Problem shvatanja korisničkog pogleda na IT

Samo oni menadžeri koji su toliko “uljujlkani” u svoj poslovni uspeh mogu sebi da dozvole luksuz da se ne raspituju/interesuju za novosti u svojoj privrednoj grani. Ovakve stvari se dešavaju na tržištima gde vlada monopol, ili postoji veoma slaba tržišna ekonomija (“burazerska” ekonomija).

Činjenica je da svakodnevni poslovi ne dozvoljavaju mnogima da izdvoje dovoljno vremena za praćenje aktuelnih trendova koji pospešuju poslovanje u posmatranoj privrednoj grani.

Ako još niste, obavezno pogledajte prvi u seriji video materijala sa temom “Did You Know?”:

Poenta je u tome da eksponencijalno vreme u kojem živimo ima za posledicu da bi minimalno svake tri godine trebalo da se ozbiljno zapitamo koliko primenjujemo aktuelne tehnologije u osnovi svog posla, i da li ćemo uskoro biti u situaciji da gubimo profit, ako ne usvojimo ono što rade najbolji u svetu.

Autizam u IT industriji kao primer previda bitnih trendova!

U pogledu zaostatka u praćenju novih trendova iz oblasti sopstvene privredne grane najbolji primer predstavlja kompletna IT industrija (od prodavaca hardvera do kreatora i prodavaca softvera), za koju se sa strane veoma pogrešno pretpostavlja da predvode promene sa aspekta primena korišćenja novih IT tehnologija, a naročito primena korišćenja Interneta u poslovne svrhe.

Vi i danas možete čuti da osobe iz IT kompanija (naročito, nešto je bolja situacija u IT sektorima kompanija) i dalje pričaju nekim nerazumljivim jezikom kada žele da vam objasne prednosti korišćenja nekog “IT rešenja” (test: pitajte samo šta konkretno rešava njihovo “rešenje”, a da to objasne jednostavnim jezikom).

U poslednje vreme veoma često nailazim na slučajeve kompanija u kojima je položaj IT sektora toliko “jak”, da neke ozbiljnije promene sistema percepcije tokova poslovnih procesa u vezi sa Webom ne mogu uopšte da se primene, jer “Bože moj” nisam bio “niz dlaku” sa nadmenim osobama iz IT-a koji već 10-15 godina rade šta ih je volja, jer ih u firmi niko ne razume!

Opšte-poznati “strah” od društvenih medija

Korišćenje savremenih sistema komunikacije putem Interneta i njihova primena kroz poslovne procese u kompanijama u celom svetu veoma se sporo usvajaju na pravi način, a za to postoji veći broj razloga, od kojih je najpoznatiji strah od dijaloga – koji za posledicu daje gubitak kontrole nad porukama koje šalju kompanije.

Mnogo ozbiljniji problem leži na strateškom nivou, koji uključuje poslovnu odluku da li da se krene u implementaciju neke nove tehnologije (kao što je npr. zbir aktivnosti oko društvenih medija), i da li se može predvideti realna  poslovna korist koju puna primena te tehnologije donosi kompaniji (da li je uopšte isplativo implementirati određenu novu tehnologiju).

Gartner Hype Cycle

Kompanija Gartner je pravilno uočila da svaki novi tehnološki trend prolazi kroz veoma sličan ciklus efekata njegove primene.

Svaka upotreba nove tehnologije počinje sa nekim “adrenalinom” – “jao, što smo cool što to radimo!” – Tzv. Hype ciklus (Cycle). Na kraju tog prvog ciklusa skoro se po pravilu dešava razočarenje, jer su očekivanja bila mnogo veća od realnih mogućnosti primene određene nove tehnologije.

Tek kada se posmatrana tehnologija uvede u realne okvire poslovnih zadataka i efekata u odnosu na konretno zadate ciljeve, a kada se prethodno stekne dovoljno iskustva da bi se definisala realna strateška opravdanost te tehnologije, tada se mogu očekivati i povoljni rezultati primene te tehnologije.

Praćenje novih tehnologija i njihova strateška implementacija u poslovne procese kompanije zahteva veoma razvijene sisteme upravljanja prikupljenim znanjem u kompanijama (knowledge management – kojom brzinom se u kompaniji usvaja primena novih znanja) i mogućnostima brze izmene poslovnih procesa u odnosu na potrebe primene novih tehnologija (change management).

Prednost nad konkurencijom kroz poznavanje dolazećih trendova

Praćenje važnih trendova iz oblasti u vezi sa poslovanje kompanije ponekad deluje veoma komplikovano, ali u osnovi pokazatelji o tome šta će se bitno dešavati u vašem poslu u narednom periodu se nalaze svuda, samo ih je potrebno prepoznati.

Interesantan primer praćenja trendova koji se još nisu pojavili može se videti kod pominjane firme Gartner koja je 2005. g. izdala procene značaja novih tehnologija koje će postati aktuelne između 2010. i 2015.! Preko ovog dokumenta se lepo može propratiti koliko su grešaka napravili istraživači iz ove kompanije u svojim procenama najbitnijih tehnologija u ovoj godini (hint – nisu pogrešili).

Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na analitiku upotrebne vrednosti primene konkretnih novih tehnologija koje se tek pojavljuju.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.2/10 (5 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +4 (from 4 votes)
Problem shvatanja korisničkog pogleda na IT , 8.2 out of 10 based on 5 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 20/10/2010, RSS

11 odgovora na Problem shvatanja korisničkog pogleda na IT

  1. Ljiljana Zdravkovic says:

    “U poslednje vreme veoma često nailazim na slučajeve kompanija u kojima je položaj IT sektora toliko “jak”, da neke ozbiljnije promene sistema percepcije tokova poslovnih procesa u vezi sa Webom ne mogu uopšte da se primene, jer “Bože moj” nisam bio “niz dlaku” sa nadmenim osobama iz IT-a koji već 10-15 godina rade šta ih je volja, jer ih u firmi niko ne razume!”

    Svaka čast za opasku! Ja mislila to je samo moje zapažanje! Razlozi za ”autizam” IT sektora u Srbiji u velikim kompanijama je kompjuterksa nepismenost i neznanje ostalih sektora, pa su osuđeni na tiraniju IT-a.
    Oni su sami sebi cilj i uzrok, oni nemaju iznad sebe više strateške ciljeve kompanije, oni ”ne zarezuju” ostale.

    Polovična rešenja su prisutna svuda i prosto je neverovatno da što je viša instanca organizacije, to je ”karabudženje” veće!

    Kakve odgovore dobijate na tim mestima kada postavite logična pitanja – to je za bensedine!! Ograničenja IT-a su uklesana u kamenu koji je zavezan za vrat organizacije – to je moje iskustvo.

    Ono za šta sam se ja opredelila u životu je edukacija za IT. Iako sam finansijski stručnjak, u okruženju se mini, minimalno oslanjam na IT sektor, baratam bazama podataka, učim svakodnevno, ne dam se….))

    Ali na našim prostorima još uvek vlada uverenje da ”svako treba da radi svoje” :(((. Mi ekonomisti treba da se bavimo računskim operacijama i u rokovnicima da beležimo svoje analize, a ”dugmiće” da pustimo onome koje ”školovan” za to!

    Treba menjati svest o timskom radu, edukovati sve za IT, jer ova tehnologija prožima i određuje procese, pa ako menadžeri i kreatori razvoja ne raspolažu takvim znanjima, ne može ni da im padne na pamet kako će moćne sisteme da iskoriste :))

    Pristalica sam ”radne edukacije”, pod čime podrazumevam učenje ”na frontu” organizacije, a ne u klupama ili na internetu preko kopiranja tudjih pp prezentacija – kako je sada moderno u Srbiji. Prava edukacija počinje sa ubedjivanjem ljudi da mogu! Onda je sve mnogo lakše….

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Mirjana Martic says:

    Ova situacija nije specificna za Srbiju, rekla bih da je osecaj podeljen i u Severnoj Americi – makar medju ljudima koji se bave informacijama. Sve sto je receno u gornjem tekstu stoji. Tacno je da je licno obrazovanje resenje – ali rekla bih, na licnom nivou. Sto se saame firme tice, dokle god Broj 1 i C-suite ne prestanu da cute pred IT i ne shvate da su biznis procesi lebac i puter firmi a ne alatke (IT) – dotle ce biti ovakvih situacija. Cini mi se da je ovo udaranje repom ranjene zveri, mislim na IT, jer su u tkivu firme, upravo oni najzgodniji za outsourcing.
    Tema je izuzetno zanimljiva, pogotovu sa stanovnista onog ko prati situaciju u industriji i u drustvu (CI) i ko se bori za shvatanje da je BI proces u stvari biznis proces a ne IT proces… bez obzira koje se alatke koriste .

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Moguće je da razlog za ovo ignorisanje IT sektora, ma šta to značilo u kompaniji koja ima “tako nešto”, leži u tome što se, po prvi put u istoriji, i vlasnici i menadžeri nalaze pred iskušenjima koja ne mogu da se preskoče pukim talentom za upravljanje ili savladavanjem klasičnih menadžerskih znanja.
    Ovo IT rešenje i uslov za napredak mnogima više liče na problem. Što zapravo i jeste – ali njihov lični.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Rodoljub says:

    Hteo bi da istaknem da ovaj problem može da se posmatra i iz drugog ugla. Često je u našim organizacijama IT prilično nisko u hijerarhiji, tako da u situaciji kad i želi da predloži nešto napredno nema podršku “onih sa vrha” koji se ne razumeju u savremene tehnologije.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. […] blogu.   Tekst i linkovi koji vas vode ka pojašnjenjima, ka primerima i mogućim rešenjima. Kvalitetni top menadžeri se boje da ne „prespavaju“ novosti u svojoj industriji CITAT: ……..Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može […]

  6. Uvođenje inovacija je proces. Bilo bi dobro da budu deo strategije kao poseban, izdvojen segment bez obzira na veličinu kompanije. IT menadžeri/sektori bi trebali biti inicijatori kreiranja i uvođenja novih tehnoloških rešenja u saradnji sa svim sektorima (prvenstveno sopstvenom edukacijom – da, da) ali na žalost to nije slučaj jer su problemi na koje nailaze kompleksni – tržište kojem pripadaju, konkurencija, sredstva, vreme, okruženje, politika…
    Promene. Ljudi generalno nemaju vremena i nisu spremni na promene.

    Ako se osvrnemo i pogledamo gde su i na koji način svoje poslovanje baziraju domaće IT kompanije (a koje bi trebale biti na prvom mestu) videćemo da situacija nije ni malo ružičasta. Naprotiv.

    Odličan izbor teme!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Definitivno se iz ovog nameće zaključak da je informatičko opismenjavanje neminovno za prosperitet ove države. Mi moramo raditi na tome u koliko želimo da se nešto zaista menja na bolje.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. samo jedno pitanje vezano za klip. da li je tačno da su ga radili ljudi tj menadžeri kompanije sony??

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Drago mi je da ste napisali jedan tekst o Hype Cycle-u, izumu kompanije Gartner. Kako veoma cenim Gartner i jedan sam od posetioca Gartner događaja na Balkanu, smatram da ta metoda nije svemoguća i viđao sam često greške u predviđanju čitajući nake stare njihove izveštaje.
    Smatram da je mnogo korisniji Magic Quadrant, koji pozicionira kompanije na tržištu prema dva kriterijuma, na osnovu iscrpnih istraživanja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Tržište domaćih IT usluga je trentuno veoma raslojeno (heterogeno) jer istovremeno imate globalno tržište koje ima potrebe koje zadovoljava samo neka novija tehnologija, a sa druge strane domaće tržište čije su potrebe, u tehnološkom smislu značajno niže. Generalizacije (ni ovde) nisu korisne. Uz sve to na domaćem tržištu dominiraju projekti koji se finansiraju iz budžeta za potrebe organizacija sa partokratskim “menadžmentom”.
    Zbog toga ne treba da čudi da postoji barem A i B klasa tržišta za naše IT firme, i one naprosto tako formiraju i ponude. Ne treba da čudi ni to da dominira da je mali projekat za malu organizaciju na A tržištu bolja referenca nego veliki projekat za veliku organizaciju na B tržištu.
    Izguglajte “Stevino pravilo”, koje se lako i na ovo može primeniti. “Dobru primenu IT imaće firma koja ima barem dva od tri uslova:

    1) barem svest o provraćaju investicije
    2) uticaj konkurencije
    3) budžet

    Ovo je odlična, ali preširoka tema i za post, a kamoli za komentar.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Suštiniski problem leži u činjenici da korišćenje weba (sa nagalskom na društvene mreže) jednostavno nije u opisu posla niti bi trebalo da spada pod ingerencije IT sektora. Njihov deo posla se u ovom domenu završava na instaliranju još nečega osim IE na računare jer IE ne prikazuje Fejsbuk pa ni aplikacije kao drugi brauzeri. I to bi bilo to.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Poenta je da je ovo tekst iz 2010. (ako niste videli), a priča se većinski odnosi na one delove IT sektora gde se i dalje sve dešava kako se dešavalo i devedesetih… A takvih još ima svuda i kod nas i u svetu… I tačno je da je danas IT kao takav veoma heterogen i veoma različito razvijen sa aspekta shvatanja korisničkog udela u razvoju potreba za IT.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.