najvulgarniji, najbolji ali i najgori" vloger (video bloger) na ovim prostorima (intervju za makedonski Think.mk). Nakon Pantele i Ivane Đujić, na ovom blogu još jedna priča o osobi iz ovih krajeva koja je stekla popularnost zahvaljujući društvenim medijima. Gasttozz ima skoro 180.000 pratilaca na Jutjubu, 147.000 lajkova na Fejsu, nešto više od 8.000 pratilaca na Tviteru, i više desetina naloga na Jutjubu i Fejsu koje su kreirali njegovi fanovi (41.700+ rezultata pretrage na Jutjubu za ključnu reč "gasttozz"). Svojevremeno je njegova Fejsbuk grupa za podršku ulaska Nenada Marinkovića u kuću Velikog brata imala 28.000 lajkova.

Odakle potiče ovolika popularnost Nenada Marinkovića?

Za Gasttozza sam prvi put čuo pre nešto više od mesec dana od nekih klinaca, uključujući i mog sina (10-11 godina), koji su međusobno delili i više puta gledali njegov video isečak "Marija predstavi se", koji je iz kompletnog originalnog klipa isekao jedan od Gasttozzovih fanova. Kada sam pre nekoliko dana video da moj sin (11) ponovo pretražuje Gasttozza, malo sam se više zainteresovao, istražio i video da se radi o veoma dobrom primeru viralnog rasta popularnosti korišćenjem društvenih medija. Nenad Marinković je svoju Odiseju sa Gasttozzom na Jutjubu počeo još 2009. g. kao gastarbajter iz Pariza (odatle nadimak Gasttozz), ali je širu pažnju javnosti privukao nakon videa "Nafurana mala" (obratiti pažnju na rezultate pretraživanja, ima čak i Minecraft parodija), što je imalo za posledicu i pojavljivanje na lokalnoj televiziji (preko 410.000 pregleda), a kasnije i kod Amidžića na Pinku. Ovi video klipovi postoje na Jutubu u više desetina verzija, gde se najgledanije verzije ne nalaze na njegovom zvaničnom YT kanalu. Šta je po mom mišljenju najviše uticalo na Nenadovu popularnost:
  1. Personality (ličnost) - Nenad je definitivno zanimljiva i zabavna osoba, i njegov stil se izgleda dopada mnogima. Sa druge strane je i prilično kontraverzan (puno psovki, "gadan jezik"...) i ima izgleda dosta osoba koje ga ne smatraju naročito zanimljivim (da ne upotrebim druge izraze koje sam video po forumima - opet na njegovu temu).
  2. Autentičnost - To što Nenad snima pa postavlja na YT je definitivno autentično, i kada se to pomeša sa zanimljivošću i interesantnom ličnošću - eto recepta za popularnost.
  3. Odnos sa fanovima - To što mnogi kopiraju njegove video klipove i postavljaju na svoje YT naloge da bi povećavali broj pregleda svog naloga (i eventualno zaradili od YT) Nenad ne sankcioniše zabranama (a mogao bi), i time povećava viralni efekat svojih klipova koji dolaze do onih kojima se dopada njegov stil "pripovedanja". Sa druge strane, Nenad odgovara javno na pitanja svojih fanova u svojim klipovima, a ljudi vole da su javno pominjani od strane poznatih, a naročito od onih koje oni vole...
Mislim da se Nenad na veoma dobar način obraća svojoj ciljnoj grupi (mlađa populacija), a ono što mi se lično ne dopada jeste činjenica da se Gasttozz naročito dopada klincima koji uopšte ne bi trebali da slušaju i gledaju baš ovakav tip priča (zbog toga im se ovo i dopada).

Šta Gasttozz nema?

Kada se malo detaljnije pogledaju Nenadove online aktivnosti, s jedne strane se vidi da pokušava da iskoristi što veći broj savremenih online alata komunikacije za širenje svojih video klipova, ali se sa druge strane vidi da tu svoju online aktivnost (vLog) on još ne shvata dovoljno ozbiljno, iako kako vreme prolazi on od svog YouTube kanala zarađuje sve više. Npr. postoji ne naročito posećen FB Gasttozz shop (veoma verovatno nije pod nenadovom kontrolom, jer se ne vidi kako uopšte naručiti bilo šta). Ova ideja od strane nekog od njegovih fanova, ako bi se malo bolje organizovala verovatno bi mogla da donosi neke prihode. Žurke koje je počeo da pravi takođe mogu biti interesantan način sticanja prihoda ako se organizuju na dobar način, itd. Videćemo šta će se dešavati (ili neće dešavati) sa Nenadom u narednom godinama, jer sam mišljenja da bi on veoma lepo mogao iskoristiti svoju popularnost da živi od posla u vezi sa Gasttozz pričom. Samo je potrebno da to odluči i sprovede u delo... I eto nekoga iz ovih krajeva da živi od (video) bloga.

Pouka

Na dodatni zahtev čitalaca (03.06.) i komentatora na društvenim mrežama, dužan sam da objasnim razloge objavljivanja ovog primera korišćenja YT. Lično, nisam ljubitelj realiti programa bilo koje vrste, a Gasttozz predstavlja samostalni projekat koji liči na popularne realiti programe. Sa druge strane, njegov primer govori o tome da je uz određene preduslove model koji se vidi u ovom primeru ostvariv i u drugim oblastima. Jedan od preduslova savremenih promotivnih aktivnosti jeste kreativna izdvajanje sadržaja iz oblasti interesovanja na taj način da one budu zanimljive...  ]]> http://www.draganvaragic.com/blog/gasttozz/feed/ 13 Izgovori kao najmoćnije oružije u borbi protiv adekvatnih znanja! http://www.draganvaragic.com/blog/izgovori-kao-najmocnije-oruzije-u-borbi-protiv-adekvatnih-znanja/ http://www.draganvaragic.com/blog/izgovori-kao-najmocnije-oruzije-u-borbi-protiv-adekvatnih-znanja/#comments Wed, 29 May 2013 08:07:37 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7407 no-excuses

Najveći neprijatelj prosperiteta u celom regionu predstavljaju različite vrste izgovora zbog čega eto neko ne može da se zaposli, ne može da ima to što ima neko drugi ("Da i tvoja krava bude živa i zdrava"), zašto na tržištu ne vredi koliko misli da vredi, zašto se ne aktivira za rešavanje svojih problema, itd. Bez obzira na postojeće probleme klasične (formalne) edukacije, problem zapošljavanja bi bio mnogo efikasnije rešen kada bi veći broj osoba počeo da upotrebljava mozak u pravcu činjenice da se adekvatne veštine i znanja za veliki broj oblasti može pronaći i usvojiti putem interneta! Meni je praksa pokazala da neprestanim ponavljanjem ove činjenice (do adekvatnih znanja koja su potrebna za zapošljavanje može se doći preko interneta) sve veći broj osoba koje ne čuju to, na kraju ipak im dođe "do mozga" i krenu nešto da rade po tom pitanju - "Izgleda blesavo, ali deluje". Izgovori su bili i glavni zaključak predavanja na temu zapošljavanja preko interneta (Feat. Hana Kazazović i Ivan Minić). U predavanju se između ostalog pominje aktivacija osobe kroz aktivnost na blogu, ali i korišćenje različitih načina edukacije preko interneta da bi se došlo do adekvatnih znanja.

U formalnoj edukaciji ima pomaka, ali... Izgovori!

U poslednjih nekoliko meseci sam imao prilike da na potpuno različitim mestima pričam sa osobama iz različitih sfera formalne edukacije o načinima kako oni izvode svoju nastavu/predavanja i bio sam veoma prijatno iznenađeni tematikom edukacije i načinima edukativne obrade te tematike... Problem je u tome što suviše dugo vremena stoji činjenica da škola nije baš nešto korisna, i teško se menjanju stanoviša populacije da se na tom planu nešto menja uopšte. Najgore što sam do sada čuo po tom pitanju su izjave roditelja dece iz prvog ili drugog razreda koja pred svojom decom pričaju o tome kako je škola glupost, kako to samo treba da se odradi i sl. Sa druge strane, veliki broj osoba koje završe srednju školu poslednjih godina se upisuje na neke studije samo zato da ne bi odmah posle škole nešto radili - zaposlili se. Ogromna većina ostalih studenata nalazi se tamo gde jesu jer samo je važna diploma, a ne i da se nešto nauči na tim studijama, iako se sve više toga nudi u sistemu formalne edukacije. Narednog meseca kreće upis na Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja (FTN) i kada me pitaju za te studije obavezno kažem da ako želite to da upišete samo zbog diplome, bolje da odete na neke druge specijalističke studije jer su jeftinije od ovih. Ovde dođite ako želite nešto da naučite. Uporedo sa realnim poboljšanjem formalnog obrazovanja trebalo bi da se pokrene ozbiljna akcija redefinisanja stavova o edukaciji (generalno) i o statusu profesora/predavača/nastavnika... Ovako, većina i dalje ima lep izgovor - "nismo mi krivi, sistem je kriv, ne valja školstvo". A da svoju sudbinu malo sami uzmete u svoje ruke...?

Najgore je kada vam neformalna edukacija posluži kao izgovor!

Imao sam prilike da čujem više puta (na žalost) da ima određeni broj osoba (ne baš toliko veliki kao u slučaju formalne edukacije) koji i neformalne studije upisuje kao izgovor po principu - "Eto vidite, završio sam i neformalnu edukaciju, ali ni posle toga nemam posao"! Isto kao i u slučaju formalne edukacije, za neformalnu edukaciju je posebno karakteristično da je pored slušanja/gledanja predavanja i rada za obavezne aktivnosti na ovim studijama, potrebno i dodatno angažovanje da se tematika koja se obrađuje savlada. Internet je toliko velik da je obavezno potrebno dodatno se konsultovati preko online izvora o veštinama i iskustvima iz oblasti koju obrađujete na neformalnog edukaciji. Oblasti kao što su Online PR, SEO, Social Media... veoma su dobro pokrivene na internetu sa aspekta dodatne edukacije iz ovih oblasti.

Ovom prilikom bih hteo da najavim da će se uskoro pojaviti informacija o smerovima na IT akademiji iz ovih i srodnih oblasti za one osobe koje žele sistemski da usvoje ovu tematiku. Informišite se o ovim oblastima ranije, i postoji mogućnost kvalifikovanja za određene popuste na ovim studijskim programima neformalnog obrazovanja.

Zaključak

Svaki put kada sebi kažete - "Znaš ne mogu to da uradim iz tog razloga, zbog toga, zato"... Preformulišite rečenicu u "ali zato to mogu da rešim na ovaj način". Tamo gde postoji izgovor, uvek postoji rešenje koje je jednostavno za reći, ali je potrebna snaga da se izmestite iz zone komfora, da se aktivirate i uradite nešto po tom pitanju... (Adekvatna ) edukacija je jedan od najboljih načina rešenja problema nezadovoljstva vašim trenutnim statusom...    

 Napomena: Partner teksta je LinkGroup u sklopu projekta podrške samozapošljavanja blogera.

  - Slika je preuzeta odavde.  ]]> no-excuses

Najveći neprijatelj prosperiteta u celom regionu predstavljaju različite vrste izgovora zbog čega eto neko ne može da se zaposli, ne može da ima to što ima neko drugi ("Da i tvoja krava bude živa i zdrava"), zašto na tržištu ne vredi koliko misli da vredi, zašto se ne aktivira za rešavanje svojih problema, itd. Bez obzira na postojeće probleme klasične (formalne) edukacije, problem zapošljavanja bi bio mnogo efikasnije rešen kada bi veći broj osoba počeo da upotrebljava mozak u pravcu činjenice da se adekvatne veštine i znanja za veliki broj oblasti može pronaći i usvojiti putem interneta! Meni je praksa pokazala da neprestanim ponavljanjem ove činjenice (do adekvatnih znanja koja su potrebna za zapošljavanje može se doći preko interneta) sve veći broj osoba koje ne čuju to, na kraju ipak im dođe "do mozga" i krenu nešto da rade po tom pitanju - "Izgleda blesavo, ali deluje". Izgovori su bili i glavni zaključak predavanja na temu zapošljavanja preko interneta (Feat. Hana Kazazović i Ivan Minić). U predavanju se između ostalog pominje aktivacija osobe kroz aktivnost na blogu, ali i korišćenje različitih načina edukacije preko interneta da bi se došlo do adekvatnih znanja.

U formalnoj edukaciji ima pomaka, ali... Izgovori!

U poslednjih nekoliko meseci sam imao prilike da na potpuno različitim mestima pričam sa osobama iz različitih sfera formalne edukacije o načinima kako oni izvode svoju nastavu/predavanja i bio sam veoma prijatno iznenađeni tematikom edukacije i načinima edukativne obrade te tematike... Problem je u tome što suviše dugo vremena stoji činjenica da škola nije baš nešto korisna, i teško se menjanju stanoviša populacije da se na tom planu nešto menja uopšte. Najgore što sam do sada čuo po tom pitanju su izjave roditelja dece iz prvog ili drugog razreda koja pred svojom decom pričaju o tome kako je škola glupost, kako to samo treba da se odradi i sl. Sa druge strane, veliki broj osoba koje završe srednju školu poslednjih godina se upisuje na neke studije samo zato da ne bi odmah posle škole nešto radili - zaposlili se. Ogromna većina ostalih studenata nalazi se tamo gde jesu jer samo je važna diploma, a ne i da se nešto nauči na tim studijama, iako se sve više toga nudi u sistemu formalne edukacije. Narednog meseca kreće upis na Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja (FTN) i kada me pitaju za te studije obavezno kažem da ako želite to da upišete samo zbog diplome, bolje da odete na neke druge specijalističke studije jer su jeftinije od ovih. Ovde dođite ako želite nešto da naučite. Uporedo sa realnim poboljšanjem formalnog obrazovanja trebalo bi da se pokrene ozbiljna akcija redefinisanja stavova o edukaciji (generalno) i o statusu profesora/predavača/nastavnika... Ovako, većina i dalje ima lep izgovor - "nismo mi krivi, sistem je kriv, ne valja školstvo". A da svoju sudbinu malo sami uzmete u svoje ruke...?

Najgore je kada vam neformalna edukacija posluži kao izgovor!

Imao sam prilike da čujem više puta (na žalost) da ima određeni broj osoba (ne baš toliko veliki kao u slučaju formalne edukacije) koji i neformalne studije upisuje kao izgovor po principu - "Eto vidite, završio sam i neformalnu edukaciju, ali ni posle toga nemam posao"! Isto kao i u slučaju formalne edukacije, za neformalnu edukaciju je posebno karakteristično da je pored slušanja/gledanja predavanja i rada za obavezne aktivnosti na ovim studijama, potrebno i dodatno angažovanje da se tematika koja se obrađuje savlada. Internet je toliko velik da je obavezno potrebno dodatno se konsultovati preko online izvora o veštinama i iskustvima iz oblasti koju obrađujete na neformalnog edukaciji. Oblasti kao što su Online PR, SEO, Social Media... veoma su dobro pokrivene na internetu sa aspekta dodatne edukacije iz ovih oblasti.

Ovom prilikom bih hteo da najavim da će se uskoro pojaviti informacija o smerovima na IT akademiji iz ovih i srodnih oblasti za one osobe koje žele sistemski da usvoje ovu tematiku. Informišite se o ovim oblastima ranije, i postoji mogućnost kvalifikovanja za određene popuste na ovim studijskim programima neformalnog obrazovanja.

Zaključak

Svaki put kada sebi kažete - "Znaš ne mogu to da uradim iz tog razloga, zbog toga, zato"... Preformulišite rečenicu u "ali zato to mogu da rešim na ovaj način". Tamo gde postoji izgovor, uvek postoji rešenje koje je jednostavno za reći, ali je potrebna snaga da se izmestite iz zone komfora, da se aktivirate i uradite nešto po tom pitanju... (Adekvatna ) edukacija je jedan od najboljih načina rešenja problema nezadovoljstva vašim trenutnim statusom...    

 Napomena: Partner teksta je LinkGroup u sklopu projekta podrške samozapošljavanja blogera.

  - Slika je preuzeta odavde.  ]]> http://www.draganvaragic.com/blog/izgovori-kao-najmocnije-oruzije-u-borbi-protiv-adekvatnih-znanja/feed/ 5 Stotine hiljada osoba u regionu pokušava da zaradi na internetu – kliktanjem na oglase! http://www.draganvaragic.com/blog/stotine-hiljada-osoba-u-regionu-pokusava-da-zaradi-na-internetu-kliktanjem-na-oglase/ http://www.draganvaragic.com/blog/stotine-hiljada-osoba-u-regionu-pokusava-da-zaradi-na-internetu-kliktanjem-na-oglase/#comments Sat, 25 May 2013 13:52:25 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7251 neobux-region

Pre neki dan sam gledao top listu sajtova iz Srbije po Alexa servisu (ne precizan, ali indikativan servis koji domaće sajtove stavlja u kontekst ostalih sajtova koji se posećuju iz Srbije), i učio sam sajt Neobux (linkovi do ovakvih sajtova nisu postavljeni iz razumljivih razloga) koji se nalazi na 11. mestu, negde između sajta Kurira i Vukajlije kada se se ovaj tip servisa poredi sa Gemius Audience servisom za praćenje posećenosti sajtova. Kako je na Geiusovoj listi za april mesec Kurir ispred B92, red veličina posećenosti na mesečnom nivou u Srbiji o kojem je ovde reč je između 880.000 i milion jedinstvenih posetilaca mesečno! Ako uzmemo da Alexa servis nije dovoljno precizan, sa sigurnošću se može reći da iz Srbije ovaj servis posećuje mesečno stotine hiljada osoba.

Slika u ovom tekstu pokazuje rejtinge pomenutog sajta u različitim državama, koji u osnovi prodaje mogućnost da korisnici zarađuju od kliktanja na reklame. Ispostavlja se prema tome da je ovaj servis u Makedoniji na 13. mestu, u BiH na 15. mestu po posećenosti, u Hrvatskoj na 18. mestu, a u Sloveniji 26. mestu po posećenosti u odnosu na sve ostale sajtove. Posebno je neverovatan podatak da je prema Alexa servisu Neobux 3. naposećeniji sajt u Bugarskoj (posle Gogle i Fejsbuka), a 6 u Rumuniji i 7. u Mađarskoj - sve u vezi s našim regionom. Drugim rečima, veoma je verovatno da regionalno posmatrano ovaj servis posećuju milioni osoba iz našeg susedstva. Ako se npr. kaže da Alexa puno greši (a ne greši baš toliko), sigurno se može reći da ovaj servis iz regiona posećuje stotine hiljada osoba...

Vreme u kojem živimo: Ako bi moglo da se zaradi od dosađivanja ili "otpadanja", bilo bi najbolje!

Poznat je podatak da se internet najčešće koristi za klađenje i različite varijante konzumiranja sadržaja za odrasle. Ovo se npr. može potvrditi na osnovu podataka o strukturi potrošenih 180 mil EUR preko kartica prošle godine (na osnovu upita u NBS) gde najveći pojedinačni procenat ovih potrošenih para je otišao na online klađenje.

Pored pomenutog servisa,na Alexa top listama u regionu među prvh 100 sajtova figurira još nekoliko ovakvih servisa iz kategorije PTC - Pay To Click (nemojte ovo mešati sa PPC sistemom oglašavanja na Guglu i Fejsbuku). Radi se o uglavnom složenim šemama zarade koja je omogućena angažmanom korisnika na tome da što veći broj osoba klikne na određene reklame koje se plasiraju putem ovakvih servisa. Za razliku od klađenja gde je potrebno uložiti (uglavnom dosta) sredstava da bi se od klađenja i zaradilo, kod PTC sistema zarade potrebno je uložiti vreme, i ono što se ne vidi na prvi pogled - znanje.

Kod sajtova ovog tipa radi se o kombinaciji potrošnje para koje se uzimaju od drugih osoba koje nešto investiraju (Ponzi šema) u kombinaciji sa svedenim varijantama piramidalnih šema koje su sada poznatije pod nazivom MLM ili Multi Level Marketing (u poslednje vreme se koristi izrazi Mrežni marketing). Pored PTC modela sajtova, popularan je i model GPT - Get Paid To... (plaćeni da nešto uradite) koji se često koristi za servise kod kojih možete da se prijavite da budete plaćeni da isprobate neke proizvode, da popunite istraživanja, da se socijalizujete, slušate radio...

Problem kod svih modela koji obećavanju laku zaradu jeste postojanje velikog broja prevara, pa je teško doći do sajtova koji realno isplaćuju one koji žele da svoju dosadu unovče. Drugi problem je da ta "laka zarada" baš i nije tak laka na kraju kada se vidi da za zarađivanje ozbiljnijih sredstava preko ovakvih servisa potrebno je uložiti dosta truda i potrebno je naučiti kako da se dođe do ciljeva koje postavljaju autori ovakvih servisa.

Ironija je da najuspešniji servisi ovog tipa uspevaju da opstaju zbog velike baze korisnika koji su plaćeni od strane istih takvih korisnika koji pokušavaju da uvećaju svoju "korisničku bazu". Posledica primamljive priče (klikćeš na reklame i dobijaš pare) sa širenjem korisničke baze za pare (MLM momenat) pojedinim servisima dala je mogućnost da godinama uspešno opstaju.

Tragedija je da veliki broj osoba poteže za ovim sistemima zarade, umesto da se fokusiraju na realne poslovne modele gde se može zaraditi, ali realnim radom, a ne "'leba bez motike".

]]> neobux-region

Pre neki dan sam gledao top listu sajtova iz Srbije po Alexa servisu (ne precizan, ali indikativan servis koji domaće sajtove stavlja u kontekst ostalih sajtova koji se posećuju iz Srbije), i učio sam sajt Neobux (linkovi do ovakvih sajtova nisu postavljeni iz razumljivih razloga) koji se nalazi na 11. mestu, negde između sajta Kurira i Vukajlije kada se se ovaj tip servisa poredi sa Gemius Audience servisom za praćenje posećenosti sajtova. Kako je na Geiusovoj listi za april mesec Kurir ispred B92, red veličina posećenosti na mesečnom nivou u Srbiji o kojem je ovde reč je između 880.000 i milion jedinstvenih posetilaca mesečno! Ako uzmemo da Alexa servis nije dovoljno precizan, sa sigurnošću se može reći da iz Srbije ovaj servis posećuje mesečno stotine hiljada osoba.

Slika u ovom tekstu pokazuje rejtinge pomenutog sajta u različitim državama, koji u osnovi prodaje mogućnost da korisnici zarađuju od kliktanja na reklame. Ispostavlja se prema tome da je ovaj servis u Makedoniji na 13. mestu, u BiH na 15. mestu po posećenosti, u Hrvatskoj na 18. mestu, a u Sloveniji 26. mestu po posećenosti u odnosu na sve ostale sajtove. Posebno je neverovatan podatak da je prema Alexa servisu Neobux 3. naposećeniji sajt u Bugarskoj (posle Gogle i Fejsbuka), a 6 u Rumuniji i 7. u Mađarskoj - sve u vezi s našim regionom. Drugim rečima, veoma je verovatno da regionalno posmatrano ovaj servis posećuju milioni osoba iz našeg susedstva. Ako se npr. kaže da Alexa puno greši (a ne greši baš toliko), sigurno se može reći da ovaj servis iz regiona posećuje stotine hiljada osoba...

Vreme u kojem živimo: Ako bi moglo da se zaradi od dosađivanja ili "otpadanja", bilo bi najbolje!

Poznat je podatak da se internet najčešće koristi za klađenje i različite varijante konzumiranja sadržaja za odrasle. Ovo se npr. može potvrditi na osnovu podataka o strukturi potrošenih 180 mil EUR preko kartica prošle godine (na osnovu upita u NBS) gde najveći pojedinačni procenat ovih potrošenih para je otišao na online klađenje.

Pored pomenutog servisa,na Alexa top listama u regionu među prvh 100 sajtova figurira još nekoliko ovakvih servisa iz kategorije PTC - Pay To Click (nemojte ovo mešati sa PPC sistemom oglašavanja na Guglu i Fejsbuku). Radi se o uglavnom složenim šemama zarade koja je omogućena angažmanom korisnika na tome da što veći broj osoba klikne na određene reklame koje se plasiraju putem ovakvih servisa. Za razliku od klađenja gde je potrebno uložiti (uglavnom dosta) sredstava da bi se od klađenja i zaradilo, kod PTC sistema zarade potrebno je uložiti vreme, i ono što se ne vidi na prvi pogled - znanje.

Kod sajtova ovog tipa radi se o kombinaciji potrošnje para koje se uzimaju od drugih osoba koje nešto investiraju (Ponzi šema) u kombinaciji sa svedenim varijantama piramidalnih šema koje su sada poznatije pod nazivom MLM ili Multi Level Marketing (u poslednje vreme se koristi izrazi Mrežni marketing). Pored PTC modela sajtova, popularan je i model GPT - Get Paid To... (plaćeni da nešto uradite) koji se često koristi za servise kod kojih možete da se prijavite da budete plaćeni da isprobate neke proizvode, da popunite istraživanja, da se socijalizujete, slušate radio...

Problem kod svih modela koji obećavanju laku zaradu jeste postojanje velikog broja prevara, pa je teško doći do sajtova koji realno isplaćuju one koji žele da svoju dosadu unovče. Drugi problem je da ta "laka zarada" baš i nije tak laka na kraju kada se vidi da za zarađivanje ozbiljnijih sredstava preko ovakvih servisa potrebno je uložiti dosta truda i potrebno je naučiti kako da se dođe do ciljeva koje postavljaju autori ovakvih servisa.

Ironija je da najuspešniji servisi ovog tipa uspevaju da opstaju zbog velike baze korisnika koji su plaćeni od strane istih takvih korisnika koji pokušavaju da uvećaju svoju "korisničku bazu". Posledica primamljive priče (klikćeš na reklame i dobijaš pare) sa širenjem korisničke baze za pare (MLM momenat) pojedinim servisima dala je mogućnost da godinama uspešno opstaju.

Tragedija je da veliki broj osoba poteže za ovim sistemima zarade, umesto da se fokusiraju na realne poslovne modele gde se može zaraditi, ali realnim radom, a ne "'leba bez motike".

]]> http://www.draganvaragic.com/blog/stotine-hiljada-osoba-u-regionu-pokusava-da-zaradi-na-internetu-kliktanjem-na-oglase/feed/ 11 Elakolije.rs studija slučaja: Kada se dostava proizvoda proglasi korisničkim servisom http://www.draganvaragic.com/blog/elakolije-rs-studija-slucaja-kada-se-dostava-proizvoda-proglasi-korisnickim-servisom/ http://www.draganvaragic.com/blog/elakolije-rs-studija-slucaja-kada-se-dostava-proizvoda-proglasi-korisnickim-servisom/#comments Thu, 23 May 2013 09:50:01 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7229 elakolije

Prošlo je nešto više od godinu dana kako je u rad pušten E-hipermarket kompanije Univerexport - Elakolije.rs. Online naručivanje robe široke potrošnje u ovoj e-prodavnici počelo je 01.aprila 2012. g. i od tada do današnjeg dana ostvareno je preko 100.000 narudžbenica sa prosečnom vrednošću narudžbine od 6.000 din (u klasičnim marketima ovog tipa prosečna vrednost narudžbine je ispod 1.000 din).

Elakolije.rs je za sada dostupan u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Subotici gde je u ponudi 12.000 proizvoda koji se mogu naručiti sa minimalnim iznosom narudžbine od 1.500 din. Svakodnevno je na akciji 800 artikala koji se svio mogu pregledati i naručiti preko jedne stranice.

Broj novih kupaca koji nikada pre nisu koristi eLAKOLIJE servis se uvećava mesečno za 15-20 %. Stepen konverzije na mesečnom nivou prelazi 10 % (odnos broja narudžbenica/posete*100).

Da li stranica sa velikim brojem proizvoda prodaje?

Jedna od čestih zamerki koju su kada je krenuo servis davale osobe koje se razumeju u kreiranje e-prodavnica bila je - stranice sa proizvodima su suviše dugačke (suviše proizvoda na jednoj stranici), što nije dobro! U e-prodavnicama je običaj da po jednoj stranici bude izlistano 10 ili 20 proizvoda.

Ispostavilo se da sem ovih zamerki "ljudi sa interneta" ni jedan korisnik do sada nije se žalio na dužinu stranica sa proizvodima iz jedne kategorije. Istorijski posmatrano, u Srbiji su oduvek bili popularni katalozi linkova sa dugačkim stranicama na kojima se mogla pronaći većiki broj različitih sajtova iz različitih oblasti, kao što je npr. Trazim.com. Logika govori da ako su korisnicima interneta popularne ovakve stranice, da nije loše ovakvu logiku preneti i u okruženje online prodaje. U slučaju Elakolije.rs ispostavilo se da su ove stranice pun pogodak. Daljim analizama i testiranjima predviđeno je unapređenje prodajnih stranica ovog servisa.

Priprema porudžbine

Korisnik je u mogućnosti da samostalno može da ažurira narudžbenicu (pre nego što krene priprema narudžbenice), dopuni naručenu količinu, izbaci ili doda neki proizvod.

Servis ima i funkciju zamene proizvoda prilikom naručivanja. Na ovaj način dolazi se do informacije šta da se radi ako u trenutku pripreme nekog naručenog proizvoda isti  ne postoji na zalihama. Kupci koriste navedenu funkcionalnost i dozvoljavaju potpuno ili delimično da im se u takvim slučajevima isporuči supstitut (npr. za jodiranu kuhinjsku so nije baš naročito bitan proizvođač).

Pripremanje porudžbine u samom objektu se vrši online putem mobilnog Handheld uređaja, na kome je Web aplikacija koja prikazuje nalog za komisioniranje (pripremu), fotografija naručenog proizvoda (postoji puno proizvoda sa sličnim nazivom, a na ovaj način se izbegavaju greške da se kupcu isporuči nešto što nije poručeno), radi se kontrola naručeno/isporučeno...

Karakteristike procesa naplate i dostave

E-lakolije servis angažuje 50 osoba. Dostava se vrši danas za danas i to u dva termina isporuke (pre i posle podne) sopstvenim vozilima uz primenu HACCP standrada (nema prekidanja hladnog lanca u isporuci, nema mešanja proizvoda iz različitih kategorija). U procesu dostave se koriste termoizolovana vozila sa rashladom do +5 stepeni i specijalne termoizolovane kutije za smrznute i rashlađene proizvode (do vrata kupca). Prosečno vreme kompletiranja porudžbine za dostavu je 20 minuta.

60 % Fizičkih lica zahtevaju isporuku u prvom terminu isporuke od 10-14h dok 40 % želi isporuku u drugom terminu od 16-20h. Po danima broj isporuka je relativno uravnotežen (vikendom najveći broj isporuka).

Plaćanje se vrši na mestu dostave, svim sredstvima plaćanja: gotovinom, platnim karticama (koje se procesiraju i u offline sistemu kompanije),  a moguće je i koristiti odloženo plaćanje čekovima građana do 180 dana. Trenutno ne postoji online procesuiranje platnih kartica, jer se radi o online servisu za naručivanje proizvoda putem Interneta (ne za kupovinu).

Učešće realizacije po načinima plaćanja: Gotovina 40 %, Platne kartice 35 %, Bezgotovinski (pravna lica) 20 % i 5 % čekovi građana. Najveći broj narudžbenica se generiše kasno posle podne i u večernjim satima.

Pre samog početka puštanja servisa u rad, osobe angažovane za dostavu imale su obuku iz oblasti korisničkog servisa, koja između ostalog uključuje ponašanje u komunikaciji sa klijentima. Osoba koja dostavlja narudžbinu npr. ne sme da pokaže neku neraspoloženost u kontaktu sa klijentom, a u slučaju da npr. narudžbina stiže na adresu starije osobe, u slučaju izričitog zahteva osoblje može uneti artikle do frižidera ili ostave (obaveza dostavljača je da se artikli donesu do vrata kupca).

Kupci imaju podršku u vidu korisničkog servisa 6 dana u nedelji u dve smene, a predloge, sugestije i kritike  se primaju putem svih kanala komunikacije (call centar, facebook, twitter, e-mail, ...)

Rešenje problema dostave osetljivih robnih grupa

Jedan od najvećih problema ostvarivanja online naručivanja (prodaje) robe široke potrošnje jeste poverenje da će osetljivi artikli kao što su jaja, meso, riba... (sveže namirnice) doći do kupca u nepromenjenom obliku, odnosno da imaju karakteristike kakve bi kupci dobili da su na samom mestu prodaje. Npr. da li će meso koje se naruči biti suviše masno, da li će jabuke biti crvljive, i sl. O svim ovim aspektima dostave osetljivih robnih grupa se moralo voditi računa. Prikaz procenata prodaje proizvoda po robnim grupama pokazuje da su osetljive robne grupe visoko plasirane sa aspekta učešća u ukupnoj prodaji po vrstama proizvoda.

Servis Elakolije.rs je svojom pojavom podigao standarde kvaliteta online prodavnica robe široke potrošnje što može samo goditi potrošačima.

Problem širenja ovakvog tipa velikih marketa širom Srbije je u vezi sa problemima distribucije i same dostave, odnosno najveći problem ovog poslovnog modela je u organizaciji dostupnosti velikog broja proizvoda u različitim delovima Srbije. To je i razlog zašto postojeći veliki marketi nemaju za sada veliku online pokrivenost na širem području Srbije.

Napomena: Partner ovog Teksta je Univerexport (sponzorisani tekst)

 

 

]]> elakolije

Prošlo je nešto više od godinu dana kako je u rad pušten E-hipermarket kompanije Univerexport - Elakolije.rs. Online naručivanje robe široke potrošnje u ovoj e-prodavnici počelo je 01.aprila 2012. g. i od tada do današnjeg dana ostvareno je preko 100.000 narudžbenica sa prosečnom vrednošću narudžbine od 6.000 din (u klasičnim marketima ovog tipa prosečna vrednost narudžbine je ispod 1.000 din).

Elakolije.rs je za sada dostupan u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Subotici gde je u ponudi 12.000 proizvoda koji se mogu naručiti sa minimalnim iznosom narudžbine od 1.500 din. Svakodnevno je na akciji 800 artikala koji se svio mogu pregledati i naručiti preko jedne stranice.

Broj novih kupaca koji nikada pre nisu koristi eLAKOLIJE servis se uvećava mesečno za 15-20 %. Stepen konverzije na mesečnom nivou prelazi 10 % (odnos broja narudžbenica/posete*100).

Da li stranica sa velikim brojem proizvoda prodaje?

Jedna od čestih zamerki koju su kada je krenuo servis davale osobe koje se razumeju u kreiranje e-prodavnica bila je - stranice sa proizvodima su suviše dugačke (suviše proizvoda na jednoj stranici), što nije dobro! U e-prodavnicama je običaj da po jednoj stranici bude izlistano 10 ili 20 proizvoda.

Ispostavilo se da sem ovih zamerki "ljudi sa interneta" ni jedan korisnik do sada nije se žalio na dužinu stranica sa proizvodima iz jedne kategorije. Istorijski posmatrano, u Srbiji su oduvek bili popularni katalozi linkova sa dugačkim stranicama na kojima se mogla pronaći većiki broj različitih sajtova iz različitih oblasti, kao što je npr. Trazim.com. Logika govori da ako su korisnicima interneta popularne ovakve stranice, da nije loše ovakvu logiku preneti i u okruženje online prodaje. U slučaju Elakolije.rs ispostavilo se da su ove stranice pun pogodak. Daljim analizama i testiranjima predviđeno je unapređenje prodajnih stranica ovog servisa.

Priprema porudžbine

Korisnik je u mogućnosti da samostalno može da ažurira narudžbenicu (pre nego što krene priprema narudžbenice), dopuni naručenu količinu, izbaci ili doda neki proizvod.

Servis ima i funkciju zamene proizvoda prilikom naručivanja. Na ovaj način dolazi se do informacije šta da se radi ako u trenutku pripreme nekog naručenog proizvoda isti  ne postoji na zalihama. Kupci koriste navedenu funkcionalnost i dozvoljavaju potpuno ili delimično da im se u takvim slučajevima isporuči supstitut (npr. za jodiranu kuhinjsku so nije baš naročito bitan proizvođač).

Pripremanje porudžbine u samom objektu se vrši online putem mobilnog Handheld uređaja, na kome je Web aplikacija koja prikazuje nalog za komisioniranje (pripremu), fotografija naručenog proizvoda (postoji puno proizvoda sa sličnim nazivom, a na ovaj način se izbegavaju greške da se kupcu isporuči nešto što nije poručeno), radi se kontrola naručeno/isporučeno...

Karakteristike procesa naplate i dostave

E-lakolije servis angažuje 50 osoba. Dostava se vrši danas za danas i to u dva termina isporuke (pre i posle podne) sopstvenim vozilima uz primenu HACCP standrada (nema prekidanja hladnog lanca u isporuci, nema mešanja proizvoda iz različitih kategorija). U procesu dostave se koriste termoizolovana vozila sa rashladom do +5 stepeni i specijalne termoizolovane kutije za smrznute i rashlađene proizvode (do vrata kupca). Prosečno vreme kompletiranja porudžbine za dostavu je 20 minuta.

60 % Fizičkih lica zahtevaju isporuku u prvom terminu isporuke od 10-14h dok 40 % želi isporuku u drugom terminu od 16-20h. Po danima broj isporuka je relativno uravnotežen (vikendom najveći broj isporuka).

Plaćanje se vrši na mestu dostave, svim sredstvima plaćanja: gotovinom, platnim karticama (koje se procesiraju i u offline sistemu kompanije),  a moguće je i koristiti odloženo plaćanje čekovima građana do 180 dana. Trenutno ne postoji online procesuiranje platnih kartica, jer se radi o online servisu za naručivanje proizvoda putem Interneta (ne za kupovinu).

Učešće realizacije po načinima plaćanja: Gotovina 40 %, Platne kartice 35 %, Bezgotovinski (pravna lica) 20 % i 5 % čekovi građana. Najveći broj narudžbenica se generiše kasno posle podne i u večernjim satima.

Pre samog početka puštanja servisa u rad, osobe angažovane za dostavu imale su obuku iz oblasti korisničkog servisa, koja između ostalog uključuje ponašanje u komunikaciji sa klijentima. Osoba koja dostavlja narudžbinu npr. ne sme da pokaže neku neraspoloženost u kontaktu sa klijentom, a u slučaju da npr. narudžbina stiže na adresu starije osobe, u slučaju izričitog zahteva osoblje može uneti artikle do frižidera ili ostave (obaveza dostavljača je da se artikli donesu do vrata kupca).

Kupci imaju podršku u vidu korisničkog servisa 6 dana u nedelji u dve smene, a predloge, sugestije i kritike  se primaju putem svih kanala komunikacije (call centar, facebook, twitter, e-mail, ...)

Rešenje problema dostave osetljivih robnih grupa

Jedan od najvećih problema ostvarivanja online naručivanja (prodaje) robe široke potrošnje jeste poverenje da će osetljivi artikli kao što su jaja, meso, riba... (sveže namirnice) doći do kupca u nepromenjenom obliku, odnosno da imaju karakteristike kakve bi kupci dobili da su na samom mestu prodaje. Npr. da li će meso koje se naruči biti suviše masno, da li će jabuke biti crvljive, i sl. O svim ovim aspektima dostave osetljivih robnih grupa se moralo voditi računa. Prikaz procenata prodaje proizvoda po robnim grupama pokazuje da su osetljive robne grupe visoko plasirane sa aspekta učešća u ukupnoj prodaji po vrstama proizvoda.

Servis Elakolije.rs je svojom pojavom podigao standarde kvaliteta online prodavnica robe široke potrošnje što može samo goditi potrošačima.

Problem širenja ovakvog tipa velikih marketa širom Srbije je u vezi sa problemima distribucije i same dostave, odnosno najveći problem ovog poslovnog modela je u organizaciji dostupnosti velikog broja proizvoda u različitim delovima Srbije. To je i razlog zašto postojeći veliki marketi nemaju za sada veliku online pokrivenost na širem području Srbije.

Napomena: Partner ovog Teksta je Univerexport (sponzorisani tekst)

 

 

]]> http://www.draganvaragic.com/blog/elakolije-rs-studija-slucaja-kada-se-dostava-proizvoda-proglasi-korisnickim-servisom/feed/ 13 3D Geotagging megatrend: Budućnost komunikacije i gejminga u virtuelnoj i uvećanoj stvarnosti http://www.draganvaragic.com/blog/3d-geotagging-megatrend-buducnost-komunikacije-i-gejminga-u-virtuelnoj-i-uvecanoj-stvarnosti/ http://www.draganvaragic.com/blog/3d-geotagging-megatrend-buducnost-komunikacije-i-gejminga-u-virtuelnoj-i-uvecanoj-stvarnosti/#comments Sun, 19 May 2013 18:08:54 +0000 Dragan Varagić http://www.draganvaragic.com/?p=7116 3d-geotagging-sri

Možda se već videli u poslednje vreme po ovdašnjim gradovima neke osobe koje se čudno kreću oko značajnih objekata sa svojim smart telefonima. Google je krajem prošle godine na Android Play Store-u postavio igru pod nazivom Ingress, tzv. AR MMO (Augmented Reality Massive Multiplayer Online) igra. Radi se o igri sa virtuelnom realnošću gde igrači u realnom svetu obavljaju zadatke na raznim lokacijama sa fikcionalnim energetskim izvorima.

"Pojednostavljeno, borba izmedju 2 frakcije, prosvetljenih i pobunjenika, oko kontrole specijalne materije, kojom je moguce kontrolisati um. U sustini, igra se oslanja na google maps i preko sopstvenog interfejsa kretanjem po stvarnom svetu skupljate tu materiju koja omogucava dalje radnje." Detaljnije o igri u gradovima u Srbiji...

Igru možete skinuti preko vašeg Android telefona, ali morate imati pozivnicu koju možete dobiti od prijatelja ili preko sajta Ingress.com. A, postoje već i tutorijali za igru na srpskom...

Augmented Reality Geo tagovanje

Priča sa Ingress igricom je počela najavom aplikacije Field Trip,  kao dela Guglovog Niantic projekta. "Aplikacija Field Trip vaš je vodič za sve kul, skrivene i unikatne stvari u svijetu oko vas. Field Trip radi u pozadini na vašem telefonu, a kada se približite nekom zanimljivom mjestu, prikazuje se kartica s pojedinostima o lokaciji. Ne morate ništa kliknuti. Ako imate spojene slušalice ili Bluetooth, informacije vam se čak mogu pročitati."

Upravo ova kartica sa pojedinostima o lokaciji predstavlja markiranje ili geo tagovanje određene lokacije u virtuelnoj stvarnosti (objekat nije obeležen tako da se to vidi van neke aplikacije), odnosno to tagovanje se nalazi u tzv. uvećanoj stvarnosti (Augmented Reality).

Za one koji još ne znaju uvećana stvarnost (Augmented Reality) predstavlja mogućnost da se pomoću pojedinih aplikacija dobije više podataka o realnom svetu nego što postoji o tome u stvarnosti. Najpoznatije aplikacije zasnovane na uvećanoj stvarnosti su različite varijante GPS navigacija. Trenutno najaktuelnija primena uvećane stvarnosti uskoro će postati široko dostupna kao Google naočare.

Geo tagovanje predstavlja proces dodavanja podataka koji su u vezi sa nekom fizičkom lokacijom u realnom svetu, npr. lokacija na samoj fotografiji, QR kod, veb sajtovi, FB ili TW statusi, itd.

Na primeru aplikacije Field Trip, i osnove igre Ingres može se u primeni videti kako funkcioniše spajanje geo tagovanja sa mogućnostima koje pruža uvećana stvarnost. A to je samo početak...!

3D geo tagovanje i projekat SRI

Na gornjoj slici u ovom tekstu vidite primer kako se pomoću specijalno kreiranog skupa aplikacija može pronaći geo tagovana (markirana) informacija u realnom 3d prostoru na taj način što se putem specijalnog dvogleda pretražuje prostor da bi se došlo do obeležene poruke na nekom objektu.

Ovu tehnologiju je kreirala organizacija (skup laboratorija pod okriljem države SAD) pod imenom SRI, koja je poznata po kreiranju semantičke aplikacije - Siri, ali i po tome što su oni smislili kompjuterskog miša i HDTV tehnologiju.

U ovom primeru 3D geo tagovanje prikazuje osobinu da se određeni objekat obeleži (markira, taguje) određenom informacijom koja se postavlja na tačno određeni način i na određenom mestu u 3D prostoru, tako da posmatrač (putem aplikacije) iz određenog ugla vidi tagovanu informaciju u obliku u kojem je ta informacija obeležena uz realan objekat. To znači  da ako se data informacija posmatra npr. iz ugla od 180 stepeni u odnosu na originalno postavljenu lokaciju informacije, posmatrač će putem aplikacije videti ovu informaciju kao u ogledalu.

Ova tehnologija bi trebalo da bude dostupna u narednih nekoliko godina, a široka dostupnost (može da je koristi svako) se očekuje u narednih pet do deset godina.

Kakva je veza između 3D geo tagovanja i budućnosti komunikacija?

Verovatno se na osnovu postojeće igre Ingres može predpostaviti važnost geo tagovanja kod budućnosti razvoja igara koje spajaju realan i virtuelan svet (osnova Ingres igre je geo tagovanje u uvećanoj stvarnosti).

Zamislite sedeće situacije u bliskoj budućnosti:

  • Šaljete SMS poruku dragoj osobi ili prijateljima koju tagujete na objekat za koji znate da će sigurno proći pored njega i proveriti da li je neko ostavio neku poruku samo za njih.
  • Brendovi koji ostavljaju intrigantne poruke ili veoma povoljne ponude na mestima gde se nalaze objekti za kupovinu ili konzumaciju njihovih proizvoda ili usluga.
  • Sistemi edukacije za učenike i studente koji su zasnovani na tagovanju određenih delova informacija ili kompletnih informacija u vezi sa određenim objektima koji su tema edukacije
  • ...

Već se sada vidi da 3D geo tagovanje predstavlja osnovu za veliki broj tehnologija koje tek dolaze u narednim godinama - npr. bilo koja vrsta automatizovanog kretanja kao što su vozila koja mogu potpuno samostalno da se kreću bez vozača (očekivano vreme upotrebe ovih vozila za pet do deset godina). I sa aspekta komunikacije 3D geo tagovanje će predstavljati osnovu za mnoge druge primene - preko komunikacije putem različitih (kućnih) uređaja do npr. komunikacije putem hologramskih prikaza...

 

]]> 3d-geotagging-sri

Možda se već videli u poslednje vreme po ovdašnjim gradovima neke osobe koje se čudno kreću oko značajnih objekata sa svojim smart telefonima. Google je krajem prošle godine na Android Play Store-u postavio igru pod nazivom Ingress, tzv. AR MMO (Augmented Reality Massive Multiplayer Online) igra. Radi se o igri sa virtuelnom realnošću gde igrači u realnom svetu obavljaju zadatke na raznim lokacijama sa fikcionalnim energetskim izvorima.

"Pojednostavljeno, borba izmedju 2 frakcije, prosvetljenih i pobunjenika, oko kontrole specijalne materije, kojom je moguce kontrolisati um. U sustini, igra se oslanja na google maps i preko sopstvenog interfejsa kretanjem po stvarnom svetu skupljate tu materiju koja omogucava dalje radnje." Detaljnije o igri u gradovima u Srbiji...

Igru možete skinuti preko vašeg Android telefona, ali morate imati pozivnicu koju možete dobiti od prijatelja ili preko sajta Ingress.com. A, postoje već i tutorijali za igru na srpskom...

Augmented Reality Geo tagovanje

Priča sa Ingress igricom je počela najavom aplikacije Field Trip,  kao dela Guglovog Niantic projekta. "Aplikacija Field Trip vaš je vodič za sve kul, skrivene i unikatne stvari u svijetu oko vas. Field Trip radi u pozadini na vašem telefonu, a kada se približite nekom zanimljivom mjestu, prikazuje se kartica s pojedinostima o lokaciji. Ne morate ništa kliknuti. Ako imate spojene slušalice ili Bluetooth, informacije vam se čak mogu pročitati."

Upravo ova kartica sa pojedinostima o lokaciji predstavlja markiranje ili geo tagovanje određene lokacije u virtuelnoj stvarnosti (objekat nije obeležen tako da se to vidi van neke aplikacije), odnosno to tagovanje se nalazi u tzv. uvećanoj stvarnosti (Augmented Reality).

Za one koji još ne znaju uvećana stvarnost (Augmented Reality) predstavlja mogućnost da se pomoću pojedinih aplikacija dobije više podataka o realnom svetu nego što postoji o tome u stvarnosti. Najpoznatije aplikacije zasnovane na uvećanoj stvarnosti su različite varijante GPS navigacija. Trenutno najaktuelnija primena uvećane stvarnosti uskoro će postati široko dostupna kao Google naočare.

Geo tagovanje predstavlja proces dodavanja podataka koji su u vezi sa nekom fizičkom lokacijom u realnom svetu, npr. lokacija na samoj fotografiji, QR kod, veb sajtovi, FB ili TW statusi, itd.

Na primeru aplikacije Field Trip, i osnove igre Ingres može se u primeni videti kako funkcioniše spajanje geo tagovanja sa mogućnostima koje pruža uvećana stvarnost. A to je samo početak...!

3D geo tagovanje i projekat SRI

Na gornjoj slici u ovom tekstu vidite primer kako se pomoću specijalno kreiranog skupa aplikacija može pronaći geo tagovana (markirana) informacija u realnom 3d prostoru na taj način što se putem specijalnog dvogleda pretražuje prostor da bi se došlo do obeležene poruke na nekom objektu.

Ovu tehnologiju je kreirala organizacija (skup laboratorija pod okriljem države SAD) pod imenom SRI, koja je poznata po kreiranju semantičke aplikacije - Siri, ali i po tome što su oni smislili kompjuterskog miša i HDTV tehnologiju.

U ovom primeru 3D geo tagovanje prikazuje osobinu da se određeni objekat obeleži (markira, taguje) određenom informacijom koja se postavlja na tačno određeni način i na određenom mestu u 3D prostoru, tako da posmatrač (putem aplikacije) iz određenog ugla vidi tagovanu informaciju u obliku u kojem je ta informacija obeležena uz realan objekat. To znači  da ako se data informacija posmatra npr. iz ugla od 180 stepeni u odnosu na originalno postavljenu lokaciju informacije, posmatrač će putem aplikacije videti ovu informaciju kao u ogledalu.

Ova tehnologija bi trebalo da bude dostupna u narednih nekoliko godina, a široka dostupnost (može da je koristi svako) se očekuje u narednih pet do deset godina.

Kakva je veza između 3D geo tagovanja i budućnosti komunikacija?

Verovatno se na osnovu postojeće igre Ingres može predpostaviti važnost geo tagovanja kod budućnosti razvoja igara koje spajaju realan i virtuelan svet (osnova Ingres igre je geo tagovanje u uvećanoj stvarnosti).

Zamislite sedeće situacije u bliskoj budućnosti:

  • Šaljete SMS poruku dragoj osobi ili prijateljima koju tagujete na objekat za koji znate da će sigurno proći pored njega i proveriti da li je neko ostavio neku poruku samo za njih.
  • Brendovi koji ostavljaju intrigantne poruke ili veoma povoljne ponude na mestima gde se nalaze objekti za kupovinu ili konzumaciju njihovih proizvoda ili usluga.
  • Sistemi edukacije za učenike i studente koji su zasnovani na tagovanju određenih delova informacija ili kompletnih informacija u vezi sa određenim objektima koji su tema edukacije
  • ...

Već se sada vidi da 3D geo tagovanje predstavlja osnovu za veliki broj tehnologija koje tek dolaze u narednim godinama - npr. bilo koja vrsta automatizovanog kretanja kao što su vozila koja mogu potpuno samostalno da se kreću bez vozača (očekivano vreme upotrebe ovih vozila za pet do deset godina). I sa aspekta komunikacije 3D geo tagovanje će predstavljati osnovu za mnoge druge primene - preko komunikacije putem različitih (kućnih) uređaja do npr. komunikacije putem hologramskih prikaza...

 

]]> http://www.draganvaragic.com/blog/3d-geotagging-megatrend-buducnost-komunikacije-i-gejminga-u-virtuelnoj-i-uvecanoj-stvarnosti/feed/ 2