Muzički primer Jelene Petošević – Nema izgovora za ne-kreativnost!

Prva komercijalna obuka koju sam držao iz oblasti Interneta desila se 1998. g. na temu korišćenja Interneta od strane umetnika (u režiji Žane Poliakov). U prvoj dekadi 21. v. dršao sam nekoliko puta obuke sa tematikom promocije neprofitnih i slabo-profitnih projekata i organizacija.

U sklopu ovakvih predavanja uvek su se provlačile sledeće činjenice:

  • Internet je idealno mesto za promociju potpuno različitih i usko segmentiranih tipova umetnosti, i kao za slučaj bilo kojeg tipa poslovanja – potrebno je poznavati načine kako se radi ta promocija.
  • Internet je uspeo da naglasi najveći problem sadašnjih umetničkih tendencija (ništa novo) – u enormnoj količini osrednjosti (mediokriteta) ima realno mali broj interesantnih i/ili kvalitetnih umetničkih aktivnosti/dela/kreativnosti…
  • Nema više mogućnosti (izgovora) da neko kaže kako je “neshvaćen” – svakako se može pronaći neko od milijarde “stanovnika” Weba koji može da razume “nerazumljivog”. Drugim rečima, “neshvaćeni umetnici” danas jesu u 99.9999% slučajeva nekvalitetni umetnici!
  • “Kružoci” mediokriteta koji se međusobno “uzdižu” ili podržavaju nekog sa strane više ne mogu da prolaze kao pojava “potvrde prave umetnosti”, jer umreženo okruženje veoma brzo prepoznaje tzv. “fejkere” (ovo je naročito zastupljeno stanje u domaćoj likovnoj umetnosti, a često i u “pravoj” književnosti/poeziji).

“Fama srpske muzičke scene”!

Koliko poznajete domaćih bendova (muzika zasnovana na R’n’R-u, bez “otomanskih” i sl. dodataka) koji su uspeli da se približe kvalitetu i slavi muzičkih grupa kao što su npr. E Katarina Velika, Oktobar 1864., itd.?

Srpska muzička scena “boluje” od konstantnih prozivki klasičnih medija kako ne ustupaju dovoljno mesta drugačijim muzikama od one koja donosi najviše para…

Objektivno posmatrano, situacija uopšte nije tako crna, puno raznorodnih “muzičkih radnika” u enormnoj količini muzičkih pod-pravaca imaju svoj uspeh, ali pred tom segmentiranom publikom (i na Webu, i van Weba). Naravno, nema toliko para kao kod “onih drugih”, ali iskreno – nema dovoljno ni kreativnosti (za main-stream)!

Lady Jelena YouTube hit

Kao što se to ranije moglo lepo videti na primeru sada pre-čuvenog Ekrema, YouTube popularnost može da uradi svašta, čak i u ovim krajevima. Naravno, i taj primer je bio u funkciji “onih drugih”, i takve stvari se mogu opravdavati kao izgovori, ali se dešavaju “proboji” i u drugim vrstama muzike.

Primer pesme “Nikola” autorke Jelene Petošević (Lady Jelena).

Bez obzira da li vam se dopada ovakav tip muzike (teksta) ili ne, činjenica je da je se ova pesma pojavila na zvaničnoj top listi radio emisije B92 “Pop Mašina” kao “YouTube hit”. Bez neke protekcije, interesa nekih “strana” i sl. ipak je u Srbiji moguće doći na zvanične top liste klasičnih medija, ili možda i dalje – a da si prethodno bio/bila potpuno nepoznat.

Jedino što je za to potrebno jeste – biti interesantan i/ili kreativan, a opstaješ ako si pride i kvalitetan!

Na istom “tom Internetu” može se videti da pomenuta Jelena verovatno neće biti “One Hit Wonder“:

Po mom mišljenju, primer Jelene Petošević (sa trenutno preko 188.000 pregleda njenog muzičkog hita) samo potvrđuje činjenicu da je u bilo kojoj vrsti muzike (ali i drugih tipova umetnosti) važna kreativnost, a današnje vreme omogućuje da kreativnost/interesantnost svakako dođe na kraju do izražaja u široj javnosti, bez obzira na “okoštali establišment” ovdašnje scene praktično svih vrsta umetnosti.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: -1 (from 1 vote)

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 28/04/2011, RSS

5 odgovora na Muzički primer Jelene Petošević – Nema izgovora za ne-kreativnost!

  1. Dobar primer i poučan 🙂
    Aktuelna predstavnica na Evroviziji Nina Radojičić je klasičnim medjima rekla da ju je Kristina KOvač pronašla na youtube-u http://www.youtube.com/results?search_query=nina+radojicic&aq=f

    Bez obzira na mišljenja o kvalitetu Evrovizije i evrovizijske pesme, činjenica je da devojka ima kvalitetan glas, lepo peva i ovo će joj pomoći da se probije, izađe iz anonimnosti i možda napravi lepu karijeru…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. sopranovsky says:

    Meni se ova pesma ne svidja, ali ne osporavam njenu originalnost i muzičko umeće. Ono što je problem na domaćoj muzičkoj sceni je što je prilično centralizovana, gde Beograd i Novi Sad dominiraju sa raznovrsnošću muzike koja se proizvodi. Kada bi se ljudima koji stvaraju muziku širom Srbije dala šansa da se pokažu (ne samo preko youtube-a) garantujem da bi ovakvih, i mnogo originalnijih hitova bilo na pretek.
    Jeste, moguće je na domaće top-liste doći a da prethodno niko nije čuo za tebe, ali ja mislim da mnogo više muzičara treba da dobije priliku da se pojavi na istim nego što se trenutno pojavljuje. Srbiju su pojeli “narodnjaci”, a tu ne mislim na kvalitetnu narodnu muziku. Ljudi (pogotovo van Beograda i Novog Sada) nisu otvoreni za slušanje bilo čega što odskače od granda, pa tako i radio i TV top-liste oklevaju u postavljanju noviteta drugih muzičkih pravaca, što je sve zajedno jedan “začaran krug”.
    Iz priča ljudi koji se profesionalno bave muzikom dugo godina, saznao sam da svako ko želi da plasira svoje stvaralaštvo na domaće tržište mora da se mnogo potrudi i da ima neverovatan marketing. Mnogo je lakše svirati po svadbama i ispraćajima, što se zarade tiče. Odličan post!

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Činjenica je da su računarske tehnologije znatno uticale na umetnost i to u smeru degradacije ka komercijali. Što se tiče muzike, koja nije klasika, to je OK. Sad što se tiče vizuelnih umetnosti, kroz digitalni zapis je nemoguće preneti ono autentično, što su učinili veliki slikari tokom vekova. Tako da vidim samo komercijalan značaj interneta i digitalnih tehnologija u tom smislu, a sve što je nekada bilo lepo je degradirano, tipa remiksi pesama i sl. A da ne pričam o elektronskoj muzici, koja je ispiranje mozga.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. jungle queen says:

    Što se mene tiče, ne dopada mi se pesma. Ako je kreativna – (?) to ne mora da znači da nije glupa. Većina ljudi više vole i cene kreativnost od kvaliteta. Zato Ekrem, zato Jelena, zato Lady Gaga..
    Bitno je nečim izazvati pažnju, a da li će to biti teleće šnicle kao odeća ili “…mi ga staviš” iz pomenute pesme, nije bitno. Kvalitet nam je degradiran, pa je kreativna glupost zauzela njegovo mesto. Popularnost je danas merilo uspeha gluposti.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  5. marcell mars says:

    hvala za otkriće 😉

    moj omiljeni youtube fenomen:
    http://storify.com/marcell/pomplamoose-jack-conte-nataly-dawn

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. […] je biti pesnik u Srbiji? – Pita se Iva na svom blogu. Kako je kod nas kompletna umetnost “u posedu”  teških mediokriteta koji određuju ko je “podoban” umetnik – pesnik, književnik, slikar, muzičar […]

Komentari su zatvoreni.