Pošto košta cena koštanja – na Internetu?

Novosti su 12.04. objavile tekst pod nazivom “Kompjuterski rad: Plata iz sopstvene kuće, koji je 13.04. preneo B92 pod nazivom “IT: Zarada od kuće i po 15.000 evra“. Obzirom da je nakon deljenja ovog teksta putem Tvitera usledila “‘nači nevera“, zamolio bih one koji to još nisu učinili, da malo pročitaju komentare na ovaj tekst – gde više različitih pojedinaca navodi svoje plate za poslove koje radi odavde za inostranstvo.

Koliko vrede, koliko se plaćaju, i kolike su plate u poslovima iz oblasti programiranja, Web dizajna, Online PR-a, Internet marketinga u Srbiji?

U ovim krajevima je veoma uobičajeno da najglasniji “diskutanti” na temu zarada od rada na Internetu u najvećoj meri nisu oni koji i najviše zarađuju. Upravo suprotno – to su najčešće oni koji nisu zadovoljni parama koje dobijaju za posao koji rade. Upravo je o ovoj temi  svojevremeno pisao Ivan Minić.

U pomenutom članku iz Novosti citirao bih jedan deo teksta:

“Prema rečima Srđana Andrijanića iz NSZ, u ovom času na birou se nalazi 1.044 stručnjaka za informacione tehnologije sa završenim fakultetom i oni se u proseku zapošljavaju u roku od godinu i dva meseca. Sa trogodišnjom višim IT obrazovanjem na njihovoj evidenciji je 1.075 nezaposlenih i oni se poslu mogu nadati za godinu i četiri meseca. Posao čeka i 60 programera i oni će ga najverovatnije dobiti za dve godine.”

U tekstu se pominje da ti “IT stručnjaci” ne žure da se zaposle zbog drugih poslova, što baš nije 100% tačno, jer veći broj njih stvarno i ne može da pronađe posao – nema dovoljno praktičnog iskustva.

Pre nekoliko godina Boris Krstović, vlasnik uspešne kompanije SpoonLabs, koja proizvodi specijalizovani online softver (Vivvo CMS) za novine i magazine  iz Beograda, je 6 meseci pokušavao da pronađe senior PHP programera, sa jasno izraženom neto platom od 1.600 $US! Problem u ovoj priči je činjenica da je Boris Krstović STVARNO tražio SENIOR PHP programera, što znači nekoliko veoma određenih karakteristika rada zaposlenog:

  • Radno vreme od 8 sati (ne rad od kuće, ne rad onoliko koliko treba da se zarade neke pare, pa da se izađe napolje, i sl.).
  • Veoma kratak period prilagođavanja novom programerskom okruženju (upoznavanje tzv. framework okruženja, vrste i načina programiranja, vrste upravljanja projektima…).
  • Visoka efikasnost rada tokom radnog vremena (veoma iskusni programeri urade nekoliko puta brže posao od onih koji nisu toliko iskusni)
  • Odgovornost (a ne varijanta u kojoj vi odete na petodnevnu žurku, pa rokovi trpe zbog vas)

U Srbiji, prosečne neto plate iskusnih programera se kreću od 300 EUR do 2.000 EUR. Ovo su prosečne plate, što ne znači da iskusni programeri ne rade za manje ili više od naznačenog proseka. Ako je osoba redovno prijavljena, realna plata (to je ono što predstavlja trošak zaposlenog za određeno radno mesto) se kreće od 500 EUR do 4.000 EUR. Slično, ali ni nalik!

Inače, to što dobijate “na ruke” kada radite nije plata, i voleo bih da se uskoro uvedu drakonsle kazne za one koji pominju bilo koji iznos zarada, a da to nije bruto plata!

Velika razlika u proseku plata je sasvim uobičajena, jer postoji veoma veliki broj parametara koji određuje kolika je realna plata: Vrsta firme, pregovaračke sposobnosti, potreba za određenim kadrom, reference, godine rada u oblasti, da li je radnik prijavljen i na koliko, da li se koriste različiti poznati sistemi kako se isplaćuje plata uz manji trošak za poslodavca, ili radnik hoće da ima veći neto deo zarade, itd.

Veoma slična pravila, sa dosta sličnim prosecima važe i za ostale struke u vezi sa e-poslovanjem, što u prevodu znači da ako hoćete da radite za inostrane firme u stalnom radnom odnosu (outsourcing), sigurno možete da računate na proseke plata koji idu od 500 EUR do 2.000 EUR, kao i u Srbiji! Za rad na povremenim poslovima (freelancing) tj. projektima, pojedinačna sredstva mogu biti i znatno veća, ali kada ovakvih poslova nema – veoma je teško doći do bolje plaćenih poslova ovog tipa zbog ogromne svetske freelance konkurencije (Indija i Kina prednjače sa veoma niskim cenama rada).

Navedene sume su u prosecima potpuno drugačije kada se radi o poslovima koji direktno zavise od efekata prodaje, ili kada je osoba prodavac, pa ima procenat od prodaje. U konkretnom primeru (koji nije naveden u pomenutom članku, samo je pomenuta suma), poznajem ženu iz Novog Sada koja desetak godina od kuće radi za jednu američku firmu (nije iz IT oblasti) kao direktor prodaje za EMEA (Europe, Middle East, Asia), i zna da ima mesečno i više od navedene sume u članku.

Cena izrade Web sajta

Svojevremeno sam napisao veoma posećeni tekst na temu cena Web dizajna i izrade Web sajta, ali bih ovom prilikom dodao još nekoliko detalja u kontekstu teme ovog teksta:

  • Radio sam konsalting bar za dve firme, a poznajem još nekoliko vlasnika online projekata koji zapošljavaju određeni broj programera i dizajnera za razvoj svojih online projekata. U ovim slučajevima, troškovi izrade ovih Web sajtova su se kretali od 60.000 EUR do 150.000 EUR. Odakle ovoliko para za sajtove? Pa, sračunati plate programera i dizajnera, pa pomnožiti sa devet ili dvanaest meseci rada oko izrade prve verzije Web sajta. Zašto toliko vremena? Obično se radi o osobama koje su zapošljavale programere i dizajnere, ali su strašno malo toga znali o Webu uopšte!
  • Kada se računa trošak izrade Web sajta u firmama koje zapošljavaju veći broj programera i dizajnera, u zavisnosti od broja angažovanih osoba na projektu, potrošenih sati rada i očekivane zarade, formira se i cena za određeni Web sajt. Ova cena i u Srbiji lako može da ide preko 100.000 EUR po projektu, ako se radi o složenijim projektima.
  • To što neko prodaje sajtove za 20-30 EUR, ili 100 – 500 EUR, ili više, je sasvim OK – uvek se može pronaći model zarade, samo je važno da je posao na kraju  isplativ.

Zaključak

U osnovi,  što bolje poznavanje metodologije rada organizacija (za koje se radi neki projekat na Webu iz bilo koje oblasti – programiranje, dizajn, ePR, IM) i  što više implementacije poslovne logike u samom procesu ugovaranja cene, a kasnije i u samom projektu, dovodi i do ostvarivanja ozbiljnijih cena za online projekte.

Drugačije (slikovito) posmatrano, npr. ako predstavnika kompanije uverite (a ne slažete) da uz vaš rad može na mesečnom nivou da poveća profit za 600.000 EUR, veoma lako ćete ispregovarati da od toga dobijete 20% – 120.000 EUR (ovo teško vredi za pojedince,već kada hoćete toliko da zarađujete, takve stvari se rade preko firme).

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.4/10 (7 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
Pošto košta cena koštanja - na Internetu?, 8.4 out of 10 based on 7 ratings

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 14/04/2012, RSS

17 odgovora na Pošto košta cena koštanja – na Internetu?

  1. Ovo je korektan clanak sa sasvim dovoljno informacija da citalac nema razloga da ne poveruje u tekst, za razliku od onog na B92, koji je ocigledno cupan iz konteksta, ne znam iz kog drugog motiva osim da zalici na senzaciju.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. fe developer says:

    Slazem se sa tobom u nekim detaljima ali 15000 eura za mesec dana to je care mnogo. Tacnije to tesko ko dobija i preko a ne kod nas, bez obzira da li radi freelence ili za neku kompaniju preko.

    Takodje nisi dao primer gore gde programer zaradi toliki novac. Sam si rekao od 500 do 2000e. Firme neka trose i neka prave racunice koliko hoce ali recimo da imas 3 programera da rade na projektu i da zarade po 15000e mesecno pa ti izracunaj koliko bi onda kostao projekat sa 10 meseci rada.

    Toliko od mene.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Niste spomenuli radni vek prosečnog programera: neminovan je odlazak u penziju već pre četrdesete. Neko će reći da je to offtopic, ali je bitno kada ovaj posao poredimo sa drugim zanimanjima. Ovaj posao zahteva svakodnevno učenje, praćenje IT tržišta, novih tehnologija, framework-a itd. U kasnim tridesetim programer već ne može da uči i radi toliko efikasno i prinuđen je da polako ali sigurno odustane od svog poziva, zato u svom radnom veku mora sebe da obezbedi. Ako do tada ne preraste u project manager-a ili sličnu poziciju, može se naći u problemu.

    Inače, neki zadaci u programiranju zaista nemaju cenu. Oni koji su debug-ovali JavaScript dobro znaju na šta mislim :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Ako hoćete preko 2.000 EUR/mes zarade, to su češće poslovi koji su vezani za efekte prodaje – menadžment, ili prodaja. Ja inače savetujem sve iskusnije programere kada zađu u četrdesete da pređu u project leadere, project managere… – to ozbiljno nedostaje u softverskoj domaćoj industriji…

    Inače, u tekstu nisam pominjao da programeri imaju 15.000 EUR platu. Ako kao programer hoćete da zaradite toliko – teško, otvorite svoju programersku firmu i budite uspešni, tako možete zarađivati i mnogo više mesečno…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Bojan says:

    Avioni kamioni clanak… O kojih 600 000$ u Srbiji pricas ? :) ) Budimo realni…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. jasmanac says:

    Tekst je OK, jedino ovo oko garantovanja 600k. Prvo, nijedna ozbiljna firma neće ući u takav razgovor sa pojedincem koliko god on ima iskustva. I drigo, diskutabilno je da pojedinac može garantovato toliko povećanje prodaje.

    Firme i kompanije da, ali pojedinac teško. A ovde govorimo o pojedincu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Svaki normalan i pristojan medij odobrice ti autorizaciju teksta
    Kod prenosenja neka ti je Bog u pomoci

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. U svakom slučaju, ko razume, shvatiće.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Anonimni (non) hejter says:

    Ne slažem se sa onim komentatorom da programer s 40g. treba u penziju… U slučaju da je izgovor želja za ne napredovanjem ili ne učenjem, to je već karakterna osobina određene ličnosti (čovek se uči dok je živ).
    BTW… Imam skoro 40g. u bližoj prošlosti (proteklih godinu dana) sam naučio BASH i HTML (nije mi to profesija, čisto iz znatiželje) imam IQ 140, tako da mi ne treba puno vremena da shvatim stvari…
    Budući da sam trenutno bez posla, mene zanima, GDE da se ja, kao amater sa potencijalom javim, makar da zaradim 10 eura dnevno, ali da steknem iskustvo?
    Znači, mene ne zanima ta ogromna svota, o kojoj se ovde piše (pobogu, šta bi ja radio sa tolikim parama???), već čisto, nešto kao hobi…
    Autor teksta, budući da je upućen, samo nek ostavi linkove-gde?
    P.S. Sem ovih naših novih 4 jezika , govorim ruski i engleski, ali zaista na neku iole ozbiljnu firmu koja se bavi IT-jem na našim prostorima, nisam naleteo….

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. rade says:

    Ne znam odakle vam ideja da Kinezi spustaju cenu rada. Verovatno losa analogija sa offline trzistem. Radim na freelancing sajtovima vec 4-5 godina i nikad niti jednog Kineza nisam ni primetio. A evo sad gledam na oDesk-u ima oko 5000 njih, sto je nista s obzirom da Srba ima 2000. Oni koji su zapravo preplavili ove sajtove i najvise spustaju cene su Filipinci.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. @Anonimni (non) hejter
    Tehnologija napreduje iz dana u dan gotovo eksponencijalno, ljudima nije lako da to prate. Posao programera je veoma težak i nezgodan, kako psihički tako i fizički (nije lako sedeti min. 8h svaki dan). Deluje naivno, ali svakodnevno ubijate glavu sa različitim problemima. Često po par dana ne možete da rešite neki problem i da se pomerite sa mrtve tačke. To je izuzetno stresno i teško je za čoveka da opstane dugo u toj priči.

    Bez želje da Vas degradiram, samo bih napomenuo da poznavanje HTML-a i nije neka nauka, isto smatram i za BASH. Savladajte npr. CSS je svakako nešto što morate dobro savladati. Iskreno Vam želim da pronađete afirmaciju, svaki početak je izuzetno težak. Ukoliko stvarno brzo “kopčate”, uzmite neki ubrzani kurs web tehnologija. PHP i MySQL nisu preterano teški, sa tim već možete raditi ozbiljnije stvari. Srećno :)

    Za one koji pucaju na visoke sume, ono što se mora znati je svakako J2EE i Microsoftove tehnologije (C#, .Net)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Miloš Mileusnić says:

    @Dević Ja sam upoznao IT stručnjake u njihovim 60-tim koji su bolje poznavali nove tehnologije nego tada mnoge moje kolege sa FON-a. Sve je to individualno. Činjenica je naravno da nisu svi programeri neki rok starovi, većina ih je, kao i u ostalim profesijama, prosek koji zabušava kako sa 20 tako i sa 40 godina.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. Offtopic:
    @Dusan
    Moj cale ima 59 godina i programer je vise od 2 decenije tako da to sto si naveo da sa 40 godina idu u penziju jednostavno ne pije vodu.
    I radno veme mu je cesto bilo 10+ h dnevno.

    K’o sto rece Mileusnic , sve je individualno.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Ja znam dosta primera da su programeri napredovali u project manager-e i nisu toliko “u kodu” kao na početku karijere. Slažem se, jeste individualno ali dosta utiče i radno okruženje.

    Po završetku fakulteta danas dobijete samo manje ili više dobru polaznu osnovu, tako da je po meni potpuno normalno da neko ko je dugo u praksi bude jači u znanju od svežih akademaca.

    Sve u svemu, ovo je jedan od retkih legalnih poslova od kojeg i u ovoj našoj banana-zemlji može pristojno da se živi. :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. marija says:

    Mislim da bi konacno novinari trebali da objavljuju textove u celosti i da bombasticnim naslovima ne podgrevaju vatru.Razumem kada se to radi u svetu estrade, ali na ovakvim vaznim stvarima, nije bas u redu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Ostavite Vaš komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*


− 1 = 7

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>