Volim da idem na pijacu. Pričajući sa ljudima koji takođe često idu na pijacu saznao sam da nisam jedini koji tačno na određenoj tezgi kupuje određene proizvode (voće, povrće, meso).
Naravno, ne kupujem sve proizvode na određenim tezgama, tako da mi se danas desilo da uzmem banane na jednoj tezgi gde mi se dopalo kako izgledaju. Žena kaže 150 din za 6 banana, što mi se učini puno (iako ne obraćam puno pažnju na cene, ali znam šta nije malo), pa sam joj rekao – “150?”. Žena mi naplati 120 din (toliko je rekla da je kg) i kaže – “Znate, poskupele banane kod dobavljača”. Pogledam malo oko sebe, i vidim na nekim tezgama cene, uglavnom oko 90 din.
Nije problem da traži više, ali na njenoj tezgi nigde ne piše cena nijednog proizvoda!
Krenem malo detaljnije da posmatam tezge i uvidim da od stotinak tezgi koje sam pregledao šetajući se i kupujući, da na moda 5-6 tezgi postoje uredno napisane cene SVIH proizvoda. Na nekim tezgama postoji 1-2 cene, a na ostalim (ogromna većina) – nijedna napisana cena!
Mislim da je ovo prekršaj za tržišnu insekciju!
Da ne pomenem činjenicu koju zna već duže vreme veliki broj onih koji redovno kupuju namirnice – pijace su skuplje od većih marketa! Na pijaci koju koristim jer mi je veoma blizu (NS, Limanska pijaca), od stotinak tezgi pitanje je da li ima 3-4 prava poljoprivredna proizvođača, ostalo su sve nakupci. I svi oni imaju zemlju koju su prijavili da ne bi uveli fiskalne kase! Toliko o tome zašto u razvijenijim državama odlazak na pijacu samo znači podsećanje na prošla vremena.
Idem i dalje na pijacu, jer mi se dopada, i jer većinu namirnica kupujem od osoba koje već lično poznajem. Ali je pitanje koliko će mi se to još dugo dopadati (i oni kod kojih često idem isto tako nemaju istaknute cene).
Ujdurme sa cenama na pijaci,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Sorry, ali mislim da si promasio temu. 🙂
Danas na pijacu ides da kupis sveze voce i povrce, ako poznajes prodavca i znas sta gaji (nekad samo i za tebe odvoji), kao i ako ti posebno ritual odlaska na pijacu znaci… a ne da pratis fiskalnu disciplinu. 🙂
Ako hoces jasno istaknutu cenu sa pdv-om, odes u supermarket.
Na “farmers market” i u inostranstvu najcesce neces dobiti racun, cena je naskrabana ako uopste postoji, a cenkanje je moguce. Limanska pijaca je pritom prava apoteka kako ti objekti umeju da izgledaju, cak i u EU.
Verovatno mogu i ja da promašim temu 🙂
Ono što sam hteo da kažem u osnovi jeste da dok nije počeo da “divlja” kurs dinara, sve je bilo OK, a sada kao i tokom devedesetih – trgovci (nema tu puno poljoprivrednika) pokušavaju da “ušićare na sitno”. Bilo je uvek onih koji ne stave cene, ali nekoliko njih (ima jedan koji je uvek stavljao cene – ali pogrešno, pa da namami kupce “jeftinim” proizvodima).
Nije bitna fiskalizacija (pomenuo sam to usput) koja nije uspela da natera nakupce da plaćaju porez kako treba (i da ne budu nelojalna konurencija bakalnicama), već je bitno da je ovo pokušaj “povratka 90.-tih” kada se kupovalo samo na pijacama, jer u prodavnicama nije bio toliki izbor, pa su trgovci na pijacama radili šta su hteli – sve zbog kursa. Mi nismo u takvim vremenima, jer postoje veoma opremljeni marketi…
Mislim da je neisticanje cena čist bezobrazluk.
Ipak je to pijaca a tamo je sve dozvoljeno pa i cenkanje. Iz ovog posta sam zaključio da je trgovac hteo da napravi ekstra profit i da se nisi bunio sigurno bi ti naplatila 150. Sigurno da što više kriza bude dolazila iz nje će izranjati oni likovi što su 90-tih naučili “zanat”
A što se tiče cena, mislim da znam razlog zašto ih ne pišu a to je što je na početku jedna cena u špicu druga a pred “fajront” treća tako da ih sigurno mrzi da stalno pišu 🙂
Gde me nadje.
Orijentisacu se samo na cenu banana, u fisklanu politiku necu ulaziti.
Koliko kosta sajt, automobil, godisnji odmor…? Imaju li oni svi istu cenu?
Isti slucaj je i sa vocem. Na cenu utice stvarno veliki broj faktora : pocevsi od sorte, odgajivaca, klase, kalibraze, roka trajanja i naravno ponude i traznje.
Druga veoma vazna stvar je da ja (a ti dobro znas koliko znam o vocu) gotovo nikada nisam kupio domace voce u mega marketima. Veletrgovci se upravo oslanjaju na nase neznanje i preprodaju nam najgore moguce domace voce i povrce privlaceci kupce niskim cenama. Uglavnom se tu radi o drugoj, pa i trecoj klasi voca. Kod juznog voca je situacija malo drugacija, tu su jos i korektni.
Da ne gnjavim, hteo sam samo da skrenem paznju svima koji ovo citaju da ne BANAlizuju stvari.
Otvorite cetvore oci kada birate sta cete pojesti.
Mislim da nije problem toliki ako su tamo uglavnom trgovci. Neko ima zemlju, drugi ima ledja i motiku, treci ima kombi, cetvrti ima vremena da stoji ceo dan… ako svi u lancu ishrane mogu da zarade, a ti opet dobijes po *prihvatljivoj* , cesto neutvrdjenoj ceni… svima dobro.
Kapiram i da je poenta odlaska na pijacu da mozes da pipas, gledas, muvas se… i onda vremenom skapiras i cene i prodavce. Kad dodjes prvi put, obicno platis skolu 🙂
BTW, imamo u razvoju servis kojim ces moci to sve da proveris na licu mesta. Stay tuned 🙂
Sasvim je logično što nemaju cene. Niko ko radi po principu APP (ako prođe prođe) ih nema, zato što se cena formira u deliću sekunde kada procene potencijalnog kupca.