Pročitao sam veoma inspirativne tekstove na temu s The Ultimate Reiki Package avremenih odnosa s javnošću iz The Economista (via Miloje Sekulić) i na blogu Milka Grmuše, i setio sam se svog teksta od pre dve godine na temu da li PR odumire. Dok sam čitao ove tekstove, odjednom mi se pojavio čitav niz asocijacija koje su u vezi sa (mojom) generalnom percepcijom struke odnosa s javnošću.
Prva asocijacija mi je bila da je posao PR struke u velikoj vezi sa industrijom lepote:
- Vaš izgled se može dramatično popraviti jednostavnim metodama šminkanja.
- Nekima je potrebna usluga profesionalnih šminkera (kao u onim emisijama o ekstremnom šminkanju).
- Treći imaju dovoljno problema sa svojim izgledom da moraju malo (ili malo više) zaći u “vode noža”, pa uz pomoć korekcija plastičnih hirurga da “izleče” svoje probleme.
- Četvrti, pored problema sa lepotom imaju problem i sa ponašanjem, pa kada je ponekad potrebno da progovore, saznajemo da su toliko prosti i neobrazovani, da im je potrebna posebna edukacija iz oblasti opšte kulture.
- A većina PR klijenata ima problem sa težinom…
U prvoj kategoriji PR klijenata nalaze se one kompanije koje imaju interesantne priče, stavove, događaje i sl., koje je samo potrebno na određeni način istaći, i željeni efekat je već postignut… Na žalost, ovakvih kompanija je najmanje na tržištu.
U drugoj kategoriji PR klijenata potrebno je “duboko” tražiti da bi se pronašlo nešto što je dovoljno interesantno da bi se izgradila povoljna slika o kompaniji.
Najbrojnija, treća kategorija klijenata su oni zbog kojih je potrebno lagati, izmišljati, i dodavati ili amputirati određene podatke, da bi se napravio privid neke lepe slike koju bi kompanija želela da ima o sebi. Ovakve kompanije su razlog zašto generalna javnost ima veoma lošu sliku o poslu odnosa s javnošću.
Četvrta kategorija su oni koji se samostalno (bez PR-ova, ili sa lošim predstavnicima odnosa s javnošću – tzv. “neznalice”) ponašaju bahato na tržištu (“može nam se”), prave ekscese, pa kada zabrljaju… Eto dobrog posla kriznog PR-a…
O debelima i mršavljenju
Ova poslednja, peta kategorija kompanija, je posebno interesantna, bez obzira što se u njoj nalazi preko 99.99% svih kompanija na svetu – tosu oni koji ne znaju da vode dijalog, i koji imaju strašan problem sa društvenim medijima – da bi naučili stvarno da ČUJU i menjaju svoj sistem poslovanja u odnosu na to što su čuli, to je kao da su sebi rekli – debeo sam, moram na dijetu!
U kategoriji tzv. “debelih” ima onih koji misle da se pod različitim uglovima slikanja/snimanja može prikriti gojaznost, pa u slučaju društvenih medija ove kompanije angažuju pojedince ili kompanije da umesto njih predstavljaju kompaniju na društvenim medijima (bez uticaja na poslovnu politiku kompanije – tzv. “mršavljenje”).
Ima onih kompanija koje su već navikle da “idu pod nož”, pa nije naročito problematično i raznorodnim intervencijama jednostavno “tehnički skinuti salo”, što u slučaju društvenih medija znači “potpuno IN” ponašanje – “mi smo cool firma”, iako isto nema nikakve dodirne tačke sa stvarnošću u svakodnevnom poslovnom životu kompanije (korupcije, namešteni poslovi, nelojalna konkurencija…).
Na žalost, najmanje brojna je ona kategorija firmi koja shvati da mora da smrša prirodnim putem… Znači, upustiti se u dijalog i menjati svoj sistem poslovanja u odnosu na realne potrebe korisnika.
I gde je u svemu ovom PR struka?
Ispostavilo se definitivno da PR struka u stvari nema problem, jer kako vreme prolazi određeni broj predstavnika ove struke se sve bolje prilagođava novim potrebama, koje se u osnovi i nisu izmenile svih ovih godina.
Ako neki Perica hoće da krene da radi na PR poslu, u osnovi može da bira da li će raditi sa šminkom, sa skalpelom, baviti se fotografijom, ili će davati savete zamršavljenje.
A u svakom poslu ima većih ili manjih majstora…
The Ultimate Reiki Package,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
kao i obično, izvrstan text. nije da nas koji se bavimo komunikacijama oslikava u ružičastim tonovima, što je skroz ok, jer smo si sami krivi za masu stvari, ali me puno više pogodila primjedba o debelima.
ima nas, debelih, koji smo svjesni da smo debeli, ali nije lako mijenjati ustaljene navike i smršaviti. prevedeno, postoji svijest o problemu, što je prvi korak u njegovom rješavanju, ali još uvijek nema dovoljno snage i volje za njegovo rješavanje.
osim toga, zaobišao si segment ekipe iz PRa koja se gura. oni sve znaju, mogu riješiti svaki problem i komunicirati sve, svim kanalima, takvih je na našim prostorima priličan broj, a u konačnici naprave puno više štete nego koristi. prije svega, jer ne poznaju temeljne postavke komunikacije, a kamo li konverzacije…
Odmah da se razumemo, nikako mi nije bila namera da na bilo koji način vređam osobe sa viškom kilograma.
Smatram da je analogija sa debljinom veoma slikovita da se objasni koliko je u stvari teško doći u situaciju da se vodi realan dijalog na Webu, u okruženju koje se ne može kontrolisati, i kako da konačni rezultat ovakvog sistema komunikacije bude organizacija koja radi bolje i transparentnije prema potrebama korisnika, i na kraju za svoju korist.
Pa sad ne bi se složio sa delom o laganju… 🙁 Ako ćemo da se vređamo… 🙂
Mislim, ne bi se složio da je to generalno funkcija i uloga PR-a a naravno da ne mogu da stavim ruku u vatru da je to praksa koju niko nikada ne koristi. Samo je nespretno napisano.
Jeste da smo ponekad u poslu amortizacije problema koji probiju u online svet (ili dalje, u offline) ali laž kao sredstvo PR-a nipošto ne bih preporučila. Sećam se PR konferencije u Subotici i argumenta u prilog ovoj “tezi” da “PR nikada nije bio kažnjen za iznošenje laži u niti je protiv PRa pokrenut proces” ali ima tu nekoliko stvari:
1. PR posao je lep! Ako volite sebe, izabraćete drugu firmu, ne onu koja od vas očekuje da obmanjujete. Razlog je jednostavan – firme došu i prođu, a vi sebi ostajete ceo život, sa sopstvenom reputacijom – potrebno je da vam ljudi veruju i kada pređete na drugi posao ili otvorite svoju firmu (možda)
2. Društveni mediji najčešće ništa ne menjaju osim ukoliko to nije naređenje s vrha. Na kraju dana sve se svodi na ljude, a oni se druže ili ne druže i vole ili ne vole nezavisno od interneta. Društveni mediji u toksičnim sredinama mogu samo ubrzati procese dezintegracije. S druge strane. PR nije sam na netu i ako neko očekuje isključivo od PR-a da radi promociju a da vas za to baš briga, nemojte se ljutiti što kad se pomene vaša firma ljudi prvo pomisle na PR-a 🙂
3. Znam da je ambicija PR struke da ima mesto u UO. Nažalost, to se retkima desi – promislite o tome zašto je tako…
4. skalpel – ne videh još da su društveni mediji uticali na org. klimu i unapredili internu komunikaciju sami od sebe
Sviđa mi se poređenje sa debljinom i intervencijama 🙂 Najbolji scenario bio bi da dobijete manekenku koju samo treba pokazivati… no, život ima svoja pravila i ta manekenka tokom vremena može da prolazi kroz različite metamorfoze. Zato ju je potrebno i voleti 🙂
Honesty is the best policy, unless you work in advertising.
— Jenn Loots
Zato se valjda ovi iz PR-a tolko upinju da podvuku razliku: “Nismo mi kao one LAŽOVČINE iz advertajzinga – mi govorimo istinu!” Jedino što ta priča nešto mršavo prolazi…
A šta sa nama mršavima koji ulažemo 300 eura mesečno u hranu, teretane, bazene i naravno silno vreme, a ne možemo da se ugojimo? :=)
@Miodrag Ristic
ajajajaj pa ovo je strašno sad 🙂 da se predstavim: marketinške komunikacije u advetajzingu! Cybernaut. Just Cybernaut 😀
Nisam PR stručnjak, ali ti je dobra alegorija sa fizičkim izgledom. Verujem da se može primeniti i u prodaji PR usluga. Kao i svako poređenje ni ovo nije idelno. Pošto mozgovi najefikasnije rade sa paradigmama i etiketama, to je uvek dobar korak u razumevanju složenih procesa koji u 100% tačnom obliku jednostano ne staju u glavu.
Evo jednog poučnog primera o laganju, PR-u i posledicama.
Sećate se Gorana Matića, bivšeg pripadnika JUL-a i saveznog ministra za informisanje za vreme NATO bombardovanja?
Pretpostavljate da je zbog svojih gnusnih laži i malverzacija odgovarao, te da sada trune u nekom zatvoru?
A, ne – grdno se varate!
On danas ima zajedničku firmu sa Vilijemom Montgomerijem, bivšim američkim ambasodorom u Srbiji, i Brentom Sadlerom, dopisnikom CNN-a sa ovih prostora.
Ne verujete?
APR:
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=3123991&RegistryCode=20593431&rnd=399023515
Vreme:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=962130
Sami izvucite zaključke iz ovog primera.
Zahvaljujem na retvitu 😉
Svjestan sam činjenice da jednostavno postoje kompanije kojima treba neko da za njih debelo laže. Svjestan sam i da u svakoj profesiji postoje ljudi koji bolje ili lošije rade svoj posao. PR nije u tom smislu bilo kakav izuzetak.
Ono što je meni interesantno jeste to cehovsko otudjenje ljudi koji se bave odnosima sa javnošću. Sve više mi liče na domaće književnike, koji, imam osjećaj, pišu zbog drugih književnika i kritike, a ne zbog čitalaca. Meni je prosto fascinantno da se neko bavi odnosima sa javnošću, a ja na ovim prostorima ne vidim ni “j” od te javnosti. Sa čime se onda oni bave?
Ili, ako stvari prebacimo na nešto što bi u radnom terminu mogli nazvati “društveno odgovorna uloga ili ponašanje”. Šta to službenici za odnose sa javnošću čine na edukaciji javnosti? Da li je njima uopšte cilj stvaranje jednog kritičnog javnog mnjenja? Da li bi u takvim okolnostima mogli da rade kako rade, ili bi i sami imali jedan novi izazov usavršavanja, kako bi bili uspješni u jednom takvom ambijentu?
Problem sa PR nastpima je u tome što su uglavnom… Pa, kako reći a da ne uvredim nikoga? Nedopečeni? Nezreli? Nepismeni? Zapravo, imam izraz, ali ne bih da ga ispisujem ovde…
Ne vredi diplomatski rečnik: većina PR menadžera ne ume da govori, ne ume da se ponaša, sklapa rečenice u trećerazrednim floskulama koje su ureda za svakog iole inteligntnog čoveka i pritom ispoljava toliku dozu arogancije da valja napustiti svaku nadu da će biti bolje.
Istina, nisu ni oni iz PR sveta krivi za nastalu sliku. Kritičko mišljenje je odavno napuštena kategorija socijalnog ophođenja i ustuknulo je pred pinkoidnim manipulacijama. U toj slici nema više mesta za svež vazduh.
Moj metod prve pomoći se opisuje tehničkim jezikom: SHIFT+DELETE. Daleko im lepa kuća. I njima i onima odakle dolaze razne metode prodaje magle i sumaglice.
Sve sto je navedeno u clanku na zalost sadrzi veci deo istine ali sa druge strane oseca se sarkazam po pitanju same struke Odnosa sa javnoscu sto nikako ne mogu da podrzim. Na nasim prostorima i na nasem trzistu generalno kompanije (vecinom domace) ne shavtaju pravu ulogu odnosa PR-a a to je da se kompanija sto vise zblizi sa krajnjim potrosacima i da izgradi reputaciju ostvarujuci naklonost kod krajnjih korisnika njenih proizvoda/usluga a sada da li ce to biti ostvareno strategijom interne komunikacije, izgradnje korporativnog identiteta, trzisnim odnosima sa javnoscu , lobiranjem, odnosima sa medijima ili u krajnjem slucaju odnosima sa javnosu u kriznim situacijama to nema nikakve veze jer cilj ostaje isti!!! A ono na sta se na nasim prostorima najmanje realizuje kada je u pitanju ovaj sektor jeste drustveno korporativna odgovornost a ukoiko je i ima nije ostvaren maximalni publicitet kako bi ostavio traga na potencijalnim korisnicima proizvoda ili usluge te kompanije. U razvijenim zemljama gotovo da i ne postoji kompanija koja ne vodi “agresivnu” kampanju drustveno korporativne odgovornosti!
I dodala bih samo jos da ne razumem sta je bio cilj ovog clanka s obzirom da vi ucestvujete na prvoj medjunarodnoj konferenciji drustva srbije odnosa sa javnosu na temu upravljanje online reputacijom.
http://pr.org.rs/code/navigate.php?Id=80
Zblizavanje sa korisncima i ostvarivanje naklonosti.. bajka prava!
Nema tu nikakve zelje za zblizavanjem, niti poslodavci i PR-ovi zele naklonost ili nedajboze zblizavanje, vec samo (ne nuzno) cist interes..
I skracenica PR potpuno odgovara. PRovokacija.
Radi se o koriscenju vesto smisljenih i upakovanih poruka i kanala kojima oni ubedjuju, usmeravaju u zadatom pravcu, “edukuju” motivisu, zagovaraju… recju, organizovano “bockaju”, PRovociraju ciljne grupe.
Sustinski, oslobadjaju gazde praznog i energy&time consuming zamajavanja sa masom,
Reakcije, takodje prikupljene PR tehnikama, dojavljuju natrag poslodavcima.
Koliko je to korisno za drustvo i pojednica, mozete videti na svakom koraku.
Najbolji poslodavci: banke, korporacije, razne agencije… Razmislite koliko zelje za bliskoscu iskazuju kad im zaista stanete na crtu, kao neprofitna jedinka, za posao, kredit, dozvolu, problem sa robom ili mahnete tek idejom… o cemu vam je njihov cakani PR ispricao bajku.
PR-esnaflije su prezadovoljne.
Nastale takoreci niscega, na brzinu klepaju svoju “nauku” i bez grize savesti trce od tezge do tezge, od vulkanizerske radionice do finansijske korporacije. Satro, tako ih je malo a hteli bi da pomognu.
Kao najistureniji trkaci, tretirani kao vazni. Izuzetno motivisani kroz sve statusne igracke koje su bitne za njihov uzrast i mentalni sklop.
Problem je sto su prilicno zamenljivi.
Njihova borba je da da sliku o svojoj vaznosti ucine realnom, da udju u tela za odlucivanje.
E, to ide malo teze, dok ne zaloze jos ponesto osim svojih kurseva.
@miss cybernaut
Ništa lično… Uostalom, ja sam svoje frustracije elegantno izlečio:
http://detozin.deto.rs/ubistvo-u-marketing-agenciji/
Drnch sve je to lepo i krasno sto ste rekli ali vi onda zivite u diznilendu i ocigledno ste tolika cita dusa da se nikada licno niste koristili nikakvim sredstvom manipulacije zarad licnih interesa. Ukoliko je zaista tako savetujem vam da se uclanite u neku NVO i pocnete se baviti zastitom potrosaca kako bi ste radili u krajnjem slucaju nesto konstruktivno umesto trosenja energije i intelekta na ovakav nacin.
Srdacan pozdrav
DEF: PR je skup metodologija i tehnika koje služe da rešavate probleme u poslovanju koje ne biste ni imali kada PR ne bi postojao.
Hehe… @Grba: to je krizni PR…
Ovaj obican od zadate sredine pravi Diznilend, kako je lepo natuknula g-dja Golubovic.
I pored najbolje volje, nikako da se transformisem u pozitivnog i optimisticnog Happy Toon-a! 😆
Izadjem na ulicu, odem na posao, obidjem komsiluk – i gotov crtani!
Prazan tanjir realan, nema tog PR-a da docrta batak!
Njihova glavna tema je unapredjenje tih pricica, moja tema je raskorak izmedju toga i stvarnosti.
Drnch, U redu , Budite u pravu ali pre toga posetite fakultet Organizacionih nauka, konkretnije smer Odnosi sa Javnoscu na Master Studijama pa cete imati prilike da vidite sta sve ulazi u Tu oblast! PR ne predstavlja samo osobu i njeno izlaganje javnosti, naprotiv, to je nauka koja se bavi ravijanjem i tekako kompikovanih strategija kako bi se doslo do cilja koji je u interesu kompanije prema tome smatram da kao sto ja ne bih mogla da komentarisem neku drugu oblast za koju nisam kompetenta na primer neka to bude racunovosdtvo , gde kako god moram ostati nepristrasna jer sam pojam tog posla u meni budi asocijaciju na dosadu i zaglupljivanje ali sigurna sam da ipak iza njega i tekako stoji nauka, samim tim smatram da ako ne obilujete nekom velikom kolicinom informacija profesionalno ne mozete “odvaljivati” takve gluposti jer niste upuceni u tematiku.. Privatno svaki komentar “demokratski” je dobrodosao… Ali ismevanje i omalovazavanje necije struke mislim da je to pa prosto glupo! Hajde da se smejemo zidarima ili djubretarima onda?!
Aleksandra… ne znam na osnovu cega (ni zasto) procenjujete neciju kompetentnost da u diskusiji iznese stav.
drnch (onaj koji ga pise) je zavrsio ekonomski fakultet, i ima poduzi staz u privredi i u vezi sa marketingom i promocijom, pa i show businessom. Igrom slucaja, sasvim sam dobro upoznat i sa FONcy gradivom. (bas sinoc se zgrazah nad ispraznoscu udzbenika management-a).
Nekako se nakupilo dovoljno toga da primetim ponesto o privredno-drustvenim tokovima u sredini u kojij zivim.
Ili mozda mislite da bez tog master kursa ipak nije dovoljno?
Sa pripadnicima PR esnafa se cesto srecem u ova informaticka vremena (uostalom svi se srecemo).
Jedna od njihovih karakteristika jeste da svoj zanat i u nauku u nastajanju, stalno nekako odvajaju i stavljaju vrh ostalih drustvenih nauka i aktivnosti, svojatajuci monopol na interakciju sa javnostima.
Svako ukazivanje na nedozrelost njihovog pristupa proglasava se “odvaljivanjem”” onih koji, eto, nisu prosvetljeni kroz taze master PR kurseve.
Znate, javnost nije izmisljena sa nastankom vase struke. Pod PR ne podrazumevam pojedince nego gorpomenuti paket “vesto smisljenih i upakovanih poruka i kanala” dvosmernih, koje, shodno vasim ciljevima, mozete grupisati u razne strategije.
Kompetentnost ljudi koji su se pre vas bavili odnosima sa javnostima se daleko vise bazirala na realnom a manje na knjisko-virtuelno stecenom znanju.
Zidare i djubretare nikako ne bih da ismevam. Oni su nam realno potrebni.