Često se zaboravlja da je na društvenim mrežama najvažnija moneta – uspostavljanje poverenja, ili drugačije rečeno, koliko vam veruju u ono što pričate, radite, kreirate, pišete online… Problem kod te krilatice “uspostavljanje poverenja” je što se dodatno zaboravlja da je to poverenje potrebno i održavati, jer se ono gubi u sekundama…
Ne znam koliko puta sam čuo priče onih koji su rano krenuli i sa blogom i sa Tviterom kako je u “ona vremena” sve bilo mnogo lepše, a onda su se pojavili “drugi”, mnogo njih… Pa se onda u svemu pojavio i novac, pa se postavlja sve vreme pitanje (ili se zna) da je ova(j) plaćen od one firme, drugi to nešto radi iz ovih ili onih razloga…
Jedan od veoma važnih pravaca u razvoju upotrebe društvenih medija jeste njihovo posmatranje i kritikovanje kao što se to dešava u slučaju klasičnih medija. Jasmina Krstić Latinović je u svom tekstu “Brend ambasadori ili ‘Kome verovati?'” veoma direktno preporučila kako se ponašati prema različitim pojavama na društvenim medijima:
“Smatram da je važno da postanemo podjednako kritični prema internet zajednici kao što jesmo prema klasičnim medijima, jer internet zajednica JESTE jedan od medija već odavno.”
Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ) je nedavno objavilo “Preporuke o odnosima s blogerima” koje se praktično odnose i na ostale korisnike društvenih mreža. Važan aspekt ovih preporuka jeste priča o prikrivenoj promociji, odnosno situacije u kojima se ne zna da li je kreiran sadržaj plaćen da bi se postavio na blog ili predstavlja autentično mišljenje kreatora blog sadržaja. Upravo ovakve situacije koje se dešavaju sve češće na ovdašnjim društvenim mrežama urušavaju reputaciju pojedinih tviteraša i blogera.
Sve češće mi se dešava da kada se u razgovorima sa klijentima pominje neka komunikacija sa blogerima i/ili tviterašima, u samoj rečenici koja je u vezi sa ovom temom odmah i ide nastavak “ali bez tog, te, tog i tog tviteraša (blogera)”. Isto je počelo da mi se dešava i u svakom razgovoru u vezi sa projektom samozapošljavanja blogera.
Ne postoji “blanko” poverenje! (“Slava kvari ljude – čini ih lenjim”)
Već godinama u sklopu internih edukacija na temu poslovnog korišćenja Weba koje radim u različitim kompanijama, jedan od važnih segmenata ovih edukacija predstavlja deo analize aktivnosti online korisnika. Kada osobe koje odjednom aktivno krenu da korite društvene mreže, posle nekog vremena krenu da prate “one koji su popularni online korisnici” (pitanje: “koga da pratim na FB ili TW, ili koje blogove da pratim?”), sve češće se dešava sledeća “anamneza” poznatih korisnika društvenih mreža:
- Pa ova(j) ništa naročito ne piše mesecima na blogu (ranije je bilo super, ali), ili uopšte ne piše ništa…
- Ova(j) je suviše napadan, vulgaran, svađalački nastrojen…
- Ova(j) je dosadan, bez stava…
- Ne znam zašto ste mi preporučili ovu/ovog da ih pratim, ne vidim tu ništa posebno…
- …
To što je neko bio cool i super neko vreme u prošlosti, a sada to više nije tako… Ono vreme ranije se u praksi ne računa više…
“Nove snage” dolaze…
Ako se uzme isti primer novih korisnika društvenih mreža, posle nekog vremena korišćenja, oni sami dolaze do zanimljivih korisnika društvenih mreža i blogera, tako da se ovaj “lanac uspostavljanja i održavanja online poverenja” dalje nastavlja i izvan onih “uticajnih”.
U zavisnosti od interesovanja, pojedini online korisnici konstantno “iskaču” sa svojim sadržajima ili aktivnostima, a da li će i koliko uspostaviti i održati to cenjeno poverenje… To je stvar vremena…
Pročitati tekstove na ovu i srodne teme, kreirane u slično vreme kada je nastao i ovaj tekst:
– Tekst 26.05. “Uticajni mi“.
– Tekst 02.06. “Istina o uticajnim tviterašima”.
– Tekst “Otvoreno pismo Draganu Varagiću [#uticaj]”.
– Tekst “E-reputacija – stvar percepcije”.
– Tekst “Ja, ja, ja, ja, ja, ja na Tviteru”.
– Tekst “Reputacija“.
– Tekst “Mojih 1195 riječi o uticaju i zaključak – to ne postoji”
– Tekst “Utičem ja, utičeš ti, utičemo mi – kabel u struju“
Slika je preuzeta odavde.
Upravljanje e-reputacijom u praksi: Uspon i pad "uticajnih" tviteraša i blogera,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Slažem se sa ovim da slava čini ljude lenjim.
Čast izuzecima, ali dobar deo uticajnih bloggera piše jednom u nekoliko meseci. Bar sam tako primetio, možda i nisam u pravu.
Sa druge strane, mi pilići u blogosvetu se trudimo da napravimo nešto, pa se trudimo da postavljamo bar 2-3 puta nedeljno, ako ne možemo baš svakog dana.
A dobro je to što nam vi, uticajni bloggeri, pomažete i tako što pišete, ali i tako što ne pišete.
Kada pišete, učimo kako treba. Kada ne pišete, nastaje prazan prostor koji možemo da popunimo svojim sadržajima. 🙂
Pored ovog bloga, volim još Istoka da čitam, http://www.istokpavlovic.com/blog/ al čovek ne piše, mali apel da nastavi!
Dodatni komentari o ovom tekstu sa FB
Позивам све блогере, твитераше и оне са добром репутацијом на друштвеним медијима да нађу поштен пос’о.
Pozivaš ljude da biraju između velikog novca i poštenog posla. 🙂
Ja sam jedno vreme izbacivao 2 posta nedeljno i pisao sam poprilično kvalitetno (iz više izvora potvrđeno) ali sam počeo da bivam svrstavan u “vi koji hoćete da budete uticajni” ili čak “vi uticajni” od čega se ježim. S druge strane, nema leba od blogovanja. Zauzete su pozicije, uglavnom se zna ko se čime bavi, svi su ušuškani i svi polako klize, javljaju se neki novi ljudi i to je to.
Mnogo je teže stvoriti reputaciju nego je drastično srozati (osim ako se baš ne izglupiraš). Kada svi opadaju s kvalitetom pozicije i dalje ostaju iste.
Dokle će se blogosfera širiti? Sve je više hroničara a sve manje praktično urađenih stvari.
Vreme će pokazati, as you have already said.
Otkad je novac ušao sve ostalo je izletelo napolje!
Zanimljivo mi je kada kažete da od blogovanja nema para i da se zna ko šta radi.
Prvo, blog može da ima i neku drugu svrhu, a ne samo direktnu zaradu. Može, recimo, da služi za pribavljanje kontakata za vaš primarni posao.
Ja na svom ništa ne prodajem, niti imam reklame, niti ću ih ikada stavljati, jer mi je cilj da kroz tekstove pokažem šta znam, kako bi me eventualno neko angažovao za neki projekat.
Drugo, nijedno tržište, pa ni “tržište” blogova ne može da bude zasićeno. Tržište može da bude zasićeno samo prosečnim i lošim proizvodima i sadržajem. Nikada kvalitetnim sadržajem.
Na internetu je bar sve to lako. Piši bolje i kvalitetnije, radi to konstantno, za par meseci do godinu, bićeš jedan od čitanijih i popularnijih.
Bar ja tako gledam na stvari.
Pomešasmo uzrok i posledicu, osim za retke kojima je muvanje po kuloarima društvenih mreža, pisanje blogova posao ili jedini način da plasiraju svoj stav. Mada, nije ni loše napraviti paralelno društvo sa utopijskim uređenjem, bespolno i beskontaktno. Uticaj? Opasno za one koji veruju da ga imaju, oni su se totalno preselili u Matrix. Na kraju, ljudi, nemojte da vam uređivanje virtualne realnosti postane svrha života, utiče na natalitet.
Zanimljivo je kako se online nista ipak ne moze sakriti iako vlada uverenje da se mozes predstavljati onako kako zelis da te drugi vide. Cak mislim da se online komunikacijom mnogo vise i brze otkrijes nego u privatnom zivotu.Vremenom u svojim postovima i kometarima, zaista pokazes ko si i sta si.
Uostalom, kome se ne svidja , ne mora ni da prati, niti da komentarise , ali igleda da nekima odgovara da lece sopstvene kompekse izivljavajuci se na drugima.
Budući da su svi pristojni i neće da se zameraju, i niko neće da spomene imena, evo ja bih navela one koji vam najviše ruše reputaciju.
Recimo, gospodin Strongman, koji jedne nedelje podržava jedne, a sledeće nedelje druge, stavovi mu se menjaju brže nego vremenske prilike u Londonu, a usput se toliko neprijatno infiltrira u stražnjice svih iole poznatih, a toliko je eksponiran i sam se predstavlja kao uticajni tviteraš i bloger, da nama koji smo sa strane može da deluje samo kao da ste svi ostali takvi.
Takođe, gospodin Pavlović vam nije učinio mnogo toga dobrog otvorenim podržavanjem Borisa Tadića i protivljenjem belim listićima, jer se u svojoj zanesenosti uticajem, ponaša kao da su ostali, koji misle drugačije, niža bića.
Osim toga, većina priča vas uticajnih svodi se samo na to – prazne priče, i zato je groteskno govoriti o uticaju jer niko ko koristi mozak neće dozvoliti da takvi ljudi na njega utiču.
Srdačan pozdrav, poštovani gospodine Varagić, jedan ste od retkih kojima verujem kada čitam šta pišete.
Ima dobra godina dana, ako ne i više, kako si Dragane otvorio Pandorinu kutiju zvanu #uticaj objavljivanjem top liste blogera a kasnije i tviteraša (ako se dobro sećam). Još tada sam ti rekao da ćeš zbog toga goreti u Paklu. 🙂
OK, da nisi ti neko drugi bi to uradio ali se ne bi toliko primilo. Ljudi su te brojeve razumeli kako su razumeli, nakaradno naravno, i pomislili “Uticajan sam (ili ću to postati ili nameravam da budem) pa hajde da to unovčim. Slavo, bogatstvo, .. evo me!”. 🙁
Suština priče, onako kako je naravno ja vidim, je da se uticaj u bilo čemu pa i u svetu društvenih mreže može meriti samo po postignutim efektima a ne po potencijalu (što rang liste ne daju).
Šta imamo godinu dana (i jednu predizbornu kampanju) kasnije? Koliko je ministara, direktora javnih preduzeća ili bar članova u upravnim odborima završilo u zatvoru ili bar odletelo sa pozicije zahvaljujući blog postovima, ili bar prilozima u drugim medijima iniciranim blog postovima? Koliko je humanitarnih kampanja pokrenuto u tvito & blogosferi koje su opstale i šire polje delovanja sa opipljivim rezultatima? [znam, znam “Moje dojke su OK” tavore sa ponekim sporadičnim tekstom i da nije Mahlat odavno bi se ugasile].
Koliko je i šta i društvu, privredi.. bilo gde pomereno zahvaljujući snazi društvenih mreža? Par pojedinaca je za novac ili još gore besplatno proćerdalo svoj društveni kapital tokom kampanje, par blogera je zaradilo sitan novac pišući hvalospeve o .. raznim proizvodima ne naglašavajući da su za to plaćeni… i to bi bilo to. Ostalo je mnogo gorkog ukusa u ustima i trebaće vremena da se taj virtuelni svet počne uzimati za ozbiljno. Nije do tebe, bilo je u najboljoj nameri. Takvi smo jednostavno. Proradio je ego i sitni interesi.
Mi iz internet industrije i dalje krvarimo gaće upinjući se da dokažemo potencijalnim klijentima da ima i smisla i potrebe da se i društveni mediji & mreže uključe u njihovu komunikaciju. Pozitivnih primera ima ali ljudi ili ne znaju ili ne stižu ili (što je najčešće slučaj) neće da pišu o tome šta su uradili ili rade misleći da tako imaju prednost nad konkurencijom. Kojom crnom konkurencijom kad na veb ode manje od 5% marketinškog kolača.
Tako da samo mogu da zaključim da kakva nam je zemlja takva je i blogosfera i tvitosfera i .. i #uticaj koji imaju. 🙁
Eto sad’ Miloje, opet tekst detaljnije o ovome i na tvom blogu, da ne ode sav taj SEO meni 🙂 Super ti je komentar…
Ma jok, samo cu da ponovim ovo kod sebe 🙂
Hvala
Ne želim da umanjujem napisano, naprotiv… ali zašto ne otići i korak-dva dalje? Mislim da bi bilo dobro i podsticajno čuti stručnu ekspertizu kako o dobrim, tako i o lošim primerima i razlozima kako za jedno, tako i za drugo… kvalitetno argumentovanu kao i uvek do sada, tako da odbijanje prihvatanja realnosti može biti tek tanka slamka lične sujete…
Kljuc realizacije uticaja vidim iskljucivo u kombinaciji aktivnosti u realnom zivotu, sa mogucnostima koje pruzaju web alatke. Samo blog/twitter/FB – mrka kapa. Jos ako se koristi za tudj racun onda je prosto na granici neukusa.
Slucajno ili ne, upravo sam procitao clanak kod Dedabor-a koji mi se ucinio kao dobra ilustracija za gore izneto.
Ne baratam bas najbolje pozerskim arsenalom pohvala, pa se kod njega javljam uglavnom sa konstruktivnim kritikama, bez zelje da omalovazim njegov doprinos net aktivizmu. Nekako mi se cini da me nece pogresno shvatiti, a i “nasi smo si” pa se osecam kao kod kuce.
Vlada je covek koji radi vazan posao, verujem sa istim entuzijazmom kojim sto pristupa net-u. Zahvaljujuci tome, skrenuo je paznju nadleznih institucija na svoj rad i za svoju skolu od ministarstva telekomunikacija dobio razne vrste konkretne podrske a da nije morao da moli lokalne knezove, niti da burgija po hodnicima u prestonici.
Za malu sredinu vise nego zadovoljavajuce i ohrabrujuce.
Ne verujem da bi tako uspesno za svoje ucenike mogao da dobije hardversku i informaticku podrsku tek pisuci dopise ministarstvu kao direktor, bez da se nije dokazao kao covek koji je u informaticke vode usao licno, otvoreno i sa verom u dobre strane.
Opet, sumnjam da bi se ministarstvo tek tako otvorilo za nekog ko je otvorio FB nalog ili blog, ma kako dobar bio.
Dakle, dobitak je u kombinaciji. Uciniti respektabilnim obe svoje, podvlacim svoje, pozicije, u realnom i virtuelnom zivotu. Tek tada to ima neku snagu.
Odličan post.
Ono što sam iz prakse videla kao problem u ovoj situaciji, jeste nedovoljna upućenost samih klijenata i većine ljudi iz agencija po pitanju društvenih mreža i blogova. Kada znaš šta želiš, urađeno je pola posla, međutim mnogi su toliko zauzeti svojim obavezama da se ne uključuju na pravi način u praćenje internet zajednice. Uključe se samo kada im “zatreba” a tada se obično dešava da angažuju prvog na koga naiđu. – Često se dešava da se klijenti “hvataju za glavu” posle samo mesec dana.
Moja preporuka je da svako kome treba neka online usluga prvo počne sam da istražuje, zatim da se raspita kod ljudi kojima veruje, pa tek onda da angažuje druge. A tada je posao tek počeo, jer je neophodno da se prati nečiji rad.
Da li to sve može da stigne neko ko je marketinški ili PR manager u kompaniji/agenciji i radi 5 poslova? Teško, ali izvodljivo.
I, da, hvala za pominjanje! 🙂
“Ono što sam iz prakse videla kao problem u ovoj situaciji, jeste nedovoljna upućenost samih klijenata i većine ljudi iz agencija po pitanju društvenih mreža i blogova.”
– Realno u praksi oni ne znaju šta znači rotacija banera, a o drugim stvarima koje se mogu koristiti za promociju i marketing ne vredi ni pričati.
Stvarno je poanta svega napraviti odnos koji se temelji na povjerenju, a danas je to teže nego bilo šta drugo jer su ljudi bombardovani raznim lažnim informacijama i marketingom koji im pod svaku cenu želi ponuditi svoj proizvod pa makar se njihova reklama odnsila na laž!
Zato ispaštaju i ljudi koji časno obavljaju svoj posao!
Nedavno sam napravila blog, prvenstveno za svoju dusu, a onda i za publiku. Interesuje me sta bih kao pocetnik mogla promijeniti/popraviti?
Svaka pomoc je dobrodosla :))
montenegrinfreedom.wordpress.com