Prošlo je nešto više od godinu dana kako sam napisao veoma zapaženi tekst sa temom: Dužnik – najisplativiji posao u Srbiji. U tekstu je objašnjeno stanje u kojem se i danas nalazimo (dužnička kriza), kao i šta je potrebno uraditi da se to stanje prekine (jednom zauvek).
Ispostavilo se da je logično produžavanje agonije dužničke krize dovelo danas do sve težeg poslovanja i nekih veoma velikih i uspešnih kompanija (kompanije koje imaju veoma dobru prodaju proizvoda i usluga), naročito ako te kompanije sve svoje prodajne kapacitete imaju u Srbiji.
Propadanje privrede – ilustracija
Npr. pre tri nedelje je u medijima objavljena informacija da je dug 14.000 firmi sa blokiranim bankarskim računima oko 2.2 milijarde EUR. Ovakvi dugovi naravno produkuju druge dugove, a najveći dužnici su i dalje Država i veliki trgovački lanci.
Praktično svi oni segmenti privrede koji zavise od prodaje u trgovinskim lancima moraju da trpe samovolju trgovačkih monopolista i da čekaju svoja zarađena sredstva između 60 i 120 dana! Zbog ovakvih stvari se dešava svakodnevno da su u problemu sve zavisne kompanije onih kompanija koje ne mogu da naplate svoje proizvode u normalnom vremenskom roku.
Što se tiče Države, npr. opšte je poznata sutuacija u gasnoj privredi, a pre nedelju dana se pojavila interesantna vest o tome da je Država isposlovala od proizvođača lekova opraštanje 10 odsto duga. Iz nekoliko različitih izvora sam došao do neformalne informacije da je dug RZZO prema pojedinim najvećim proizvođačima lekova samo u prošloj godini bio nekoliko stotina miliona EUR. Ovo se može proveriti i na osnovu same pomenute vesti – iznesena suma “uštede” je 10 odsto duga.
Ovakvi primeri se mogu nabrajati i nabrajati, ali ostaje pitanje – kada će dužnička kriza postati najvažniji fokus ovdašnje vlasti!
Ako se neke pare u prometu “vrte”, a neko te pare zadržava kod sebe – to znači da svi oni kojima neko nešto duguje finansiraju profit onome ko te pare zadržava:
- Ako uzmemo hipotetički primer oročavanja sredstava koje jedna kompanija/državna institucija drži na gomili, gde je priliv i odliv novca takav da uvek postoji slična vrednost novca u jedinici vremena, prema primeru poslovnog oročavanja (7.5% na godišnjem nivou u DIN) možemo grubo izračunati da npr.
- Na stalno dostupnih 400.000 EUR (u dinarskoj protiv-vrednosti) za oročavanje, godišnje se može uzeti između 25.000 i 30.000 EUR (do 2.500 EUR mesečno), a ova sredstva (prihod od poslovnog oročavanja) su u većini banaka inače stalno dostupna.
- Na stalno dostupnih 4 miliona EUR (u dinarskoj protiv-vrednosti) za oročavanje, godišnje se može uzeti između 2500.000 i 300.000 EUR (do 25.000 EUR mesečno)
- Na stalno dostupnih 40 miliona EUR (u dinarskoj protiv-vrednosti) za oročavanje, godišnje se može uzeti između 2.500.000 i 3.000.000 EUR (do 250.000 EUR mesečno).
- …
I eto jednostavne računice šta se dešava sa postojećim parama kada je neko u mogućnosti da ih zadržava za sebe koliko mu odgovara, a pri tome ima mehanizme da masu para koje su uvek dostupne drži na istom ili većem nivou duži vremenski period.
Drugim rečima, ovakvo zadržavanje sredstava na osnovu toga što neko može da bude dužan da bi sebi napravio imovinsku korist – ovo čist i neosporan PRIVREDNI KRIMINAL.
Da bi Država krenula sa vraćanjem svojih dugova (koji su naravno najveći), jedno od mogućih rešenja je krene sa izdavanjem menica na određeni vremenski period – za sve dugove, pa će posedica toga biti i značajno povećanje berzanske aktivnosti, pa će svi sudeonici u ovoj nimalo smešnoj igri biti donekle zadovoljni:
- Dužnici – raznorodne državne institucije i kompanije, će se napokon osloboditi balasta duga, i moći će da krenu da ozbiljnije rade.
- Organizacije/kompanije kojima duguje država će moći da upravljaju svojim dugom (da li da ga naplaćuju preko berze prodajom menica, ili da ćekaju otplatu).
- Različiti učesnici Berze će moći da imaju koristi od držabnih obveznica, i doći će do veće aktivnosti Berze koja je veoma važna za dalji razvoj poslovanja u Srbiji (druga tema o kojoj ću jednom pisati).
Ovde uopšte nije pomenut problem “sive ekonomije“, gde Država iz neopravdanog straha od socijalnog bunta (jer niko nije ozbiljno seo da napravi strategiju koja je primenjiva po planu rešavanja problema sive ekonomije – ili ako i postoji negde, niko je ne sprovodi) već 20 godina ne radi skoro ništa!
Kada se svi ti dugovi uzmu u obzir, činjenica je da ova država nema dovoljno para da servisira SVE svoje dugove!
Da li je Srbija već bankrotirala? Da li će produžavanje dužničke krize dovesti do kolapsa ekonomije? ,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
“Da bi se nešto izgradilo, treba da se prvo sruši”
Neće država bankrotirati. Ona će konsolidovati svoje dugove, pri čemu će da nagrabuse domaći povjerioci, a sa strancima će izaći na kraj tako što će nekima davati političke, a nekima ekonomske koncesije.
Gradjani treba da zaborave na to da će im država pomoći. Neće. Može im samo odmoći, kao što je to činila do sad. Oni samo sami sebi mogu da pomognu.
Izdavanje državnih obveznica kako bi se sanirao javni dug nije dobra ideja. Kako sanirati dug-novim dugom? Da sam na mjestu gradjana Srbije ne bi mi palo na pamet da kupujem te obveznice-u pitanju će biti samo bezvrijedni papiri, i sa njima nećete moći da uradite ništa. E sad, ne bi bila loša ideja da se, eventualno, tim obveznicama podmiruju poreske obaveze i drugi dugovi prema državi. To bi bilo ok, ali prva država ne bi pristala na tako nešto.
Prava duznicka kriza, tj. bankrot drzave, nastace upravo usled planski nonsalantnog izdavanja drzavnih obveznica. Kamate su u poslednjih par godina porasle skoro 50% a ovaj dug vec premasuje spoljni dug drzave ali se malo gde prikazuje.
Realno, bankrot ce biti i jedino resenje.
Drzava je odavno bankrotirala, ali raznim pozajmicama to prikriva. Sacekajte jos par nedelja da otopli i ulice ce biti pune demonstranata i strajkaca. Egipat, Libija, Hrvatska… polako…
btw, mogu da potvrdim da je u sektoru Telekomunikacija Telekom je unistio vise desetina firmi svojim dugovanjima i drugim prepredenim načinima da drzi zarobljen novac provajdera (prepolovljen procenat, odugovlačenje sa isplatom i do šest meseci, “nenaplativost”…). Uništili posao i izbacili iz posla mnogo dobrih kolega.
Dobar članak.
Drzava ne moze da “bankrotira”, drzava u tom smislu moze samo da proglasi “moratorijum” a to znaci da odlaze placanje nekog duga, na neko odredjeno vreme. Drzava nije preduzece da bankrotira!
http://www.vokabular.org/?search=moratorijum&lang=sr-lat
Očigledno je šta muči sve preduzetne ljude. Verujem da se zbog toga ova tema i našla na Vašem blogu.
I ja često kažem da država ne može da bankortira ali i tehnički i suštinski je ipak to moguće i dešavalo se i ranije u svetu.
Što se tiče ekonomske politike i odnosa prema preduzetnicima, tema zaista izaziva nervozu kod mene.
Na tu temu ima par blogova i sajtova koje redovno pratim. Da ne prepričavam, samo dajem linkove.
Pozdrav svima.
http://www.makroekonomija.org (ex http://www.ekonomija.org)
http://www.poslodavci-apps.org
Država nije preduzeće (iako jeste pravno lice) i umesto da koristi termin “bankrot”, ona proglašava insolventnost t.j. moratorijum na otplatu domaćeg/spoljnog duga. Više o tome ima na http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_debt_crisis. Uzgred, zamenite u tom članku reč “government” sa “Srbija” i lepo ćete moći da vidite kako proživljavamo poslednje epizode pred bankrot…
Zaboravio si da pomeneš i jedan izvor fiktivnih dugova. Naime, mngoe firme su došel u poziciju da duguju zato što nemaju priliv inače zarađenog novca od svojih dužnika.
Značajan deo dugova, pa i tih koje su pomenuo na početku svog članka, verovatno je moguiće rešiti kada bi se raspetljavale vrzina kola dugovanja. To kolo je veliko i teško razmirsvo a iz nekog razloga, vlast neam nameru da se raspetljavanjem bavi.
U sutiaciji smo da ovde svako svakome nešto duguje umesto da se duogvi poravljavaju i omogućava firmama da rade.
Pre nekog vremena sam čuo da u su nekoj zemlji, zakonom zabranili dug. Prosto, firma ne može da postoji ako duguje. Računi moraju da se plaćaju u dogovorenim rokovima.
A ovde, država je prva koja ne plaća svoje obaveze. Ok, kad ne plaća obaveze prema javnim preduzećima to i nije tako strašno, jer tu duguje sama sebi, ali kada duguje privatnim firmama pa čak i građanima, ona njih automatski dovodi u poziciju da postaju nekome drugom dužnici.
Tu najviše stradaju male firme pa i građani pojedinačno, jer oni nemaju takav obrt da mogu da istrpe ako im neko ostane dužan iole veće iznose.
Sa velikim zadovoljstvom čitam članke profesora Varagića.Uvek je aktuelan
“zakonom zabraniti dug” – u najmanju ruku zanimljivo. Da se nadovežem na ovo.
Mislim da su pasivnost države iskoristili pojedini privrednici koji su osnovali kompanije koje se bave otkupom potraživanja. Voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je ovo jedan od načina da se reši problem? Na ovaj način preduzeće koje ima potraživanje dobija iznos koji je naravno umanjen za neki procenat, ali ono što je bitno dobija ga odmah.
Daleko od toga da je ovo idealno rešenje, ne žele ni ove kompanije da otkupljuju dugove od malih preduzeća i preduzetnika, ali ako se poveća konkurencija ovakvih firmi…
U potpunosti se slažem sa prvim komentarom i mislim da rešenje problema koji si naveo nije dobro i gotovo nemoguće. Čak se i sa iznetom analizom ne slažem, ali dobro.
Uz dužno poštovanje dodao bih da ekonomija ipak nije Vaš fah, prepustite to stručnjacima. Ovde je izneto veoma “jednostavno” rešenje, a problem nije ni malo jednostavan i ne može se to tek tako rešiti.
“Kako sanirati dug-novim dugom?”
Svaka čast! Drago mi je da je neko pokrenuo ovu tabu temu.