Šta je znanje danas: Samozvani stručnjaci i instant poznavaoci svega i svačega!

U nedavnom tekstu na temu Webiz poslovne edukacije, napomenuo sam aktuelan i važan problem nedostatka sistemskih znanja, koji dodatno opisujem u ovom tekstu.

O temi polu-informacija i polu-informisanosti sam pisao u tekstu “Vodič kroz dostupnost informacija, pametnjakoviće, dezinformacije i medijsku nepismenost” koji se nalazi u kategoriji čitanijih tekstova na mom blogu zbog prilično podeljenih mišljenja o tome da li je ta polu-informisanost dobra ili loša (što je već samo po sebi problem, po mom mišljenju). Pomenuti tekst je nastao inspirisan Fejsbuk statusom Jelene Pantić, koja u njemu između ostalog kaže:

“Loša strana interneta i dostupnosti informacija raznih je to što se lako stiče privid znanja i informisanosti.
Svi su stručnjaci za sve.
Za ekonomiju, politiku, fudbal, diplomatiju, medicinu, ishranu, vakcine, autizam…
Pratim neke rasprave na neke životno i kolektivno važne teme, gledam samopouzdanje sa kojim se diskutuje, argumenti i dokazi lete na sve strane…
I ništa mi nije jasno.
Znanje jeste moć. Ali pravo znanje. Pravo znanje ne može da se stekne čitajući malo po internetu i raznim grupama na Fejsbuku.
To što je neko samouveren i ubedljiv, ne znači da je u pravu i da stvarno zna.
To može da znači i da je taj neko samo veoma vešt u manipulaciji ljudima i njihovim emocijama…”

Šta je znanje?

Znanje je spoznaja ili razumevanje nekoga ili nečega. Do znanja se dolazi kroz iskustvo ili edukaciju – opažanjem, otkrivanjem ili učenjem.

Iza ove, na prvi pogled, jednostavne definicije stoji čitava nauka o znanju, pod nazivom Epistemiologija, koja je nastala još u Staroj Grčkoj. U ovom tekstu bih se zadržao na načinima dolaska do znanja u vremenu u kojem živimo, i koji problemi iz toga proističu.

Živimo u vreme placebo obrazovanja, znanja i informisanosti

2012. godine Valentin Kuleto (vlasnik LINK Group) je na svom blogu napisao tekst pod nazivom Placebo obrazovanje (obavezno pročitajte ovaj tekst), koji često pominjem na svojim predavanjima – jer oslikava vreme u kojem živimo. Na žalost, velika dostupnost informacija i znanja daje privid informisanosti i znanja. Isto je sa aktuelnim sistemom formalne edukacije (u većini slučajeva).

Priča o usvajanju instant znanja i veština počinje masovno da se promoviše u SAD početkom XX veka (čuveni izraz Digest), odnosno kako nešto usvojiti/naučiti za manje vremena nego što je to inače potrebno. 100 godina kasnije mi živimo u vremenu u kojem je Digest/Instant postala glavna “mantra”:

  • Ljudima treba zabava u ovo “teško vreme”, pa to mogu da budu i potpuno sulude i pogrešne stvari (rijaliti?) – jer to interesuje ljude. Internet se u osnovi najviše koristi za zabavu.
  • Ljude u osnovi ne interesuje ništa, pa da se malo zabave nekim interesantnim isečcima iz nečega što daje privid informisanosti i znanja (definicija skoro SVIH edukativnih tekstova po medijima).
  • Nemamo vremena za ozbiljnije proučavanje bilo koje materije.
  • Samostalno biramo izvore informisanosti koji su upitno pouzdani i relevantni – važno je samo da se mi slažemo s rečenim ili napisanim.
  • Malo prakse i kvalitetna merljivost daje sasvim zadovoljavajuće rezultate (u poslu).
  • Ako bi mogli da dođemo do onoga što želimo odmah i sad’, bez nekog naročitog truda…

Neki primeri iz prakse pokazuju da je to moguće, i onda nije čudo da ovakvi načini razmišljanja postaju dominantni u svetu i kod nas…

Ali, ovakvo razmišljanje dovodi direktno do povećanja nezaposlenosti, naročito u segmentu velikih problema dolaska do visoko kvalifikovane radne snage… Za bolje razumevanje ove tematike pročitajte tekst “Zašto dugo tražite posao? 1. deo: Analitičke veštine“.

Da li treba da postoji borba između teoretičara i praktičara?

Sve je veći broj onih koji se diče svojim praktičnim znanjem i nipodaštavanjem teorijskih sistemskih znanja (praksa bez teorije). To se dešava kao logični odgovor na više decenija lošeg sistema formalnog obrazovanja koji potencira teoriju bez prakse.

Mislim da naredno poređenje može da opiše probleme i jedne i druge velike grupe ljudi (teoretičari bez prakse, i praktičari bez teorije) – Ako zamislimo da je temelj jedne zgrade sistemsko znanje, a sama građevina praktično znanje, onda:

  1. Ako znate kako se pravi temelj, ali ne znate kako da organizujete sebe ni druge da izgradite taj temelj, a da o samoj građevini ni ne pričamo, tada pričamo o onima koji ne znaju da primene svoje znanje u praksi. Postavlja se pitanje upotrebne vrednosti ovakvog pristupa učenju i saznavanju (što je i tema moje knjige, ali i svih budućih sistema formalne edukacije)
  2. Kada krenete da kreirate veliku zgradu sa lošim temeljima – ona će brzo propasti! Bez sistemskih znanja mogu se sasvim lepo rešavati manji problemi i raditi na manjim projektima, ali čim problemi i projekti porastu – eto problema…

Primer: Moj dobar prijatelj sa fakulteta je godinama direktor logistike u jednoj velikoj kompaniji gde rukovodi radom većeg broja skladišta i stotinama kamiona (uključujući i ostale segmente logističkog lanca u toj kompaniji).

Pre desetak godina pričao je sa jednim komšijom koji je u to vreme imao špeditersku firmu sa 6 kamiona, koji je krenuo da mu objašnjava kako je njegov posao po sopstvenom mišljenju potpuno besmislen (da zaposli nekoga ko vodi samo računa o transportu), obzirom da on zna sve o svojim kamionima – koji se delovi menjaju sada i kasnije, kuda idu kamioni, kako se vraćaju…

Nekoliko godina kasnije sreće on ponovo vlasnika te špediterske firme, koji je u međuvremenu povećao posao, broj kamiona na više od 15… Tada ga nije više pitao šta on uopšte radi kao direktor logistike, već mu je ponudio posao.

Kada se iz domena prevoza nekoliko kamiona pređe u domen organizacije transporta više desetina ili stotina (hiljada) prevoznih sredstava i ostalih segmenata logističkog lanca, tada se između ostalog govori o tzv. transportnom problemu, kao posebnom segmentu matematičke discipline pod nazivom Operaciona istraživanja.

Toliko o odnosu praktičnih i sistemskih znanja – jedna bez drugih ne mogu, kada se govori o zadovoljenju ozbiljnih poslovnih potreba.

Sistemsko znanje i analitičke veštine su dobitna kombinacija za vas i vaše (poslovno) okruženje

Priča o usvajanju ozbiljnijih (sistemskih) znanja počinje kada se umesto pitanja tipa – Kako nešto treba da radim (učim)?; Šta treba da radim (učim)?; počnete sa postavljanjem pitanja tipa – Zašto ja ovo radim (učim) na ovakav način?

Pitanje “zašto” inicira neka druga važna pitanja:

  • Da li ja to što radim mogu raditi  na neki drugi način – brže i efikasnije?
  • Da li treba da radim i nešto drugo?
  • Šta je potrebno da bih promenio način rada (tehnologiju, logiku, pristup, resurse…)?
  • Zašto neko drugi nije primetio da treba nešto da se ovde menja…?

Pitanje “zašto” inicira promene! 

U osnovi, usvajanje sistemskih znanja jeste “popunjavanje rupa u znanju” sa važnim znanjima i saznanjima u kontekstu boljeg upoznavanja materije koja se usvaja.

Usvajanje primenljivih sistemskih znanja jeste proces koji ima tri osnovna koraka/veštine:

  1. Razdvajanje važnog od nevažnog: U vreme ogromne količine svakakvih informacija postaje esencijalno važno znati kako da se prepozna važna materija u moru nevažnih stvari.
  2. Razvrstavanje informacija manje i veće važnosti (prioritizacija): Nije dovoljno znati samo šta je važno u određenoj materiji, još je važnije poređati različite informacije po važnosti.
  3. Povezivanje raznorodno važnih informacija sa rešavanjem konkretnog (poslovnog) problema: Da bi se od nekog znanja ili saznanja dobila upotrebna vrednost u životu i radu, potrebno je takva saznanja znati odabrati i primeniti u svom slučaju.

Pomenuta tri koraka predstavljaju osnovu za usvajanje analitičkih veština, osnovu za usvajanje najvažnijeg skupa veština koji danas i u narednim godinama najviše utiče na dolaženje do posla – brzina usvajanja i primene novih znanja. O ovoj tematici će uskoro biti na ovom blogu poseban tekst.

  • Da biste brzo usvajali nova znanja morate brzo da odvajate važno od nevažnog, inače ćete se izgubiti u mnoštvu (nebitnih) informacija.
  • Morate brzo da razvrstavate informacije po važnosti da bi ste mogli da ispratite “putanju” do rešenja konkretnog problema usvajanjem konkretnih znanja.
  • Povezivanjem vaših prethodnih iskustava i znanja sa novostečenim, vi dolazite u situaciju da budete sigurniji u svoje znanje!

Ostaje samo da se nauči kako da prepoznate one koji se hvale sa svojim polu-znanjima… To se postiže procenom (estimacijom) i ocenom (evaluacijom) aktivnosti posmatranih pojedinaca.

 

Napomena: Slika je preuzeta odavde.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 7.1/10 (29 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +6 (from 6 votes)
Šta je znanje danas: Samozvani stručnjaci i instant poznavaoci svega i svačega!, 7.1 out of 10 based on 29 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 09/10/2015, RSS

5 odgovora na Šta je znanje danas: Samozvani stručnjaci i instant poznavaoci svega i svačega!

  1. Samozvani stručnjak i instant poznavaoc samozvanih stručnjaka i instant poznavaoca ocenjuje ovaj članak ocenom 10.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.3/5 (7 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  2. nenad says:

    Bogami sve vise srecem mladjane momke i devojke kojima dobro ide i bez teorije. Rad na podrucju Interneta je postao tako ubrzan sto nema vremena za teoriju. Naravno clanak ima logiku i sve je tacno, ali precice deluju izazovno

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (8 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  3. Sasa says:

    Kao sto se zanati uce od pravih majstora tako je slucaj i sa internetom.Danas se svi hvale da poznaju internet dobro ali kad sedis sa njima vidis da se nisu makli ni od drugog raazreda osnovne.Moj savet je ucite od proverenih majstora interneta i radite na sebi jer je internet odavno postao fakultet znanja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +4 (from 4 votes)
  4. POZZ says:

    POZZ

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -2 (from 2 votes)
  5. Mario says:

    Hm zanimljiva tema i sve je više raznih stvari na internetu dostupno pa se mnogi u moru tih informacija mogu izgubiti i istripovati neke stvari…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.