Kako smo došli do toga da živimo u vremenu u kojem ne verujemo činjenicama, a slepo sledimo teorije zavera? Šta je rešenje?
Pre nekoliko godina napisao sam prikaz serijala knjiga "Točak vremena" (završava se snimanje istoimenog TV serijala), u kojem sam između ostalog opisao jedan od najinteresantnijih aspekata ovog serijala: detaljan i plastičan opis kako to izgleda kada praktično svi likovi u ovoj priči svoja saznanja, motive, akcije, osećanja (...) zasnivaju na polu-informacijama.
Poslednjih desetak godina mi živimo u svetu polu-informacija. Neki bi rekli da to traje mnogo duže, i to je tačno do mere da je pre deset i više godina bilo lakše pronaći pouzdane izvore za različite vrste informacija, ali to ne znači da smo bili drastično bolje informisani. Sada smo drastično lošije...
Zašto su velike tehnološke kompanije neopravdano postale “vrhovni arbitar” slobode izražavanja?
Kako je došlo do toga da Tviter isključi nalog aktuelnog predsednika SAD?
U poslednjih deset godina velike tehnološke kompanije iz SAD, Kine i Rusije su postale u celom svetu najvažniji činilac zabave, ekonomije, mogućnosti informisanja, i političkog delovanja. Toliko velika koncentracija moći u samo nekoliko kompanija morala je da pokaže svoje posledice.Kako ograničiti ogromnu moć velikih tehnoloških kompanija?
Poslednjih nekoliko godina različite države u svetu pokušavaju svojim zakonima da na različite načine ograniče ogromnu moć velikih tehnoloških kompanija na nivou uvećanja privatnosti korisnika, pokušajima kontrole algoritama onlajn platformi koji direktno...Kako će izgledati budućnost posle neoliberalizma?
Smanjenje uloge države u poslovanju, privatizacija strateških državnih resursa, manji porezi za bogate, smanjenje prava radnika, globalizacija po meri bogatih, itd. su karakteristike četrdesetogodišnje vladavine neoliberalizma. Kada su 2008. g. zbog svetske krize države počele da pomažu bankarski sektor, taj momenat je označio početak kraja neoliberalizma. Aktuelna pandemija 12 godina kasnije je dodatno potvrdila da neoliberalizam ne može opstati, ali se ipak za sada ne vidi jasno šta je to što treba da ga nasledi.
Preporuka: Pročitajte prvo ovaj tekst, i nakon toga pregledajte linkovane izvore na kraju članka.
1987. godine je pao Berlinski zid, i do 1997. g. taj period je...Zašto domaće IT kompanije ne razumeju svoju društvenu odgovornost?
Primer problema sa finansiranjem dokumentarnog filma o prvom domaćem računaru "Galaksija", razobličio je nesposobnost ogromne većine ovdašnjih IT kompanija da razumeju važnost sopstvenog doprinosa razvoju lokalne i šire zajednice.
Medijsko interesovanje nedostatka sluha IT kompanija za svoju društvenu odgovornost, poklopilo se sa veoma važnim događajem objavljivanja globalnih finansijskih i računovodstvenih standarda, za merenje kvaliteta društvenog doprinosa kompanija. U kakvoj su vezi ovi standardi sa unapređenjem sposobnosti ovdašnjih IT kompanija da prihvate svoju ulogu u društvu?
Kampanja za finansiranje dokumentarnog filma o računaru "Galaksija" je za manje od 24...
Šta je pismenost u 21. veku i kako se svet priprema za ogromnu promenu sistema obrazovanja?
Kako mi i naše potomstvo da razumemo šta je stvarno važno naučiti i znati u 21. veku.
Od ogromnih pozitivnih promena sa početka 21. veka, posle 2010. g. došli smo do ogromnih promena preispitivanja svega, uključujući i upliv teorija zavera, probleme sa verovanjem u naučna dostignuća, pad različitih vrsta autoriteta, pandemija dezinformacija, itd.
Jedan od glavnih razloga svetskog haosa u kojem se nalazimo jeste neadekvatan razvoj nauke i obrazovanja u poslednjih 50 godina, o čemu sam pisao u svojoj knjizi "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru" (2015. g.).
Aktuelna pandemija je samo ogolila da se nalazimo na pragu velikih promena političkih,...
