Novi trendovi novinarstva I: Data-Driven Journalism (#DDJ)

Poznato je da osnovu novinarstva predstavljaju podaci koji imaju smisao (kontekst) sa aspekta kreiranja vesti koja bi trebalo da bude interesantna čitaocima.

U 21. veku, Web omogućuje generalnu dostupnost i pretraživanje velikog broja baza podataka, čiji podaci u kontekstu nekog zanimljivog događaja, ili samih interesantnih igara konkretnih brojki – mogu sami po sebi biti vest!

U poslednih godinu dana na Webu sve češće se pominje važnost oblasti pod nazivom Data-Driven Journalism (novinarstvo zasnovano na automatskoj obradi velike količine podataka), čiji je fokus kreiranje interesantnih i smislenih vesti na osnovu obrade velike količine besplatno dostupnih podataka na Internetu.

U ovim krajevima priča o korišćenju velike količine podataka u svrhu kreiranja unikatnih vesti postala je aktuelna nakon objavljivanja vesti na temu preko 90.000 dokumenata o ratu u Afganistanu koji su dostupni preko lokacije Wikileaks.org.

Jedna od Web lokacija gde se najviše može naučiti na temu data-driven novinarstva, naročito na primeru podataka iz Afganistana, jeste Guardian, naročito njihov DataBlog. Interesantni su i primeri data-driven novinarstva u sklopu New York Times-a.

Kako postati data-novinar?

Između ostalog, na Guardian DataBlogu možete saznati kako da postanete data-novinar:

1. Pronalaženje podataka: Potrebno je da imate informacije ili kontakte koji će vam omogućiti da pronađete adekvatne baze podataka, ili podatke koji se mogu postaviti u neke od baza podataka, a koje će za rezultat moći da daju neku smislenu vest (za objavljivanje).

2. Interogacija podataka (jednoznačno određivanje odgovora zasnovano na mnoštvu mogućnosti davanja raznorodnih opcija orgovora): Potrebno je poznavanje šireg konteksta posmatrane oblasti i obrada statističkih podataka na nivou grafika i tabela.

3. Vizuelizacija podataka (infografika – infographics): Jedan od najtežih zadataka data-driven novinatsva jeste problem određivanja jednoznačnosti prikazanih podataka u kontekstu predstavljanja priče koju ti podaci predstavljaju (smisao ove vrste novinatstva jeste pričanje priče na osnovu prikazanih podataka).

Što je vizuelizacija bolje (atraktivnije) urađena, više će pažnje proizvesti. Iz navadenih razloga najbolje je za ovaj posao angažovati iskusne dizajnere.

Možete pogledati ove primere interesantnih infografika iz oblasti društvenih medija (neke od ovih slika će vam možda biti poznate).

Kreiranje kvalitetnih infografika može biti veoma uspešan način promocije…

4. Mešanje raznorodnih baza podataka (mashup, mashing): Mešanje raznorodnih podataka koji imaju osobinu da se međusobno porede, daju mogućnost kreiranja sasvim novih tipova podataka koji sami po sebi mogu biti vest.

Primer kako se mogu kreirati čitavi servisi koji su zasnovani na mešanju podataka (mashup), može se videti u slučaju servisa Addictomatic.com

Ovaj servis pokazuje aktivnost pojedinca ili firme na raznorodnim servisima društvenih medija, i to se ostvaruje putem automatske pretrage većeg broja online servisa…

Novinarstvo zasnovano na automatskoj obradi velikih količina podataka ne predstavlja jedan od glavnih (mega) trendova u novinarstvu, ali omogućuje povećanje raznorodnosti tema i samim tim diferencijaciju u odnosu na druge medije.