Osnove informacione ekonomije I: U kakvoj su vezi visina plate sa Fejsbuk prijateljima i Tviter pratiocima?

Ovaj tekst predstavlja prvi deo serijala na temu realnih vrednosti promena koje u poslednjih nekoliko godina donosi primena društvenih medija u poslovanju. Prvi deo ove tematike se fokusira na vezu između informacija do kojih se dolazi preko Fejsbuka i Tvitera sa uspostavljanjem inovacija kao konkurentske prednosti u poslovanju kompanije.

U oktobru 2010. godine New York Times je objavio članak u kojem statističke podatke o platama radnika u SAD poredi sa lokacijama radnika i vrstama zanimanja. U članku se pokazuje da poslovi koji su vezani za oblast informacione ekonomije i u slučaju finansijske krize ipak beleže porast vrednosti. Drugim rečima, plate radnika konstantno rastu ako su oni zaposleni na poslovima gde se traži praktična primena naprednih znanja i inovacija.

Infomaciona ekonomija za osnovu ima isplativu primenu adekvatnih informacija (sadržaj/content), u adekvatnom vremenu (kontekst/context), na adekvatnan način ili na adekvatnom mestu (proizvod/usluga).

Grafovi društvenosti i interesovanja (Social & Interest Graphs)

Demokratizacija dostupnosti informacija putem Weba naročito u poslednjih pet godina potpuno je promenila percepciju pažnje i interesovanja  korisnika Interneta. Korišćenje društvenih mreža kao što su Fejsbuk i Tviter polako ali sigurno redefinišu načine kako korisnici dolaze do novih informacija.

Organizacije svakako moraju pratiti gde se sve nalaze njihove ciljne grupe, na koje se načine one angažuju i koje informacije dele sa svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

Istraživanja o vezama između ciljnih grupa korisnika i njihovim interesovan

jima mogu značajno uvećati znanja organizacija o potrebama tih ciljnih grupa, a one organizacije koje ranije ustanove realne potrebe online korisnika trebalo bi da ostvare značajnu konkurentnu prednost.

Graf društvenosti (Social Graph), a naročito graf interesovanja (Internest Graph) mogu značajno pomoći u dolaženju do važnih znanja o potrebama korisnika.

Istraživanje društvenosti (društveni graf) pojedinca omogućuje saznanja o njegovim/njenim  društvenim vezama, dok graf interesovanja omogućuje detaljnu analizu interesovanja pojedinaca.

Fejsbuk se tretira kao najvažnija online destinacija koja predstavlja direktan sinonim za društveni graf – većina osoba FB koristi upravo za veze sa poznanicima, prijateljima… Tviter predstavlja sinonim za graf interesovanja, obzirom da većina korisnika ovog servisa prati osobe ili teme koje ih interesuju, a ne mora da se radi osobama koje ti korisnici i lično poznaju.

Dobar primer upotrebe analize veza između online korisnika može se videti putem besplatnog servisa Google Social Graph API. Ovaj servis omogućuje da se kreiraju posebne online aplikacije (programi) za analizu veza korisnika. Na narednoj slici prikazan je Social Graph koji je kreiran na osnovu adrese mog bloga.

Korišćenje grafa interesovanja za analizu ciljnih grupa je mnogo složenije, ali su zato rezultati ovakvog istraživanja mnogo upotrebljiviji za dalje odlučivanje o pravcima angažovanja organizacije.

Za razumevanje analize interesovanja korisnika preporučujem studiju slučaja Starbucks Interest Graph koja predstavlja analizu interesovanja Twitter korisnika koji aktivno prate Starbucks naloge na ovom servisu.

Suština analize interesovanja ciljnih grupa na društvenim mrežama jeste  uočavanje onih javnih podataka o korisnicima koji direktno mogu da ukazuju na njihovu aktivaciju pri korišćenju sadržaja koji ih interesuje.

Social Graph i Interest Graph analize služe za detaljnu analizu (aktivnih) korisnika i koje imaju za cilj da se dođe do informacija o realnim potrebama ovih ciljnih grupa u vezi sa interesima organizacije koja posmatra ove ciljne grupe.

zp8497586rq
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.8/10 (4 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 3 votes)
Osnove informacione ekonomije I: U kakvoj su vezi visina plate sa Fejsbuk prijateljima i Tviter pratiocima?, 5.8 out of 10 based on 4 ratings

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 10/06/2011, RSS

2 odgovora na Osnove informacione ekonomije I: U kakvoj su vezi visina plate sa Fejsbuk prijateljima i Tviter pratiocima?

  1. Simptomatično kako na ovom blogu kada su ovako stručni postovi u pitanju ili ima jako malo komentara ili ih nema uopšte. Moja razmišljanja na ovu temu neće biti srž komentara ali sam jednostavno (odavno) imala želju da to podelim sa Vama Dragane.

    …i moram priznati da je ovo jedan od “onih” blogova gde vrlo vodim računa kako čitam a svaki svoj komentar premerim bar 2x.

    Primena soc media u organizaciji su procesi. Na njihovu uspešnost utiče više faktora a jedan od njih je: koliko realno su postavljeni ciljevi od strane donosioca odluka, na žalost (bez obzira dostupnost ove teme) ponekada su pogrešno koncipirani.

    Vrlo, vrlo ste me zainteresovali sa ovim postom, očekujem naredne kako ste ih i najavili – ovde je zapravo reč o BI? Ili grešim?

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Ima još jedna dobra stvar a to je Facebook Graph API http://developers.facebook.com/docs/reference/api/

    @Jasna: Očigledno da ljude više zanimaju tračevi, intrige i sl. nego nešto korisno. A može se delom ovako nešto smatrati za BI, jer analizira uticajne ljude i samim tim pomaže menadžmentu u odlukama, na koje ljude treba obratiti pažnju u komunikaciji.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.