Sledeći (e)Biznis megatrend: Interoperabilnost

Steva Majstorović na svom blogu skreće pažnju na temu Interoperabilnosti. Na portalu e-Hrvatska postoji posebna osnovna kategorija sajta posvećena problematici interoperabilnosti, gde u prvom pasusu stoji definisano:

Interoperabilnost je sposobnost informacijskih i komunikacijskih sustava i poslovnih procesa da podrže protok podataka i omoguće razmjenu informacija i znanja. Interoperabilnost se mora osigurati na tehničkoj (norme i standardi za povezivanje računalnih sustava i servisa), semantičkoj (značenje podataka) i procesnoj razini (definiranje poslovnih ciljeva, modeliranje poslovnih procesa i ostvarivanje suradnje između različitih upravnih jedinica). Interoperabilnost se može ostvarivati primjenom nacionalnih i međunarodnih tehničkih normi.

Evropska komisija je izdala drugu verziju okvira (framework) u kojem će EU koordinisati svoje aktivnosti na planu usvajanja interoperabilnosti, a osnova celokupnog posmatranog sistema interoperabilnosti ima dominantnu ulogu u standardizaciji poslovnih procesa iz oblasti elektronskog poslovanja – European e-Business Interoperability Forum (eBIF) i njihova četvrta konferencija ove godine u decembru.

Za tehničare (programere), posebno pogledati predloge implementacije e-business interoperabilnosti preko ebXML standarda.

Zašto je bitna interoperabilnost?

Protok podataka, kao i razmena informacija između različitih kompjuterskih sistema su već dugo vremena poznati u praksi izrade softvera, naročito od pojave XML standarda. Razvoj XML standarda za pojedine oblasti poslovanja uveo je standardizaciju na tehničkom, semantičkom i nivou poslovnih procesa za različite oblasti poslovanja  (privredne grane, industrije). Višegodišnji razvoj ovakvih e-poslovnih sistema doveo je do konceptualnog razvoja okvira kreiranja skupa tehničkih, semantičkih standarda i poslovnih procedura koji su se u prethodnom periodu pokazali kao najbolja praksa implementacije.

Drugim rečima, ključna reč ovog koncepta predstavlja akumulirano znanje u implementaciji različitih vrsta standarda za kreiranje najbolje prakse u posmatranoj oblasti.

EU je prepoznala da veliki broj postojećih implementacija rešenja elektronske uprave može da se iskoristi kao baza za kreiranje okvira (framework) u kojem bi trebalo kreirati standarde kreiranja sistema elektronske uprave na osnovu najbolje postojeće prakse korišćenja različitih (mnogobrojnih) standarda komunikacije između kompjutera koji su se pojavili u poslednjih osam godina. Naravno, ovakav sistem konceptualnog korišćenja standardizovane implementacije ICT-a u poslovanju prenosi se istovremeno i na sve ostale poslovne sisteme (ne samo na državnu upravu).

Interoperabilnost = Web Services 2.0, i kakva je veza Microsoft-a sa ovim konceptom?

Kada se pogleda razvoj koncepta Web servisa koje je Microsoft predstavio početkom ovog veka, radilo se o sistemima komunikacije između kompjutera koji mogu raditi na raznorodnim platformima i softverima (putem korišćenja internacionalno prihvaćenih standarda). U to vreme to je bio revolucionarni korak MS-a obzirom da je do kraja devedesetih godina ova firma upravo bila predvodnik nametanja sopstvenih standarda i trke u pravcu prihvatanja ovakvih standarda od strane drugih igrača na IT tržištu.

U poslednjih 4-5 godina najveći konkurent MS-u postala su open-source  softverska rešenja, kao i sistemi prodaje konsalting usluga umesto naplate samog softvera.

Kada se malo detaljnije pogleda deo MS-ovog sajta posvećenog interoperabilnosti, a naročito opis Microsoftovog viđenja šta je interoperabilnost, može se uočiti poseban deo principa interoperabilnosti koji se odnosi na angažovanje učesnika u sprovođenju projekata interabilnosti. Dosadašnja praksa savremenog korišćenja Interneta (Social Media) upravo potvrđuje da se najbolje baze znanja (sadržaja) kreiraju angažovanjem velikog broja korisnika (pogledati Wikipedi-u, YouTube…).

Upravo će baze najbolje prakse u narednih nekoliko godina postati ozbiljna konkurencija implementaciji besplatnih rešenja koja su zasnovana na naplati konsultacija, a ovakva rešenja (consulting base) upravo najviše utiču na rapidni razvoj open-source projekata.

U kontekstu cele ove priče su i inicijalni razvoji koncepta Enterprise 2.0 i Business Intelligence 2.0, koji su usmereni usvajanju novih softverskih rešenja bez potrebe dugačkog vremena implementacije i konsultacija pri implementaciji poslovnih softverskih rešenja.

Kako će se razvoj ovakvih poslovnih softverskih rešenja razvijati u narednih nekoliko godina – videćemo, a videćemo šta će biti odgovor konkurencije ovakvom konceptu korišćenja softvera…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Sledeći (e)Biznis megatrend: Interoperabilnost, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Autor teksta: Dragan Varagić, 14/11/2008, RSS

1 odgovor na Sledeći (e)Biznis megatrend: Interoperabilnost

  1. Dragane, dodao bih vrlo bitan podatak koji nedostaje u definiciji interoperabilnosti koju si citirao… pored semantičkog, tehnološkog i organizacionog (procesnog) sloja… postoji i legislativni (zakonodavni)… taj sloj daje preporuke za zakonska rešenja koja u domenu ljudske interoperabilnost otklanjaju najčešće prepreke za interoperabilnost – ljudski, birokratski faktor… Ovaj sloj je takođe sadržan u EIF-u (European Interoperability Framework)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)

Komentari su zatvoreni.