Ekonomija besplatnog, ekonomija reputacije, ekonomija vremena (pažnje)

U poslednje vreme dosta je diskusija na Webu povodom nedavne izjave Rupert-a Murdoch-a na temu skorašnje naplate sadržaja noviskih sajtova od strane njegove kompanije – News Corp.

Izdvojio bih članak iz Guardian-a gde se izjava gospodina Mardoka stavljena u kontekst razmišljanja o “ekonomiji besplatnog” Chris-a Anderson-a, urednika časopisa Wired i autora veoma bitne knjige (i ekonomskog termina) “Long Tail” (hint – Obamina fund-raising kampanja preko 3.5 mil malih donatora, naspram nekoliko hiljada velikih donatora njegovog protiv-kandidata, predstavlja veoma dobar primer “long tail” strategije).

Andersonova sledeća knjiga – “Free: The Future of a Radical Price” govori o ekonomiji besplatnog, odnosno o velikim promenama koje je donela distribucija velike količine besplatnih sadržaja na Webu.

Chris Anderson u pomenutom članku navodi da sama najava uvođenja naplate na različite vrste (novinskih) sadržaja na Internetu neće dovesti do toga da će se takvi sadržaji i naplaćivati. Naplata sadržaja na Webu zavisi samo od toga koliko su takvi sadržaji JEDINSTVENI, tj. da li takvi sadržaji postoje još negde besplatno na Webu, i da li postoji potreba korisnika da plate da bi došli do takvih sadržaja.

Ekonomija besplatnog (The Economy of Free)

Da biste mogli da naplaćujete sadržaje na Internetu, morate prvo da saznate prirodu besplatnih online sadržaja.
how to get your ex girlfriend back

Ekonomija besplatnih sadržaja (proizvoda, usluga) je praktično napredna “ekonomija darivanja” (“Gift Economy“), gde se strategijom potpunog odricanja od nekog sadržaja (bez skrivenih namera), naplata vrši na nekoj drugoj strani – od neke druge ciljne grupe.

Najpoznatiji primer ekonomije besplatnog na Internetu je Google, jedna od najvećih svetskih kompanija koja skoro sve svoje online sadržaje daje besplatno, a profit ubira na drugoj strani – od organizacija koje se oglašavaju na jednom delu Google-ovih i tuđih besplatnih Web stranica.

Razlog zašto je baš Internet “Meka” za ekonomiju besplatnog (iako primere ovakvog poslovnog modela imate i u klasičnom biznisu) jeste jeftino publikovanje i distribucija online sadržaja (usluga i ne-materijalnih proizvoda). Da bi ova vrsta poslovnog modela uzela više maha (ovu oblast opisuje Content Marketing), Anderson predviđa pojavu sve zastupljenijih poslovnih modela “Ekonomije Reputacije” i “Ekonomije Vremena/Pažnje“.

Ekonomija reputacije (Reputation Economy)

Pružanje adekvatnih (korisnih) besplatnih sadržaja putem Interneta za rezultat bi trebalo da ima povećanje poverenja korisnika u pružaoca besplatnih sadržaja, odnosno organizacija mora da dođe u situaciju da upravlja reputacijom u pozitivnom smeru, gde je rezultat poboljšanje poslovnih ciljeva organizacije (profit je samo jedan od mogućih poslovnih ciljeva).

Problem nastaje zbog činjenice da je Internet veoma transparentno okruženje, pa samo ponašanje (konverzacija) organizacije u online okruženju može veoma lako da “sklizne” u sfere negativne reputacije. Iz tog razloga je veoma bitno naučiti načine konverzacije organizacije u online okruženju.

Ekonomija Vremena/Pažnje (“Time/Attention Economy”)

Obzirom da živimo u vremenu preterane količine (besplatnih) informacija, postavlja se pitanje kako da organizacija skrene pažnju na sebe, i kako da korisnik (koji ima sve manje vremena i sve više dostupnih besplatnih sadržaja) odabere baš sadržaje, proizvode i usluge određene organizacije.

Ideja ekonomije vremena/pažnje zasniva se na kreiranju poslovnih modela (ali i modela zarade) koji u fokusu imaju rešavanje problema korisnika, ili skretanje pažnje korisnika u kontekstu ponude organizacije.

Osnovno pitanje koje se ovim modelom poslovanja postavlja jeste: Da li besplatan sadržaj, proizvod ili usluga zavređuje pažnju korisnika, i da li će on/ona potrošiti korisno svoje vreme konzumirajući besplatne sadržaje, proizvode ili usluge posmatrane organizacije?

Zaključak

Pripremite besplatne sadržaje, proizvode i usluge za doba u kojem će vaši korisnici rado “trošiti” svoje vreme na sadržajima, proizvodima i uslugama vaše organizacije.

zp8497586rq
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Ekonomija besplatnog, ekonomija reputacije, ekonomija vremena (pažnje), 10.0 out of 10 based on 2 ratings

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 22/05/2009, RSS

1 odgovor na Ekonomija besplatnog, ekonomija reputacije, ekonomija vremena (pažnje)

  1. Inspirativno (kao i uvek) ali jedna stvar mi ipak nije jasna: Povećanje “mentalnog udela” vrlo često se ostvaruje kroz sadržaje koji bi se mogli okarakterisati kao “apsurdni” ili “otkačeni”. Najviralnije ideje su obično one najbizarnije. Logički, tu bi trebalo da postoji konflikt sa drugom stranom medalje (reputacijom). Ipak, izgleda da to (bar za sada) nikome ne smeta?

    Dali će se neki uspešni e-marketari jednog dana stideti?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.