Serijal knjiga: Točak vremena – Wheel of Time

Razmišljam o objavljivanju prikaza serijala knjiga Točak vremena (Wheel of Time) veći broj meseci, i napokon je napisano pred vama. Ovo nije prvi put da pišem prikaz serijala knjiga – prošli put sam to uradio pre više godina u slučaju knjiga o Hari Poteru.

Neposredni povod za objavljivanje ovog prikaza jeste informacija od pre izvesnog vremena o skorašnjem početku priprema za snimanje TV serijala na osnovu ovih knjiga.

Cela ova priča je namenjenima onima koji vole dosta da čitaju, obzirom da Točak vremena ima 14 knjiga koje su u Srbiji objavljene u 23 dela (23 knjige)! Točak vremena se smatra najvećim serijalom epske fantastike, a mnogi ovo delo prodato ukupno u 80 miliona primeraka (do 2015. g.) smatraju i najboljim serijalom epske fantastike. O ukusima se ne raspravlja, ali ovo delo je nesporno jedan od najzačajnijih objavljenih serijala iz oblasti epske fantastike.

Imao sam sreću da počnem sa čitanjem ovog serijala posle 2013. g. kada je objavljena poslednja knjiga serijala, odnosno nisam morao da čekam objavljivanje svake sledeće knjige koje su se objavljivale u periodu između  1990. g i 2013. g.

O (generalnoj) kritici serijala

Pročitao sam dosta različitih mišljenja o ovom serijalu, naročito poređenja sa Game of Thrones (Pesma leda i vatre) serijalom (GOT Vs. WOT), i moje mišljenje o serijalu Točak vremena generalno izgleda ovako:

• Slažem se sa svim koji tvrde da je ovo najdetaljniji prikaz stvaranja legende, sa najvećim brojem glavnih i sporednih likova, od kojih na stotine njih su prilično detaljno opisani u 14 delova. Naročito se slažem sa mišljenjima da ovo delo ima najveći broj veoma interesantnih glavnih likova u celokupnoj književnosti – zato je toliko zanimljivo. Takođe, maestralan je i detaljan opis ponašanja i društvenih odnosa kod različitih naroda u serijalu – po mom mišljenju naročito “čudnih” Aiela.
• Veliki broj mišljenja čitalaca se slaže da je ovaj serijal posebno zanimljiv od prve do šeste/sedme knjige, i kasnije od desete/jedanaeste knjige, a da se između suviše (bespotrebne) pažnje posvećuje sporednim likovima. Definitivno u knjigama postoji toliko mnogo detalja o raznorodnim likovima i događajima iz prošlosti, sadašnosti, ali i budućnosti opisanog sveta; mnogi preporučuju preskakanje detaljnisanja oblačenja i haljina likova (zvanično se kaže da je Robert Džordan imao između ostalog uzor u pisanju ovog dela proučavajući Rat i mir, Tolstoja). Preporučujem strpljenje, jer i u tim “sporednim” pričama ima puno zanimljivih detalja. Ni te priče po meni nisu dosadne, jedino što bih i ja smanjio njihovu veličinu (suviše su detaljne).
• Upravo je ta detaljnost po mnogima uzrok neverovatnoj realističnosti opisa likova, naroda i svetova – što i čini ovo delo posebnim. I ja sam imao utisak da to što čitam možda negde i stvarno postoji – koliko je realno opisano ono što ne postoji… O tome malo u nastavku ovog prikaza.

Pogledajte diskusije na temu ovog serijala na zvaničnom forumu fanova Točka vremena, ili na svojevremeno popularnom domaćem forumu Tolkien.rs.

Točak vremena = Točak moći – Šta me je fasciniralo u ovom serijalu?

Ne otkrivajući detalje iz same radnje u ovim knjigama, u nastavku sam pokušao da predstavim šta me je sve fasciniralo u smišljanju ovog sveta.

Veoma ozbiljna studija moći

Mišljenja sam da je Robet Džordan iskoristio ovaj serijal da prikaže na nivou primera (iz serijala) veoma različite stadijume dolaženja i gubljenja moći (uticaja):

• U serijalu su detaljno opisane različite vrste moći – od magičnih moći, preko moći ostvarenih na osnovu pozicija u društvu, sve do moći koje su rezultat karaktera osobe. Sama prikazana magična moć se tokom trajanja serijala “povećava” – na početku je opisana magićna moć manjeg efekta, i kako se serijal razvija opisuju se sve moćniji načini korišćenja magije, upravo pod nazivom “jedna moć” i “prava moć“.
• Na desetine likova tokom trajanja serijala gubi moć (neki likovi manje ili više vraćaju neku vrstu prethodno stečenog uticaja/moći), i nakon toga veoma je detaljno objašnjeno kako ti likovi žive sa svojom novom (dramatično manje bitnom) ulogom u opisanom društvu – opis poslovice “Dao Bog da imao, pa nemao.”
• Određeni broj (glavnih) likova tokom serijala povećava svoju moć, i u knjigama je detaljno opisana promena njihovog ponašanja i karaktera usled povećanja odgovornosti koju sa sobom donosi veći uticaj/moć. Po mom mišljenju, ovo je jedan od glavnih načina opisa nastanka legendi predstavljenih u serijalu.

Posledica ovakvih odnosa moći u delu prikazuje se kao povlađivanje ili povinovanje pojedinačnim uticajima osoba u odnosu na veličinu razlika u moći pojedinih likova…

Same promene koje se dešavaju u serijalu, uključujući i pomenute promene moći su u vezi sa glavnom temom Točka vremena – prikazanom na početku svake knjige:

“Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede i postaju mitovi, a i oni budu zaboravljeni kada ponovo naiđe Doba koje ih je i rodilo.“

Religija, sujeverje, vidovitost i proročanstva

Religija opisana u serijalu zasniva se na konceptu Svetla (Tvorac) i Tame (Šeitan), koji je prihvaćen u svim narodima, bez postojanja organizovane religijske organizacije kao što je Crkva. U zavisnosti od samog naroda u opisanom svetu zavisi i sam način društvenih obrazaca u kojim se pominje Svetlo i Tama, što uključuje i različite uzrečice koje se veoma često u serijalu pominju kroz društvene obrasce pojedinačnog naroda. Nepostojanje Crkve ne znači da ne postoje izvitoperene varijante posmatranja Svetla (npr, vojna formacija “Deca Svetla”) i Tame (npr. posvećeni “Mračnom”).

Važno je napomenuti da je koncept dobrog i lošeg u serijalu mnogo složeniji od jednostavnog “Svetla” i “Tame” (good guy, bad guy) – svi likovi imaju svoje pozitivne i negativne karakteristike, i većina od nekoliko hiljada likova u ovom serijalu ne čini samo dobro ili samo loše, što i predstavlja osnovu dobrog građenja karaktera u književnom delu.

Osnovu velikih razlika između različitih naroda (nerazumevanje) čine ista početna verovanja – naročito verovanja u proročanstva i sujeverje/vidovitost. Proročanstva se kod svih naroda smatraju isključivo tačnim (sigurno će se desiti), ali uglavnom nisu razumljiva, i razlike u varijacijama istog tipa proročanstva se razlikuju između različitih naroda, ponekad i drastično. Ako su velike razlike između proročanstava kod dva posmatrana naroda – oni međusobno za drugi narod misle da su njihova proročanstva sujeverje.

U serijalu se s vremena na vreme pojavljuju osobe koje su vidovite – i koje uvek pogađaju šta će se desiti, ali najčešće nerazumljivo, kao i u slučaju proročanstava. Postoje kod nekih naroda sistemi praćenja pojava koje predviđaju budućnost, ali se kod drugih naroda to smatra sujeverjem.

Koncept nerazumevanja, prijateljstva i odnos muškarac/žena

U serijalu je veoma detaljno na različitim nivoima opisan koncept nastanka problema i njihove eskalacije na osnovu nepoznavanja dovoljno informacija – skrivanje tajni, dezinformacije i njihovo širenje… Nepoznavanje načina života različitih naroda i njihovih običaja koji stvaraju međusobno nerazumevanje… Praktično, svi likovi se u priči kreću/motivisani su na osnovu polu-informacija, dezinformacija, nepoverenja – i sve je to opisano po mom mišljenju na veoma, veoma dobar način.

Pored koncepta nerazumevanja koji logično dovodi do međusobnog nepoverenja, u serijalu su veoma detaljno opisani i različiti stadijumi prijateljstva između žena, muškaraca i muško-ženska prijateljstva. Meni je posebno interesantan i veoma dobro opisan koncept prijateljstva koji u Točku vremena može da se dovede do stadijuma rođačkih odnosa (naravno, putem magije).

Mislim da se pored studije moći ovaj serijal može posmatrati i u kontekstu studije muško-ženskih odnosa. Ja do sada nisam bio u prilici da pročitam toliko detaljno objašnjene odnosa između muškarca i žene i to u stotinama različitih primera, čija je skoro isključiva karakteristika – nerazumevanje muško-ženskih odnosa. Ovo predstavljanje odnosa muško-žensko posebno je izraženo u pojedinim poglavljima kroz ugao različitih likova, gde je moguče uočiti velike razlike u razmišljanju različitih osoba o istim događajima. U tom kontekstu su prikazani i različiti tipovi ljubavnih odnosa, ali veoma konzervativno – primenjeno načinu razmišljanja u Srednjem veku, kako je predstavljen način života u Dobu opisanom u serijalu.

Primeri Matrijarhata ili podjednaka uloga muškaraca i žena u vlasti

U celom serijalu se na mnogim mestima pokazuje i potencira dominacija žena u mnogima oblastima nad muškarcima. U svim opisanim narodima žene su uvek na nekim od najvažnijih ili na najvažnijim pozicijama u državi, oblasti, mestu… U nekim državama/narodima samo žene mogu biti vladari, negde žene podjednako vladaju sa muškarcima, a ako postoji muški vladar – obično postoji i neka ženska uprava uz mušku…

Kao i sve ostalo u ovom serijalu, odnos vlasti u pojedinim narodima, državama i mestima prilično je detaljno i realistično objašnjen, pa se kroz ove priče mogu bukvalno proučavati primeri društava u kojima žene imaju dominantnu vlast, ili dele ravnopravno vlast s muškarcima.

Savet: Pročitajte ovaj serijal knjiga pre nego što se pojavi TV serija

Meni je serijal Točak vremena jedan od najvažnijih serijala knjiga koje sam ikada pročitao, a neke od razloga za to sam pokušao da predstavim u ovom prikazu… Volim kada me neko delo koje mi se dopada dugo vremena okupira – što je u slučaju ovog serijala obavezno (dugoročno druženje sa knjigama iz serijala).

Puno detalja o ovom serijalu možete da pronađete na zvaničnoj Wiki WOT stranici.

Serijal knjiga: Točak vremena - Wheel of Time, 9.6 out of 10 based on 8 ratings