Online magazin BrandRepublic je nedavno objavio vest prema kojoj više od 500 online izdanja štampanih novina u SAD počeće u jesen da koriste poslovni model naplate online sadržaja koji je osmišljen od strane servisa JournalismOnline.
Nešto pre toga, Rupert Murdoch je izjavio da će u narednih godinu dana njegova medijska imperija News Corp. početi sa naplatom online sadržaja.
Ozbiljnost poslovnog modela servisa JournalismOnline
Bez obzira na različite oprečne komentare, naročito na ovu prethodnu vest, najave ovog tipa treba shvatiti veoma ozbiljno (i konačno). Ovo je naročito važno zbog činjenice da samo letimičnim pogledom na poslovni model servisa JournalismOnline može se uočiti da se radi o veoma ozbiljno osmišljenom načinu naplate online sadržaja:
- U sistem e na samom početku ući veliki broj online sadržaja klasičnih medija (biće još više online medija nakon vesti o ovom servisu), što značajno povećava šansu u uspeh naplate, u odnosu na varijantu da samo nekoliko online medija krene sa naplatom (a svi ostali rade po starom – besplatno pregledanje vesti).
- Vlasnici online medija će moći da naplaćuju odabrane delove sadržaja, što je veoma dobro – naročito u početku naplate.
- JournalismOnline će ponuditi savetovanja na temu koje sadržaje naplaćivati, a koje ne, na osnovu najbolje prakse primene naplate u sistemu. Ovakva usluga sigurno poboljšava naplativost online sadržaja, jer većina predstavnika medija u celom svetu ne zna na najbolji način kako uopšte da naplaćuje online sadržaje, i šta uopšte konkretno da naplaćuje.
- Opisani servis nudi različite varijante naplate, od naplate po članku do naplate godišnje pretplate, ali isto tako nudi i grupne naplate za veći broj online izdanja odjednom. Jednostavnost naplate i mogućnost plaćanja pretplata sa jednog mesta značajno povećavaju šansu za uspeh naplate online sadržaja.
- Posebno intersantan deo servisa je naplata usluga “veleprodaje” za različite pretraživače i agregatore, koji inače predstavljaju već godinama “trn u oku” klasičnim medijima. Videćemo kako će ovo funkcionisati, ali svakako da ukidanje velikog broj izvora na jednom agregatoru/pretraživaču koji neće platiti ovu uslugu, a dok drugi hoće – donosi konkurentnu prednost onom info-posredniku koji plati prava za prenošenje sadržaja.
Na osnovu prethodnog može se zaključiti da šanse za uspeh online naplate sadržaja online medija nisu zanemarljive.
Online sadržaji klasičnih medija na ovim prostorima
Važno je napomenuti da će prethodno opisani servis proraditi prvo u SAD, a onda se postavlja pitanje gde sve još. Što se tiče Srbije i regiona, daleko smo mi od ovakvih sistema naplate, jer prvo što se mora desiti:
- da se većina online medija ovog tipa složi da zajedno uđe u ovakav sistem.
- da imaju da ponude stvarno nešto kvalitetno (što ne možete pročitati u svim ostalim medijima) što se uopšte može naplatiti.
- da reše svoj problem manjka kvalitetnih novinara i novinarstva.
- da počnu da iole shvataju koje mogućnosti daje aktuelno korišćenje Interneta za unapređenje novinarstva i medija uopšte.
Drugim rečima, na ovim prostorima priča o kvalitetnoj upotebi online medija od strane klasičnih medija je još daleko…
Online (klasični) mediji u SAD kreću u naplatu sadržaja!,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Pratio sam te vijesti vec neko vrijeme i mogu jedino reci da iskreno sumljam da ce uspjeti biti profitabilni ako masovno krenu u naplatu online sadrzaja. Pojest ce ih blogeri i manji nezavisni moderni mediji koji su u korak s vremenom.
Ljudi i u svetu i na ovim prostorima vole da čitaju online vesti tradicionalnih medija. To se vidi po njihovoj posećenosti sajtova.
Ne znam koliko se mogu sloziti s time. Trenutno imaju prednost jer su brend i uz to su besplatni. Ako prestanu biti besplatni, ne vjerujem da ce na svjetskoj sceni netko konkurirati na primjer Huffington Postu i slicnim “blogovima” koji ce sigurno ostati besplatni.
A šta ako i kvalitetni blogovi počnu da naplaćuju sadržaj? Ovo vidim kao realnu opciju…
Miloš, pa super. Sam nek se svi zatvore i povuku sa tražilica. Isti tren bi se naso netko pametan i zaradio masne pare content marketingom zbog nedostatka konkurencije.
@dragan Vole da ih čitaju dok su besplatne. 🙂 Kurir se tako već jednom zaneo idejom o naplati putem SMS-a pa su se brzo vratili na staro.
Naravno, vremena se menjaju, mada čak iako u svetu taj sistem i da neke rezultate, za Srbiju sam skroz skeptičan. Mislim da bi se tada više ljudi vratilo kupovini novina nego što bi platilo online sadržaj. 🙂
No ja ne verujem da će koncept uopšte biti uspešan, o čemu sam nedavno i pisao.
Slazem se sa Tonijem, da naplata novinskog sadrzaja online nema neku buducnost.
Ako i kojim slucajem tako nesto bude uspelo u USA… to ce uspeti verujem samo za neka specijalizovana Biznis izdanja…
A ovi prostori su posebna prica, mislim da su citaoci novina ovde prezasiceni glupostima koje se proturaju kao novinski clanci. I da vecina nas zali novac koji je dala za taj bunt papira. Tako da ukoliko ne dodje do velikih i temeljnih promena… malo verovatno… nema nista ni od tiraza ni od online naplate.
A da dodam jos:
Zamislimo hipoteticku situaciju da Alo, Press, Blic i slicni naplacuju sadrzaj…
Da li to znaci da nece biti sajtova ( recimo javnatajna.com) koji ce prenositi clanke u celini. Ovde su clanci cak i potpisani, cak i to neuobicajna situacija za domacu scenu.
Glupo je tako nesto (naplata sadrzaja) i pomisljati na prostorima gde se krsenje autorskih prava generalno ni ne smatra krsenjem zakona.
Mislim da je nemoguće predvideti uspešnost ovog poslovnog modela, ali s obzirom ko stavlja novac na tu „kartu“ ne bih se kladio da neće uspeti.
U Srbiji je glavno pitanje „kritične mase“ online medija koja bi prihvatila ovako osmišljen zajednički nastup.
Ali, kako god, pitanje je samo KAD će doći do prodaje online informacija, ne i da li će. Oko medija se vrti suviše novca (i ljudske potrebe za njima) da bi ogroman posao koji prati „produkciju sadržaja“ bio poklanjan do sudnjeg dana. Štampa, radio, tv, web – u krajnjem slučaju svejedno – niko ne poklanja novac u „dobrotvorne svrhe“ celog života.
Blogovi ne mogu biti zamena, oni su „kolumne na virtuelnom papiru.“ Za sad. Može li bloger, u osnovi varijanta freelancera koja radi uglavnom free ili, izuzetno retko, online reputaciju pretače u real, biti suštinski potpuna zamena za novinarstvo? Ne, jasno.
Uzgred, kad će neki domaćo bloger dobiti poziv premijera na konferenciju za medije? Gordon Braun je to uradio. Ta činjenica je prošla nezapaženo u domaćoj blogosferi, za šta verovatno postoji neki razlog.
@dragan radović Neće blogeri biti zamena za medije koji uvedu pretplatu već drugi mediji koji će se pojaviti koji neće imati pretplatu a imaće sadržaj sličnog kvaliteta. Internet olakšava distribuciju sadržaja i bilo koja firma sada može pokrenuti news portal dok su to ranije mogle samo one sa dubljim džepom. Primera čak ima i kod nas, npr. e-novine.com.
BTW, TV stanice nude besplatan sadržaj i funkcionišu tako već decenijama. Ja mogu da gledam TV ceo dan i da ne platim ni dinar za informacije koje sam čuo, ako ne računamo RTS pretplatu.
Da ne dužim, već sam pisao o tome.
Slažem se sa konstatacijom da će se ljudi kod nas radije vratiti kupovini novina na kiosku… To se bar jednostavno plaća, nema komplikacija i straha od trošenja novca na netu. Tek kad se ljudi naviknu da mogu jednostavno, sigurno i brzo da plate nešto preko neta kod nas, možda će plaćati i sadržaje.
U ovom trenutku ne mogu da zamislim prosečnog čitaoca domaćih news portala kako vadi karticu da bi pročitao neki članak. Nije to još nama dovoljno opipljivo – ko kad uzmeš novine u ruke, pa ih sačuvaš za potpalu 🙂
Samo da napomenem da sam mislio na to da će ovaj sistem naplate proći u SAD, ne u Srbiji, ili u bližem regionu.
S druge strane, vidim da određeni broj odgovora govori o tome da govorite iz ličnog ugla, a ne iz ugla prosečnog korisnika Interneta (“gledanje iz perspektive prosečnog korisnika”). Statistika npr. pokazuje da je Krstarica.com ili drugi, ili čak prvi (Google) naposećeniji domaći sajt u Srbiji. Mnogima kada spomenem ovo, gledaju me u neverici: “Pa ko još koristi taj sajt”…
Živi bili, pa videli (što se tiče naplate sadržaja)…
Mislim da u srpskim uslovima eventualno naplaćivanje vesti na webu ne bi izazvalo prirodni kontra efekat u obliku rađanja besplatne alternative, već bi i drugi pohrlili da se bave publikovanjem na netu za unapred plaćen novac. Ali, to je samo mišljenje lokalnog izdavača novina i urednika informativnog sajta – moj svet je verovatno u drugim koordinatama.
No, moguće je da bi i taj model funkcionisao – glavni problem te Rupertove ideje, lokalizovane na naše prilike, je „konsenzus“ medija oko plaćanja za informacije. Ako se ne bi posvađali oko „pretplate“, onda bi oko podele reklamnog dinara. Teško da bi se tu iko uplašio „besplatne linux konkurencije“, samo ako se pokaže da je tehnologija plaćanja primenljiva na naše uslove. E, tu sad dolazimo do pitanja hoće li posetilac sajta da se “izuje” zarad ponuđenog sadržaja? Za sad, mislim, neće, ali…
Btw, meni je to šaltersko plaćanje kao ideja strano, ali kao „liferantu vesti“ apsolutno ne. No, ipak priznajem da ideju plaćanja smatram pre odrazom naučenog manira „plati i uzmi“, nego osmišljenog inventivnog pozicioniranja u novim uslovima u kojima je svaki korisnik mreže i pisac i urednik i čitalac.
To važi i za elektronske medije koje pominješ i koje, zapravo, najskuplje plaćamo, mada su prividno „džabe“.No, neću da oživljavam noćne more iz kojih sam otišao.
P.S. Hvala za link, pratim i cenim tvoje tekstove i inače. Imam i nekih problema za koje sigurno imaš rešenje ili objašnjenje, nadam se da neće biti previše ako zatražim savet.
Sorry, gornji komentar je za Mileusnića, zaboravio sam da to naglasim.
Треба да посматрамо. Модел ће вероватно имати делимичан успех али неће бити као се очекује. Треба га поздравити као прилику да други независни и јефтини медији добију своју шансу. Рецимо у САД се наплаћује али неко се сети (рецимо у Русији, Кини, Индији, Бразилу) да те исте вести (са неким својим) понуди бесплатно.
Према законима тржишта клијентела ће се орјентисати на производ истих (или скоро истих) карактеристика код конкурента који је јефтинији (исто нуди џабе).
Живело тржиште.
Medije prodaje pre svega kvalitet, a kriterijumi za kvalitet medija su tačnost, pouzdanost i aktuelnost vesti/podataka, dobra struktuiranost sadržaja, adekvatna detaljnost u skladu sa vrstom, ciljevima medija i ciljnom grupom, preglednost, slojevitost, a kod online medija i usability (preglednost i jednostavna intuitivna navigacija), accessabilitiy (dostupnost svim grupama korisnika, uključujući i one sa posebnim potrebama), dobra “unakrsna” pretraga, odredjeni stepen iteraktivnosti itd.
Mislim da će kvalitetni mediji u USA sačuvati većinu svojih korisnika i nakon uvodjenja pretplate ako je njena cena umerena. Zašto bi ćovek samo zbog nekoliko dolara napustio medij na kom je godinama pribavljao informacije koje su mu potrebne za život ili rad? Vreme koje će trošiti u lutanje po drugim besplatnim medijima on će začas preračunati u novac i zaključiti da se ne isplati.
Samo što kod nas još uvek ima suviše problema sa plaćanjem naročito prema inostranstvu. Kad se doda i strah korisnika od kradje sa kartice, neizvežbanost i nedostatak navike, onda je teško zamisliti profitabilan online medij kod nas.
Ja i dalje verujem u staru mantru da ono sto si poceo da dajes besplatno posle ne mozes da naplatis (na webu). Postojace deo populacije koji ce placati sadrzaj jer zele da procitaju dobar sadrzaj ali taj deo populacije koji cita skup sadrzaj je svuda u svetu (osim mozda u skandinavskim zemljama i ovo je moje subjektivno misljenje) izrazen u malim procentima.
Postoji jos niz ekonomskih i socioloskih razloga zasto mislim da ovo nece uspeti na mass nivou nigde. Recimo, mediji na zapadu su odavno prestali da budu ono sto su bili 70ih i 80ih. Vladama, interesnim grupama, korporacijama i inima potrebna je masovnost kako bi plasirali informacije u velikim kolicinama i time formirali, plasili i oblikovali javno mnjenje prema svojim potrebama. A to se ne postize pretplatom. Zamislite da informaciju o tome kako cemo svi pomreti od A H1N1 ukoliko ne kupimo vakcinu od Big Pharme moramo da platimo? Ne ide to tako vise.
NYT, FT, WSJ… tu ce pretplata uspeti… tabloidi, politicki i oni drugi, kao i proizvodjaci informacija poput FOX-a ili CNN-a, ne verujem da ce i zeleti i mislim da ce pre dobiti subvencije vlade ako dodju u finansijsku bulu nego sto ce uvoditi pretplatu.
Na kraju, kad NYT izbaci neki rezultat istrazivackog novinarstva u vidu sjajnog clanka, follow up tog clanka koji je mnogo jeftiniji za izvesti i moze biti i outsorsovan (u Indiji pisu za par dolara po clanku) a takodje i predstavlja long tail na webu koji rezultira mnogo vecim doprinosom posecenosti i prodaji (necega) od same bum informacije (vest o smrti MJ-a prouzrokovala je zastoj pola interneta, ali sledecih mesec dana follow up vesti o tome su ukupno generisale mnogo vise saobracaja u totalu).
Samim tim sajtovi koji se budu bavili follow up, analizama i slicnim sadrzajim i dalje mogu da se izdrzavaju advertajzingom i drugim modelima jer je taj sadrzaj dosta jeftiniji.
Ovo su dva od podosta razloga zasto mislim da ideja o naplati news sadrzaja na webu nece uspeti u meri u kojoj bi recimo spasila Murdokovu imperiju.
Nisam siguran kako da okarakterišem ovaj Mardokov pokušaj – da li kao autistično bulažnjenje ili kao potez očajnika.
Besplatno širenje informacija preko Interneta je nezaustavljiv i ireverzibilan proces. Prilagodi se ili umri! 🙂
Naplata online sadržaja može imati smisla za neke uskostručne oblasti gde ne postoji ni veliko interesovanje ni mogućnost da se pojavi neka druga strana koja bi sve to mogla da ponudi besplatno. Ta priča jednostavno ne pije vodu kad su u pitanju mainstream sadržaji, gde su i konkurencija i interesovanje ogromni.