Gde su pare u (Internet) biznisu?

Ovaj tekst se može posmatrati kao nastavak mog prethodnog teksta “Gde su pare u online medijima“, i koji je reakcija na predavanje “Budućnost društvenih medija” koje je prošle godine držao Gerd Leonhard.

Promene u ponašanju pojedinaca i društva koje je doneo Internet u poslednjih nekoliko godina postale su toliko vidljive, da je očigledno to što propadaju različiti poslovni modeli (i modeli zarade) koji su postojali i stotinama godina unazad (problemi klasične trgovine, modeli poslovanja/zarade klasičnih medija, problemi u muzičkoj/filmskoj industriji, itd.).

Sociološki posmatrano, problemi koje stvara aktuelno društveno okruženje Interneta potiču iz velikih promena u domenu viška/manjka nečega što smatramo da ima određenu vrednost (preporuka: čitati knjige Clay Shirkey-a). Drugačije rečeno, u poslednjih deset godina desile su se fundamentalne promene sa aspekta pristupa nekim stvarima koje su do tog vremena bila prava retkost (scarcity), i onda su na osnovu razvoja Interneta postale suviše rasprostranjene (abundance).

Primeri:

  • Kako se pre 20 godina komuniciralo telefonom (i za koju cenu npr. internacionalnih poziva), a kako to adimo sada?
  • Kako se pre 20 godina nabavljala muzika (i filmovi), a gde i kako je sada nabavljamo?
  • Koliko je medija bilo pre 20 godina, a koliko ih je sada?

Jednom rečju, razlika je u DOSTUPNOSTI.

Pare su tamo gde je nedostatak, a ne tamo gde je velika rasprostranjenost!

U pomenutom predavanju koje predstavlja inspiraciju za ovaj tekst, pojavljuje se ovaj slajd koji predstavlja na jednom mestu aktuelne probleme i sadašnje (buduće) šanse u oblasti poslovanja (zarade):

  • Hiper-konkurencija i prevelika količina novih i veoma dostupnih proizvoda (npr. kineska roba) dovodi do toga da klasični sistemi trgovina sve više propadaju (smanjenjem cena, smanjuje se profit). U ovakvom biznisu (trgovina) koji se vodi na isti način “od kada su Feničani izmislili novac” biće sve manje para, a pare se sele u onaj deo proizvoda/usluga koje preporučuju oni u čije mišljenje verujete!Npr. da li ste ikada išli na odmor u određeni hotel na osnovu preporuke vaših prijatelja, rođaka, ili konsultujući Web sajt TripAdvisor.com?
  • Veoma je poznata stvar da na Internetu (Webu) imamo sve više raznorodnih sadržaja koji vas manje ili više interesuju. Već se sada vidi da jednostavno pretraživanje Weba nije dovoljno da bi ste pronašli (i pratili) informacije koje vas interesuju. Rešenje se nalazi u oblasti filtriranja informacija na Webu.Problem medija se nalazi upravo najviše u segmentu raznorodnih sadržaja koji su suviše dostupni. Mediji bi trebalo da idu u pravcu koji bi trebalo da najbolje i znaju da rade – izdvajanje bitnih informacija (filtriranje), i kreiranje jedinstvenog konteksta tih informacija (npr. komentari na temu koji ne mogu da se pronađu na drugim mestima).

    U domenu muzike, npr., izdvajanje određenih tipova pesama za određene ciljne grupe (filtriranje) i njihovo (zajednočko) predstavljanje, jeste mogućnost za muzičku industriju.

  • Cene Interneta padaju iz dana u dan, isto važi za mobilne telefone, internacionalne pozive i sl. U ovom poslu ima i biće sve manje para.Osobe koje žele direktno da kontaktiraju i da budu u komunikaciji (dijalogu) sa osobama sličnih (specifičih)  interesovanja biće sve češće zajedno, na generalnim mestima (kao što je Facebook), ali će sve češće biti i na specijalizovanim mestima na Webu za tačno određena interesovanja.

    Naravoučenije: Uska specijalizacija se isplati (ali u onoj meri koliki može da bude broj osoba iz određenih specijalizovanih ciljnih grupa, a da se od toga može napraviti poslovno održivi model – sindrom malih država).

  • Od kada postoji svet (a i Web) zna se da individualnost i kreativnost (sadržaja) skreću pažnju u odnosu na mnoštvo istih/prosečnih (sadržaja).Pare su uvek tamo gde se isti posao radi na drugačije (bolji) način.
  • Interesantno je videti da određeni broj osoba u poslednje vreme  vrednost neke osobe/kompanije na društvenim medijima (Social Media Capital) meri na osnovu broja Twitter follower-a ili FB prijatelja/članova. Ono što je stvarno mera kvaliteta angažovanja nekog korisnika društvenih medija (pojedinac/kompanija) jeste kvalitet veze između tih “pratilaca” i onoga ko je “praćen” (relationship).

Kombinacija prethodnih aktivnosti koje čine individualnost, kreativnost, tj. sve ono što je ljudska potreba a nema je dovoljno u ovom “izobilju” – tu leže poslovne šanse – i danas, i u budućnosti!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Gde su pare u (Internet) biznisu?, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 03/07/2010, RSS

5 odgovora na Gde su pare u (Internet) biznisu?

  1. Vidim da niko nije prokomentarisao ovaj post. Niko ne zna ‘gde su pare u Internet biznisu’ ili zna a neće da kaže 😉

    Pare su u marketing budžetima ozbiljnih (srednji i većih) kompanija. Te kompanije imaju svoje marketing managere koji sarađuju (outsourcing) sa drugim mktg agencijama. Negde postoje i mktg odeljenja koja opet autsorsuju usluge. Ok, to smo znali.

    E sad, pošto su velike pare u igri (prošle godine tržište oglašavanja samo u Srbiji bilo je preko 100 miliona Eura ali o tome može Dragan više da kaže 😉 gde više od 50% odlazi na zakup medija a TV zakup čini 80% od toga. Internet oglašavanje u Srbiji se vodi pod stavkom ‘ostalo’!?

    Mktg agencije već imaju razrađene i profitabilne dilove sa gore navedenim managerima (koji u nekim slučajevima za rad sa određenim agencijama dobijaju lepe,dvocifrene procente). I svi su zadovoljni i srećni. Agencije imaju posla (klijenta), managery fin procenat i agenciju koja odrađuje posao, i da ne zaboravimo TV kuće (Pink, RTS, B92, Fox, Avala..) mislim da tim redom i opada prihod, gde se SEKUNDE naplaćuju po stotine eura! A i gde je produkcija (dobro je i tim kućama) gde za jedan TV spot treba opet dati par desetina hiljada eura.

    Tako da je tu mnogo igrača kojima je dobro u tom kolu a na nas Internet marketare gledaju sa strane i kažu:Čekaj, pa To nije dobro (It’s no good). Mi nudimo efikasnije!lol usluge sa TV advertisingom (a znaju i neće da kažu da samo 18% je pozitivan ROI TV advertisinga). U tome imaju max. pomoć TV kuća koja im opet nude dodatne popuste na unapred zakupljene termine a i samim mktg manageryma u kompanijama je dobro jer pored plate i bonusa možda imaju i dobre dilove sa agencijama. I tako opet u krug…

    E sad. Kao što vidimo. Para ovde ima, samo su one usmerene u jedan jedini medij-TV. Polako će sve da dođe na svoje, da ne kažem na moje 😉

    Kompanije i organizacije će ubrzo shvatiti (videti) da je najpovoljniji i najefikasniji vid oglašavanja i vođenja biznisa preko INterneta. Ako se ne prilagode neće ih ni biti. Amin.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Danas sam čuo priču o čoveku koji u jednoj oblasti (ne bih da navodim kojoj) ima više hiljada EUR mesečno od prodaje preko Interneta (naručivanje pouzećem), zato što nije veoma velika konkurencija, pa je i dalje razlika između nabavne cene i prodajne cene 1:2 ili 1:3 – za npr. navbavnu cenu od 100 din krajnja cena je 200 ili za neke proizode i 300-400 din.

    Bitno je u ovom slučaju da korisnike Interneta zanima da kupuju proizvode iz te oblasti.

    Naravoučenije – sve što se inače prodaje offline, može se prodavati online ako troškovi distribucije odgovaraju ceni proizvoda (ako proizvodi nisu veoma jeftini).

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  3. Nije da bez Dragana Varagića dan u .rs ne bi svanuo 🙂 ali članak je odličan.
    Niše su super za one koji već posluju u nišama ili sada žele da počnu. Ne bih se kladila da će fmcg zbog toga propasti, možda će samo usvojiti “compatilbility pack” i krenuti u online stvarčice, što smo svedoci da se dešava sada i tokom 2009. godine masovno u Srbiji. Istina je da je moć sada fragmentirana i da se klackalica ljulja (zanimljjviji je bolji, moć se prerasporedila, korporacije nemaju više tapiju na bogatstvo), i da je veza između kupca i proizvoda mutirala – otud nove šanse. I nova ekonomija 🙂

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  4. Ne secam se da sam zadnji put cuo od nekog: “do kraja ovog kvartala cilj je $ toliko…”. Svi nesto pocinju, pa ako upali , upali.

    @Aleksa

    Dok dodje na polako u Srbiji…

    Na kraju, pitanje za poznavaoce, koliko licno ljudi znate u Srbiji koji od svojih sajtova, Adsensom ili slicnim, zaradjuju vise od 900 Eura mesecno i sta je to sto ih izdvaja od drugih?

    Ne pricam o sajtovima kojima je backend prodavanje “pravih” proizvoda koje mozes uzeti u ruke, znaci cisto “ads” based ?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  5. Slažem se sa većinom činjenica iznetim u tekstu, ali to je tek uvodna priča, a nama koji pokušavamo da zaradimo od interneta znači otprilike koliko i da smo čuli dvojicu u kafani kako pričaju ” e…aj da nešto prodajemo putem interneta….ali šta?….pa najbolje nešto što se traži a čega nema!….e da to je dobra ideja…hajde”. Onda ja to čujem i ukradem im ideju!
    Nisam želeo da budem preoštar kritičar…(al čini mi se da je tako ispalo) već da podstaknem Dragana i ostale koji se bave ovom oblašću da nam malo više pomognu svojim znanjem kako da se izborimo sa onim što nas očekuje. Na taj način pomoćiće i sebi i nama i to finansijski. (Prve korake na internetu načino sam uz Draganovu knjigu Raj i pakao interneta)

    Što se tiče komentara i poredjenjem sa TV-om: INTERNET N I K A D NEĆE BITI TAKO POPULARAN KAO TV!!!
    Samo iz jednog jedinog razloga: ne treba ti nikakva aktivnost u glavi da bi gledao TV…ama baš nikakva i to mogu da rade svi i uvek pa čak i kad rade nešto drugo…onako usput, dok ako na internetu želiš da nešto pogledaš, saznaš, kupiš…moraš da osmisliš akciju, da učiniš određeni napor i mentalni i fizički i da se tome potpuno posvetiš makar i na nekoliko trenutaka … a to ljude mrzi (svakog ponekad a nekoga uvek).

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.