Konvergencija medija, brend ambasadori i Samsung Mobilers kriza

Tema ovog teksta su aktuelna dešavanja na polju online promocije iz percepcije medija, korisnika i kompanija. Upravo percepcija savremenih dešavanja na Internetu, odnosno njen nedostatak jesu povod da se istakne šta je DANAS važno znati o tome kako korisnici Interneta koriste isti i kako prema tome mogu da se postave kompanije, ali i sami mediji…

Kuda idu online korisnici – Konvergencija medija

Davno su prošla vremena kada su online korisnici uglavnom surfovali po Web sajtovima (forumima). Današnji klinci (+/- 15 g.) uglavnom koriste Fejs, YouTube, Google… I to bi bilo uglavnom to! To što se ovi servisi koriste preko kompjutera, mob. tel., tableta, a i preko televizora – uopšte nije važno. Takođe, ovoj ciljnoj grupi korisnika (koji predstavljaju našu budućnost, a time i budućnost Weba) nije ni važno što oni npr. na tom Fejsu klikću na linkove, pa sporadično odu na neki web sajt – i toga se obično ne mogu ni setiti (imena sajta, kada ih pitate).

Tradicionalne podele na vrste medija i kanale komunikacije u teoriji su veoma praktične da bi se objasnilo šta sve na Webu danas postoji, ali to više ne znači da kada želite da dođete do online korisnika, da je potrebno koristiti “tradicionalni” sistem kreiranja kampanja po kanalima komunikacije i po vrstama medija…

Altimeter Group je pre izvesnog vremena objavio rezultate istraživanja savremenog poimanja medija koji su nazvali – konvergentni mediji (konvergencija medija – converged media). Teoretska podela na plaćene, sopstvene i zaslužene medije je u ovom slučaju evoluirala u veoma bitnom pravcu – strateško prebacivanje fokusa na praćenje putanje online korisnika (online customer jurney) umesto na fokusiranje prema vrstama kanala komunikacije i bavljenje samim kampanjama.

Altimeter Group definiše konvergenciju medija u slučaju da organizacija u svojim online aktivnostima koristi dva i više “kombinacija” plaćenih, zasluženih i sopstvenih medija sa konzistentnom pričom i porukama koje su prilagođene ciljnim grupama korisnika po vrstama upotrebljenih medija…

Kada organizacija sada već godinama koristi ispravne metode aktivacije korisnika, različite vrste promotivnih metoda po vrstama medija, njihovim karakteristikama i karakteristikama ciljnih grupa, umesto fokusa na kampanjama i kanalima komunikacije, trebalo bi primarno povesti računa o korisnikovom doživljaju onoga do čega on/ona nailazi o organizaciji, bez obzira o kojoj se vrsti sadržaja radi, na kom mediju, uređaju, operativnom sistemu, platformi, (mob.) aplikaciji…

Uglavnom, više se od deset godina priča na Webu o integraciji različitih vrsta online i klasičnih medija – sa ciljem da bi se budžeti za promociju (čitaj oglašavanje) “prelili malo i na Web”. Priča o konvergenciji medija ima za cilj dublje shvatanje načina funkcionisanja sadašnjeg weba, i kako da organizacije imaju realno veće koristi od toga, kada duže vremena već koriste savremene online medije na kvalitetan (merljiv) način.

Pošto kila Brend Ambasadora, ili koliko su lojalni online korisnici?

U kontekstu shvatanja funkcionisanja savremenog Weba veoma je važno znati da veoma primamljiva kategorija poklonika nekog brenda – pod imenom brend ambasadori, nije  baš onakva kakvom je zamišljaju marketing agencije i marketing odeljenja u organizacijama.

U poslednjih nekoliko meseci sam bio više puta u situaciji da pričam sa predstavnicima određenih internacionalnih kompanija (nisu vezane za ovo tržište), gde se u nekom momentu priče o online promociji obavezno pominjalo – “korišćenje naših brend ambasadora”. “Znate, mi imamo nekoliko hiljada naših brend ambasadora, i njihovo korišćenje je veoma isplativo”…

Bilo mi je malo čudno to što se priča o brend ambasadorima svaki put ponavlja kada pričam sa ovom vrstom klijenata, ali sam inicijalno pomislio – “OK, kako se radi o dramatično većim ciljnim grupama nego što imamo u ovim krajevima, valda je to sasvim normalno”. Naravno, kada smo malo dublje ušli u razradu predloga promotivne strategije, situacija sa “brend ambasadorima” je postala jasna – osobe koje su ponekad iskazivale naklonost prema nekom proizvodu ili usluzi dobili su različite vrste podsticaja (incentive-based marketing) da bi nastavili sa tom istom naklonošću – ali sada dirigovano od strane marketinških agencija ili odeljenja marketinga u organizacijama.

Rezultat ovako pogrešno/izvitopereno postavljenog načina i percepcije “zasluženih medija” je i doveo npr. nedavno do svetske blamaže kompanije Samsung koja je ucenila određene blogere iz Indije da se ponašaju kao njihovi “brend ambasadori” iz “programa za brend ambasadore pod nazivom Mobilers” ili se neće o njihvom trošku vratiti nazad u Indiju iz Evrope, iako su tamo bili pozvani kao “reporteri ili brend ambasadori”. Preporuka je da detaljno pročitate ovu studiju slučaja.

Prethodno predstavljen primer je samo ilustracija razloga zašto je sistemski potrebno poznavati kako realno funkcioniše Internet danas, da ne biste dolazili u situaciju da vašu ličnu percepciju upotrebe npr. društvenih mreža (kao što je “ho-ruk” priča o “bajama” koji za 24 sata kreiraju fan stranicu sa 500.000 fanova) zamenite sa strateškim pozicioniranjem vaše organizacije u online okruženju…

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

NOVO!

kako-do-posla

Naručite knjigu "Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru" po povlašćenoj ceni.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima objašnjenje aktuelnih sistema edukacije, i objašnjenja kako iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 08/09/2012, RSS

3 odgovora na Konvergencija medija, brend ambasadori i Samsung Mobilers kriza

  1. novii says:

    Meni se čini da nedostaje informativnog i edukativnog materijala vezanog za ovu oblast. Pre neki dan su u Dnevniku 2 javili da je 2 100 000 gledalaca gledalo prenos aeromitinga iz Batajnice.

    Na žalost stvar je rečena na televiziji i to automatski znači da je istina. Ali da je dva miliona i sto hiljada ljudi sedelo skoro četri i po sata gledajući televiziju i to jedan kanal, je nadrealna priča.

    Ko zna kako se koristi piplmetar, zna da se gledaoci dele u kategorije prema vremenu koje provedu gledajući nešto. Međutim ne postoje baš neka razumna upustva, pa je stoga lako reći podatak kao što sam spomenuo prenos aeromitinga.

    Primer koji si naveo je sa linkovima ka tekstovima na engleskom ( znači većini nerazumljiv ), a većnu firma bi zanimalo kako da se povežu sa “bajama” koje mogu da im napucaju 500 000 fanova.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Da @novii, u pravu si. Opisao sam ukratko šta se desilo sa Samsungom da bih ilustrovao ono što sam želeo da napomenem u ovom tekstu. To što sam želeo da napomenem nije vezano za one koji će da koriste tih 500.000 fanova, već onima koji mogu da prihvate da je važnije sistemski postaviti stvari, u odnosu na to da im sutra zamre online biznis zbog spamovitih strategija od danas do sutra, a pride im se desi glupost tipa Samsunga…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. I kako sad da napišem pohvalan tekst o Samsungovoj olimpijskoj kampanji? A stvarno se kanim da to uradim ali nikad dovoljno vremena.

    Šalu na stranu i najbolje strategije mogu da omaše u realizaciji. Nisam siguran da je baš ovakvo ponašanje bilo sugerisano komunikacionim timovima po zemljama kada je koncept mobiliersa (koji se sprovodi i u Srbiji) spušten sa globala. Indijci su se malo zaigrali u težnji da opravdaju poverenje, postignu targete i sačuvaju svoje mesto u korporativnom svetu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.