“Jedan poslanik i jedan senator u Rumuniji pokrenuli su inicijativu da se u zakon o audiovizuelnim medijima unese obaveza da informativne emisije sadrže 50 odsto ‘pozitivnih’ vesti, što je Senat jednoglasno usvojio. U obrazloženju te inicijative navodi se da informativne emisije sadrže isuviše nasilja, agresivnih pojava i zločina, što utiče depresivno na gledaoce, pa treba uravnotežiti emisije “pozitivnim” vestima.”
Ovu vest je kod nas preneo Blic, a mišljenja se mogu videti na blogovima MediaSerbia i Komunikacii.net.
Naravno, većini predstavnika medija (uključujući i Reuters) ova ideja znači uplitanje u “medijske slobode” (kao što je npr. sloboda objavljivanja šunda i kiča), i teško da se ona povezuje npr. sa zabranama iz oblasti medicine, gde je sasvim normalno povući potpuno ili ograničiti upotrebu štetnih sadržaja (što negativne vesti u velikim količinama i jesu za psihu velikog broja osoba).
Problem je, između ostalog, i u činjenici da je prave pozitivne (lepe) vesti teže naći (a da nisu u nekoj vezi sa sponzorskim aranžmanima, sopstvenim ulepšavanjima iz komercijalnih saopštenja za medije, i sl.), a i kada ih ima – pitanje je koliko su zanimljive/ubojite (kada se porede sa silovanjima, katastrofama, ubistvima, prevarama…).
Psihologija je čudo – ljudi mnogo više i jače osećaju ružne stvari nego lepe, jer se za lepe stvari u životu potrebno potruditi da bi lepa vest ostavila na osobu što jači utisak (a ne treba ništa raditi da bi nešto ružno ostavilo utisak).
Da li ste za povećanje broja pozitivnih vesti u medijima?,Da li vi smatrate da bi eventualno uvođenje obaveznog objavljivanja određenog procenta pozitivnih vesti bilo atak na slobodu medija, ili ograničavanje njihovog štetnog dejstva na populaciju?
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Mislim da bi to bilo zaista dobro, medjutim takodje sam i mišljenja da je to unapred osuđeno na propast………. dosta ljudi čim otvori dnevnu štampu odmah ide na crnu hroniku i tabloidne vesti …….. a ljudi koji žele lepe vesti gledaju cartoon network, travel i mtv ……
Mislim da bi to bilo ograničavanje medijske slobode i sledeći korak bi mogao da bude ograničenje nečeg drugog…….. to bi trebalo biti određeno isključivo statum i unutrašnjom organizacijom medijskih kuća.
Sto da ne.
Psihologija je u tom slucaju jasna, i nasoj zemlji nista ne bi falilo vise pozitivnih vesti. To nikako ne znaci sputavanje informacije, vec povecanu afirmaciju vedrih, veseli, pozitivnih vesti, a njih uvek ima samo se treba potruditi i naci, ma iz koje sfere zivota da su.
I onda bi kod nas Dnevnik trajao citavih 6min42sec 💡 ❗ ❓
Iako za sebe mislim da sam vrlo liberalno orijentisan, dao bih punu podršku ovim zakonima, jer je to verovatno jedini način da se sklone negativne vesti sa naslovnih strana.
Drugačije se ne bi ni mogli sputati gramzivi vlasnici i urednici medija, koji u trci za tiražom konstantno povlađuju niskim porivima ljudi za crnim hronikama.
Pa makar to značilo novine od 10ak strana i dnevnike od 5 minuta…
I ja smatram da bi to bilo bas lepo, previse crnih vesti razvija previse crnih misli, smatram da takve vesti samo povecavaju stopu nasilja, bilo bi lepo ograniciti ih nekim Zakonom i smatram da to ne bi bio atak na medije jer mediji treba da obrazuju populaciju a ne da je survavaju u ponor psihoze i nasilja.
Verujem da bi bilo jednostavnije ograniciti duzinu onoga sto se obicno zove “informativni program” u ukupnoj produkciji medija.
Lako ce se onda pojaviti prostor i za prave analize, autorske komentare, vedrije teme itd.
Iako predlog zvuci lepo, i mislim da bi bilo dobro da se vise emituju lepe stvari (emisije, programi, vesti) mislim da je to prakticno nemoguce, jer nemamo svi iste kriterijume o tome sta je pozitivna vest, a da se pritom svaka vest moze predstaviti na dobar ili los nacin, jer sve ima svoju dobru i losu stranu.
Mislim da bi mnogo delotvornije bilo da se jednostavno IZBACE NEBITNE STVARI (samim tim i veliki broj vesti o nasilju) kao npr. – ko je s kim, koja je javna licnost sta jela, ko se slikao sa donjim ili bez donjeg vesa, da li neko ima ovaj telefon ili sat i koliko on kosta; i da se NASLOVI samih vesti ne pisu senzacionalisticki.
Nasilje, agresivne pojave i zločini postoje i u filmu, muzici, kulturi… i da li bi trebalo da se donese zakon i o tome.
Lose vesti, kriminal, slike nasilja i tome slicno su realnost i nece nestati ako ih ne gledamo u vestima (dnevnik traje samo 30 minuta) ili zatvorimo oci, vec ako ih resimo.
I na kraju, da li to znaci da cu biti srecniji ako budem gledao samo grand paradu, reality show (veliki brat) emisije, spanske serije, intervjue sa politicarima, Milana Tarota, emisije o dijetama i horoskopima… (da li sam dovoljno toga nabrojao)
Procitao sam taj tekst u Politici pre par dana. I drago mi je da vidim vecinu komentara gore sa kojima se slazem. Itekako bi trebalo to pravilo uvesti. Osporavanja jednostavno ne stoje. Recimo, to da se lepe stvari ne desavaju, nije tacno. A to da je teze naci lepe vesti, pa, gospoda novinari neka se pomuce malo. Za sada vecina njih samo prepisuje agencijske vesti i eventualno preprica. Inace, psihologija jeste cudo. I narod koji bi neko vreme cesce citao pozitivne i optimisticke stvari od crnih hronika, tek tada bi imao neku vecu sansu za uspeh.
U ovoj vesti nije problematicna necija ideja da bi bilo lepse, mozda nekome i korisnije, da ima vise lepih vesti. Moze se o tome diskutovati i na akedemskom nivou, i na nivou urednickih politika (Blic npr. ima sekciju ‘Dobre vesti’ na sajtu: http://www.blic.co.yu/dobrevesti.php, ima je i neki od hrvatskih dnevnih listova), vec odluka same vlasti da ona proceni kakvu vrstu vesti i u kom procentu mediji moraju da objavljuju. To moze samo biti pokusaj vlasti da kontrolise i manipulise medijima, ne vidim sta drugo
“…i jos jedna divna vest: vise od sest milijardi ljudi se NIJE prevozilo na jucerasnjem letu za Irkutsk – da podsetimo, veruje se da se Tupoljev na letu Siberija Er iz Kijeva srusio negde u Sibiru – tako da je broj osoba za kojima se traga ogranicen na svega 98 lica koja se zvanicno vode kao nestala! Zaista, divna vest za milijarde porodica sirom planete. Nastavljamo sa lepim vestima…”
Vrlo jednostavno: ako bilo koja vlast u drzavi-potpisnici Opste deklaracije o pravima coveka OUN frapantno i flagrantno krsi bilo koji clan tog medjunarodnog akta, i to jos radi nekaznjeno – to je udarna vest i ne postoji ta verbalna gimnastika koja od toga moze napraviti pozitivnu vest. Isto je sa frapantnim i flagrantnim krsenjem ustava te iste zemlje, ili sa frapantnim i flagrantnim krsenjem zakona, ili sa frapantnim i flagrantnim neprimenjivanjem zakona te zemlje… I, jos jednostavnije: pravno lice koje se izdaje za informativni medij, a ne objavi tu vest takvu kakva je, dakle, najnegativnijom mogucom – lazno se predstavlja za informativni medij. Tacnija definicija bi mogla biti da je u pitanju simulakrum informativnog medija sa snaznim indicijama da to pravno lice realizuje simulaciju zarad potreba takve vlasti za mentalnim manipulisanjem sopstvenim podanicima (posto ljudi u zemlji sa takvim medijima definitivno nisu gradjani, nego podanici), dakle, u pitanju je, u tom slucaju, pravno lice – saucesnik, a operacionalna definicija tog pravnog lica sa stanovista informisanosti nacije bi mogla biti, recimo, “figurisanje u kukuruzishtu”. Quote? “Muuu.”
Uostalom, na kraju krajeva, ne postoje pozitivne i negativne vesti. Postoje samo pozitivni i negativni dogadjaji. Ukoliko odnosi sa javnoscu imaju problem s time, onda odnosi sa javnoscu imaju problem, a niposto dogadjaji ili vesti. Tacnije, onda su odnosi sa javnoscu – problem. Sto nas, sve skupa, vraca na tragikomicni paradoks da je oglasavanje iskreniji vid masovne komunikacije od odnosa sa javnoscu.
Tja, zahvaljujuci odnosima sa javnoscu, danas je kvalitetno realizovano oglasavanje iskreniji vid masovne komunikacije i od onoga sto se danas smatra mainstream novinarstvom…