E-trgovina 2012 – Palić 25-27.04.2012. g. – Poziv za prijavu radova

XII međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju Etrgovina.org

Poziv za prijavu radova

Pokrovitelji:
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva,
Uprava za Digitalnu agendu
PRIVREDNA KOMORA SRBIJE
IEEE-Serbia&Montenegro Section

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, PROFIT Magazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije,Mikro – PC World, GM Business & Lifestyle

Organizator: Agencija E-trgovina

Dvanaesta konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2012, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se
tradicionalno na Paliću od 25.04. do 27.04.2012. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji.

Skup predstavlja mesto okupljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti sa ciljem da učesnicima skupa ( preduzetnicima, menadžerima, informatičarima, i svima koji žele da unaprede svoje poslovanje ) omogući analizu trenutnog stanja, kao i da ukaže na moguće pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

TEMATSKE OBLASTI:

– B2B i B2C e-commerce
– Internet marketing
– Online PR
– SEO
– Social Media
– Enterprise 2.0
– Pravni aspekti elektronskog poslovanja
– Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu
– Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu
– E-banking
– Brokersko poslovanje na Internetu
– Uloga osiguranja u procesu e-trgovine
– Upravljanje procesima dostave robe
– M-commerce, M-payment

PRIJAVA RADOVA:

Rok za prijavu radova: 14.02.2012 god.
Rok za dostavljanje radova: 31.03.2012 god.

Formular za prijavu rada: http://www.etrgovina.org/autori/

PRIJAVA PRISUSTVA:

Kotizacija za učešće na skupu je 6990 din (za rane prijave do 31.01.11)

U cenu kotizacije uključeno je učešće u radu skupa zbornik radova i ostali materijali.
http://www.etrgovina.org/ucesnici/prijava/

Za sve dodatne informacije pogledajte zvanični sajt konferencije
www.etrgovina.org

S poštovanjem,

Organizacioni odbor konferencije
E-TRGOVINA 2012

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 12/01/2012, RSS

1 odgovor na E-trgovina 2012 – Palić 25-27.04.2012. g. – Poziv za prijavu radova

  1. Krang says:

    Pozdravljam organizaciju ovakvog dogadjaja. Na moju veliku zalost u to vreme necu biti u Srbiji, pa cu propusticu idealnu priliku da sa kompetentnim ljudima prodiskutujem o nekim temama koje smo zajednicki skupljali na jednom forumu u nameri da ih bas na jednom ovakvom skupu iznesemo i konacno razresimo. Ipak postavicu ih ovde, pa neka ih neko ko bude bio u prilici i prezentuje ako misli da mogu da pomognu siroj zajednici.

    I Pitanja vezana za e-poslovanje i transfer novca iz inostranstva:

    1) Fizička lica – kako je regulisano primanje prihoda od Internet poslovanja kod pojedinaca .

    Primer
    a) Posedujem Web sajt sa reklamama i dobijam ček od recimo Googla (adsense). Kome i koliko plaćam porez na to?

    Primer
    b) Radim za američku kompaniju koja mi mesečno šalje novac wire transferom (loro doznaka). Kome, kada, kako i koliko plaćam porez na to?

    – da li ima nekih poreskih olakšica za pružanje usluga ili prodavanje proizvoda u inostranstvu? Ponegde se pominje da se na ono što se izveze ne plaća porez.

    – kako se dokazuje poreklo novca? Ugovorom? Mnogi nemaju klasične ugovore u papirnom obliku, naročito ako rade sitne projekte na elance-u i sličnim sajtovima.

    – kako dokazati poreklo ako je novac išao preko posredničkih sajtova tipa moneybookers .

    – šta ako novac dolazi od offshore kompanija – da li je to automatski sumnjivo iako su takve kompanije potpuno legalne?

    – kako fizička lica dokazuju svoje troškove, ako imaju sajt od koga zarađuju, ali i plaćaju dobar deo zarade npr. 50% na adwords. Realna zarada je 50%, i samo na to bi trebao da se plati porez, ali kako dokazati šta su troškovi?

    -Kako zakon (koji god) posmatra fizičko lice koje živi u Srbiji koje ima sajt na stranom jeziku, na stranom serveru, zaradjuje tim sajtom (recimo prodajom reklama) i novac leže na račun u inostranstvu? A kako ako su svi parametri isti osim što je sajt na srpskom (okrenut dijaspori recimo)?

    -Kako zakon posmatra fizička lica koja posreduju u trgovini na e-bay-u i slicnim sajtovima?

    2) Zarade preduzetnika i firme

    a) Moja agencija npr. naplacuje intelektualnu delatnost (programiranje) i konstalting usluge. Pa opet, kada je programiranje u pitanju i primanje novca od stranih firmi (dakle izvoz), na pojedinim forumima postoje tvrdnje da su za takvu delatnost (izvoz software-a preko Interneta tj. updload na starne servere npr.) potrebne carinske deklaracije, medijimi na kojima će software biti smeštan, špediterske deklaracije itd.

    b) Preduzetnici paušalci bi navodno mogli da podižu bez problema do 100.000 din dnevno bez navodjenja konkretne svrhe (npr. sitni računi). Da li je ovo zaista legalno i da li se onda ti “sitni računi” mogu podvesti i kao prihod preduzetnika, što samim tim može upasti u one “ukupne prihode” (plaćanje poreza na extra profit ili kako se vec zove na kraju godine)

    c) kako firme dokazuju svoje troškove? Za domaće poslovanje je jasno pošto novac teče preko računa. Šta se dešava sa troškovima u inostranstvu kao što su hosting, marketing troškovi i drugo? Verovatno nije problem ako se plaća poslovnom karticom online, ali sam čuo da se poslovne platne kartice relativno teško dobijaju za mlade firme. U tim situacijama vlasnik je u iskušenju da plaća svojom ličnom karticom, ali tada je teško prikazati te troškove i dobiti smanjenje poreza.

    d) Naplata za usluge prema stranim klijentima preko posrednika online procesora plaćanja kao što su MoneyBookers, 2checkout i sl…kako ovo pravilno voditi kroz knjigovodstvo je bi krajnji kupac mogao tražiti ispostavljenu fakturu za sebe. (u tom slučaju faktura bi glasila na krajnjeg kupca, a uplata bi dolazila od posrednika)

    e) Vlasnik agencije prima uplate od stranih klijenata preko raznih online payment procesora na svoje ime kao fizičko lice (neki od tih payment procesora i prihvataju samo fizička lica). Šta i kako taj novac regularno preneti na račun agencije? Ima li tu nekih dodatnih poreza i slično?

    f) Payment procesor je posrednik. Kako da ja (moja firma) lično uradimo refund bez ulazne fakture lako i jednostavno a pri tome i legalno pozivajući se na inicijalnu uplatu i eventualno ugovor. Recimo primera radi – pri sporazumnom raskidu ugovora, bez obzira na proteklo vreme od uplate koja se refundira. Kako se to pravda? I Srbija i inostranstvo.

    g) Kako da firma legalno isplaćuje odlazni affiliate bez ulaznih faktura i ugovora (samo prihvatanjem uslova korištenja na sajtu)? I Srbija i inostranstvo. Problem su mali iznosi. Znači ako mi neko pravi affiliate promet u milionima – zaključićemo ugovor. Za sitnije iznose, npr. 20 eur mesečno, nije uobičajeno izdavanje faktura i zaključenje ugovora.

    3) Opšta pitanja e poslovanja:

    – pošto koristimo softver koji često ne može da se kupi od naših resellera, kako u slučaju inspekcije dokazati da je softver legalan ako je kupljen preko weba privatnom karticom i nema druge papirne dokumentacije?
    – Microsoft ima besplatne pakete za male softverske firme koje počinju, npr. Microsoft Empower, gde se besplatno ili za male pare dobija gomila softvera. Kako objasniti inspektoru odakle taj softver?

    – Na koji način pravdati licene koje inače nisu besplatne, ali su dobijene besplatno pa ne postoji zapis čak ni na izvodima kreditne kartice. Dobio sam određen broj ovakvih kao član Association of Shareware Professionals (ASP) , bilo za lepu reč ili u zamenu za moju licencu njima ili drugih programa gde se licenece razmenjuju ili dobijaju kao naknada za odredjenu uslugu (razvoj i sl)

    -ako plaćamo kompanijskom karticom ili iz svog džepa, račun koji dobijemo od hostinga, ili za online platćenu licencu za neki softver, ili kupljeni domen i sl, je obično odštampani PDF… da li je to dovoljno poreskim inspektorima?! Fakturu sa pečatom ne možemo dobiti od ovih servisa.

    -Kako zakon regulise rad online aukcija gde aukcijski sajt uzima proviziju od transakcija ili pak samo prodaje neku vrstu “kredita” koji omogućavaju prodaju? Da li aukcijski sajt treba da se registruje kao komision ili antikvarska radnja ? Da li vlasnik sajta mora da izdaje fiskalne račune za prodate “kredite” online?

    -ako je server hostovan u Americi (inostranstvu) koji se zakoni primenjuju vezano za sadržaj sajta i koji je sud nadležan u slučaju spora? Da li je nadležan sud i zakoni zemlje u kojoj je server?
    primer: (zato je recimo vecćna američke pornografiske industrije hostovana u Holandiji u kojoj je pornografija dozvoljena)

    4) U skladu sa najnovijim dešavanjima gde su vlasnici sajtova “kladionicar.com” uhapseni zbog affiliate linkova, želimo pojašnjenje zakonske regulative :

    a) Po kom osnovu je postavljanje affiliate linkova protivzakonito?

    b) Ako je protivzakonito staviti linkove koji vezane za kladonice šta je sa ostalima?
    – Npr. Amazon.com ima svoj affiliate program za prodaju knjiga. Da li to znači da zaradom od tih affiliate linkova ponovo kršim neki zakon i mogu da prodjem poput “kladionicara”?
    – Da li postavljanje affiliate linkova na sajtu za prodaju avio karata i booking hotela, znači da će vas onda okarakterisati kao turističku agenciju i tražiti da imate licencu?!
    – Da li postoji neka razlika u tome kako zakon tretira slučaj kad affiliate program isplaćuje fiksnu nadoknadu u odnosu na isplatu procenta ?

    c) po kom osnovu se Zakon o igrama na srecu moze primeniti na internet sajt koji je hostovan u inostranstvu i okrenut stranom tržištu (čak iako poseduje prevod na srpski) ?

    d) Pitanje organizacije nagradne igre u svrhu promocije sajta – (primer) sponzor sajta je spreman da dobitniku pruži uslugu hostinga na godinu dana. Prijave su besplatne, tako da ja kao organizator i sponzor nemamo nikakvu finansijsku dobit, već nam je cilj da naši sajtovi dobiju pažnju. Pitanje…da li treba da od ministarstva finansija tražim dozvolu za organizovanje igara na sreću.
    I vezano za ovo – šta ako sam hosting provajder odluči da organizuje nagradnu igru i u svrhu promocije pokloni hosting paket?

    e) Koji je kriterijum da bi se neki sajt smatrao domaćim ili stranim?
    (Po kom osnovu je pominjani http://www.freebeting.net (http://www.freebeting.net) domaći sajt da bi se zakoni Republike Srbije primenjivali na njega (vezano za zakone o oglašavanju, igrama na sreću itd, nevezano za pitanje poreza koje plaćaju rezidenti) ? Sajt se nalazi u inostranstvu, obraća se stranim klijentima na stranom jeziku i koristi strane servise za zaradu.)

    II Pitanja vezana za prijavljivanje prihoda i oporezivanje fizičkih lica i dodatna delatnost:

    – kada fizičko lice ostvari prihod preko interneta, da li plaća samo porez na dohodak, ili treba da plati i ostala davanja koja plaćaju zaposleni, tj. socijalno, zdravsteno, penziono, itd? A šta ako je prihod stekao pored već postojećeg radnog odnosa (čest slučaj), gde je već platio socijalno i ostalo?

    -Zašto plaćamo PIO i Zdravstvo ako je firma registrovana kao dodatna delatnost?
    (Primer: Radim u nekoj firmi, i pored toga imam firmu registrovanu kao dodatna delatnost. PIO i Zdravstveno mi uplaćuje firma u kojoj sam stalno zaposlen, zašto to plaćam ponovo za dodatnu delatnost?)

    – Da li je istina da studenti koji su nezaposleni a primaju uplate iz inostranstva ne plaćaju nikakav porez do extra profita?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)

Komentari su zatvoreni.