Već nekoliko dana na domaćem Tviteru je aktuelno nekoliko “kampanja” koje kao zajednički imenitelj imaju neki haštag (#). Dosta detaljna rasprava na temu ovih kampanja može se pročitati na FB nalogu kod Miloja Sekulića (pročitati koliko možete).
Važno je da napomenem kako relno nemam ništa protiv da što je moguće više osoba/kompanija profitira na osnovu korišćenja Tvitera, ili na osnovu Tviter komunikacije, ali u ovim slučajevima se javlja problem da dugoročno posmatrano ovakve “Twitter aktivacije” nikako nisu dobar način uspostavljanja prakse komunikacije preko Tvitera koja se u praksi svodi na klasično oglašavanje. Dobra osobina ovog tipa “aktivacije” jeste korišćenje haštagova koje je u osnovi lako filtrirati. Određeni broj Tviter korisnika je već prokomentarisao da su pored filtriranja haštagova ovih akcija, dodatno prestali da prate one tviteraše koji su bili aktivni u tim akcijama.
Da li je na Tviteru je više dijaloga nego na Fejsu?
Na Fejsbuku moguće je veoma efikasno samo postavljati određene sadržaje i dobiti interakciju sa korisnikom (like), dok se komentarisanje uvek ređe javlja. U slučaju Tvitera postoji mogućnost da neko retvituje ili “fejvuje” ono što ste poslali, ili da ređe nešto i odgovori.
Nosioci prenosa informacija i preko Tvitera i preko Fejsa su pojedinačni korisnici (karakteristika društvenih mreža), koji ove informacije dobijaju (u slučaju kampanja) ili preko zvaničnih naloga organizacija, ili na osnovu informacija od strane nekog korisnika (inicijator aktivnosti) kada organizacija nema veliki broj korisnika koji prate njihov nalog/Fan stranicu.
Kako na Tviteru većina poslovnih naloga nema dovoljno pratilaca (kao npr. na Fejsu) da bi preko njih “radila” efikasno određene promocije, do sada su se promotivne aktivnosti preko Tvitera obično “oslanjale” na tzv. “uticajne korisnike”. Problem je nastao još pre nekoliko meseci kada je naglo počeo da opada kredibilitet tih “Tviter domorodaca” (natives), a ako Tviter promocija ima za osnovu (međusobnu) aktivnost ovakvih korisnika, veoma je verovatno da ovakve aktivnosti neće imati zadovoljavajuće efekte.
Dodatni problem na Tviteru predstavlja promotivna aktivnost koja za osnovu ima haštagove (za lakše praćenje i/ili filtriranje određenih akcija), jer se pokazalo da ovakav vid promocija se u veoma velikom broju slučajeva tretira kao klasično oglašavanje, odnosno kao neko nametanje određenih tema na sličnim principima klasičnih sistema oglašavanja tako što se prekidaju postojeće aktivnosti korisnika zbog plasiranja određenih poruka (propagandna aktivnost).
Aktivacija i dijalog sa korisnicima
Ako se u Srbiji posmatra istorijat pokušaja “aktivacije” Tviter korisnika, prvi značajniji događaj ovog tipa se desio na samom početku ovogodišnje izborne kampanje kada je DS napravio akciju povodom dobijanja kandidature za EU. Tada je između ostalog bilo dosta negativnih komentara o direktnom pozivanju određenih Tviter korisnika da prokomentarišu dati događaj, i ovakav vid direktnog “aktiviranja” Tviter korisnika kasnije uglavnom nije korišćen od strane političkih partija u kampanji.
Obzirom da se od tada (kraj 2011. g.) do današnjih dana broj aktivnih Tviter korisnika u Srbiji minimalno učetvorostučio, od nedavno su postale sve aktuelnije i Tviter promotivne kampanje, kao još jedna od usluga koja se može nuditi u lepezi tzv. usluga u vezi sa društvenim mrežama.
Ono što Tviter komunikacija pokazuje poslednjih godina i u svetu i kod nas jeste trend da je jedna od specifičnosti (eventualno) uspešne Tviter poslovne komunikacije angažovanje samih zaposlenih u kompaniji (naročito važi za top menadžere i vlasnike kompanija) koji uspostavljaju i vode dijalog preko sopstvenih Tviter naloga, a naročito uspešno su se u praksi pokazali dijalozi između korisnika i (predstavnika) kompanija na nivou korisničkog servisa.
Zaključak
Kritičko mišljenje u vezi sa oglašavanjem putem Tvitera na nivou aktivacije korisnika (tipa “stavite ovaj haštag pa ćete dobiti nešto”) ne znači da efekata ovakvih aktivnosti nema uopšte i da ih neće biti, ali se postavlja pitanje kakvi su ti efekti, i kako ovakve aktivnosti stoje u ravni sa ostalim aktivnostima organizacije na društvenim mrežama, ako se ozbiljno uspostavi i sprovodi strategija online komunikacije.
Haštag (#) kultura – Aktivacija korisnika i oglašavanje na Tviteru,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Naslov obećavajući, a prostor iza naslova neiskorišćen u potpunosti. Očekivao sam možda malo više detalja.
Svakako nisam nameravao da direktno prozivam bilo koga, ako se to možda očekivalo, jer ove aktivnosti tek počinjuu Srbiji, i sasvim je ok eksperimentisati. Napisao sam samo svoje mišljenje o ovoj pojavi…
“..uspostavljanja prakse komunikacije preko Tvitera koja se u praksi svodi na klasično oglašavanje”
To je suština priče sa mnogo, dugoročno posmatrano, negativnih efekata po pojedince-nosioce. Isti sindrom kao onaj koji se pojavio kod blogera pre oko godinu dana. Odavno nisi ništa bolje napisao.
Jasno je da ovakve akcije kao krajnji cilj imaju reklamu. Ako se zapitamo što gledamo TV reklamu odgovor je – zato što na toj stanici pratim utakmicu, film, seriju… Dakle postoji interes. Ako neka stanica počne da preteruje sa reklamama izbegavaću je, prebaciću kanal. Isti princip primeniti i online. Ako mi smetaju tweet-ovi zapitaću se koja je moja korist od toga, da li ću nešto novo naučiti, nasmejati se, da li ja to moram da čitam. Meni se čini da većina ljudi nema definisan cilj i da nekog prate a da ne znaju ni sami zašto.
Dragan nece zameriti sto cu ovde delom iskoristiti prostor da najavim svoj licni blog na trninic.com. Deo posta koji se, nadam se, na novi nacin bavi ovim problemom o kome govori i Dragan i drugi komentatori, cu postovati ovde, a ostatak ce biti dostupan na blogu za nekih 5-10 dana 🙂
—–
Svaki, ali svaki “pružalac” usluga iz domena novih tehnologija i društvenih mreža će pokušati da vas fascinira značajem Tw ili Fb zajednice, centralno pozicioniranom blogosferom i sad već skoro izlišnim ali za prodaju još uvek moćnim “six degrees of separation” mitom. I uvek ćete slušati, i na kraju i kupiti top-down pristup, ili kad se prevede na srpski – “sve će to uticajni srediti, biće bombona” pristup. A onda vas oduva realnost bottom-up dinamike na društvenim mrežama, jer na mom TL-u ili wall-u, ja sam i top i bottom i “bogotac” i sve. I tako je i na vašem timeline-u i wall-u, i kada se kocke slože na malo više naloga, dobijemo cunami. A uopšte ne mora tako da bude!
—–
Dalje u ovom tekstu se bavim i malo vecom “filozofijom” 🙂 , a krajnji cilj je da definisemo matricu i imamo pretpostavku, pre same Tw ili Fb aktivacije, zasto ce nesto biti uspesno a nesto ne. Ili, ako uparimo sa 3 aktivacije o kome svi nesto imaju da kazu i napisu:
#habakuk je “them, them, them, zillion times of them”, citaj, katastrofa od aktivacije
#bananizacija je “very few of us, and probably not me”, citaj par dana ok, i tihi ali sigurni odlazak u legendu
#oazatuborg je “me, us, so many of us, yeah, party time” i super vezom online > RL, citaj, uspesna akcija
Kod nas se nekako totalno okrenuo smisao #hashtaga. Od vrlo korisnog “alata” na Twitteru je postao neka vrsta spama.
Konkretno, do sada je meni (a i većini, čini mi se) služio da se povežemo sa ljudima koje zanima određena tema a ne pratimo ih direktno na TL. Tako se pokazao kao veoma koristan na konferencijama – za postavljanje pitanja, prenošenje informacija i utisaka među ljudima koji su na istom mjestu ali se baš i ne znaju. Da ne spominjem primjere sa zemljotresima i akcijama, kada je služio kao poveznica među masom ljudi.
A onda se neko dosjetio da ga može koristiti za najbanalniji vid reklame, poput onih dosadnih “cipiripi” TV reklama koje vas svako malo prekidaju i bodu u oči i sve je otišlo u kontra smjeru. Sve češće svako od nas filtrira sadržaje ili čak prestaje pratiti određene ljude, upravo onako (kako reče Milan Popović gore) kako prestanemo gledati filmove na kanalu na kojem nas udaviše reklamama.
Dobro je Sandra Simonović Kravitz rekla – mi smo pokvarili i twitter.
Sto vise citam komentare o i sa tvitera, sve manje imam zelju da se ukljucim na tu drustvenu mrezu.
Sto se tice promocije bilo cega, sve sto je preterano donosi samo stetu, a ovo izgleda da je sve bilo preterano , datom okruzenju.
Ono sto sam mogla da primetim na FB-u je vise bilo nekontrolisana objava, tj prenosenje sopstvene uzivancije ( i to besplatne) nego zaista promocija hotela u Sloveniji-Ipak mi se cini da ljudi koji su tamo bili znaju da se prava promocija radi drugacije.
Internet i sve drustvene mreze nam pruzaju izuztne mogucnosti, a na nama je kako cemo da ih iskoristimo 🙂
Neko se nedavno na tviteru ironičnu opitao da li je već objavljeno neko zvanično uputstvo kako se “Pinterest” pravilno koristi, ili može da nastavi da ga “zloupotrebljava” kako mu padne na pamet. Mislim da eksperimenti nikada nisu loši (dugoročno gledano) i da je mnogo gore čekati “zvanično uputstvo o pravilnom korišćenju” – jer kad stvar dodje u tu fazu…
Ode voz!
Naravno, u svemu treba imati malo mere, ili što reče Richard Dawkins: “By all means let’s be open-minded, but not so open-minded that our brains drop out. “