Peticija – Naših 20% nečijih 100%: Da li si David?

Kao protest za preskupu novogodišnju zabavu u Novom Sadu, u gradu u kojem sirotinja stradava u neuslovima, gde se postavlja pitanje koliko bi se stanova beskućnicima moglo sagraditi od te novogodišnje proslave.

Detaljnije o razlozima za peticiju – ovde.

Ako ste revoltirani, recite ovde:

http://www.petitiononline.com/Davidns/petition.html

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Peticija - Naših 20% nečijih 100%: Da li si David?, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Autor teksta: Dragan Varagić, 07/12/2007, RSS

4 odgovora na Peticija – Naših 20% nečijih 100%: Da li si David?

  1. Pcopisi says:

    Politika…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. eh sad da delimo stanove beskucnicima … bolje nek se prave putevi i ostala infrastruktura koja treba gradu a ne da se nesto deli… nek svako lepo svojim radom zaradi 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Milos says:

    Potpuno se slažem sa Nemanjom. U ovoj zemlji smo već jednom pokušali da DELIMO stanove i druge stvari i svima je poznato kako smo prošli.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Procitaj Nemanja Sreckovicu vijest do kraja pa komentarisi, jadna li je ta tvoja dusa.
    http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=13597&naslovna=1

    Emotivan susret

    David i Živko su se našli ispred katakombe. Živku se još vide ožiljci na čelu od opekotina i desna ruka mu je u zavoju. Kad je David krenuo prema njemu i pružio mu hleb, Živku su krenule suze.

    – Trebalo je da novac ostaviš za sebe… Neka ti bog čuva humanu dušu – rekao je Davidu i pomilovao ga po kosi. Zatim je iz džepa jakne izvadio stari novčanik u kojem čuva slike svojih sinova.

    – Vidi! Ovo su moji sinovi, Stevica i Đorđe. Stevica je imao šest, a Đorđe sedam godina, nedavno su mu ispala tri mlečna zuba napred – objašnjavao je Davidu. Mališan sve vreme nije mogao skinuti pogled s ulaza u mračnu katakombu u kojoj su nesrećni dečaci silom prilika živeli. Živko mu je ispričao da tamo živi već devet godina. Te noći kad je požar izbio Stevica i Đorđe su spavali u dubini katakombe, na mestu gde se katakomba savija udesno, da bi dečaci bili što bolje zaštićeni od pacova. Živko je kazao da je požar izbio ispred ulaza u katakombu, gde je od najlona i kartona napravio nadstrešnicu da preko dana ne bi morali boraviti u katakombi.

    – Silvana je svako veče od starih krpica pravila nekakvo kandilo kako pacovi ne bi ulazili u katakombu. Ne znam kako je izbio požar. Probudila me je svetlost i video sam da gori nadstrešnica. I Silvana se probudila i krenula po dečake, dok sam ja istrčao napolje da ugasim vatru. Nisam uspeo u tome, pa sam krenuo po pomoć u susednu katakombu. Vratio sam se s komšijom i video da Silvana nije izašla s decom. Dim ih je ugušio. Silvana je držala sinove u zagrljaju – ispričao je Živko.

    Traži zaposlenje

    Po izlasku iz bolnice Živko je nekoliko dana bio u domu za beskućnike u Futogu. Kaže da na sahranu svoje porodice nije mogao doći jer je bio bolestan, ali i “zbog nekih ljudi”, ne želeći da kaže o čemu je tačno reč. Išao je dan kasnije da obiđe grobove sinova i supruge. U međuvremenu je počeo da sređuje dokumentaciju za zaposlenje.

    – Imam osam godina staža u “Centroslaviji”, gde sam radio kao portir. Međutim, “Centrosalvija” je propala i radnici su ostali bez posla. U međuvremenu mi je Snežana Mušicki iz gradske vlasti pronašla posao, ali ga tada nisam mogao prihvatiti. Baš u to vreme žena mi je bila u bolnici jer je imala rak. Morao sam da budem s decom, da ih Centar za socijalni rad ne bi oduzeo. Nisam želeo da moji sinovi odrastu u domu. Ja sam odrastao bez roditelja u Dečjem selu – kazao je Živko.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.