Ljubiša Bojić je osnivač škole Web novinarstva (ova škola se u Boru na BO predstavila na takav način da se ništa naročito nije moglo saznati o njoj – praktično komercijalna prezentacija), sebe deklariše kao novinara i blogera, a ekspertiza su mu takođe oblasti digitalnog marketinga i advertajzinga. Piše za online servis Global Voices, gde je imao intervju kao bloger nedelje. Ušao je u uži izbor za nominaciju CNN-ove nagrade za news blogove (citizen journalism). Nekima je to bilo dovoljno da ga nominuju u kategoriju poznatih blogera…
U domaćim uslovima, ovaj dvadesetpetogodišnji kragujevčanin, skrenuo je pažnju na sebe stipendijom za nastavak studija novinarstva u Hong Kongu. Što se tiče domaćih blogova i pisanja na srpskom jeziku, video sam jedan komentar na sajtu BlogOpen-a (možda ima i više toga, ali nisam puno tražio), a naišao sam na njega preko inicijative građanskog novinarstva za Srbiju.
O Ljubiši Bojiću možete se dodatno informisati preko sajta na adresi Ljubisabojic.com.
Ljubiša Bojić - Portret blogera i/ili građanskog novinara,Btw. ima interesantan detalj koji je vezan za ovu osobu, a to je da Ljubiša Bojić tvrdi da je za vreme bombardovanja Srbije 1999. g. (imao je 16/17 godina) blogovao (!) na sajtu Beograd.com. Moraću da pitam g. Anđelića (vlasnik Beograd.com sajta) kakva je to platforma za blogovanje bila na tom sajtu 1999. g.
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Veoma mi je zanimljiv za analizu ovaj pasus iz jednog od prošlih postova:
Ne treba biti pametan pa zaključiti da je ta vrsta novinarstva fininsijski inspirativna, a kada ste finansijski podmireni, onda vam mnogo unosnije biti poznat u svetu nego ovde, pa makar i poverovali da je neko pisao blog 1999. godine za vreme bombardovanja. Tada su se u svetu i pisali blogovi i u tom kontekstu, pa makar i hipotetički, taj blog je 1999. godine mogao da postoji. Kada imate novac, pravite svoj sistem ne konsultujući sisteme koji nisu na istoj egzistencijalnoj ravni (kao što je naša mainstream blogosfera), nego se okrećete otvorenijim strukturama koje su bogatije. To je matrica koja je provaljena davno u svim sferama pisanja i čitanja.
Indikativno je da to što nisu poznati u ovdašnjoj blogosferi ne zavisi direktno od onoga što si napisao (pristup problematici bloga), nego je u direktno vezi sa dobroorganizovanim strukturama širenja neke vrste horskog mišljenja, u ovom slučaju van zemlje, koje je Saša Radojčić lepo opisao – http://www.meta-fora.com/blog/2007/horsko-misljenje/. Dodao bih da je B92 u tom kontekstu uspeo sa svojim VIP – om da uspostavi ravnotežu između onoga šta rade van srpskog govornog područja i onog šta rade u srpskom govornom području zato što iza sebe imaju razvijene sisteme, sada već tradicionalnih medija i tipova izdavaštva.
Ono što vidim je da je sve ovo neka vrsta antinovinarstva kao neki strogo definisani žanr koji ništa što nema njegovu logiku ne prima u sebe. Stoga je jedino logičan zaključak, da ko hoće da prati novinarstvo, neka čita novine, sluša radio i gleda TV, a ne internet.
Imamo i sijaset primera da su skoro svi pisci koji imaju solidne tiraže nezapaženi na netu, sem na sajtovima dnevnih novina, što nema neke suštinske veze sa prisustvom na internetu. Mislim na Srbiju, ne na svet. Nasuprot njima imamo pisce za koje nikad niko čuo nije, niti njihova knjiga posoji u bibliotekama, niti ih dnevna štampa registuje, a na internetu vladaju. Šta nam to govori? Ko hoće da se bavi književnošću i čita vrhunska dela, neka ne sluša ono šta internet kaže, bolje je da posećuje biblioteke.
Moj komentar na ovu temu.
A sta je ovo? Na CNN-u stoji da je odavde
Université Internationale de Novi Pazar – Belgrade, Serbie
heh…a bas sam se pitala zasto za ovo niko ne zna.
Imala sam prilike da sretnem vodju projekta Global Voices ovog septembra u Lincu na festivalu Ars Electronica. Rec je o inicijativi potekloj od reuters-a da se prevode na engleski blogovi koji donose info odavde…. ali pisacu o tome u novinama, bolje tako.
Uglavnom, postoje u Srbiji svega dva coveka tj. bloga koji su u igri. Dragane, predlozicu tvoj 🙂
Decko je zavrsio Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, sto moze da se vidi na
http://en.wikipedia.org/wiki/Ljubisa_Bojic.
Konkretno vezano za Rising Voices evo sta kaze zvanicni sajt:
Rising Voices, an outreach initiative of Global Voices, aims to help bring new voices from new communities and speaking new languages to the global conversation by providing resources and funding to local groups reaching out to underrepresented communities.
ili u prevodu (kako kazu na jos jednom mestu)
inicijativa koja omogucava marginalizovanim zajednicama da se i njihov glas cuje upotrebnom gradjanskih medija (citizen media).
Na nekoliko mesta se u online medijima kod nas pominje “Harvardski Rising Voices”. Pridev harvardski je neprecizan i “misleading”, jer lepo se moze saznati sa zvanicnog sajta da je Rising Voices mlado cedo jednog drugog projekta, Global Voices koji je zapocet na Harvardu, a onda je zaziveo i otisnuo se u internacionalne vode i sad funkcionise uz pomoc organizacija i fondacija, kao sto su Knight Foundation, Reuters, i jos nekih drugih pored Berkman centra za internet i drustvo na Harvardu.
Vidi se na dnu stranice http://globalvoicesonline.org/about/
http://rising.globalvoicesonline.org/about/
http://globalvoicesonline.org/about/
🙂 pliz neka se niko ne ljuti na mene sto nisam proaktivna i sto to vec nisam objavila – ovde ipak dominira “pikila sam -kakila sam” blogovanje i ja nekako nemam motiv da to podrzim.
Hajde ovako…. otvorena sam narednih nedelju dana za predloge PAMETNIH blogova (uslov: treba da budu aktuelni i da prate desavanja za news service) a u medjuvremenu cu na svom blogu da popisem ciljeve i parametre koje imaju Global Voices tako da mozete da se informisete (ostavicu link ovde).
Ostavljen je otvoren kanal dakle, slusam vas pazljivo.
Ako se niko ne javi, i to je u redu, ja od bloga ne zivim a ono sto imam mnogo vazno da kazem napisem u novinama. Od ovoga necu imati nista, tek da se razumemo 😉
Pa ti Jelena bi baš mogla da napraviš svoj poseban news blog, pa da u njemu plasiraš “ozbiljnije” vesti. Na taj način bi mogla da pokažeš kako bi tvoje kolege (novinari) mogli da kreiraju svoje blogove.
Po mom mišljenju ozbiljan domaći news blog je http://trzisnoresenje.blogspot.com/, jedini problem je što je suviše biased na jednu stranu…
Evo link ka jednom blogeru sa Global Voices koga vredi spomenuti:
http://globalvoicesonline.org/2008/08/31/blogger-of-the-week-sinisa-boljanovic/
🙂 Bravo, to je drugi covek, hvala Viktore – njega je Georgia Popplewell, managing director Global Voices posebno apostrofirala u Lincu.
Btw. Sinisa mi je kolega sa 05 grupe na faksu 😀 (….sto Filoloshki fakultet nikako ne spusta sa prvog mesta apsolutnih promashaja u mom zivotu 😆 )
Dragane, nije da nisam nikada razmisljala o tome, dobra je to ideja ali…nije bas sve za onlajn detaljisanje. Ako se sretnemo, pricacu ti 😉 I meni je zao da gomila materijala ostane neobjavljena i neispromovisana u Srbiji i na srpskom.
Upravo sam pronasla materijale vezane za Ars Electronica, nazalost diktafon i svescica su mi ostali u Bgd 😳
Pozdrav svima!
Tek sam sada video ovaj tekst. Hvala na opisu. Žao mi je što nismo uspeli da se odgovarajuće predstavimo u Boru. Prvo sam ja bio najavljen da govorim. Nažalost morao sam da otkažem druženje sa vama više od mesec dana pre “Blog opena”. Zamolio sam Danicu i Lidiju da pripreme prezentaciju. Nekoliko dana pred konferenciju one su zbog opravdanih razloga otkazale dolazak u Bor a ja sam se iznervirao i zamolio Peđu da dođe. Njemu je više poznata novinarska materija a i nije imao dovoljno vremena da se spremi pa mi je žao jer je prezentacija delovala komercijalno.
Siniša Boljanović je pročitao intervju koji sam objavio u Linku što ga je zaintrigiralo da se uključi u rad na sajtu “Global vojsis”. Pozivam sve da pogledaju ideju GV-a koji ističe perspektive blogera (pod ovim se podrazumeva širi pojam kao što je komentarisanje tekstova na Internetu itd.). Smatram da je pisanje za “Global vojsis” pravi veb-novinarski posao i pozivam Vas da se pridružite timu.
Usput veb-sajt “beograd-com” će ulazi u istoriju kao najboljij primer građanskog novinarstva u našem regionu.
Škola veb-novinarstva je projekat kome sam se dosta posvetio. Mada se iz programa stiče utisak da su predavanja o društveim mrežama, dosta vremena posvećujemo pisanju za veb i pravim formama izražavanja za veb-novinara počevši od pravljenja zvučnih slajdova, multimedijalnih ilustracija, ali i tehnika odnosa sa veb-javnošću na platformama društvenih mreža. Ove godine smo dobili grant od harvardskog “Rajzing vojsisa” koji će obezbediti prevod i neke kamere. Nadamo se da će Ministarstvo kulture narednih dana podržati projekat što će omogućiti školovanje nekoliko novinara. Polaznici su uglavnom iskusni medijski radnici i ljudi zaduženi za odnose s javnošču iz raznih preduzeća ali ima i studenata… Škola veb-novinarstva počinje 23. oktobra. 😆
Sajt Škole: http://www.webnovinar.org/
Ljubisa, informacije su kao sto vidite presudne. Hajmo samo zarad buducnosti web novinarstva i ljudi koji ovamo dolaze po relevantne informacije (svaka cast DV za to) da razjasnimo par osnovnih stvari.
Kad se kaze bloger & novinar, i strucnjak za intenret oglasavanje, obicno covek pomisli da je iza toga neko ko je ranije objavljivao u novinama clanke (oa da to moze da se izgoogla), vodi blog za koji ljudi znaju (makar oni uticajni) i na platnoj je listi neke od kompanija koja se bavi oglasavanjem na webu.
Kao neko ko to sve pobrojano zaista jeste (www.linkedin.com – JJ ), ja ne mogu da ne pitam koje su Vam reference za obuke koje drzite a koje su namenjene buducim novinarima (sic), i onima koji su, kako Vi kazete “iskusni medijski radnici i ljudi zaduženi za odnose s javnošču iz raznih preduzeća”.
PS. Projekt menadzer je takodje casna titula, ne treba to kriti. Uradite risk assesment ovakve nejasne komunikacije bez relevantnih referenci koje podrzavaju vas navedeni profil, i videcete da je ova Vasa prica u crvenoj zoni.
PS2. Nemojte ovo shvatiti licno – pitam vas kao neko ko je iz struka koje navodite.
Hteo bih dodati da blogeri jesu građanski novinari. Znači ovaj drugi pojam je širi od prvog. I jedno i drugo ne podrazumeva novčanu nadoknadu. Ako pišete za “Global vojsis” ne morate biti bloger. Pisanje za “Global vojsis” dakle nije blogovanje već veb-novinarstvo s tim da autori GV citiraju blogere i građanske novinare (ako neko objavi video zapis na “jutubu” nekog događaja koji ima vrednost vesti ta osoba nije bloger ali je građanski novinar). Voleli bih da imamo što više autora GV pa bih voleo da se javite 😮
Hvala na dodatku, Ljubisa. Molim vas ipak odgovorite na moje pitanje koje se tice referenci za vasa predavanja o novinarstvu i vase predstavljanje kao novinara, blogera i strucnjaka za digitalni advetajzing. Ostavimo sad Global Voices projekat po strani 🙂
Inace, pre neku godinu u Beogradu je izbrojano da postoji nekoliko hiljada trening i konsalting agencija. Ovo je ista vrsta shoka za mene (mi smo se tog proleca prebroavali ko su ti ljudi, niko nije mogao da smisli vise od 20 relevantnih).
Onaj ko svoj posao radi cestito ne moze a da se ne zabrine kada vidi ovakve stvari, to rusi ugled profesije. Pomozite nam dakle da vas bolje razumemo ko ste, sta ste i cime se bavite 🙂 I odakle vam znanje / iskustvo da obucavate iskusne “medijske radnike” (sta god to znacilo).
Poštovana Jelena, izuzetno mi je drago što ste se javili. Voleo bih da se osoba takvog rezimena pridruži UNS-ovoj Školi u svojstvu predavača. Ja imam više iskustva u odnosima s javnošću na vebu a manje u oglašavanju tako da su nam potrebni predavači kao što ste Dragan Varagić i vi. Pošto sam prilično radio za međunarodne kompanije i medije razgovor sa Vama smatram upoznavanjem sa srpskim relevantnim blogerima i drago mi je zbog toga. Poslao sam Vam poziv na društvenoj mreži “linkedin” kako bi imali uvid u moju biografiju koja zasigurno ne može da se poredi sa Vašom. Niko nije pronašao da pomalo blogujem i ovde 🙂 http://snagasrbije.blogspot.com/ ali to je samo mali deo posla koji se vezuje za ljudska prava gospodina Karića i odnose s javnošću. Pošto se tu i potpisujem ovo radim srcem a ne samo profesionalno
Voleo bih i da organizujemo konferenciju u prostorijama Udružeja novinara Srbije. Možda sledeći “Blog open” ili nešto drugo što može biti informativno i zanimljivo. Vi predlažite a ja ću da izlobiram prostor:)
G. Bojiću, zahaljujem se što se javili na ovom blogu. Obzirom da ste i dalje u fazi edukovanja iz oblasti (web) žurnalistike, bilo bi dobro po vas i napredak vaših konkretnih znanja iz ove oblasti, da napravite blog i na srpskom jeziku, i da “iskalite” praksu kreiranja bloga (i građanskog novinarstva), a da istovremeno budete prisutni i u domaćoj blogosferi.
Naravno, možete to nastaviti i na engleskom jeziku… U svakom slučaju, ima nas koji možemo to da pratimo.
Ovo je dobar predlog, oprobati licno tehnike koje se preporucuju.
@Dragan
postoji blog na srpskom autora Ljubise Bojica, o uspesima Karica Bogoljuba.http://snagasrbije.blogspot.com/
Mada to nije blog u pravom smislu jer nema autenticnih clanaka.
Ljubisa,probajte, zasto da ne – da pisete sami i da budete obektivni to jest da sagledavate stvari iz vise uglova, niposto jednostrano. To ce onda biti blize (gradjanskom) novinarstvu.
“Bunt Bogoljub” jeste vezan za moj profesionalni angažman ali ne mogu biti saglasan sa Vama Jelena da je pisan subjektivno jer se za vrednosne stavove vezuje adekvatna argumentacija.
Pošto me zanima istraživanje veb-novinarstva svoje ideje za doktorsku disertaciju, koliko mi to vreme dozvoljava, gradiću na zvaničnom veb-sajtu Škole veb-novinarstva UNS i na taj način ću sa zadovoljstvom poslušati Vaš savet. Tu ću pisati i o pojedinačnim predavanjima. Možete primetiti na veb-adresi http://www.webnovinar.org/ da su tekstovi pisani novinarskim a ne blogerskim stilom. O tome ću još razmisliti a vas pozivam da pratite moj rad kao što ću ja vaš, putem RSS.
Veliki pozdrav
🙂
super!
ps. izbor tekstova iz novina koje ste na blogu objavili govori vise nego sto mislite.
A koja je razlika između “novinarskog” i “blogerskog” stila pisanja?
Uzmimo npr. ovaj tekst gde je opisan portret osobe, i gde se prava slika o tome šta je celokupna tema članka vidi tek kada se pregledaju i prouče i dati linkovi u tekstu.
Na žalost, mislim da se svi stilovi pisanja koji u sebi nose prerogativ “novinarski”, u slučaju pisanja za Web za praksu imaju nepoznavanje suštine upotrebe linkovanja u tekstu – produblivanje mogućnosti saznavanja informacija u vezi sa napisanim tekstom (za one osobe koje čitana tematika više interesuje).
Pregledajte članke na ovu temu sa mog bloga.
@dragan
web novinarstvo trebalo bi da obrise razliku izmedju novinarskog i blogerskog stila jer se zaista pod time podrazumeva linkovanje.
Inace, blog dozvoljava i slobodniji pristup u odabiru tema i u pisanju, sto kod novinarstva upada od svih zanrova samo u komentar (neophodno imati lican stav), reportazu (pozeljno) i putopis (dozvoljeno).
PS. kao i u svim drugim profesijama, amater i profesionalac se razlikuju, to vazi u vecini slucajev gde je rec o netalentovanim.
PS. Esktremno talentovani umeju da nadmase profesionalce, ali oni koji su i talentovani i profesionalci uvek ce biti na dobitku.
Ja smatram da se linkovanje podrazumeva bilo gde na vebu. Sada, to što ljudi ne koriste ovu mogućnost iz neznanja ili lenjosti to je njihov problem.
Blogovanje je lično pisanje, što znači da dozvoljava upotrebu reči JA. To što je blogerski sadržaj poređan hronološki manje je bitno.
Ako blogerski sadržaj ima kvalitet vesti onda je to građansko novinarstvo.
S druge strane veb-novinasrtvo je pisanje koje podrazumeva treće lice kao i druga pravila pisanja za veb među kojima je i linkovanje.