Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali.
Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom kvalitetnom i perspektivnom domaćem mesečnom štampanom časopisu (uzimam ovo samo kao primer, nije stručni časopis), gde preko 95 odsto novinara dobija za jedan članak na dve štampane stranice (između 5.000 i 7.000 karaktera) između 25 i 40 EUR, a ima samo jedan (veoma kvalitetan novinar) koji za jedan broj časopisa zarađuje preko 200 EUR za veći broj članaka.
Računica za kreiranje i održavanja online medija u Srbiji
Kada se ovakva računica prebaci u Internet okruženje, ako želite da kreirate online medijum sa većim brojem kvalitetnih saradnika, kojima treba bar jedan dan za jedan veoma kvalitetan članak, i ako ovakvu osobu plaćate 500 EUR mesečno (bez poreza i doprinosa, jer sa njima je to bruto oko 900 EUR), ako želite 6 kvalitetnih članaka dnevno, sa 6 različitih novinara to je cena od 3.000 EUR/mes.
Ako još želite veću produkciju vesti, pa imate 2 ili 3 novinara koji prate dnevne događaje, pa ih plaćate npr. 300 EUR/mes (ukupna produkcija od 20-30 vesti dnevno), to je ukupni trošak za novinare od 4.000 EUR/mesečno neto, ili godišnja investicija od 60.000 EUR ako od starta želite da pravite ozbiljniji online medijum, bez obzira što još nemate prihode od njega.
Za ozbiljnije online redakcije procenjeni trošak online medija sa aspekta funkcionisanja online medija je oko 200.000 EUR na godinu dana.
Postavlja se pitanje koliko je medija ovog momenta u Srbiji sposobno da na Internetu ostvari prihod od oglašavanja na nivou od 5.000 – 10.000 EUR mesečno?
Ovo je odgovor na pitanje kada će se u Srbiji desiti slučaj prodaje online medija za 315 mil $US – kada prihodi online medija budu toliko značajnije veći da ćemo imati mnogo kvalitetnije novinare (jer će za svoj kvalitet moći da budu daleko adekvatnije plaćeni), a samim tim i kvalitetnije medije…
Edukacija novinara na temu online novinarstva
Trenutna situacija ne bi trebalo da bude izgovor za ne-edukaciju novinara, jer je druga medalja iste ove priče – veoma ograničeni broj veoma kvalitetnih novinara koje traže svi mediji, i koji veoma pristojno zarađuju za ovdašnje uslove.
Bez obzira što se na nekoliko ovdašnjih online mesta u posednje 2-3 godine mogu čitati članci ili knjige na temu savremenog novinarstva (gde je kvalitetno korišćenje Interneta sastavni deo posla savremenih medija, a samim tim i novinara), ni danas nema klasičnog medija gde svi bitni sudeonici imaju svest o tome kako treba kreirati savremeni online medijum. Neki kreću, ali je to i dalje bez ozbiljnih poznavanja aktuelnih potreba korisnika i mogućnosti online medija.
Razlog ovakvoj situaciji ne-shvatanja savremenog Interneta je u činjenici da većina urednika, vlasnika medija i novinara koriste internet na svoj način u proseku više od 10 godina, i kako sada da oni ne znaju kako se kvalitetno koristi Internet? Problem je što mediji svoj posao koji su radili na isti način u XX veku, sada to primenjuju u XXI veku, a u međuvremenu su se desili mediji koji se zasnivaju na dijalogu…
Polako, i u ovim krajevima situacija sa svešću o mogućnostima novih medija sve više biva aktuelizovana i ovde, pa je npr. danas sasvim normalno imati vesti koje su zasnovane na Tviter komunikaciji.
Na žalost, mnogo kasnije nego što bi neki od nas želeli, i u ovim krajevima će klasični mediji početi da koriste savremene online načine kreiranja članaka, posmatranja medija, itd., a njihova je sreća što ovdašnja ekonomija ne dozvoljava da se i dalje pojave pravi online mediji, koji će klasičnim medijima uzeti značajan deo publike zbog njihovog ne-kvaliteta i zaostalosti…
Šta novinari i mediji treba da znaju o savremenom novinarstvu?,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Vrlo je dobro što je u postu izvedena računica o tome koliko košta jedan novinar, a samim tim i dobra redakcija. Pretvoreno u moguće izvore prihoda, koje medij ostvaruje, dolazimo do jasnog odgovora zašto je online medij sam po sebi neisplativ. uz retke izuzetke.
Moje skromno iskustvo lokalnog vlasnika medija: Samo integralna redakcija plus saradnici volonteri u ovom trenutku ima (kakvog – takvog) tržišnog smisla. Kažem u ovom – sutra je u Srbiji više nego futur. Što pre ojačaju potencijali Internet medija, pre će i novac da se preseli u ove vode, a samim tim da se smanje materijalni troškovi koje „klasičari“ prave. Do tada samo objedinjenim snagama redakcija u iole dobrom sastavu može da „fercera“ kako valja. Ili bar približno tome.
Problem je i višak medija. Ima ih hiljadu registrovanih, ali realno mnogo više zbog načina na koji se u registar upisuju sajtovi štampe, na primer. No, i ta hiljada je ogromna i bez izgleda da izbacuje zaradu, pa i da uopšte opstane.
Jurnjava za (minimalnom) zaradom izgovor je mnogih što obrazovanje prepuštaju dobroj volji novinara i urednika Ne postoji ulaganje u sutra, većina gleda da smanji i investiranje u danas. Rezultat – usporavanje rasta kvaliteta online medija.Mislim da će tek potpuna smena generacija doneti brže promene.
Ovaj prelazni period u Srbiji predugo traje. Rezultat je urušavanje kvaliteta novinarstva kao profesije, odlazak najboljih u bolje plaćene profesije, a u malim sredinama, ponegde, potpuno nestajanje lokalnog informisanja koje u razvijenim društvima živi „bez zime.“
Još jednom: dobro je da se vidi računica! Novinarski rad je strahovito skup. A kad nema novca, pa i roba je iz kineskog butika! Na žalost, i mnogi novinari se zadovoljavaju takvom robom iako vrlo lako mogu da porade na sebi i svom esnafskom stasavanju.
Ljudi nisu ni svesni koliko para ima u svemu ovome. Problem je sto se ne fokusiraju nego skacu sa kamena na kamen.
Tesko se covek disciplinuje dok ne stignu da pristizu pare, kasnije je mnogo lakse.
Dok sam pisao za novine, bilo je do 12000 dinara za clanak. Clanci su bili 2-3 strane, veoma tehnicki potkovani, veoma kvalitetni.
Kriterijum je bio ubitacan. Svaka stvar se proveravala. U proseku trosio sam nedelju dana po clanku.
Izgleda da cu se reaktivirati 🙂
Pozdrav.
Iako je malo van teme, evo zanimljivog poređenja plata blogera i novinara u USA:
http://www.indeed.com/salary?cat=professional+blogger&q1=blog+writer&l1=&q2=Journalist&l2=&q3=Reporter&l3=&tm=1
Ovo samo govori koliko je velika budućnost online medija.
Malo je “široka” računica, mislim realno bi bilo da je tako ali u stvarnosti to nije slučaj.
Ovakvi projekti se obično ne pokreću od nule nego u njih ulaze firme koje se na neki način obično već bave izdavaštvom pa se naslanjaju na postojeću infrastrukturu (koriste se “poslovne konekcije”, recikliraju sadržaji, zaposleni natovare dodatnim poslom uz skromna povećanja prihoda ili bez njih ili se jednostavno na veb projekte prebace ljudi koji su višak, mahom iz printa). Izuzeci naravno postoje http://tracara.com/ 🙂
Zanimljivo je da su se neki novinari koji u vremenu krize medija ostaju bez posla počeli udruživati oko online projekata. Oni ulaze u preduzetništvo u oblasti koju najbolje poznaju. Tu vidim prostor za obogaćivanje online medijske scene, ukoliko izdrže do prvih investicija koje će nadam se privući svojim kvalitetnim radom.