fbpx

Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima

U poslednjih nekoliko dana opet je u našim uslovima bila aktuelna tema uticaja (blogova) društvenih medija.

Nedavni Okrugli stolo je takođe pokrenuo pitanje “Šta je uopšte uticaj”, odnosno šire posmatrano, šta bi trebalo posmatrati da bi se video neki uticaj ili neke uticajne osobe u ovdašnjoj blogosferi, ili ostalim društvenim medijima.

Popularnost i uticaj nisu iste stvari

U poslednje vreme kako sve veći broj osoba koristi Facebook, Twitter, pravi blogove i sl. pojavljuje se sve više kompanija pokušava nekako da iskoristi ovaj “prvi veći talas” primenjujući klasične “reach” advertajzing sisteme – ako taj ima puno FB prijatelja ili Twt pratilaca, taj je “popularan, tj. uticajan, odnosno možemo da imamo koristi od toga”.

Interesantno je da je pre nedelju dana i čuveni Brian Solis imao dosta opširan tekst na temu da popularnost i uticaj nisu iste stvari.

Isti Brian Solis napominje da čuveni zahtevi kompanija tipa: “Daj mi što više lajkova na mojoj fan stranici, i  želim što više prijatelja na mojem kompanijskom profilu…”, kao i konstatacije tipa: “Uuuuuuu, on je strašno jak, ima fan pejdž sa 200.000 članova i preko 2.000 prijatelja na svom profilu (twitter da ne spominjemo – bruka)…”, nemaju nikakve veze sa uticajem, već sa popularnošću.

U kontekstu priče o uticaju često se pominju različite alatke koje mere uticaj na društvenim medijima i blogovima, što su iskoristili Fast Company za svoj “Influence Project” (povod za tekst Briana Solisa), pa to iskopirale naše komšije za konferenciju Webit. U ova skorašnja dva slučaja radi se o čistom iskorišćavanju ega “naivnih” korisnika društvenih mreža da će se broj poseta koje oni naprave na sajt konferencije meriti kao njihov uticaj – što više dovedu posetilaca na sajt konferencije, to su uticajniji korisnici društvenih mreža!

Neki drugi se bune što se uopšte pominju liste uticajnih blogova u ovim krajevima, kao što su Blogodak i Blogostaj, ali ima i realno indikativnih alatki kao što su Twitter Grader, Klout, TweetlevelPeerindex

Ono što je takođe indikativno za praktično bilo koje liste uticajnih online medija (uključujući Blogostaj i Blogodak) koje se generišu preko internacionlanih nezavisnih servisa (nezavisni od ovog regiona), jeste da se određeni broj pojedinaca i Web lokacija često nalaze na vrhu tih lista, što verovatno nije slučajno.

Piramida uticaja

Bez obzira što je i na ovom mestu pisano o tome kako se gradi poverenje na Inernetu (poverenje je preduslov stvaranju uticaja), hteo bih posebno da skrenem pažnju na metodologiju stvaranja uticaja:

Interesantan primer na prethodnoj slici opisuje “piramidu uticaja” (link do teksta je na slici), koji ima u sebi važne činioce, ali na nesreću pogrešno poređane! Sledeće definicije su napisane na osnovu pretraživanja Google Define funkcije:

Prisustvo (Presence) – Da bi ste negde mogli nešto da vidite, čujete, uradite (…), morate da budete prisutni, i da uopšte imate svest o tome da bi trebalo da budete prisutni (da li ovo liči na početak poslovnog korišćenja društvenih medija od strane kompanija?)

Identitet (Identity) – Individualne karakteristike na osnovu kojih se određuje osoba,  kompanija, brend…

Reputacija (Reputation) – Generalno mišljenje javnosti o osobi, kompaniji, brendu…

Kredibilitet (Credibility) – Kvalitet poverenja (verovanja) u organizaciju ili pojedinca…

Autoritet (Authority) – Osoba sa ekspertskim znanjem čija se mišljenja uzimaju kao relevantna (ispravna).

Uticaj (Influence) – Moć da se (svesno ili nesvesno) ostvari efekat na nekoga ili nešto, bez prisile ili bilo kakve vrste naređivanja.

Drugim rečima, izgradnja poverenja pojedinca ili organizacije dovodi do kredibiliteta, a kredibilitet do uticaja.

Brian Solis u pomenutom članku definiše svesni uticaj kao mogućnost da se izazovu merljive akcije i predviđeni ishodi tih akcija.

Da li blogerima treba verovati ili ne?

Ovo pitanje takođe nije aktuelno samo kod nas, pa postoji istraživanje Forrester-a iz 2008. g. prema kojem se u odnosu na ostale načine komunikacije sa pojedincima koji su navedeni u istraživanju prikaz nekog blogera najmanje vrednuje.

Istraživanje Emarketera od pre nekoliko dana na temu poverenja na društvenim medijima daje potpuno drugačije rezultate:
Najbolje je ocenjeno poverenje u osobu koju poznajete (znate). Koliko ima soba za koje možete da kažete da ste ih upoznali (da ih znate) preko Weba i da im verujete? Sigurno sasvim dovoljno…

Ovo istraživanje potvrđuje poznatu tvrdnju da dijalog (dvosmerna komunikacija) na nivou pozitivnih i negativnih komentara (ko je rekao da se “na muci poznaju junaci”?) najefikasnije i najbrže dovodi do izgradnje poverenja.

Ovdašnji uticaj – da, ne, malo, puno?

Da li kod nas ima online uticaja ili ne i šta znači manji ili veći uticaj, mogu bez puno komentarisanja poslužiti nedavni ovdašnji primeri posta na Blogu Dragane Đermanović, ili ove simpatične konverzacije na Facebook-u.

Kako vreme prolazi, uticaj koji se produkuje na Internetu će biti sve veći i kod nas, a to što nekima smeta brzina porasta ovakvog uticaja… To je njihov problem.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.

Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 18/08/2010, RSS

19 odgovora na Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima

  1. MilosV says:

    Ma, naravno da je uticaj relativno znacajan.
    Ali to je manje zasluga sadrzaja a vise zgodne tehnologije koja se infiltrirala u svaku kucu i pored raznih drugih igrarija otvorila i komunikacioni kanal, bas kao sto je to nekad, doduse jednosmerno, uradila televizija.
    U razvoju takvih pojava uticaj je najpre uglavnom pozitivan, cak vrlo pozitivan ali tek u razvoju. Vremenom, sa porastom uticaja se odnos dobre/lose, pametno/glupo, originalno/plagijatorsko menja. Zato smo danas na tom TV-u zatrpani miksom reklama, repriza olinjalih serija i politickih pamfleta, pa se misleci ljudi sa uzasom od toga ogradjuju kol’ko mogu. Isto se desava i sa internetom i sadrzajem koji nosi kada ga zaista zaposednu pare. Pogledajte najzagrizenije TV zavisnike i razmislite koliko da sa time zurimo.
    Sto se tice drustvenih mreza i bloga, lepo se vidi da se bazicni layer zove – presence. U tom grmu lezi problematicni zec na ovim prostorima. Para tu jos nema pa tzv. blogeri rade za slavu. Ista im vrlo brzo udje u usi, tako da u rekordnom roku od, npr. godinu dana, svoj blog, koji tek ponekad udostoje par vezanih obilazaka, svedu na savetovaliste kako je najbolje blogovati, pustanje muzike (nostalgija za kasetama iz kucne radinosti?), prepucavanje sa non-likerima i izvestaje sa koktela ili raznih up-ova na kojima su im platili uticajno pice. Od realnog uticaja ostane samo kulisa u koju nijedan ozbiljan biznis, ipak, nece uloziti vise od tog pica, koje je jos uvek jeftinije od desetak sekundi na PINK-u.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Oni koji ne razumeju “uticaj” ili “uticajnost” blogova (samo) ne znaju da ga izmere 😉

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Neda says:

    Slučajno sam naletela na ovaj upis preko twittera, koji pratim jednom u deset dana. ‘Uticaj’ blogova i blogera postoji samo u oblasti samog blogovanja ili poslova koji su usko vezani za internet – online marketing ili PR ili web dizajn ili bilo šta slično. Ne čitam blogove i ‘popularne ličnosti’ sa istih su za mene posve nepoznati ljudi. Neke sam čak i pokušala da pratim neko vreme, dodavala i na Facebook po preporuci, ali njihovi upisi mi nisu bili niti najmanje zanimljivi, pa sam prestala. No, svi su imali isti stav – da su društvene mreže od najveće važnosti za posao i da je njihovo lično mišljenje (a iznosili su ga doslovno o svemu i svačemu) nešto što menja svet, jer se dopisuju sa nekoliko stotina blogera sličnih sebi i međusobno jedni drugima ostavljaju komentare i uživo se druže. No, ti ljudi jednostavno ne postoje van tog svog sveta, njihov uticaj ne znači ništa i ljudi koji ne čitaju blogove (a to je veeelika većina korisnika interneta) nikada nije ni čula za njih. Društvene mreže mahom služe za zabavu i – eventualno – networking. Da imaju znatnog uticaja na poslovanje, ne bi inostrana kompanija koju imam među ‘pages’, a koja ima predstavništva u više zemalja i koju vode ljudi sa neverovatnim iskustvom u poslovanju imala tek 100-ak članova. 😉 Valjda bi se neko sa takvim ugledom malo više potrudio oko Facebooka, twittera i ostalih mreža da im to išta znači. 😉 Mislim da su blogovi već prevaziđeni, kao i chatovi i slično. Kad žele nešto da predstave ili da poruče – danas ljudi sve više kratke video uratke. Na kraju kajeva, prosečan internet korisnik slabije ČITA, radije GLEDA pokretne slike. 😉 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Neda says:

    Zaboravih da napomenem još nešto:
    Broj prijatelja na Facebooku ne znači NIŠTA. Da sam prihvatala sve friend requestove muškaraca koji su me dodavali samo zato što im se dopala moja slika u profilu – imala bih ih 500 više nego što ih imam sad. 😀
    O članovima raznih grupa i ‘fan pages’ da i ne govorim! Na jednoj koja je na srpskom jeziku od 2000 članova 90% su muškarci turskog i arapskog porekla u potrazi za ženama za chat. 😀
    Mnogo ljudi se učlanjuje u sve što im prijatelji pošalju, a zatim to ‘skriva’ da ih ne bi zatrpavalo u ‘News Feedu’. Uostalom, treba malo prosurfovati i videti da se na određenim stranicama i grupama uvek javlja samo nekolicina ljudi. Realno grupe i stranice prati 5% onih koji su se u njih učlanili (ako i toliko)!
    Društvene mreže su ipak mahom za zabavu i neobavezno druženje. I – bildanje ega. 😉 Kao i internet forumi. 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Jovan Jović says:

    PREKIDAMO BLOG/CHAT/SOCIALIZING ZBOG VRLO VAŽNIH VESTI!

    Zamislite tu situaciju dok ste on-line… Rečenica kojoj na internetu skoro niko ne bi odmah poverovao… za sada. Moje je mišljenje da bi posle ovakve najave (recimo neke užasno bitne vesti ili slično) prvo što bi primalac poruke uradio jeste:
    a) da uključi TV da je proveri,
    b) pozvao telefonom prijatelje da je potvrdi,
    c)potražio ljudsko društvo “uživo” da je lakše podnese ili proslavi.
    Ovakav scenario vraća me na činjenicu da su korisnici interneta ipak – ljudi.

    Isto tako, vrlo je lako zamisliti sve one koji su naseli na fazon besplatnog na internetu. Neki od njih su zaradili trojanca ali su neki zaradili i minus u banci. Takođe – ljudi.

    Oni koji poseduju robu/usluge i žele da ih prodaju – takođe su ljudi i poslužiće se svakim načinom da dođu do kupca.

    Takođe, mislim da komercijalizacijom interneta gubimo “čitače” tj. one koji pretražuju internet a dobijamo “poslužene” tj. one kojima se servira sadržaj.

    Tako, dolazim do zaključka da blogovi i socijalne mreže dobijajući bitku nad klasičnim sadržajima na internetu usmeravaju ljude na vrlo sličan način kao i TV program. Kreirajući zavodljivo/zabavno/komercijalni polu-lični sadržaj nastoje da posetioce nateraju da kupe neki predmet ili uslugu.

    Kao ljudi od zanata, možemo očekivati zaradu onog trenutka kada postanemo neophodni proizvođačima/prodavcima i budemo mogli da tražimo cenu u skladu sa veštinama koju posedujemo.

    Opet, obzirom da smo i mi ljudi, imam osećaj da dolazi vreme kada će jedini mršavi biti kuriri brze pošte jer ćemo mi poručivati preko mreže iz fotelje (ili naši frižideri, mikrotalasne i automobili).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. gordanac says:

    Možda samo treba imati u vidu i “skale”, odnosno vremenski tok kojim bi bilo uporedivo da li se i kako mere “uticaj” i “popularnost” sa onima koji su na “našoj tački raširenosti online komunikacije” bili koju godinu ili deceniju ranije. (meni se čini da je trend identičan, s tim što izgleda ne umemo da ukapiramo da je, katkada, kašnjenje – prednost, ali to je sasvim druga priča).
    Takođe mi se čini da postoji par (već dobro utemeljenih) ZABLUDA o društvenim mrežama:
    1. da je svaka online komunikacija gubljenje vremena (netačno, naravno)
    2. da su (veoma) mladi ljudi većina na društvenim mrežama (netačno, naravno)
    3. da je blogeraj i twiteraj i fejs (i ostalo, naravno) samo razbibriga za sate dokonosti (netačno, naravno)

    Meni se čini da društvene mreže imaju jednu nenadoknadivu prednost u odnosu na klasične medije ili komunikaciju u realnom svetu – ne možete nikako lagati, manipulisati, krivotvoriti, “muljati” na bilo koji način, o bilo čemu – “brukanje” je skoro trenutno, s obzirom na ukupan broj učesnika. Može se smarati, biti dosadan ili nezanimljiv, ali – to je sve.
    Tok razvoja društvenih mreža, pa time i rast “uticaja” ili “popularnosti” je, čini mi se, u obliku parabole (“parabolidan” rekao bi jedan moj drugar :)), i to prilično širokog otvora, a čini mi se da smo mi (ukupno) još uvek bliski x-osi. (http://en.wikipedia.org/wiki/Parabola)
    I mislim da će se sve manje govoriti o “popularnosti”, a sve više o – “uticaju” (tako mi se bar čini da je u zajednicama koje su u korišćenju društvenih mreža – ispred nas)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. Jedina realna mera uticaja bilo cega je reakcija koju izaziva. Ako su u pitanju objave na blogovima mera uticaja je reakcija na te objave. Naravno da je pozeljna zeljena reakcija, ali da ne ulazimo sad u vode kriznog PR-a.

    Da li je to obavestavanje neke grupe ljudi da se nesto dogodio ili ce se dogoditi, povecanje prodaje proizvoda, promena misljenja o necemu ili nekome ili nesto trece… zavisi od onoga sto zelimo da postignemo. Ako se stvar postavi tako merenje uticaja je relativno jednostavno.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. MilosV says:

    Koji uopste razlog trebalo da ima nas prosecan korisnik da svaki cas poteze nekakve merace? Ionako nam puno cenjenih blogova svaki cas nesto samoinicijativno premeravaju. 😉

    Merenja su jednodimenzionalan, potrosacki i duhom veoma siromasan pristup.
    Na merenjima insistiraju pobornici kvantiteta u siromasnoj populaciji aktivnih korisnika.
    Njihov moto: “Sto vise, sto skuplje, sto cesce!” se vraca kao bumerang, cim se dosegne kriticna masa. Kada vecina populacije aktivnije izadje na net krece elektrokakofonija. Na FB se to vec desava.

    Ko misli da ce net podstice samo ili uglavnom pozitivno, vredno i poslovno itd, vara se.
    Net samo povecava frekvenciju/takt u kome realnost otkucava. Kakva realnost, takva e-zajednica na n-ti.
    Provozajte se prevozom i idite na pijacu pa se podsetite ko smo. Sad zamislite po 5 retvitova onog to ste tamo culi! Sta kazu merenja? Jel’ da ubrzavamo?

    Daleko vise bih cenio analize sadrzaja blogova, umesto cifre prometa preko njih. Dakle, da neko zalozi taj svoj e-ugled i kaze ja mislim da je ovo dobro(ili lose) i osvetli iz nekog humanijeg ugla, to nije tek broj, grafikon, pie-chart i sl. To bi promovisalo kristalisanje kriterijuma kvaliteta i argumentovanu diskusiju umesto pukog prebrojavanja i promocije metar/dolar-poklonstva.

    Ukratko: autoritet po stavu, uvek ispred autoriteta po broju!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Ona piramida je u redu, samo treba imati u vidu da ima mnogo piramida. U osnovi (presence) sve su pomešane, i to je ona ogromna ponuda informacija na internetu. Medjutim kako se penju ka vrhu pojavljuju se “ostrva”, ali ne nužno – to zavisi i od frekvencije neke teme. Staro je pravilo da je internet super alat za prodaju SPECIFIČNIH proizvoda. Mislim da to isto važi i za ideje (tj. uticaj) – tamo gde je prevelika konkurencija suviše je mala šansa da se neko nametne kao apsolutni autoritet. Ali može imati svojih pet minuta…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. gordanac says:

    Kad god mi neko spomene “uticaj i popularnost” ja se setim kako je Borhes rekao “ako postoji raj, mora da liči na – biblioteku!”. I, stvarno – kakva je prava razlika između interneta i biblioteke?
    Isti su, samo je internet – bolji :).
    Ako tako pogledamo na problem “subjektivnog ili objektivnog” merenja “uticaja ili popularnosti” sadržaja društvenih mreža, moguće je da stvari postanu poprilično – jasnije i očiglednije. Biblioteke imaje tematske delove, imaju prostor za čitanje, imaju kafeterije, imaju (često) i male prodavnice suvenira (ili već nečega), imaju letnje prostore, sale za predavanja, itd., itd….Zašto bismo mislili da je STRAŠNO drugačije kad su društvene mreže u pitanju? Na osnovu čega smatramo da bi NEKO SREDSTVO komunikacije samo po sebi drastično menjalo ljudima navike ili sklonosti ili rituale?Zbog brzine komunikacije? Zbog broja prisutnih?
    Više nas je nego što bi bilo zamislivo da stane i u jednu pravu biblioteku? SUPER! Size matters, access also, rekla bih.
    Dakle, ako želimo da procenimo vrednosti društvenih mreža, možda nije sasvim blesavo da pokušamo da zamislimo šta su od svojih biblioteka očekivali prvi bibliotekari (u svetu ili u Srbiji), ili da to jednostavno nađemo i – pročitamo, jer su i oni pravili svoje blogove, at the time 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. @gordanac moram da kažem – sjajan komentar!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Deda says:

    Da je ovaj MilisaV neko relevantan sa linkom iza svog imena pa da dozvolim da me njegovi pateticni komentari dotaknu, ovako: uzivam u svom svom uticaju i autoritetu koji godinama gradim na netu, kao i svim onim benefitima o kojima Milisko i njemu slicni nece sanjati jos dugo godina….sve dok im brojcano, materijalno, finanskijski, uticajno picem bude merodavno za uporedjivanje…Bljak… 😛
    A volim da popijem uticajno pice sa velikim prijatejima vise nego da objavim to isto na svom blogu,lol… 😛 A vi?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. MilosV says:

    Ne razumem sto bas ja da posluzim gospodinu Dedi da se istresa??
    I gde se uopste prepoznao u mojim komentarima?
    Iz, logicki i gramaticki, slabo pismenog izlaganja vidim da hoce da istakne da uziva u svom autoritetu(?), dozvoljava samo relevantnima (?), pije uticajna pica(?)
    Jedno mu dajem za pravo. Necu sanjati njegove benefite! 😆

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Iako i sam umem (pre)često da potežem temu uticajnosti, čitajući tekst i komentare nekako se spontano „javlja“ pitanje: zašto niko ne pita niti pravi softver za merenje uticajnosti književnika, novinara, privrednika, umetnika, profesora, političara, …Meri se broj prodatih knjiga, odituje tiraž novina, istražuje prihvaćenost u javnosti, dakle u prvom planu su razni oblici popularnosti. I to fukcioniše sasvim OK, uz uzimanje u obzir promenljivosti i relativnosti rezultata. A opet itekako znamo ko je „uticajan.“
    I naši sajtovi poput Blogostaja i Blogodka u biti registuju popularnost više nego uticajnost. Sasvim dovoljno od njih!
    Inače, rekao bih da ćemo o uticaju manje da govorimo kada bude veća!
    @gordanac
    Izgleda da su i štampari i bibliotekari i čitaoci imali zaista davno „svoj Internet!“ Nešto malo sam pronašao podataka i pisao na tu temu ( http://blog.kovinekspres.rs/?p=1822 ). Ali, iako eto možemo da nađemo vezu sa davnim vremenima, moje je mišljenje da je je ovaj „treći talas“ kako bi rekao Alvin Tofler, ipak žestoko promenio način života savremenog čoveka, mada možda ne i čoveka samog.
    @MilosV
    „Ukratko: autoritet po stavu, uvek ispred autoriteta po broju!“
    Naravski! Kao što važu u dobrom novinarstvu!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Zahvaljujem se gospođi Čomić na konstruktivnim komentarima. Naravno, zahvaljujem se i svima ostalima, ali Gordana Čomić je praktično jedina ozbiljna osoba iz oblasti politike koja je u potpunosti shvatila kako funkcionišu društvenim mediji na osnovu sopstvenog angažmana na istima, i morao sam posebno da je pohvalim 🙂

    Inače, ta priča koja se odnosi na “apsolutne” autoritete i “apsolutni” uticaj je čista fantazija. U ovom tekstu se pod uticajem podrazumeva oblast delovanja pojedinca ili oranizacije u kojoj oniostvaruju svoje ciljeve, a ne uticaj na svakoga, sve i svašta…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  16. @Neda
    Možda će tvoje mišljenje o mogućnostima FB promeniti sledeći podaci.
    U 12.30 smo na wall FB FP Lav piva http://bit.ly/cxC6s5 postavili info o današnjoj akciji prodaje kupona za pivo na Beerfestu sa velikim popustom koju rade sa Kolektivom http://bit.ly/d2hMgf i pustili update na adrese 16.000 članova. Tada su imali 14 prodatih kupona.
    Sada kada ovo pisem (7 sati i 20 minuta kasnije) imaju 90 prodatih kupona i Kolektiva se bliži prvoj trocifrenoj prodaji kupona u Srbiji. Naravno da nije suština priče u prodatim litrama piva ali kao što vidiš zaista jeftina i jednostavna aktivnost na društvenoj mreži (kao što je bilo i pogađanje rezultata utakmica) donosi rezultat koji je moguće izmeriti a pokazuje i da dobro vođena FB FP zaista postaje ono što joj ime kaže “grupa ljubitelja” koja raste generički za oko 250 dnevno podstaknuta ovakvim aktivnostima.
    Pogledaj i aktivnosti ljubitelja Lava (info o crnom pivu, slika psa koji napada flašu) koje nisu podstaknuti od strane kompanije ni agencije nego dolaze kao iskazi privrženosti brendu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  17. zivanovic says:

    @Miloje Sekulic
    Citam Vas primer i nije mi jasno zasto ga iznosite.

    16000 informacija je otislo da bi na manifestaciji koja okupi vise desetina hiljada svako vece, njih 75 prihvatilo poruku. Oni bi pivo ionako kupili, sa popustom ili bez.

    Da je ovakvih 5 akcija danas 375 ljudi bi usput i to zakacilo, na bazi 80000 poruka!! koje su otisle u web.
    Efekat je zasad na nivou od oko 0.47% pod uslovom da su svi oni bas zbog te akcije kupili.

    Vise bi postigao jedan ”lajavac” na krovu kombija na licu mesta.
    Ovaj primer zaista lepo potkrepljuje Nedin stav.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  18. @zivanovic

    Kolektiva nije kiosk nego interet servis za grupnu kupovinu kojom se ostvaruju popusti, “lajavac” tu ne bi bio od velike pomoci. 🙂

    Salu na stranu ovde su na dobitku svi. Kolektiva je, po prvi put od kada posluje u Srbiji, ostvarila trocifrenu prodaju. Sto pivopija (broj kupona je uobicajeno ogranicen) su dobili popust od 83% a Lav je imao priliku da pokaze paznju prema ljubiteljima i dobio par stotina novih “lajkova”.

    Ne vidim razlog za nipodopstavanje mogucnosti koje internet servisi pruzaju. Zato sam naveo ovaj primer, imam ih jos naravno. Posebno ako pricamo o merljivosti rezultata. 😉

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  19. […] uticaja,  alatke koje mere uticaj….poverenje  – kredibilitet – uticaj.  Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima CITAT: ………..U kontekstu priče o uticaju često se pominju različite alatke koje […]

  20. zivanovic says:

    Gospodine Sekulicu,

    prilicno jasno je sagledivo da bi kiosk bio delotvorniji za proizvodjace i potrosace piva.

    Medjutim, tada bi firme koje smisljaju ovakve igrice ostale bez honorara iz fotelje. Siguran sam da je taj honorar u najmanju ruku komotno trocifren, pa ce doplata iznad popijenog da se nadje iz fondova proizvodnje i transferise gde treba.

    Prednost interneta je da pruza tehnicku bazu da se ovakav mehanizam brzo i ciklicno vrti.
    To je nacin kako famozna internet bazirana zarada prakticno isusuje sopstvenu bazu, pritom je ubedjujuci joj kako cini ekonomska cuda.

    Mislim da je to i Vi dobro znate ali posao je posao.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.