Velika tema: Kako spasiti novine (klasične medije)?

2006. g. The Economist i The Time Magazine su pokrenuli temu “izumiranja” novina u obliku u kojem trenutno postoje. Razlog za to je pojava besplatnih novina na Internetu, prebacivanje kompletnih sadržaja novina na Interet u cilju povećanja prihoda od oglašavanja, kao i povećanje čitanosti novina. Novine nikada nisu bile čitanije nego sada, pojavljuju se novi oblici novinarstva, koji spajaju klasično i Web novinarstvo – ali se agonija novina proširuje padom zarade od oglašavanja u poslednjem kvartalu 2008. g.

5.  februara ove godine Time objavljuje temat “Kako spasiti vaše novine?“, gde se tema spasa novina prebacuje na priču o pronalaženju novog poslovnog modela koji ne bi uključivao samo prihodeod oglašavanja, nego neku vrstu plaćanja za sadržaj (obzirom da se klasične novine izdržavaju od prodaje novina, pretplate i prihoda od oglašavanja). Ova priča dovodi do puno različitih reakcija…10. februara New York Times objavljuje tribinu pod nazivom “Ratni planovi za spašavanje novina” sa osam različitih gostiju, među kojima je i vlasnik servisa Craigslist.com, koji je u SAD preuzeo većinu zarade od lokalnih oglasa klasičnih novina. Na osnovu ovih tekstova, reakcije se dalje proširuju na ostale klasične medije i njihov autizam u prihvatanju potpuno promenjenog stanja sa kreiranjem i vođenjem savremenih medija.

Rađanje korporativnih medija

Činjenica je da rast uticaja društvenih medija, kao i pad cena kreiranja i distribucije samostalnih sadržaja, dovodi do povećanog uticaja drugačijih tipova poslovnih modela kreiranja novina i magazina – tzv. Custom Media (Brand, Corporate Media).Znači, pored “blogova i zlih agregatora” koji “otimaju” pare od online izdanja klasičnih medija, u poslednje vreme sve više jačaju korporativni mediji, čiji model zarade nije u oglašavanju drugih, već u promociji svojih proizvoda i usluga! Logika je jednostavna – deo sredstava za oglasne budžete mogu se usmeriti u kreiranje sopstvenih medija koji donose veće promotivne efekte nego reklamiranje na većini postojećih online medija (ako se kvalitetno kreiraju i vode). Naravno, neki i nemaju dobro mišljenje o korporativnim medijima.

Problemi sa naplatom online sadržaja

Različiti predlozi naplate pristupa online sadržajima dnevnih novina, u startu su osuđeni na neuspeh, jer sama struktura i kvalitet ovih sadržaja nisu pogodni za naplatu – sličnih sadržaja na Internetu će biti uvek. Istorijsko “prepuštanje” sadržaja na besplatno online pregledanje je pokazalo u praksi više puta da povratak na plaćanje novinskih tekstova, gde su jednom bili besplatni na Internetu – jednostavno ne prolazi.Postoji takođe veliki broj veoma pozitivnih primera online sadržaja klasičnih medija za koje se i danas plaća pretplata (npr. čuveni WSJ), a puno je drugačijih primera naplate veoma kvalitetnih jedinstvenih sadržaja (veoma kvalitetni sadržaji po privrednim nišama – npr. MarketingSherpa.com).

Rešenje: Promena poslovne logike medija!

Veoma je teško prihvatiti uređivačkim redakcijama da klasični mediji nisu više jedini “gate keeper-i” informacija, i da njihova poslovna postavka procesa, sistema poslovanja i zarade treba značajno da se menja u skladu sa novim zahtevima tržišta. Online mediji kao što su Engadget.com ili TechCrunch.com pokazuju da je to moguće.Rešenja za to se već nude: jedno od najjednostavnijih i najbolnijih je POJEDNOSTAVLJIVANJE (simplify) poslovne logike i poslovnih procesa pri odabiru i  produkciji vesti! Najbolnije je u celoj priči to što sistem rada klasičnih medija mora da se menja iz korena (tzv. change management), pa je to glavni razlog talasanja komplentog konzervativnog news establišmenta u SAD.

Preporuka za ovdašnje medije: Nemojte čekati da vas ista situacija snađe na ovim prostorima za 5 godina – počnite sa menjanjem percepcije kreiranja i vođenja medija odmah!