fbpx

Bolja informisana odluka – manje lenjosti, sujete, uz vesti koje nam se manje dopadaju

Koliko deluje logično sledeća konstatacija:

Kada kupujete lubenicu na pijaci, da li možete očekivati da će vam prodavac reći – “Znate, moje lubenice nisu dovoljno slatke. Kupite ih kod kolege pored, on ima bolje lubenice.”?

Na isti način, ne možete očekivati od kompanija ili vlasti da će sami za sebe izjaviti kako nisu dovoljno dobri, to morate sami da zaključite na osnovu dovoljnog broja relevantnih informacija.

Za dobru i objektivnu informisanost potrebno je vreme, trud i što manje sujete…

Živimo u vremenu u kojem vesti dolaze do nas, čitamo vesti koje nam se dopadaju, i zbog nedostatka vremena zaključujemo na osnovu takvih vesti šta se dešava u svetu oko nas. To je razlog zašto će još dugo vremena postojati ogromna količina lažnih vesti koje će nas pogrešno informisati o nama manje ili više važnim dešavanjima…

Koliko ste spremni na promenu načina razmišljanja: Izvor vesti koji vam se dopada i vest koja vam se dopada nisu dovoljni za objektivno zaključivanje i informisano odlučivanje!

Da li ste nekada proveravali smeštaj koji ste želeli da iznajmite na osnovu prikaza osoba koje su već bile u tom smeštaju? Verovatno ste primetili da postoji veliki broj lažnih prikaza proizvoda i usluga, i da je potrebno vreme da pronađete realne prikaze – koji obavezno u sebi sadrže i neke negativne karakteristike tih proizvoda i usluga.

Koliko ste spremni da istražujete takve proizvode i usluge kada vam je važno da vas ne namagarče? A kada je potrebno da donesete mišljenje o važnim vestima oko vas, da li isto toliko vremena upotrebite da pronađete raznorodne izvore koji istu temu opisuju iz različitih uglova?

Veličina problema nedovoljno adekvatnog informisanog odlučivanja najbolje se vidi na primeru osoba koja su protiv vakcinisanja dece.

Neke od ovakvih grupa osoba podnele su svojevremeno Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti obaveznog vakcinisanja dece:

“Jedan od inicijatora smatra da propisivanje obaveznosti imunizacije lica određenog uzrasta (dece) i drugih lica određenih Zakonom
predstavlja neustavno zadiranje u fizički integritet ljudskog bića, suprotno članu 25. Ustava, jer podrazumeva preduzimanje mera prema telu čoveka bez njegovog pristanka, te da je ravna mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju zbog pretnje lišavanja roditeljskog prava i prisilne imunizacije dece, kao i onemogućavanja ostvarivanja drugih Ustavom zagarantovanih prava, poput prava na obrazovanje. Drugi pak inicijatori osporavaju obaveznost imunizacije u odnosu na istu odredbu Ustava iz razloga što smatraju da se time suprotno ustavnoj odredbi sprovode opiti nad decom. Svi inicijatori smatraju da je imunizacija bez pristanka lica u suprotnosti sa pravima utvrđenim odredbama člana 5. Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini prema kojima se zahvat koji se odnosi na zdravlje može izvršiti samo nakon  što je lice na koje se zahvat odnosi o njemu informisano i dalo slobodan pristanak na njega, a kada su u pitanju maloletna lica samo uz odobrenje njihovih zastupnika.”

Izvod iz odgovora Ustavnog suda:

“U odnosu na navode inicijativa da su osporene odredbe Zakona protivne članu 25. Ustava i članu 15. Zakona o pravima pacijenata, u mišljenju se ukazuje da je odredbama člana 15. Zakona o pravima pacijenata propisano da pacijent ima pravo da odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim kada to ugrožava život i zdravlje drugih, čime je pravo odlučivanja o sopstvenom zdravlju ograničeno uticajem te odluke na zdravlje drugih. Ukidanje obaveznosti imunizacije dovelo bi do smanjenja kolektivnog imuniteta i rizika pojave bolesti koje su, do uvođenja vakcinacija, izazivale veliku smrtnost, a zaštita stanovništva od zaraznih bolesti je delatnost od opšteg interesa.”

Videli smo posledice odluka osoba koje se nekvalitetno informišu o zdravlju.

Percepcija vrednosti i relevantnost izvora informisanja: Primeri iz oblasti nauke, društva (politike) i odluke o kupovini

Svaka osoba ima predefinisane stavove o većini pojava i stvari koje je okružuju (Initial Consideration Set). Bilo koja vrsta odlučivanja jeste manje ili veće „emotivno putovanje“, u koje osoba kreće sa određenim predrasudama, idejama i nadama – koje direktno utiču na inicijalni okvir opcija, medijskih izvora, kompanija, proizvoda i usluga koje će se uopšte razmatrati za donošenje odluke.

Percepcija osobe o vrednosti određenih pojava i stvari predstavlja njegovo ili njeno subjektivno mišljenje o toj vrednosti, koje može biti mnogo bolje ili lošije od objektivne vrednosti posmatrane pojave ili stvari.

Razbijanje teorija zavera u nauci

Relevantne naučne institucije postoje stotinama godina, i postoje relevantna naučna istraživanja koja se citiraju od strane relevantnih naučnika. Oni  koje ne mrzi da traže u nauci teorije zavere (npr. “ravnopločaši” i “anti-vakseri”), prvo bi trebalo da prouče najrelevantnije izvore. U medicini to su protokoli i najbolja praksa koju objavljuje Svetska zdravstvena orgdanizacija, na osnovu koje se obavlja medicinska praksa u celom svetu.

Emocije u političkim i društvenim temama ne donose objektivnu informisanost!

Donošenje stavova o važnim političkim i društvenim temama  bi trebalo kreirati na osnovu minimalno tri različita izvora informisanja, zasnovanih na različitim (suprotstavljenim) stavovima, gde je “istina” uvek negde između. Odabrani izvori informisanja bi trebalo da budu bez deklarisanih lažnih vesti, i da nisu očigledno za ili protiv posmatranog mišljenja o kojem se odlučuje.

Što manje emocija i sujete u odluci o kupovini

Što objektivnije posmatrano da li nam nešto uopšte treba da kupimo, i šta je to što nam treba i zašto, relevantnije ćemo odlučiti o kupovini.

Ako prihvatamo da naša subjektivnost može da bude bolje informisana za relevantno odlučivanje – to bolje po nas!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

Digitalni Pre-Marketing

Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing" i dobijate besplatno 2 video seminara.

Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.
[AKCIJA:] Cena knjige sa 2 video seminara je 2.990 din (34€), uključujući i cenu dostave bilo gde u svetu.>>

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 03/01/2019, RSS

Ostavite Vaš komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*