Ekonomija deljenja na delu: Iznajmljivanje vozila od proizvođača

Kako je generacija Y (tzv. “milenijalci” – 80-to i 90-to godište) sve dominantnija i sposobna da kupuje, promenila su se pravila prodaje skupih stvari. Kod ove generacije mnogo je manja želja za posedovanjem stvari, naročito skupih stvari – kao što su kola i kuće/stanovi.

Da bi odgovorile ovom tržišnom segmentu, kompanije kao što su Porche, Ford i Volvo, ponudile su u SAD mogućnost klasičnog iznajmljivanja – bez posredničkih kompanija.

Tako npr. Volvo nudi za njegov XC40 model mogućnost iznajmljivanja ne više od mesec dana – 600$/mes (može i više naravno), uz dodatnu mogućnost menjanja vozila po potrebi. Slično nudi i Ford – npr. iznajme se mala kola za grad, a veća kada se ide na duži put.

Kod Porche-a imate ponudu za 2.000$/mes do 3.000$/mesečno nekoliko desetina varijacija vozila koja se mogu iznajmiti.

Prodaja proizvoda kao usluge (Product as a Service) jeste model prodaje budućnosti!

Iako je ovakvu ponudu proizvela potreba nove generacije kupaca vozila, ovakav model zarade je u osnovi mnogo kvalitetniji u poređenju sa klasičnom prodajom proizvoda:

• Model mesečne prodaje na pretplatu obezbeđuje konstantan priliv sredstava.
• Klasično poređenje cena vozila različitih proizvođača kao klasičnih proizvoda sa maržom (određenim prihodom na osnovnu cenu) nije aktuelno kod ovog modela prodaje. Prodaje se usluga iznajmljivanja vozila, uz dodatne prednosti koje se nude pri tome.
• Isto vozilo vozi više osoba.
• Vozila postaju dostupna mnogo široj ciljnoj grupi – koja može povremeno od proizvođača da uzme vozilo.

Naravno, uvek će biti onih koji će želeti da budu vlasnici vozila… Njima se nudi model u kojem već godinama kompanije koje prodaju vozila dodatno zarađuju u periodu korišćenja vozila.

Živimo u vreme u kojem postoji veliki problem smanjivanja prihoda od prodaje proizvoda iz velikog broja različitih razloga. Najbolji način rešenja tog problema jeste pronalaženje načina kako da se proizvodu dodaju neke vrednosti na takav način da marža više ne bude problem.

Tako npr. klasične trgovine uvode prodaju sendviča i salata, isto rade i trgovine voćem i povrćem. Na taj način one uvećavaju prihod od prodaje usluge kreiranja hrane, gde su marže veće u odnosu na prodaju klasičnih proizvoda. Ova usluga je jedinstvena u odnosu na prodaju istih proizvoda u različitim prodavnicama.

U narednim godinama bićemo svedoci pojave sve većeg broja proizvoda sa dodatnim opcijama koje povećavaju maržu, upravo zbog rešenja problema malih prihoda po jedinici klasičnog proizvoda.