Specijalističke studije jednake sa svim ostalim diplomskim studijama

Došao sam u posed fotokopije zvaničnog dokumenta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, sa potpisom pokrajinskog Sekretara Zoltana Jegeša na temu odgovora na pitanje o stručnoj premi osoba koje završe specijalističke strukovne studije.

Dokument je zaveden u Pokrajinskom sekretarijatu pod brojem: 106-612-00091/2009-03, što se može proveriti u Sekretarijatu na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

pokrajinski-sekretarijat-za-obrazovanje-vii-stepen Prema ovom dokumentu “lice sa završenim specijalističkim strukovnim studijama stiče visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, i u pogledu zasnivanja radnog odnosa prema odredbama Zakona o imenima i dopunama Zakona o državnim službenicima (…) izjednačeno je sa licima koja su završila diplomske akademske studije – master i specijalističke akademske studije, odnosno koja su stekla visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.

Postojeći dokument implicira nekoliko zaključaka:

  • Trogodišnje akademske ili strukovne osnovne studije ne mogu se smatrati studijama drugog stepena, odnosno ne mogu biti studije koje se prema starom Zakonu o visokom obrazovanju u nekim institucijama računaju kao studije sedmog stepena.
  • Sedmi stepen stručne spreme u svim organizacijama gde još nije uveden sistem sa tri stepena stručne spreme važi za završetak (diplomu) svih novih tipova studiranja od najmanje četiri godine, sem za doktorat.
  • Veoma je verovatno da će se razlike između tipova studija drugog stepena, koje se mogu videti u predlogu okvira kvalifikacija, detaljnije definisati sa nekim  novim izmenama definicija stručne spreme – jednom.
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 7.9/10 (19 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: -3 (from 3 votes)
Specijalističke studije jednake sa svim ostalim diplomskim studijama, 7.9 out of 10 based on 19 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 27/02/2010, RSS

57 odgovora na Specijalističke studije jednake sa svim ostalim diplomskim studijama

  1. Borislava says:

    Poštovani gospodine Varagiću,
    Bog me ubio ako sam ja šta razumela u vašem tekstu :).
    Sa svim naporima da shvatim da sam “osim vremena” što se tiče osnovnih studija, meni iz vašeg teksta deluje da “taj neko” iz ovog dokumenta ne razlikuje strukovno od akademskog usavršavanja.

    Po meni je stvar sasvim jasna: neko završi osnovne studije, kasnije eventualno specijalizaciju, i to je to.
    Sad, ako ga zanima akademska karijera, posle osnovnih (integrisanih, petogodišnjih, master) studija dalje ide (bar u mojoj struci) na doktorske studije.

    Sad ću da odvalim još krupniju glupost, nadam se da nećete zameriti: pošto ja pojma nemam ko ste vi, osim što imate sjajan blog :), a vidim da vas oslovljavaju sa “profesore”, bila bih tako slobodna da vas zamolim da mi objasnite o čemu se ovde zapravo radi, sa vaše tačkte gledišta, i koju konkretno profesiju ste imali na umu.

    Hvala za sjajne tekstove :). I ne zamerite na neupućenosti, Guru :).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 5 votes)
  2. Nakaznom reformom visokog skolstva kreirane su raznorazne instant “specijalisticke strukovne” studije koje sluze za punjenje raznih budzeta, licnih dzepova, hranjenje ega novopecenih predavaca, ali i polaznika koji neumorno sishu vaskoliku mudrost ex catedra gurua. U tom svetlu treba posmatrati uporno nastojanje da se kredibilitet raznih specijalistickih studija uspostavi po svaku cenu, bez obzira sta one zaista pruzaju onima koji ih zavrse (ama bas nista).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 2.6/5 (5 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -2 (from 14 votes)
  3. Đole says:

    Ni ja nisam siguran da sam baš razumeo, tako da me slobodno ispravite.

    Dakle, ovaj dokument praktično potvrđuje da se završetkom specijalističkih strukovnih studija dolazi do VII stepena stručne spreme (po starom Zakonu), odnosno II stepena visokog obrazovanja (po novom Zakonu), i da su strukovni specijalisti (barem po famoznom platnom razredu) izjednačeni sa Masterima i ljudima sa završenim četvorogodišnjim fakultetima po starom zakonu?

    Nešto meni tu nije jasno. Iako trenutno završavam pomenute specijalističke strukovne studije (i na kraju dobijam zvanje “strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva – specijalista”), po kojoj logici bi ja to trebalo da budem ravnopravan sa nekim ko je završio Master studije, odnosno ima završenu jednu godinu studija više od mene? Super je to, ali iskreno smatram da su u tom slučaju ljudi sa Master studija oštećeni. Formalno gledano, Master JESTE iznad strukovnog specijaliste.

    @Miodrag Kuzmanovic (Qzma 🙂 ):

    Jeste naše školstvo (skoro načisto) propalo, ali takve generalizacije zaista nisu na mestu.

    IT tržište, što se stručnog kadra tiče, jako brzo odvaja “žito od kukolja”. Makar je u IT branši lako prepoznati, odnosno razlikovati pravog, kvalitetnog stručnjaka od onog “papirnog”.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.8/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 4 votes)
    • vlada says:

      Znas kako, specijalista je usko specijalizovana oblast i onaj ko to zavrsi i radi isti posao sa masterom moze da ima i vecu strucnost jer je on specijalizirao bas to…a master je sveobuhvatno zvanje za recimo elektrotehniku i moze da se zaposli na veci broj radnih mesta dog specijalista mora da specijalizira svaku oblast posebno..

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: -2 (from 4 votes)
    • Nebojsa says:

      Ja sam završio specijalističke studije i ne smatram da su u ovom slučaju oni koji su pohadjali master studije tj imali tu dodatnu godinu oštećeni..dok su oni imali 8 predmeta u toku školske godine, ja sam imao čak 11-12 i po broju časova nikako nisu ispred nas (govorim u svoje ime i za moje studije što ne znači da je sa svima takav slučaj)

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: +3 (from 7 votes)
  4. Borislava says:

    @Đole,
    uf, dobro je, bar znam da neshvatanje nije od matorenja :).
    Ja sam nekako uvek zamišljala da ma ko prvo završi neke osnovne studije, pa se naknadno specijalizuje u nekom određenom smeru struke.
    Kako god, to što rekoste za IT profesiju, imam utisak da počinje da važi i za mnoge druge: u mom poslu, za razliku od situacije od pre samo neku godinu, veoma brzo počinju JAKO da se razlikuju “salonski” od “pravih”, na moje čudo čak i u državnoj službi (mislila sam da se to nikad neće desiti, lol).

    @Miodrag Kuzmanović,
    ja bih bila slobodna da kažem jednu reč ZA takve studije kakve ste opisali.
    Vidite, za ljude koji već imaju nekakvo solidno bazično školovanje, a koje jednostavno zanima nešto savim drugo, a povezano sa njihovom bazičnom profesijom, takve studije kao iz vašeg opisa su ubilo se.
    Ja znam dosta medicinara, inženjera, matematičara, itd. – koje su svojevremeno jako zanimali neki aspekti psihologije, delovi ekonomskih nauka, neki oblici statistike i šta ga znam, a to (u ono neko doba, pre 25 ili tako nešto godina) nisu mogli da nauče drugačije nego upisom na odgovarajući (državni) fakultet.

    Ovako sada ja mogu lepo da se upišem na master ili doktorske studije iz maltene čega me volja (ako me zanima ciljano baš to), oni dobijaju i pare i veoma motivisanog studenta, a ja lepo naučim ono što mi treba (jer je sistem – kako sam stekla utisak – bitno više “user friendly” nego na klasičnim studijama kako ih se ja sećam).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  5. Ako ste pročitali skenirani dokument, mogli ste primetiti da se radi o konkretnom odgovoru na upit studenta o tematici stručne spreme koja se dobija završetkom specijalističkih strukovnih studija. Ovde je do sada postojao veliki problem jer su se u nekim kompanijama/organizacijama ove studije smatrale kao šesti stepen (viša škola), i ovim dokumentom je to anulirano.

    Potpuno je druga priča kvalitet studija, studijskih programa, i sl. i o ovom imate dosta tekstova na ovom blogu.

    Što se tiče razlike između pojedinih tipova studija drugog stepena (npr. razlika između stručne spreme specijaliste i mastera), dok se ne definišu pod-zakonski akti iz oblasti definisanja stručne spreme, jedini način razlike se definiše na nivou broja godina studija, ili broja bodova…

    Inače, upravo naredne nedelje se na Kopaoniku dešava skup Trend 2010 koji se upravo bavi temama definisanja studija, studiranja, stručne spreme… http://www.trend.uns.ac.rs/

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  6. Zoran says:

    Prof.Varagiću,
    hvala Vam na uloženom trudu da raspetljate neka sporna pitanja ove naše vajne reforme visokog školstva!

    OVO JE INFORMACIJA KOJU SU MNOGI ČEKALI,jer su se našli u procepu između starog i novog Zakona,starih zatucanih pravnih službi u mnogim firmama s jedne,a sa novim diplomama u ruci sa druge strane,sa kojima nisu znali šta da rade i kome da se obrate!

    Ko je pratio ovaj blog i čitao i srodne teme – sve mu je jasno i upravo je samo falila i zvanična potvrda nečega što postoji u praksi već 2-3 godine.

    Sada vidim da je ovaj dokument star skoro godinu dana i da je izdat nekom fizičkom licu!Bilo bi jako dobro da gosp.Jegeš pošalje ovaj dopis na adrese makar svih državnih ustanova u Pokrajini,a i šire,da ne bi više mnogi ,,teturali u magli”!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 4 votes)
  7. Borislava says:

    Poštovani g. Varagiću,
    puno hvala na ljubaznom objašnjenju, i još jednom – ne zamerite na neznanju i koječemu, tek sam počela da pratim Blog.
    Prijatan dan :).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  8. tomazzi says:

    Ono sto meni nije jasno je sledece…s obzirom da je ovo dokument pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, da li on vazi samo u nasoj pokrajini, ili na teritoriji citave Srbije? Kako funkcionisu nadleznisti pokrajinskog sekretariajta, tj. da li oni imaju tu tezinu da mogu da donesu ovakvu odluku?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  9. Meni se ovo ni malo ne dopada. Prva stvar je da je izvrešna “reforma” školstva a gradivo nije prilagođeno programu. Isto tako ni diplome i stručna zvanja nisu prilagođeni. Desilo mi se da sam po završetku osnovnih studija morala da doplatim 20.000,00 (?!?) dinara kako bih dobila “novu” diplomu iako sam studirala po bolonjskom programu. Da ne ulazim u detalje, upravo jutros sam položila poslednji ispit na specijalističkim studijama elektronskog poslovanja, i naravno da nemam pojma koje ću zvanje imati. Nekako je sve ovo olako shvaćeno, i to po principu, samo plati i sve može. Ne znam na kom drvetu cu ubrati 70.000,00 za specijalistički rad, a kako sam jutros načula, cena će se povećati. Čudna li čuda. I upravo čitam ugovor koji sam potpisala kada sam upisala ove studije i vidim se u njemu ne pominje cena prijave specijalističkog rada, tako da fakultet ima puno pravo da poveća cenu.

    I kako to da pokrajinski sekretarijat za obrazovanje može da izda ovakav dokument, a ministarstvo prosvete ne? Ako je to “samo formalnost” onda fakultet treba da reaguje, kako studenti po završetku ne bi morali da se cimaju i da sami vijaju diplomu i stručno zvanje.

    Jedno pitanje za prof. Varagića: Da li kod Vas može da se uzme tema za specijalistički rad?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  10. Zbunjen says:

    Mislite da ce Univerziteti u Srbiji dozvoliti da se strukovne studije+spec.studije izjednace sa titulom master? Vec znamo da su po pravima izjednaceni VII-1 i MASTER.

    POKRAINSKI SEKRETARIJAT ZA VISOKO OBRAZOVANJE radi na svoju “ruku” . Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005.god. nije tako definisao spec.strukovne studije odnosno one NISU u istom nivou sa VII-1 i stvarno ne znam odakle gospodinu Dr JEGES ZOLTANU za pravo da tumaci zakon kako se njemu hoce.

    Zakon o visokom obrazovanju vazi u Srbiji na celom prostoru ove države i mora se postovati !

    Da li neko zna sta su SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE I STA ONE KONKRETNO ZNACE ?

    Da li su to studije kojima se podize kvalitet visokog obrazovanja ili se svršeni studenti strukovnih skola samo specijalizuju za praktican rad ???
    Kako onda mogu da budu izjednačeni sa VII stepenom struč.spreme. ?
    RAZMISLITE MALO…

    Naj tuznije je sto ljudi iza kojih stoje titule: profesor,Dr, docent, … itd. prave jos veću zabunu medju akademskom populacijom.

    Sačekajmo da odredjene stručne institucije reše i implementiraju postojeći Zakon o visokom obrazovanju u državne institucije i javna preduzeca.

    “ISPECI PA RECI”

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -4 (from 6 votes)
  11. Borislava says:

    @Zbunjen,
    kako rekoh, meni je jasno samo za moju struku šta je specijalizacija, i to je sasvim jasno definisano na mom fakultetu; u ovom .pdf-u:

    http://www.medical.ns.ac.yu/UserFiles/File/Specijalizacije/PRAVILNIK%20O%20SPECIJALIZACIJAMA.pdf

    ..se lepo vidi i koje druge profesije mogu da upišu specijalističke studije na mom fakultetu – znači jasno je definisano. Potpuno isto kao što ja, kad nazovem ma koji drugi privatni ili državni fakultet koji ima specijalističke studije, mogu da čujem jasno, glasno i konkretno koje vrste studija mogu da upišem sa svojim dosadašnjim zvanjem, brojem bodova ili čime već ne. Zato sam i rekla da smatram ma koje i ma kakve specijalističke studije nadogradnjom na neke osnovne.

    @Slađana,
    žao mi je zbog finansija koje su takve kakve su u vašim studijama, ali vam od srca čestitam i želim sve najbolje za poslednji ispit :).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Zoran says:

    Borislava,
    čini mi se da sadašnje specij.strukovne studije nemaju puno veze sa specijalizacijama zdravstvenih radnika .Uostalom i same studije medicine su uvek imale određene specifičnosti u odnosu na ostale studije.

    Ali,što se tiče zdravstvenih saradnika,a to je ono što i mene interesuje,situacija je totalno nejasna i moguće je da će uvođenje specijal.strukovnih studija ovde imati svoju pravu primenu.

    Ja uporno ovde na blogu ponavljam da je osnovni problem NEPRIMENJIVANJE Zakona(donetog pre 5 godina) u praksi.Mi se ovde dopisujemo i ,,rekla-kazala” informacijama pokušavamo da dokučimo šta smo sada(po struci) i kuda da idemo,ako želimo da se i dalje školujemo.Da Prof.Varagić nije otvorio ovaj blog živeli bi smo u totalnom mraku po ovom pitanju.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. Zbunjen says:

    @ Profesore Vargiću

    Kada kažete:

    “SPECIJALISTIČKE STUDIJE JEDNAKE SA SVIM OSTALIM DIPLOMSKIM STUDIJAMA”

    Da li mislite na izmene Zakona o visokom obrazovanju iz 2005.god. kada ce diplomske studije biti četvorogodišnje ?

    Ako na to mislite, toje mala verovatnoća da će izjednačiti akademske diplomske studije sa strukovnim trogodišnjim studijama + specijalističke strukovne studije.

    Pogledajte predlog SRPSKOG NACINALNOG OKVIRA KVALIFIKACIJA i sve ce Vam biti jasno.

    Pozdrav 🙂 !!!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  14. Borislava says:

    Dragi Zorane,
    vama puno hvala što ste pokušali da shvatite moje promišljanje na zadatu temu, kada ga ni ja sama ne shvatam :).
    Mogu li da vas pitam – šta vi podrazumevate pod “zdravstveni saradnici”?

    A vrlo mi je žao što je tako u vašoj profesiji, samo eto ne umem nikako da izađem iz svog okvira razmišljanja, ne zamerite.
    U mom poimanju stvari su uvek postojale neke osnovne studije (ili – osnovna znanja) za nešto, u ma kom obimu i trajanju, pa tek onda specijalizacija za nešto (u ma kom obimu i trajanju), a ovo je drugačija priča.
    Nedavno sam razgovarala sticajem okolnosti sa jednom profesoricom sa Filozofskog, sa psihologije, koja je žena potrošila pola dana da mi objasni da će oni, vrlo verovatno, uskoro preći na integrisane studije, jer “trogodišnji” psiholozi iz niza razloga nisu dorasli “masterima”, a praktično zajedno “izlaze na tržište”.
    Obaška slična ovakva zabuna sa nastavkom školovanja….

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Studije medicine su posebno obrađene u Zakonu o visokom obrazovanju. Specijalizacija iz oblasti medicine je potpuno drugačija od specijalizacija u ostalim tipovima studiranja.

    U samom tekstu linkujem predlog okvira kvalifikacija da bi se videla razlika koja tamo postoji, ali ta razlika zvanično još nije uvrštena u pod-zakonska akta.

    Smisao navedenog pitanja i zvaničnog odgovora je u činjenici da se u nekim organizacijama završetak specijalističkih strukovnih studija poistovećivao sa završetkom više škole, odnosno da u nekim organizacijama se računa kao šesti stepen.

    Ono što jeste bitno u ovoj priči je da su jednogodišnje specijalističke studije protumačene sa aspekta stručne spreme kao bilo koje četvorogodišnje studije.

    Kako će Zakon da razlikuje različite tipove studija, tek ćemo da vidimo, a bilo bi dobro da se iskoristi postojeći predlog okvira kvalifikacija, jer je urađen kako treba.

    Potpuno je druga priča to što se ovde praktično isključivo ceni formalna edukacija, gde su dobijena znanja predmet sasvim neke druge priče koju sam takođe obradio na ovom blogu, i to u nekoliko nastavaka.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  16. Marko says:

    ….svaka vam cast prof. sto nam tumacite sve ovo oko ZOV.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  17. drasko says:

    Dali je moguce upisati se na fakultet (npr. 3 godinu) posle zavrsene trogodisnje srednje skole i Visoke skole strukovnih studija ?

    Unapred zahvalan na odgovoru.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  18. PP says:

    XVI SKUP TRENDOVI RAZVOJA

    “BOLONJA 2010: STANJE, DILEME I PERSPEKTIVE” – TREND 2010

    Na kraju, skup je doneo svoje tradicionalne zaključke, koje je dostavio svim relevantnim institucijama u zemlji.

    Da li Vi profesore Varagiću imate te zaklučke u pisanoj formi ?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  19. @PP ja nisam relevantna institucija 🙂

    Ali sam čuo da se ništa konkretno nije desilo…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  20. Đole says:

    ***Ovo sam već pisao u susednoj temi, ali mislim da ima više smisla da to stoji ovde:***

    Najnoviji (predlog) NOK-a. Obratite pažnju na predposlednji slajd: http://nsvo.etf.rs/NQFS.pps

    Dobra je vest što će se konačno izvršiti dopuna Zakona o visokom obrazovanju i, nadam se, konačno jasno i nedvosmisleno definisati stručni nazivi, trajanje studija, broj bodova, prohodnost na dalje studije…

    Koliko mogu da zaključim, studije će i nadalje biti izvedene kroz Akademske i Primenjene (strukovne, je li), samo što se uvode još dva nova momenta zvana “Bachelor with honour” i “Master of Applied Science”.

    “Bachelor with honour” je, kao što je rekao Mile, zapravo “Bachelor sa visokim prosekom”. Gde će kod nas biti postavljena ta granica ostaje da se vidi (verovatno na famoznih “osam i po”), ali je dobro što će konačno postojati nekakva razlika između ljudi koji su školu završavali sa devetkama i desetkama, i onih koji su se, narodski rečeno, provlačili (šestice). Ovaj “tip” Bachelor-a, sa slike se vidi, će biti prisutan isključivo na akademskim studijama.

    “Master of Applied Science” predstavlja onaj očekivani, a ovde spominjani, “strukovni master” i biće ekvivalentatn akademskom Masteru, s tim da će biti “terminal degree”, odnosno biće maksimum do kojeg se neko može formalno obrazovati kroz primenjene studije. Za sve više od toga (a ovde pre svega mislim na doktorske studije) će biti potrebno prebaciti se na akademske studije, ili otići u inostranstvo i aplicirati za DBA (Doctor of Business Administration) studije, a koje su ekvivalentne tradicionalnim Ph.D studijama. Ko ne veruje ili ne zna šta je ovo, neka baci pogled na http://en.wikipedia.org/wiki/Doctor_of_Business_Administration

    Ostala zvanja (M.Sc, Specijalista, Ph.d) su, manje-više, ostala ista i nije bilo kakvih značajnijih promena njihovog statusa.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  21. Mislim da je KRAJNJE VREME da neko konkretno i nedvosmisleno objasni svima nama za šta jesmo i za šta nismo formalno kvalifikovani po završetku ovih ili onih studija! Profesor Varagić je jedan od retkih koji su raspoloženi da nam izađu u susret, ali na kraju se sve svodi na podzakonske akte koji će biti doneti jednog dana.

    Kada nam je kapitalizam već komercijalizovao fakultete, imamo pravo da znamo kakva je ponuda, tj. šta kupujemo (naglašavam “kupujemo”)! Kad se već sve svodi na blago-našminkan oblik kupovine diplome (a ne znanja, kao što bi trebalo), elementarno je da znamo šta nam se nudi za novac koji se od nas traži. Znate li nekog ko je upisao (čitaj: uplatio) master a da ga nije završio?

    To nije bio slučaj sa nekadašnjim magistraturama, a mi možemo da mislimo šta hoćemo.

    I da li ja sad da upišem spec. strukovne studije pod rizikom da će mi neko posle reći “džabe ste krečili”?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  22. Đole says:

    @Dušan Dević:

    Apsolutno se slažem! Ovo što ste naveli je posebno izraženo na privatnim obrazovnim institucijama, bilo da se one zovu “fakultet” ili “visoka škola toga-i-toga”.

    Kada bolje razmislim, ni ja ne poznajem ikoga ko je iole nešto malo učio, a da nije završio fakultet! Ovo neminovno vodi do hiperprodukcije visokoobrazovanog kadra, i prezasićenja tržišta, te samim tim do povećanja nezaposlenosti, odnosno pada vrednosti rada.

    Prema mom mišljenju, jedan od osnovnih problema u čitavoj priči su neverovatni apetiti naših obrazovnih institucija, kada se radi o naplaćivanju svega i svačega, kojima je, naravno, u interesu da što više studenata privuku. Kriterijumi po kojima se ocenjuju studenti (u smislu da li si položio ili pao) su na većini fakulteta (što državnih, što privatnih) toliko niski da zaista samo onaj koji nije pipnuo knjigu neće položiti ispit. Još jednom naglašavam da je tako NA VEĆINI fakulteta, dok neke institucije idalje “drže do sebe” (ETF, Matematički Fakultet, Mašinac,…).

    Dokle će se ovakvo stanje stvari održati, verovatno ne bi mogao bilo ko precizno da kaže, ali u jednoj od tema o visokom obrazovanju, gospodin Varagić je baš o tome pisao (mislim da je u pitanju članak na ovom linku: http://www.draganvaragic.com/index.php/976/skolstvo-kriza-2/ )

    Nažalost, kakva država, takvo i visoko školstvo…i sve ostalo…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  23. Upravo tako!

    Danas se samo proizvode, “štancaju” i šalju na tržište ljudi sa visokim obrazovanjem. I onda normalno dolazi do smanjenja cene rada, to je neizbežno, po zakonu ponude i tražnje. Privatni univerziteti ne bi trebalo da postoje, ali odgovaraju i profesorima jer mogu da tezgare, i studentima koji ih pohađaju jer mogu lako doći do diplome. Sve to naravno gotivi i država jer uzima porez, kao i od svakog komercijalnog posla.

    A najtužnije od svega je što ugledni fakulteti (FON, Ekonomski…) dozvoljavaju studentima sa privatnih fakulteta da kod njih završe postdiplomske studije, uz veliku novčanu nadoknadu doduše, i tako operu svoje diplome.

    Nekada se jasno znalo šta su i šta mogu da rade diplomirani stručnjaci, šta mogu magistri a šta doktori. Prolaznost je bila niska jer takva i treba da bude, nije fakultet za svakog, na kraju krajeva, ni srednja škola nije obavezna.

    Uvođenjem Bolonje, umesto da se poveća kvalitet nastave, povećala se tolerantnost za prepisivanje i snizili su se zahtevi za prelazne ocene.

    Lepo kaže jedan moj profesor: “Najviše me brinu medicinari. Ovi što idu po Bolonji ipak uče od starih profesora pa možda nešto i nauče. Ne znam kako će biti mojoj i vašoj deci kada budu morala da odu kod lekara koji je učio od Bolonjaca. Najbolje je da sada idete kod nekog starijeg lekara, a još ako mu naglasak vuče kao da je sa nekog brda, budite sigurni da je on svaki svoj ispit mukom položio i da mu možete verovati”.

    Naravno da se ovo ne može generalizovati, ali čovek je 100% u pravu.

    Postavlja se i logično pitanje zašto su toliko zakomplikovali drugostepene studije, kada ni studenti, ni poslodavci, a ni zakonodavci nemaju jasnu predstavu ko gde pripada na tržištu rada kada diplomira.

    Živimo u okruženju u gde je privilegija raditi. Studije su skupe i sve se manje isplate, jer poslodavci jednostavno imaju odličnu ponudu radne snage koja je raspoložena da radi za male plate.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  24. U prilog mom prethodnom komentaru govori i zaključak iz dokumenta koji je objavio profesor Varagić. Čovek poistovećuje spec. strukovne studije sa akademskim i strukovnim masterom. Po zakonu, koji naravno ne valja ali nekom odgovara pa se ne menja, sve je to jedno te isto.

    KAKO SU NADLEŽNI MOGLI DA PUSTE AKREDITACIJU SPECIJALISTIČKIH STRUKOVNIH, AKADEMSKIH I MBA STUDIJA, KADA PO ZAKONU TAKO NASTALI STRUČNJACI NISU JASNO DEFINISANI? Stalno se sve radi retroaktivno i ovo naše tržište diploma je puno limunova i mačaka u džakovima 🙁

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  25. Đole says:

    Ja idalje stojim iza onoga što sam rekao u nekom od komentara u jednoj susednoj temi – sa ukidanjem obaveznog služenja vojne obaveze, verovatno će opasti interesovanje za raznim postdiplomskim studijama (odnosno za “prolongiranjem studiranja” po svaku cenu).

    Kao što ste, Dušane, i rekli, danas je privilegija raditi, i logično je da studenti sebi postave pitanje ima li smisla ulagati u obrazovanje ako ćeš biti prinuđen da radiš poslove na kojima to dodatno znanje nećeš moći (odnosno nećeš imati prilike) da pokažeš/iskoristiš.

    Ipak, dati ~200.000 dinara za nekakve dodatne studije, u državi gde ti je prosečna plata 25.000 dinara (i to ovaj prosek vade razni direktori sa svojim astronomskim primanjima od 300.000+…) je, čini mi se, malo besmisleno. Ovo znači da, u najboljem slučaju, treba da radiš godinu dana (bez da jedeš, piješ, platiš porez, gorivo, struju, vodu, telefon, izlazak u grad, letovanje, eventualni kredit za stan ili auto…) samo da otplatiš svoje postdiplomsko obrazovanje!!! Mislite o tome…

    U Srbiji je, nažalost, mnogo važnija forma od suštine. Čitajući komentare, velikoj većini je mnogo bitnije “šta će oni biti posle tih-i-tih studija” (tj. kojim će prefiksom moći da se “okite”), nego šta će, zapravo, naučiti na tim studijama što će im omogućiti da napreduju u karijeri i obavljanju svog posla.

    Međutim, za ovakvu situaciju ne treba kriviti sadašnje i buduće studente, već uzroke ovog izvitoperenog načina razmišljanja (sistema vrednosti) treba potražiti u Državi i njenim istitucijama, odnosno analizirati poslovnu praksu raznoraznih “menadžera”.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  26. R3 says:

    @Đole

    Da li bi mogao da mi se javis na element.re(at)gmail.com imam par pitanja u vezi tvojih studija ili da ostavis svoj mail.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  27. Postovani
    Ja ove godine zavrsavam trogodisnje strukovne studije na odseku turizma i ugostiteljstva (visoka poslovna skola Leskovac), pa mene sad zanima sta dalje? U ponudi je jos jedna godina specijalisticke studije na fakultetu u ohrid za turizam (fakultet koji ima ugled) jer nasa skola saradjuje sa njima. Sta mi vi predlazete jer po svemu sudeci master ne moze da se upise sa trogodisnje strukovne (buni me singidunum koji ima opciju dve godine master studiranja) unapred zahvalan!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  28. Ne zanimaju me ni studije ni ono sto sledi posle njih.Nisam shekel hakodesh.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  29. СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ СУ ЈЕДАН САСВИМ НОВИ ВИД ВИОСКОГ ОБРАЗОВАЊА И НЕ МОЖЕ СЕ УПОРЕДИТИ СА ДО САДАШЊИМ СТУДИЈАМА (ВИШИМ И ВИСОКИМ). РАДИ СЕ О ТОМЕ ДА СТРУКОВНИ СТУДИЈАМА ЛИЦА СЕ ОСПОСОБЉАВАЈУ ЗА РАД У СТРУЦИ А НЕ ЗА АКАДЕМСКУ КАРИЈЕРУ, ЗНАЧИ ДА РАДЕ ПОСЛОВЕ МАЊЕ ИЛИ ВИШЕ СЛОЖЕНЕ (У ЗАВИСНОСТИ ДА ЛИ СУ ОСНОВНЕ ИЛИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ). ПОСЛЕ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ОСНОВИХ, ЛИЦА СЕ ОСПОБЉАВАЈУ ПРВЕНСТВЕНО ЗА АКДЕМСКУ КАРИЈЕРУ (ДА НАСТАВЕ МАСТЕР ПА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ) А И ЗА РАД У СТРУЦИ. ТО ЈЕ ТО И ТУ НЕМА НИКАКВЕ ФИЛОСОФИЈЕ.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  30. > Ono što jeste bitno u ovoj priči je da su jednogodišnje
    > specijalističke studije protumačene sa aspekta stručne spreme
    > kao bilo koje četvorogodišnje studije.
    Ovo zaista jeste bitno jer je potpuno besmisleno.
    Ni na koji nacin se na moze izjednaciti neciji trud, napor i volja da se skoluje cetiri ili jednu godinu

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  31. Jedna godina školovanja nakon obaveznih minimalne tri godine akademskih ili strukovnih studija.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  32. Marko Stanojevic says:

    Sve je objasnjeno: http://bit.ly/kM3YaQ

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  33. I ovaj primer i cela rasprava u komentarima samo potvrdjuju moje misljenje da je formalno obrazovanje zestoko zastarelo i da ga treba potpuno “resetovati”. (pisao sam o tome ovde: http://peckopivo.com/2011/04/education-is-not-learning-managers-are-lemmings/ i u jos par tekstova u kategoriji http://peckopivo.com/category/learning-2/)

    Mislim, prica se gotovo iskljucivo o formi, kao da se pretpostavlja da je kvalitet na zavidnom nivou, te da o sustini ne moramo ni pricati. Ili se kaze “polako, to je proces, ne moze se to brzo promeniti”…

    A istina je da te ni strukovne ni akademske skole ne spremaju za ono sto te ceka. Bavim se razvojem ljudi u finansijskoj instituciji, pa ovo odgovorno mogu da tvrdim za ekonomiju, finansije i ljudske resurse. Potpuno je nebitno da li su edukovani u Beogradu, Novom Sadu, Nisu, na drzavnom ili privatnom faksu – niko tim mladim ljudima ne objasnjava da je to sto uce najcesce irelevantno i neprimenjivo, ne uce ih principima dozivotnog ucenja i sl.

    Djole je gore u komentarima napisao da IT trziste lako odvaja zito od kukolja, i potpuno se slazem sa tom tvrdnjom, i dodajem: pitajte te ljude koji su uspesni sta su naucili na faksu sem sto su, pre ili kasnije, skontali da ne smeju da dozvole sebi da ih formalno obrazovanje uspori u ucenju.

    Ono sto hocu da kazem – uskoro postajem poslodavac i kada budem nudio pozicije, sigurno je da ce mi biti svejedno da li je neko isao na strukovne ili akademske studije, te koji stepen ima i da li je u pitanju drzavna ili privatna skola.
    Forma je nebitna, formalno obrazovanje mora da se potpuno promeni, i do tada je sva ova rasprava nepotrebna.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  34. Petar says:

    Sta je pisac ovim hteo da kaze? Sve je to jasno vakome ko je iole upoznat sa obrazovnim sistemom koji je uveden zakonom od 2005. Godine. Zasto se otvaraju ova pitanja u ovkm trenutku?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  35. Pogledajte datum ovog teksta. Inače, i ja sam ovde u više navrata pisao o problemima u školstvu – pogledati sagu iz tri dela – http://www.draganvaragic.com/index.php/971/alarmantna-situacija-u-skolstvu-i/

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  36. bole says:

    Zavrsila sam osnovne strukovne studije i sada sam u dilemi da li da upisem specijalisticke strukovne ili cetvrtu godinu na osnovnim akademskim. Moze li neko da mi pomogne i da neki savet

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  37. @bole
    Zavisi šta si završila, kao i gde i pod kojim uslovima možeš da nastaviš studiranje. Mene su posle 3 god strukovnih primili na akademske na FTN, na treću godinu i uz samo tri ispita razlike (čak su mi priznali neke ispite iz treće i četvrte godine; faktički, bez diferencije). Ako možeš da se upišeš na četvrtu na akademske, razmotri to kao ozbiljniju opciju.

    Prijatelj, inače direktor jedne ugledne srednje škole, rekao mi je da specijalisti u školama mogu samo da drže praktičnu nastavu, ne mogu biti predavači. To su njima objašnjavali državni funkcioneri na sastancima i čovek mi je samo preneo. Inače, u stalnim sam kontaktima sa kolegama iz generacije koji su upisali specijalističke. Svi su uglavnom položili ispite do juna i sada treba da brane specijalistički rad. Nisu ništa pametniji i kompetentniji. I pošto dobro poznajem njih i njihove radne navike, mogu skromno zaključiti da su spec. studije u teoriji fantastična stvar, ali u praksi – uzimanje novca i mazanje očiju. Specijalisti za elektronsko poslovanje prave web-sajt u Microsoft Publisher-u. Jel treba dalje?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  38. bole says:

    Zavrsila sam Beogradsku poslovnu skolu i ne mogu da nastavim akademske studije na drzavnom univerzitetu,jedino na privatnom (4.godina) ili da upisem specijalisticke strukovne na Beogradskoj. Naravno da sam za akademske ali se dvoumim jer je u mom slucaju jedino resenje privatni univerzitet.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  39. Mani se privatnih fakulteta. To nisu obrazovne institucije nego firme za hiperprodukciju titula na vizit-karticama. I to mnogo profitabilne firme! Znam mnogo primera kako se polažu ispiti na BK, Fabusu, Megatrendu i kojekakvim FAMovima. Vrhunac omalovažavanja svih vrednih studenata je mogućnost online studiranja, kada vam profesor pošalje test e-mailom a vi imate rok od 1h da mu vratite sve urađeno. Ne kažem da nema čestitih i vrednih studenata na privatnim fakultetima, ali nema ih mnogo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -2 (from 2 votes)
  40. bole says:

    Slazem se u potpunosti, ali ja nemam izbora. Na Ekonomskom drzavnom fakultetu nije moguce nastaviti studije, specijalisticke strukovne svakako nikada nece biti u rangu akademskih a diploma privatnih fakulteta se priznaje po firmama.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  41. Gidra says:

    I pored dosta procitanih tekstova profesora Varagica i citanjem svih ovih, a i drugi komentara, dodjoh na ideju da i ja napisem jedan komentar-pitanje. Mozda moze neko da mi pomogne u nedoumici. 🙂

    Diplomirao sam na Visokoj skoli elektrotehnike i racunarstva strukovnih studija u Beogradu. Osvojivsi ukupno 180 poena, zainteresovao sam se za nastavak svojih studija. Informisucise “stvorio” sam sebi dve opcije: ili specijalosticke strukovne kao nastavak na Visokoj skoli ili Zrenjaninski tehnicki fakultet “Mihajlo Pupin”. Nisam bio lenj i podneo sam zahtev za priznavanje ispita/predmeta u Zrenjaninu. Rezultati komisije sledeci: priznato 96 poena… i omogucen upis na trecu godinu (u prvoj ostala 3 ispita, u drugoj 4-5, u trecoj 7 i u cetvrtoj 8). Izvinjavam se ako previse detaljisem, ali pokusavam da docaram uslove sto bolje.

    Sta mi je ciniti?

    Povrh svega gledajuci novi zakon o strucnim kvalifikacijama, ja bih i zavrsetkom zrenjaninskog fakulteta bio u prvom nivuo visokog obrazovanja, gde sam vec trenutno sa Visokom skolom. Da li sam upravu? Verovatno postoje finese tj. male razlike.
    Sto se tice finansijske strane, Zrenjanin ispadne 75 hiljada bez odlazaka i dodatnih troskova, dok spec. strukovne koliko sam video 135 hiljada i to je to.

    Nadam se da ce neko umeti da mi pomogne pri ovoj odluci ili mozda da predlozi neko trece-cetvrto resenje, mogucnost.

    Unapred zahvalan,

    Gidra

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  42. bergamo says:

    Postovani, obracam Vam se u vezi jednog pitanja, u nadi da ce te mi odgovoriti. Ja sam zavrsio Masinski fakultet Univerziteta u Beogradu (osnovne i master studije), zatim sam upisao master studije na astronomiji (smer astrofizika), u trajanju od godinu dana, na Prirodno-matematickom fakultetu u Beogradu. Po zavrsetku studija stekao sam akademsko zvanje master astronom-smer astrofizika. U pravilniku o potrebnoj vrsti strucne spreme nastavnika za rad u osnovnim i srednjim skolama, stoji da posao nastavnika fizike moze obavljati lice sa zvanjem diplomirani astronom-smer astrofizika. Moje pitanje je: Dali ja mogu obavljati posao nastavnika fizike u osnovnoj i srednjoj strucnoj skoli sa zvanjem master astronom- smer astrofizika, na neodredjeno vreme. Unapred zahvalan na odgovoru

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -1 (from 1 vote)
  43. Elektra says:

    Student sam trece godine osnvnih studija Visoke poslovne skole u Beogradu smer Porezi i carina-180 bodova, po zavrsetku planiram da nastavim Specijalisticke struktuvne studije smjer Menadzment racunovodstva,kontrola i revizija-koja traje 1 godinu 60 bodova-zanima me po zavrsetku tih specijalistickih studija imacu 240 bodova i zvanje Specijaliste struktuvnih studija-zanima me koji je to stepen VI ili VII ili VII1 ili VII2,i jel vece zvanje od recimo Ekonomskog fakulteta sa 4godine ?i jsam li tada master ili jos treba mi jedna godina da bih ima i zvanje mastera?Mile

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  44. Elektra says:

    I jos zanima me posle zavrsene trece godine na BPS smer Porezi i carina-da li ima neki smer isti ili koji je najslicniji smeru Porezi i carina u nastavku skolovanja tj u Specijalistickim struktuvnim studijama…hvala

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  45. Mali mish says:

    Postovani,
    Citam, i ne mogu da odolim, a da ne iznesem i svoj slucaj.
    Nesrecne 2002. upisah Visu skolu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Dekoracija enterijera i aranziranje. Tada je jos bila visa. Na prvom predavanju (znaci oktobar!) nas upoznase, u tri recenice, sa Bolonjskom deklaracijom. Navodno umesto 2 godine skolovacemo se 3, imacemo zavrsen college i bicemo bachelor, i onda cemo moci i master… i sta god hocemo. I da se do sutradan odlucimo da li cemo ostati tu i dalje. Naravno, ne zeleci da izgubimo godinu, svi prihvatismo. Nekoliko mudrijih se kasnije prebaci na neke od fakulteta, mi optimisti zadovoljni sa college-om.
    Uskladjivanje se radilo u hodu, po principu ” e sad vise necemo ovako, nego cemo ovako pa cemo da vidimo kako ce da ispadne”.
    Umesto poena dobijali smo ocene, a kad smo trazili objasnjenje dobili smo “bice, bice, nista se vi ne brinite”. Kad smo diplomirali, dobili smo diplome sa starim nazivom skole i zvanja, iako smo isli po ”novom” programu, a i njih smo cekali skoro 3 godine jer se u medjuvremenu promenila i drzava. Na diplomi, ai ni u dopuni se ne vidi da smo se mi skolovali 3 godine. I za to je bilo “bice, bice”, to ce se odraditi naknadno, bicete pozvani, obavesteni…
    Od 2005. do danas pozvani smo jednom (tacnije, informacija se sirila od usta do usta) da dodjemo da popunimo neki zahtev za uskladjivanje zvanja, na osnovu kojeg ce se videti broj zainteresovanih i na koji nacin ce to biti uradjeno. To je bilo, ne mogu tacno da se setim, ali mislim 2009. Naravno od tada nista!
    Svaki moj pokusaj da za ovih 7 godina dodjem do nekih informacija vezanih za to uskladjivanje, a bilo ih je dosta, bio je bezuspesan. Druga dva smera uveliko rade uskladjivanje jedino za nas to nije moguce, iako su izmene u programu minimalne – ono sto se zvalo dekoracija enterijera je sada dizajn enterijera, kao i izmene naziva za jos neke predmete. Takodje, koliko znam, sve ostale visoke skole su to omogucile svojim bivsim studentima uz odgovarajuce razlike u ispitima i novcanu nadoknadu.
    Tri generacije je ova skola nepovratno ostetila ovim visegodisnjim zavlacenjem. Ja sam izgubila nekoliko dobrih poslova i mogucnost nastavka skolovanja sto u zemlji, sto u inostranstvu, cekajuci da se odradi to uskladjivanje. Odavno vise nemam poverenja u nas sistem skolstva i ne pada mi na pamet da jurim bilo kakve specijalisticke studije i da mogu (a sa ovakvom diplomom svakako i ne mogu), niti prekvalifikacije u formalnom obrazovanju.
    Prednost sada dajem neformalnom obrazovanju i moja preporuka je IT Akademy (za one koji su u tom sektoru), kao nadogradnja znanja u profesionalnom smislu. Ipak, necu odustati od toga da od skole dobijem ono sto mislim da zasluzujem i sto bi po zakonu trebalo.
    Gospodine Varagicu, posto vidim da ste upoznati sa ovom tematikom, mozete li dati savet meni i kolegama kako da na ispravan nacin resimo ovaj problem? Ili neko ko je bio u slicnoj situaciji.
    Unapred hvala, i veliko izvinjenje na ovako iscrpnom tekstu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  46. žele šele says:

    Jedna stvar je ovde vrlo jasna, poslodavcima su potrebni stručnjaci koji će od prvog dana početi da rade a ne da stiču znanje gledajući drug ekako rade. Zato su privrdi potrebni stručnjaci sa primenjenim znanjem. Da li je neko 6 ili 7 stepen neće biti uopšte bitno ako se zaposlite u prvoj firmi i sa pravim znanjem, pravi poslodavac kojem donosite zaradu platiće to dobro. Njega ne interesuje koji ste stepen a možda čak ni da li ste završili fajuktet uopšte. Stepenovanje je jako bitno kod onih koji svoje znanje ne mogu da primene u dovoljnoj meri i koji se nadaju poslu u nekoj državnoj firmi gde su već kaparisali radno mesto. Njima je bitan stepen diplome jer im od tog direktno zavisi plata. Ne vidim razlog da specijalističke studije ne budu rangirane kao master i u ovoj fazi do četiri godine školovan ja sui čak i jače.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  47. deki says:

    Ako su uopšte specijalističke strukovne studije izmišljenje kao nadogradnja osnovnim strukovnim studijama i u smislu doškolavanja u vezi te struke onda je to ok, konkretno ja sam završio osnovne strukuvne studije i sada sam na specijalizaciji. Nesviđa mi se to što viđam ljude koji dolaze na specijalizaciji zbog stepena, ili pak nečeg drugog a traže posao za ono što specijaliziraju, postavlja se pitanje dali imaju uopšte pojima za to jednogodišnje školovanje koje su kupili nešto o tome u koliko im je interes neka državna firma.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  48. Nenad Krstic says:

    Poštovani Dragane,
    u kom su onda rangu specijalističke akademske studije (360 espb)? O njima nije bilo reči.
    Ja sam završio spec. akad. studije i na netu nigde ne mogu da nadjem kako se to zvanje prevodi na engleskom, i kom je stepenu ekvivalentno?
    Molim za odgovor.
    pozdrav,

    Nenad

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    • Marko says:

      I ja takodje kao gospodin Nenad isto pitanje sta sa specijalistickim akademskim studijama i kako se one vrednuju u inostranstvu i u kojim zemljama Evrope kao i da li su te studije dobar izbor ili ne za inostranstvo inostrani rad stipendije i slicno? Hvala na odgovoru.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 3.0/5 (1 vote cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      • Igor says:

        Isto i mene interesuje. Ali izgleda da niko niti cita niti odgovara.

        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
        VA:F [1.9.22_1171]
        Rating: 0 (from 0 votes)
  49. Veliki pozdrav za najboljeg predavača VETS-a. Jeste da sam kod vas Profesore imao 6 iz Internet marketinga ali to sam ja kriv jer sam bio mnogo manje zainteresovan za tu oblast. Sada Vodič kroz pakao i raj čitam pred spavanje. Slučajno sam našao ovaj sajt, teme koje me mnogo zanimaju na jednom mestu. Pozz i sve najbolje.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  50. Aleksandar says:

    Molim sve zainteresovane koji žele da prisustvuju sastanku struk. specijalista, da mi se jave porukom na mail: [email protected]
    Ne ustručavajte se, krećemo u ozbiljnu borbu. Vašim prisustvom možete doprineti planiranju, predlaganju konkretnih rešenja za ostvarivanje cilja a to je svakako poštovanje Zakonom garantovanih prava specijalista u svim oblastima. Više informacija možete dobiti na fejsbuk grupi Specijalističke strukovne studije i blogu specijalističkeblogspot. Očekujem vaše prijave.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    • Pozdrav za prof.Varagića.
      Poštovani Aleksandre,
      obzirom da sam diplomirao tek u oktobru i postao specijalista, nisam bio upućen na satanak u junu mesecu. Možete li nas izvestiti da li je sastanak uspeo i koje su smernice.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.