fbpx

Zašto postoji problem manipulacije vestima i kako da mediji ponovo postanu relevantan izvor informisanja?

Kako smo ušli iz svetske krize media biznisa u svetsku krizu novinarstva?

Ova dekada 21. veka je obeležena sve lošijom svetskom situacijom u oblasti informisanja, koja je poslednjih godina prerasla u svetsku krizu novinarstva.

Na ovom blogu u poslednjih 12 godina pišem na temu onlajn novinarstva i medija, a o temi problema novinarstva pišem u oblasti medijske pismenosti. Pre ovog teksta možete pročitati prilično popularan tekst na temu svetske krize informisanja javnosti. Još čitaniji tekst na srodnu temu je “Vodič kroz dostupnost informacija, pametnjakoviće, dezinformacije i medijsku nepismenost“.

Šta sve donose politički obojeni tvitovi novinara?

Glavna tema ovog teksta je analiza problema i predlozi rešenja u sve težoj situaciji urušavanja poverenja u novinare i medije. Direktan povod za ovaj tekst je Tviter diskusija na temu politički obojenih tvitova novinara:

 


Kao direktan odgovor na ovu temu preporučujem čitanje teksta Tamare Skrozze “Otpušteni zbog tvita: Smeju li novinari da budu aktivisti?“.

Pre 7 godina (2012. g.) se vodila slična diskusija na temu iskazivanja mišljenja preko društvenih mreža za profesionalce iz oblasti odnosa s javnošću. U oba slučaja (PR profesionalci i novinari) odgovor je isti – poslovne funkcije rada sa javnošću i javno iskazivanje političkih stavova preko društvenih mreža direktno mogu da utiču na pad reputacije osobe koja to radi. Na toj je osobi da proceni da li je to u redu ili ne, ali je to jednostavno tako.

Problem javnog iskazivanja političkih stavova novinara koji je omogućen pojavom društvenih mreža je samo jedan od mnogobrojnih činilaca postepenog urušavanja kredibiliteta novinarstva i medija poslednjih godina.

Guardian: Fokus novinarstva na dubokom razumevanju velikih promena oko nas

Referentan i veoma detaljan tekst na temu pojave savremenog problema urušavanja reputacije novinarstva i medija “A mission for journalism in a time of crisis“, urednika Guardian-a Katharine Viner iz 2017. g., u velikoj meri obuhvata razloge dolaska do svetske krize novinarstva. Takođe, u ovom tekstu je opisan i odgovor Guardian-a na ovu krizu, koji se može sažeti u nekoliko akcionih stavova:

  • Ako ljudi žele da razumeju svet, tada mediji treba da im pruže jasnost (clarity): činjenice kojima mogu da veruju, informacije koje su im potrebne, pažljiv i precizan novinarski rad (izveštavanje, sadržaji, uređivanje).
  • Ako ljudi žele da kreiraju bolji svet, tada mediji svoje platforme treba da stave u službu pomoći imaginacije: promocija pozitivnih ideja i novih alternativa, verovanje da trenutna situacija nije stanje kakvo bi trebalo da bude. Nije dovoljno samo kritikovati postojeće stanje (Status Quo), već i predstavljati ideje koje će da zamene postojeće stanje.
  • Ovakav tip novinarstva koji mora imati za fokus javni interes, traži duboko razumevanje aktuelnih velikih promena oko nas, naročito promena koje se godinama dešavaju u svetu savremenog novinarstva i medija. Potrebno je pronaći načine kako da novinari i mediji kontinualno pažljivo osluškuju ljude oko sebe, naročito one koji ne dele stavove tih medija i ne konzumiraju ih.
  • Kreiranje boljeg novinarstva danas znači – slušanje različitih drugačijih priča; istraživanje drugačijih pobuda, uvida i instinkta za pravilnu interpretaciju informacija oko nas; pronalaženje drugačijih izvora informacija i različitih konekcija; pronalaženje zapostavljenih tema…
  • Osnovni principi boljeg novinarstva u Guardian-u se zasnivaju na konstantnom preispitivanju sopstvenih stavova i sklonosti (Bias) o promenama oko nas i njihovim značenjima: razvoj ideja koje poboljšavaju današnji svet; ne samo kritika stvarnosti i ideja, već i aktivno uticanje na njihovo sprovođenje; rad medija i proizveden sadržaj mora da ima smisao u kontekstu tema koje dovode do boljeg novinarstva; fer i pošteno izveštavanje o običnim osobama i moćnicima sa ciljem što kompletnijeg informisanja javnosti.

Veliki broj dimenzija načina urušavanja reputacije novinara i medija poslednjih godina čini veoma kompleksnim rešavanje ovog problema!

U samom pomenutom tekstu iz Guardian-a, ali i u predstavljenim akcionim stavovima ovog medija, može se videti šta je najveći problem iz kojeg potiče urušavanje reputacije medija i novinara – velika kompleksnost različitih segmenata društvenog i tehnološkog razvoja koji su doveli do stanja u kojem se nalazimo.

Gornja slika u ovom tekstu opisuje deo kompleksnosti problema današnjeg stanja medija i novinarstva u ovim krajevima (svaka država ima svoje specifične probleme medija i novinarstva):

    1. Pojava interneta, povećanje broja jednostavno i jeftino kreiranih onlajn medija. Okretanje medija kreiranju sve veće količine besplatnih sadržaja (kvantitativno novinarstvo i mediji), dovela je do smanjenja kvaliteta pojedinačnih sadržaja, ubrzanja vremena kreiranja sadržaja i povećanja površnosti pri kreiranju sadržaja.
      • Da bi kvantitativni mediji i kvantitativno novinarstvo opstali (sve veći broj objavljenih onlajn sadržaja), težnja ka što većem broju korisnika skrenula je fokus medija sa izveštavanja u interesu javnosti, na izveštavanje u odnosu na interesovanja (namere) korisnika. Sve veća brzina objavljivanja vesti sve češće utiče na tačnost i jasnoću objavljenih informacija.
      • Pojava različitih onlajn platformi, naročito Gugla i Fejsbuka, dovela je do velike zavisnosti medija od posetilaca sa ovih platformi, ali i od načina zarade korišćenjem modele zarade preko ovih platformi.
    2. Pojava društvenih mreža i algoritamsko izjednačavanje odgovornog novinarstva sa lažnim vestima. Ogromna većina korisnika nije medijski pismena, ne proveravaju tačnost informacija do kojih dolaze, lako su zavodljivi i skloni manipulacijama.
    3. Srozavanje kredibiliteta i relevantnosti medija (više površnosti i manje tačnosti zbog brzine objavljivanja, kao i objavljivanje političkih stavova novinara na društvenim mrežama), uz pojavu različitih teško dokazivih lažnih vesti, dovelo je do lakše manipulacije samo-regulacijom i regulacijom medija. Već godinama je moguće u velikom broju država kreirati lažne vesti i biti ne sankcionisan zbog toga.
      • Kredibilitet medija se dodatno urušava potrebnom drugačije komunikacije sa različitim ciljnim grupama (npr. osobe koje glasaju za različite političke opcije – balansirano novinarstvo). Npr. osobe koje podležu manipulativnim sadržajima populističkih pokreta na drugačiji način percipiraju sadržaje koji su “protiv” ovih pokreta u odnosu na druge ciljne grupe, i potrebno je duboko i detaljno istražiti načine jasne i ispravne komunikacije sa ovakvim tipom osoba.
      • Dodatno, kredibilitet medija se urušava nedozvoljenim oglašavanjem, i ne isticanjem reklamnih tekstova na medijima koji krše kodekse etičkog medijskog poslovanja i etičkog novinarstva.

Rešenje problema medija i novinarstva: Postepeni prelazak ka kvalitativnim medijima i odgovornom novinarstvu

Prethodna podela savremenih problema medija i novinarstva je predstavljena u tri glavne dimenzije problema, koji se dalje dele na segmente tih dimenzija, Da bi se rešio problem povratka relevantnosti u medije i novinare, potrebno je postepeno rešavati sve ove dimenzije kroz pojedinačne segmente problema. Ovi problemi se mogu rešavati u dve dimenzije – dimenzija postepenog prelaska na kvalitativni model medija i dimenzija fokusa na odgovorno novinarstvo.

dimenzije-resavanja-problema-medija

Prethodna slika ukratko opisuje osnovne načine rešavanja problema novinarstva i medija, koji se dele na probleme rešavanja modela poslovanja i zarade medija, probleme uređivačke politike medija, i rešenje problema kreiranja sadržaja medija.

Napomenuo bih da osnovu ovih promena na nivou rešavanja svih segmenata problema, predstavlja početak merenja i primenljiva interpretacija kvalitativnih performansi sadržaja medija. Na osnovu informisanog odlučivanja o pravcima razvoja medija, usklađuje se poslovanje medija (odabir i razvoj modela zarade) i uređivačka politika, u odnosu na postizanje željenih merljivih kvalitativnih performansi medija.

U poslednje dve godine sve više pozitivnih primera medija iz SAD i Evrope pokazuje ispravnost ovog modela postavke rešavanja problema, ali i dokazuje tezu da su mediji na nivou cele industrije pre nekoliko godina sistemski rešili problem poslovanja u onlajn okruženju (to ne znači da su svi mediji rešili ovaj problem). U poslednjoj dekadi 21. veka pojavio se problem cele novinarske struke (pre tog vremena novinarstvo kao struka zbog interneta nije imala velike probleme), i ovaj problem u poslednje dve godina dobija različite “obrise” mogućih rešenja. Ta rešenja je potrebno prilagoditi svakom pojedinačnom mediju koji ima za cilj relevantnost i odgovorno novinarstvo.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing" i dobijate besplatno 2 video seminara.

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.
[AKCIJA:] Cena knjige sa 2 video seminara je 2.990 din (34€), uključujući i cenu dostave bilo gde u svetu.>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 07/07/2019, RSS

Komentari su zatvoreni.