U poslednjih 200 godina živimo u vremenu čija je glavna karakteristika - potrošnja. Kupujemo proizvode, koristimo ih, i nakon toga ih bacamo - to se zove linearna ekonomija. Za razliku od linearne ekonomije, priroda funkcioniše tako da sve što postoji, posle nekog vremena se razlaže i koristi na drugačije načine. Kada se ovaj princip prenese na savremenu proizvodnju - dobija se cirkularna ekonomija. Preporuka je da se pre nastavka čitanja ovog teksta detaljno prouči pojam cirkularne ekonomije, preko Vikipedije, ili putem Gugl pretrage, kao i da se pogledaju video klipovi u ovom tekstu. Pratite takođe tekstove o cirkularnoj ekonomiji iz ovih krajeva. Onlajn sadržaji iz ove...

Kratak odgovor na pitanje iz naslova: Internet i društvene mreže su uticale na izbore u Srbiji, ali ne na način kako bi većina to pomislila. Najrealniji pogled na uticaj interneta i društvenih mreža u kontekstu rezultata političkih izbora pokazuje pokret "Dosta je bilo". Na izborima 2012. g. kada je ovaj Pokret imao aktivnosti u kampanji isključivo preko interneta, i kao rezultat na republičkom nivou je imao veoma mali procenat, ali je ipak ušao u pojedine opštinske parlamente. Nakon toga, u ovom Pokretnu su pokrenuli neprekidnu akciju direktne komunikacije sa građanima po Srbiji, i u kombinaciji sa internet kampanjom, ovaj put su imali značajnije bolje rezultate izbora na...

Napomena: Za bolje razumevanje ovog teksta preporučujem da prethodno detaljno prostudirate tekst o alatu Content Insights (bivši Author Insights). Alat za analitiku sadržaja (Content Analytics) - Content Insights imam instaliran na mom blogu od oktobra 2013. g.  i u ovom tekstu sam napravio analizu najznačajnijih sadržaja na mom blogu prema ovom alatu.

Šta je analitika sadržaja (Content Analytics)?

Analitika sadržaja predstavlja oblast poslovnog odlučivanja u četiri važne oblasti u vezi sa radom oko sadržaja:

1. Pronalaženje tema/sadržaja na drugim veb lokacijama (Content Discovery)
2. Distribucija/promocija sadržaja (Content Distribution)
3. Prodaja na osnovu...

Povod za ovaj tekst je vest "Finska, za sve, uvodi minimalni dohodak od 500 evra" koja predstavlja samo jedan od sve većeg broja primera uvođenja tzv. bezuslovnog osnovnog dohotka za svakog građanina jedne države. Logika univerzalnog dohotka dobija sve više na važnosti u sve većem broju država u svetu, i predstavlja verovatno rešenje problema sa poslom i penzijama - čak i u ovim krajevima u narednih 5 do 10 godina. U nastavku sledi deo poglavlja "Kako do posla i penzija posle 2020. g.?" iz knjige "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru", koja će pored naručivanja na vebu biti dostupna u bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj...

Digitalna transformacija definiše i opisuje procese koji omogućuju svim aspektima ljudskog delovanja u društvu da iskoriste prednosti savremene tehnologije za lakše, brže i efikasnije obavljanje svojih aktivnosti i dostizanje svojih ciljeva. Pre nego što pročitate nastavak ovog teksta, za bolje razumevanje ove tematike preporučujem da pročitate sledeće tekstove (na kraju teksta dato je još linkova za dalje proučavanje ove tematike):

• Nicole Dufft i Christoph Zohlen: Digitalna transformacija se primarno odnosi na ljude, a sekundarno na upotrebu tehnologija.
• MIT Sloan Management Review: Strategija, ne tehnologija pokreće digitalnu transformaciju.
• ...