Oglašavanje, Internet prodaja, e-trgovina

Juče sam imao priliku da pričam sa vlasnikom jedne firme koja se bavi prodajom specifičnih tipova ambalaže za različite vrste proizvoda. Drugačije posmatrano, radi se o specifičnoj ciljnoj grupi potencijalnih klijenata ove kompanije, koji baš ne mogu da se jednostavno pronađu klasičnim putem, ali ni putem Interneta.

U poslednje dve godine ova firma je preko Interneta isključivo koristila klasično oglašavanje preko besplatnih malih oglasa koji se mogu napraviti na desetinama sajtova za Internet oglase. Prema navodima vlasnika ove kompanije, učešće prodaje koje je poteklo od tih Internet oglasa (čovek to lepo naziva “Internet prodaja”) je u te dve godine bilo između petnaest i dvadeset odsto od ukupne prodaje koju je ostvarila ova kompanija!

Veoma je važno napomenuti da je prilikom korišćenja besplatnih malih oglasa preko Interneta kao kontakt ova firma koristila klasičnu varijantu davanja broja telefona i e-mail adrese – kompanija nema Web sajt.

Logika prosečnog privrednika i/ili prosečnog korisnika Interneta

Poznato je odavno da veliki broj klasičnih firmi najčešće za svoju promociju koriste klasične oglasnike ili poslovne adresare, i ova logika je odavno prenešena i na Internet u našim uslovima.

Klasični oglasnici imaju svoja Internet izdanja, postoji na desetine online oglasnika koji na različite načine dolaze do oglasa (korisnici ostavljaju svoje oglase, ali se dešavaju i svakakva kopiranja, i sl.), i kada prosečan Internet korisnik na pretraživaču otkuca ključne reči u vezi sa proizvodom/uslugom koja ga interesuje, kao rezultati pretraživanja pojavljuju se i stranice ovakvih oglasnika.

Naravno, što je oglasnik vidljiviji na Internetu za raznorodne ključne reči, donosi i više efekata korisniku koji je postavio tamo svoj oglas, a što oglasnik bolje omogući da korisnik oglasa zna da je baš od njega dobio kupca, ti oglasnici imaju više koristi od onih drugih.

Znači, logika je ista kao i kod klasičnih oglasnika – online oglasnici sa većom posećenoću daju više efekata, ali se postavlja pitanje koliko korisnika ovih oglasnika (oglašivači) mogu da ustanove/provere koji su to efikasniji oglasnici. Praksa je pokazala da inače najpoznatiji klasični oglasnici imaju i najveću posećenost (šo se može proveriti na osnovu istraživanja često korišćenih ključnih reči u pretragama).

Internet prodaja = E-trgovina?

Najveći procenat privrednika isključivo koristi direktne metode promocije – koje u osnovi imaju kalkulaciju troškova za oglašavanje u odnosu na to koliko je ta reklama “donela para”.

U ovom primeru, veoma je “plastično” navedeno da vlasnik posmatrane firme klijente koji su (besplatnim) promotivnim putem stigli preko Interneta lepo definiše kao prodaju preko Interneta, iako to baš nije ono što bi ovde većina nas okarakterisala kao Internet prodaju (ili se varam?).

Po mom mišljenju, veoma je bitan momenat kako ovakvim osobama (koje su uvidele da ima poslovnog/profitnog smisla biti na Internetu) kreirati ozbiljniji nastup na Internetu, sa eventualnim prodajnim sajtovima (što zavisi od vrste firme, proizvodnog programa, itd.), a da efekti budu realno veći od onih koje oni sami mogu da ostvare svojim aktivnostima na sajtovim sa besplatnim malim oglasima.

Možda to nekima nije logično, ali uopšte nije jednostavno kreirati online poslovni model (i eventualno model zarade) za koji se sa sigurnošću može garantovati da će njegovi efekti biti 100% veći od efekata besplatne promocije preko besplatnih malih oglasa, odnosno da će se sigurno desiti veća prodaja preko Interneta sa ozbiljnijim (plaćenim sistemom), u odnosu na postojeće besplatne sisteme promocije.

Drugi problem je činjenica da porast troškova online nastupa, uopšte ne mora da bude opravdan sa aspekta povećanja prihoda koji su ostvareni ovakvim (poboljšanim) online nastupom.

Mislim da je ovo interesantna tema za razmišljanje onima koji žele da prodaju unapređenje poslovanja korišćenjem Interneta, a da nisu samo u poslu “uvaljivanja rešenja” bez kalkulacije za koje vreme će se ovakvi troškovi novog nastupa organizacije i isplatiti.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Oglašavanje, Internet prodaja, e-trgovina, 10.0 out of 10 based on 2 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 19/01/2011, RSS

16 odgovora na Oglašavanje, Internet prodaja, e-trgovina

  1. Odličan komentar za kraj. Ono što nedostaje u ponudi kompanijama je računica povrata investicije, i tu najveći broj predloga pada posebno prema malim firmama. Vlasnik uslovno rečeno male firme, uvek pita za koliko će to da mi se vrati nazad kroz povećanu prodaju, ili da li si spreman da ti platim u procentu od povećane prodaje.

    Neki beže od računice jer znaju da je model koji predlažu neisplativ, ali verujem da većina beži od toga jer je to posledica i našeg sistema edukacije. Školovani smo ili samo za web dizajn i IT ili za ekonomiju, i onda dolaze u situaciju da ne znaju da komuniciraju sa vlasnicima i privrednicima, i kad dobiju pitanju kaži mi ROI za tu investiciju sede i gledaju u prazno..

    Baš me interesuje da li postoji na domaćem tržištu agencija koja je spremna da za klijente osmisli i definiše poslovni model rada na internetu (kao dopunski kanal naravno) i da pristane da bude plaćena u procentima od povećanja prodaje u tom kanalu

    pozdrav

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. ivancosic says:

    U trenutku smo kada domaći Internet stoji na sledećem evolutivnom pomaku. Kada će se definisati kome je Internet – biznis a kome je Internet samo medij kojim komunicira sa potrošačima, generiše “business lead”-ove i promoviše nove proizvode.

    U svakom slučaju svodi se na definisanje “Čemu služi moj nastup na Internetu?”, oni koji ne uspeju da odgovore na to pitanje će nažalost propustiti jako velike šanse.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. @Aleksandar Bijelić meni se nekoliko puta desilo da sam ponudio određenim firmama da uradimo ozbiljne stvari online po principu procentualnog udela od prihoda na Internetu – ali ni jedan od vlasnika firmi kojima sam to ponudio nije pristao na to (delovalo im je suviše da daju toliko para duže vemena – nije tražen veliki procenat).

    Sa druge strane, i meni su nekoliko puta nudili varijante procentualnog učešća u nekim projektima – koje sam glatko odbio.

    Problem je kod procentualnog učešća što je to veoma rastegljiva kategorija – kod nekih proizvoda/usluga ima smisla, a kod nekih je to veoma diskutabilno.

    Danas sam čuo za varijante online poslovanja koje će sve više uzimati maha u našim uslovima – firma ima već online prodavnicu, već ima efekte online prodaje – i ponudi drugoj firmi prodaju nekih proizvoda preko istog shop-a, kao da se radi o klasičnom novom prodajnom mestu.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Covek se oglasio besplatno, nesto prodao i bije se u dupe od srece…OK, super, ako mu je to domet i ako je time zadovoljan, neka ga. I neka nikada ne odluci da uradi nesto novo, drugacije, nesto sto podrazumeva rizik, inventivnost, ucenje…Zasto je “nasa” obaveza da stalno nesto dokazujemo, pokazujemo, objasnjavamo ili propovedamo. Kako su korisnici na zapadu naucili da nadju korist u oglasavanju i internetu uopste? Preduzetnici ili oni koji donose odluke u Srbiji su cak u prednosti jer je sve vec negde uradjeno i probano i sve sto treba da urade jeste da traze da se i njima uradi, napravi, dizajnira po modelu koji vec postoji. Dogod se sa druge strane jednacine ne nadju normalni sagovornici mislim da cemo gubiti vreme i gubiti zivce objasnjavajuci i uceci one koji ne zele da uce…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Ne znam šta se može smatrati pod besplatnom promocijom, jer svaki vid promocije zahteva neke resurse.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Vlastimir Cobrda says:

    @Vladimir Djacic potpisujem….

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. @Vladimir Đačić, @Vlastimir Čobrda U mojoj praksi se nije desilo da sam ikada uspeo da bilo šta prodam nekome ko hoće da radi nešto na Webu, a da po mogućnosti ne plati ništa parama.

    Samo oni koji shvate prednosti Interneta i krenu da razmišljaju o tome da ako plate verovatno mogu imati veće efekte – sa takvima sam uspevao da napravim posao.

    @Marko Novaković Čak se i u definiciji oglašavanja pominje varijanta postojanja tzv. “razmene dobara”, odnosno kada se posmatra npr. neki Web sajt koji ima banere, ali su svi iz neke varijante razmene banera, to se ne računa u prihod od oglašavanja, odnosno ne računa se u advertajzing model zarade (računaju se samo prodate reklame).

    To što neko ulaže vreme da bi postavio oglase na oglasnicima za koje ne plaća ništa – to je veoma lepo (za njega), ali meni se nimalo ne dopada varijanta kada vidim oglase ovog tipa gde npr. osobe prodaju nekretnine u vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra, ali eto – ne žele da plate ni dinara za promociju te svoje ponude! Još gora mi je varijanta kada drugi promovišu istim putem iznajmljivanje smeštajnih kapaciteta na moru, planini i sl., i to rade konstantno putem besplatnih oglasa.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. @Dragan Varagić Vaša konstatacija za oglašavanje nekretnina i turističkih usluga je 100% tačna. Prošle godine sam jednom prijatelju koji ima dva apartmana u Budvi i Rafailovićima predlagao da plati web dizajnera da mu odradi sajt na kome će ponuditi svoje apartmane. Apartmani su plaćeni oko 230 000 €. On je naravno odbio da uloži još nekih 500€ jer mu je to bilo “skupo” i poverio izdavanje nekoj devojci meštanki koja je naravno izdavala apartmane kako je kome htela i uzimala novac za sebe .

    Drugi primer su ljudi i firme koji imaju web sajtove i koji nikada ne odgovore na upit svojih klijenata jer neznaju kako se to radi. Bitno je da se ima sajt.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. Goran Dukić says:

    Naravno da i u Srbiji postoje agencije i pojedinci koji uz ponudu za nastup preko Interneta / oglasnu kampanju / viralnu kampanju daju projekcije očekivanog povraćaja ulaganja (ROI).

    Znam i za par slučajeva kada se online poslovni model kreirao tako da konsultant/agencija dobija procenat od prodaje ostvarene preko Interneta.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Adria Mart says:

    Servis adriamart.com pokusava da objedini sve aspekte internet poslovanja(web dizajn,marketing,ekonomiju …) i da pritom male i srednje firme imaju jedini zadatak da posalju proizvod. Jos uvek je sve u razvoju ali se nadamo da ce nas model biti uspesan. Radi se o sledecem … firme biraju paket 2500,5000,10000dinara i shodno tim ulaganjima dobijaju kupce jer sav novac koji daju ulaze se u njihovu kampanju na etargetu koji mi za njih besplatno realizujemo. Pokrecemo servis nakon sto organizujemo da se proizvodi mogu izvoziti i u zemlje eu i CEFTE.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. “Sve sretne firme liče jedna na drugu a svaka nesretna je nesretna na svoj način, ne znam da li će ovo nekom pomoći, bitno je da ne škodi , a ako ne škodi već pomaže.”
    O internetu sam skoro sve naučio sam i na svojim leđima.Samo sam pažljivo čitao i primjenjivao ono što mi se učinilo da razumijem.
    Efekte svega što sam radio u posljednjih pet godina na polju interneta i internet marketinga mogu sabrati u nekoliko riječi.Ako te ima, možda te i nađu.Ako te ima više više će te nalaziti i ako te svuda ima svuda će te pronalaziti.
    Neko je lijepo rekao, ne sjećam se sada konkretno ko , nikad se ne vraćam unazad, da većina ljudi koji imaju sajtove ili ne znaju ili ne odgovaraju na e-mail-ove.Kakav je onda smisao prezentacije, ako se kontakti ne koriste.
    Je li neko na početku izrade prezentacije naručiocu posla objasnio da će neko time morati da se bavi “povremeno”.
    Evo primjera:
    Juče u 19 i 40, kad pošten svijet ne radi ili bi trebalo da ne radi ako nisu od rudarskih i ostalih četverobrigadnih zanimanja, poslao sam E-mail (prvi put, nekom liku u Tursku na ENGLESKOM sa Google-prevodioca).Moje prevođenje bi trajalo neuporedivo više vremena.Ne očekujući da će mi ikad-ili nikad stići odgovor.
    I avaj u 19 i 44 je stigao E-mail od gospodina koji ima slično prezime kao “BRAT HIDO” u kome mi se izvinjava što ne može odgovoriti iz kancelarije.Najbolje da u 19 i 44 bude u ofisu, samo “manijaci” u to vrijeme rade.I kaže da će se vratiti 08.04.2011.Sramota me bilo pitati ga gdje je to zaboga otputovao kad je meni tako neophodan.Dao mi je kontakte dvoje kolega i na kraju mi se još jednom izvinuo što ne može da mi pomogne više.Mislim da smo mi ipak u civilizacijsko-internetskom ćorsokaku, ja zasigurno jesam, samo se nadam da za mene bar ima nade.Zato Vam ovo i pišem.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  12. Nada Bukinac says:

    Bas mi je drago sto si naceo ovu temu i bas mi je drago sto ova tema ima tako puno komentara.

    Ovo sto si ispricao je klasican primer na koji nacin nasi privrednici shvataju marketing….. za njih je marketing sve sto moze da im omoguci direktnu prodaju i ja to savrseno mogu da razumem.

    Ali ne shvatam zasto ljudi koji se bave marketingom kanale poput besplatnih oglasnika posmatraju manje vrednim kanalom za online nastup nego sto je npr. Facebook.

    Uz svo duzno postovanje prema Facebook-u ali ja recimo da treba da kupim stan, automobil, antikvitet, namestaj, delove za auto ili neku masinu…. nikad ne bih isla na Facebook.

    Tako da, iz iskustva mogu da kazem, da su oglasnici mesto gde KUPCI dolaze da pronadju ono sto im je potrebno…

    Gradjanski oglasnik je npr. vec 12 godina prva asocijacija gradjana za siguran put do završavanja poslova oglašavanja, kupovine, prodaje, izdavanja i sl.

    Zasto se onda svi prvo sete da preporuce Facebook kao online kanal oglasavanja umesto oglasnika?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  13. Čitajući post i sve komentare zeleo bih da iznesem svoje iskustvo.
    Ja sam kako se ono kaže “Mali preduzetnik” već više od 25g.
    Prvi sajt sam platio 300dm pre otprilike 10g. agencija nestala i sajt vise nije imao ko da odrzava. Drugi sajt sam platio 800€ trebalo je da bude povezan sa mojim informacionim sistemom da se kod svake promene cene ili novog proizvoda to vidi i na sajtu.Čekao sam 2g. da to zaživi, funkionisalo 1g. a onda agencija propala pa ni sajt više nema ko da ažurira.Onda sam pre dve g. Platio jedan on line kurs 150€ da naučim kako se pravi Joomla sajt.Konačno sam naučio (imam 58g. a sa komjuterom sam se prvi put sreo u 48g.života) i napravio sam sam dva sajta.Sada je problem što su ti moji sajtovi kod te firme hostuju i stalno nešto menjaju servere i meni po par dana sajt neradi.Toliko o plaćanju stručnjaka.(valjda nisam imao sreće).
    Pošto svakodnevno dobijam mnogo ponuda od raznih marketinskih agencija shvatio sam da oni i ne pogledaju čime se neka firma bavi i šta joj treba (nego pošalju spisak kako su radili za Mercedes,Coca Colu,Žilet,Deltu itd.) i ja se naravno uplašim koliko će to da me košta i šta će biti kasnije, kad se posao kao završi.Hoću da kažem da tvrdnje da kod nas privrednici neće da plate za marketing su samo delimično tačne, male firme nemaju budžete, pa zato barem ja moram da primenjujem “Gerila marketing”.Ako se plati malo za reklamu obično su i efekti mali za ozbiljno reklamiranje treba dosta novaca u oba slučaja 50% je bačen novac samo što neznamo kojih je to 50%.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Nenad says:

    @o_fejsu Domaca Facebook populacija je, voleli mi to ili ne, nasa najveca online zajednica. Preko milion korisnika sto je vise od 40% svih korisnika Interneta u Srbiji i mislim da je potpuno neozbiljno zanemariti ove brojke. Problem se javlja kada se tim ljudima prilazi na pogresan nacin. Vecina se trudi da direktno prodaje ili nudi usluge na fejsu. Znacajnije je graditi reputaciju, ime ili brend. Prici korisniku na taj nacin da on stekne poverenje u nas, da nas zapamti. Tada ce njegov Share biti jak kao i usmena preporuka i lako ce se vrsiti konverzija iz posetioca u kupca.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. Ja bih se vratio na početak priče, a ona otprilike glasi: vlasnik firme je povećao svoju prodaju za oko 20% zato što je ostavljao svoje podatke na internet oglasnicima. Po mom mišljenju, ovo je prilično veliki uspeh. Možda je mogao i da unajmi nekoga da mu napravi sajt i da uradi SEO za njega, ali da li bilo ko od nas sme da tvrdi da bi mu to pomoglo da poveća prodaju za isti taj procenat. Koliko bi mu vremena i novca bilo potrebno da se probije na pretraživačima da bi ga potencijalni kupci našli, a on je ipak uz samo malo truda i bez uloženog dinara našao način da do istih tih kupaca dođe. Na kraju krajeva, možda je njegova lokalna konkurencija i dalje na nekom buvljaku, pa samim tim on ni nema neku naročitu potrebu da se probija na pretraživačima za svoje ključne reči.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  16. Facebook online zajednica je veliki potencijal naročito sa stanovišta viralnog marketinga. Sobzirom da je i korišćenje fb besplatno, kao i svi ti besplatni online oglasnici, ja bih se pre opredelio za ovo prvo, tj za facebook. Možda ulaganje vremena na razvoj fb fan pagea ne da odmah rezultate kao vreme uloženo na besplatne oglasnike, ali se pravilnim menagovanjem fan pagea može postići puno gledano na duže staze. Još ukoliko se ima dobro uvezan sajt, gde ima viralnog sadržaja, sa fb fan pageom, mislim da je to pravi pogodak.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.