Internet ogledalo: Pregled promena glavnih Internet trendova u 21. veku

U aktuelnom broju časopisa Internet ogledalo, nalazi se moj tekst pod naslovom “Sve lakše na Web“, na temu pregleda promena glavnih Internet trendova tokom 21. veka:

Ako su postojali pokušaji tokom 2000. g. da se predvidi šta će se dešavati u prvoj deceniji 21. veka sa aspekta pravaca razvoja e-poslovanja i e-marketinga (a postojali su), sem čuvene prve rečenice Doc Searls-a iz Manifesta “ClueTrain” (1999. g.) – “Tržišta su konverzacija” (ovo je aktuelni trend razvoja poslovnog nastupa na Internetu), veoma malo bi se moglo pronaći uspešnih predviđanja online trendova na duži vremenski period od godinu ili dve.

U ovom tekstu su opisane promene koje su se desile u ovom veku iz ugla razvoja sistema e-poslovanja i online promocije.

Promene u svetu glavnih Internet trendova – Otvoreni standardi

Početak 21. veka doneo je novi koncept Web servisa koji je predstavio Microsoft (o ovom trendu i njegovim posledicama u više navrata je pisano tokom prethodnih godina u ovom časopisu), a prihvatile su ga sve značajne firme. Velika promena koju je uveo Microsoft svodi se na kraj “bitke” za nametanje sopstvenih Internet standarda različitih vrsta, i prihvatanje opšte-prihvaćenih internacionalnih standarda u komunikaciji između raznorodnih aplikativnih sistema.

Koncept otvorenih standarda koji su međunarodno prihvaćeni postao je osnova ubrzanog razvoja Interneta, naročito nakon pojave i ustoličenja veoma kvalitetnih besplatnih open-source Internet aplikacija.

Koncept Web servisa evoluirao je u u SOA koncept (Service Oriented Architecture), tj. pojave razvojnog okruženja Web aplikacija koje se na veoma jednostavan način nadograđuju novim (Web) servisima, i sve češće se formiraju takvi programi koji nisu uslovljeni razvojem u okruženju koje je postavio početni tim programera. Osnova SOA koncepta jeste akcenat na potrebama korisnika i mogućnostima Web aplikacija (servisi) za zadovoljenje tih potreba, u odnosu na tehnologiju njihovog kreiranja.

Razvoj pomenutih koncepta utabao je put za kreiranje multi-strukturne e-biznis platforme Interoperabilnosti (Interoperability), koja se veoma ozbiljno razvija na nivou Evropske Unije (Evropska Komisija) i koja predstavlja osnovu razvoja platforme savremenog e-poslovanja u narednim godinama.

Interoperabilnost je sposobnost informaciono-komunikacionih sisitema i poslovnih procesa da podrže protok podataka i omoguće razmenu informacija i znanja. Interoperabilnost se osigurava na tehničkom (norme i standardi za povezivanje računarskih sistema i servisa), semantičkom (značenje podataka) i procesnom nivou  (definisanje poslovnih ciljeva, modeliranje poslovnih procesa i ostvarivanje saradnje između različitih upravljačkih jedinica). Interoperabilnost se može ostvarivati primenom nacionalnih i međunarodnih tehničkih normi.

Logičan nastavak razvoja poslovne primene Interneta doveo je koncepta Cloud Computing koji ima za cilj objedinjavanje poslovnih rešenja na nivou hardvera, softvera i servisa, sa ciljem da se organizacije forkusiraju na sam posao (e-biznis) umesto na tehnologiju. Tokom 2008. g. razvijen je koncept koji po prvi put na logičan (upotrebljiv) način objedinjuje u sebi potrebe infrastrukture (hardver i softver) sa potrebama primene ove infra-strukture (upotrebljivi servisi).

Upravo je evolucija otvorenih standarda dovela do promena u masovnom korišćenju Interneta koje su na velika vrata ušle 2005. g.

Promene upotrebljivosti Weba – Web 2.0 i društveni mediji

Prethodno opisani razvoj tehnoloških osnova Interneta imao je za posledicu pojavu i unapređenje jednostavnijih programskih Web-orijentisanih jezika (script jezici) početkom ovog veka, kao i fokus na korisnički doživljaj (user experience) i upotrebljivost Web stranica sa aspekta potreba korisnika (usability). Razvoj XML i AJAX tehnologija omogućio je kreiranje Web sajtova (Web aplikacija) koje su postale sve bliže desktop aplikacijama sa aspekta njihove složenosti, što je imalo za posledicu sve jednostavnije korišćenje sve složenijih mogućnosti koje pruža online okruženje. Primeri ovakvih široko-prihvaćenih aplikacija su Gmail i Yahoo mail.

U prvoj polovini 21. veka pojavio se veliki broj sasvim novih servisa kao što su Wikipedia, blogovi, Flickr, MySpace, YouTube… koji za osnovu imaju njihovu široku upotrebu participacijom korisnika. Pojava jednostavnih (i često besplatnih) načina kreiranja sopstvenih Web stranica, dodavanja, slika, video materijala, komentara, i ostalih vrsta sadržaja dovela je do konceptualizacije ovih dešavanja pod nazivom Web 2.0.

Web 2.0 je termin koji objedinjuje veliki broj promena koje su se desile na Webu u prvih pet godina 21. veka, koji u osnovi imaju sazrevanje Web tehnologija i njihovu masovnu upotrebu od strane ne-naročito iskusnih korisnika Interneta. Upravo pojava velikog broja interesantnih servisa i jednostavnost njihove upotrebe dovela je do toga da u drugoj polovini 21. veka u razvijenijim zemljama preko 80 odsto stanovništva koristi Internet – jer je koristan i lak za korišćenje.

Iz termina Web 2.0 nastali su su termini Biznis 2.0, Marketing 2.0, PR 2.0… kao vesnici promena na Webu koje su se masovno dešavale u različitim oblastima poslovne primene Interneta u periodu između 2002. i 2005. godine.

Tehnologija koja je najznačajnije uticala na Web kakav danas poznajemo jeste XML zasnovana RSS tehnologija (Realy Simple Syndication), tzv. tehnologija deljenja sadržaja. Putem ove tehnologije moguće je na jednostavan način preuzimati nove sadržaje objavljene na Web sajtovima koji podržavaju ovakvu tehnologiju deljenja sadržaja, a tim sajtovima ova tehnologija donosi porast posećenosti.

Jeftine ili besplatne Web aplikacije, jednostanost korišćenja ovih aplikacija (uključujući i participaciju posetilaca sajta) i RSS tehnologija dovela je do pojave velikog broja blogova, kao vida personalnih medija čiji uticaj raste svakim danom.

Blogovi su su samo jedan od predstavnika nove vrste medija čiji je kvalitet i samo postojanje zasnovano na većoj ili manjoj participaciji korisnika. U poslednje dve godine ustalio se termin društveni mediji, koji objedinjuje različite vrste veoma posećenih i uticajnih servisa kao što su društvene mreže (Facebook, MySpace, Furka.com…), sistemi agregacije sadržaja (News.google.com, Vesti.rs, Blogodak.com…), društveni bookmarking sistemi (Delicious.com, StubleUpon.com…), multimedijalni društveni mediji (Flickr.com, YouTube.com, Last.fm, Ustream.com…), i mnogi drugi servisi koji su zasnovani na participaciji korisnika. Postoje različite vrste podela koje idu i do 40 različitih vrsta društvenih medija, gde postoji na hiljade sajtova po jednoj vrsti.

Merljivost nasleđuje otvorene standarde

Nakon perioda recesije u kojem živimo desiće se novi “skok” razvoja Interneta, čija će ključna reč (već se zna) biti – merljivost (efekata). Vreme fokusa na merljivost efekata online nastupa je već nastupilo, i samo će se unapređivati u narednim godinama, kao što je to do sada bio slučaj sa razvojem otvorenih standarda.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Internet ogledalo: Pregled promena glavnih Internet trendova u 21. veku, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 29/03/2009, RSS

1 odgovor na Internet ogledalo: Pregled promena glavnih Internet trendova u 21. veku

  1. bjuti says:

    Evo jednog teksta o cloud computingu, namenjenog laicima:
    http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.209/desktopi-lete-u-nebo.html

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.