Juče (06.08.2011.) održan je Okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu” u organizaciji NUNS-a. Kako su o ovom događaju izvestile sve domaće novinske agencije, informacija o ovom događaju pojavljuje se velikom broju ovdašnjih klasičnih medija.
Mišljenja o ovom događaju su veoma različita, a ja se pridružujem onima koji tvrde da je veoma dobro što je počelo na ovakav način da se priča o upotrebi društvenih medija u novinarstvu.
Internet i novinarstvo 2011. godine
Jedna od teza koju sam pomenuo na ovom događaju – da novinari koriste Internet iz 2002. g., a mi smo sada u 2011. je privukla dosta pažnje, i u ovom tekstu su demonstrirane najbitnije karakteristike onoga što bi novinari morali da znaju sa aspekta aktuelnog iskorišćenja mogućnosti Interneta danas.
Diskusija na temu upotrebe Tvitera u novinarstvu preko # taga #MCTwitter je počela dan pre ovog događaja. Ta diskusija traje i danas, i neka od pitanja koja se postavljaju su sledeća:
- Koliko je predstavnika medija (novinara, urednika i vlasnika medija) koji se interesuju za ovu tematiku saznalo za ovu diskusiju i pratilo je dan pre samog događaja?
- Koliko je predstavnika medija pročitalo članke koji su bili linkovani tokom ove diskusije na Tviteru da bi se pripremili za praćenje i eventualno učestvovanje u diskusiji?
- Koliko predstavnika medija je znalo da proceni ko su diskutanti na Tviteru, i čije tvitove su trebali da prate sa većom pažnjom od nekih drugih?
- Koliko predstavnika medija do ovog teksta nije znalo za ovu diskusiju?
U odgovorima na prethodna pitanja leže tri najbitnija aspekti savremenog novinarstva:
- Na koji način se prati i na vreme uočava pojavljivanje određenih tema koje zaokupljaju pažnju značajnijeg broja online korisnika? Oblast koja se bavi ovom tematikom se naziva online medija monitoring.
- Na koji način se procenjuje adekvatnost online izvora – bio to pojedinac ili online medijum? Oblast koja pokriva ove probleme naziva se evaluacija online medija i aktivnosti pojedinaca na Webu.
- Na koji način se stupa u dijalog sa online korisnicima?
Informativno novinarstvo i priređivanje sadržaja
Jedna od veoma korisnih stvari koja se desila tokom diskusije na tviteru jeste postavljanje različitih korisnih i manje korisnih linkova do online sadržaja u vezi sa tematikom diskusije.
Veoma je korisno znati statističke podatke o upotrebi društvenih medija od strane novinara, pa je tako jedan od veoma korisnih linkova datih u diskusiji jeste istraživanje iz ove godine na temu kako novinari koriste Tviter i ostale društvene medije.
Dobro je znati šta je nedavno pisano na temu naglog interesovanja domaćih medija za izveštavanje putem Tvitera, pa tako možete pročitati tekst Zorana Stanojevića, Angeline Radulović i Branislava Grkovića na ovu temu (moj tekst).
Ako ste tek počeli da istražujete temu novinarstva i medija na Internetu dobro je znati za blogove Bedno piskaralo, Novinarska patka i Media Mix.
Dati su interesantni linkovi o građanskom novinarstvu, o odnosu novinara i blogera, kao i uputstvo šta je sve danas potrebno znati kao novinar.
U međuvremenu se pojavio i jedan blog-komentar na temu jučerašnjeg okruglog stola.
Jedan od velikih problema aktuelnog novinarstva jeste neshvatanje značaja priređivanja vesti iz drugih izvora (News Curation), što je trend koji će biti sve značajniji u narednim godinama. U primeru koji je dat iznad, postoji veći broj linkova koji upućuju na dalje istraživanje obrađene tematike od strane čitalaca koji su zainteresovani za to. Naravno, ne treba baš davati toliko linkova koliko ih imate ovde u tekstu (volim da dam veći broj linkova za one čitaoce mog bloga koje interesuje da saznaju što više o obrađivanoj tematici), ali se nadam da sam sa primerom obkjasnio ono što sam želeo da napomenem iz oblasti priređivanja online sadržaja.
Zaključak
Mislim da će trenutno veće interesovanje klasičnih medija za društvene medije (naročito Tviter) opstati duže vremena, i da ćemo svi od toga imati koristi…
Društvene mreže i mediji - Internet 2011 i novinarstvo,Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Ако го пропуштивте овој линк:
http://media.twitter.com/newsrooms
и секако неизбежниот http://onlinejournalismblog.com/tag/twitter/
Napomena: Uporedite ovaj tekst sa tekstovima klasičnih medija na Internetu. Da li ima nekih razlika?
“Napomena: Uporedite ovaj tekst sa tekstovima klasičnih medija na Internetu. Da li ima nekih razlika?”
Razlika?
IMA:
1. ovaj tekst je analiza konteksta iz ugla istraživača društvenih mreža, tekstovi klasičnih media to nisu, ne treba ili i ne moraju biti
2. ovaj tekst je namenjen (mahom) samo dvema grupama korisnika interneta, tekstovi klasičnih medija pišu se za ceo spektar “korisnika” online izdanja
3. ovaj tekst je “blogerskog duha” s poštovanjem osnovnog pravila postavljanja linkova koji korisnika vode kroz staze i bogaze interneta, tekstovi klasičnih medija nemaju takav “duh”, postavlja se eventualno link na video ili na fotku, retko ili nikako na druge izvore
p.s. link na “agencije” se ne otvara na tematski tekst (spadam u one malobrojne koji – otvaraju linkove :))))
Sada je dat link do pretrage vesti na Guglu (Vesti.rs i Naslovi.net su podbacili ovaj put sa prenošenjem vesti iz klasičnih online izvora). Inače, mislim da bi bilo lepo da novinari krenu da linkuju svoje tekstove sa adresama preko kojih su radili istraživanje za temu teksta. Oblast se zove Link Journalism – http://www.readwriteweb.com/archives/link_journalism.php
I – da dopišem i svoj stav (kad već piskaram):
Kroz dijalog ove dve grupe pokazan je još jednom “pogled na svet” koji se kod nas (i ne samo kod nas) neguje kad su u pitanju bilo koje DVE ili VIŠE grupa koje se (svaka na svoj način) bave naizgled jednom istom temom, a zbog koje su u – dijalogu (ili bar pokušaju istog).
Taj “svetonazor” ja zovem “zakon gorštaka (highlander)” po filmu u kojem besmrtni ubijaju jedan drugog sve dok – “ne ostane samo jedan”, to je “zakon eliminacije” kad su u pitanju sagovornici u dijalogu o nekoj temi na koju (na ovaj ili onaj načini) obe strane žele – monopol.
To je potpuno neproduktivna stvar, garantovano neproduktivan “svetonazor”.
Dočim – “zakon saradnje” (po evoluciji kojom smo nastali) dovodi do produktivnog u dijalogu i njega takođe ima vidljivog u celom događaju (meni nedovoljno, ali tu ja nisam nikakav kriterijum, smao opažam), “svetonazor” saradnje bi “okenuo” razne kreativne mehanizme koje učesnici u dijalogu poseduju, ka – zajedničkom interesu koji je, nama korisnicima rada “obeju grupa” – sasvim očigledam, ali – mi nismo važni, važno je šta će oni odlučiti o tome kroz međusobni kontakt.
Dijalog NIJE sportski teren koji postoji navijanja radi i gde važi “svetonazor” – “ne pričaj s njim, nabodi ga!”, dijalog je zajednički mukotrpan rad na nekom pustom zemljištu na kom sadimo neke biljke i možemo da se takmičimo čija je lepša, ali svima nam treba vode, lepog vremena i – saradnje. Izgazimo li tuđe biljke usput – naše neće biti lepše, biće – jedine i osušiće se vremenom jer ili se neće razmnožavati ili će ih “grubo vreme” uništiti bez zaštite drugih biljaka.
Samo treba imati volje za “svetonazor saradnje” umesto “svetonazora eliminacije” i – čuda mogu da se dese.
Blog post koji govori o stanju u domaćim medijima 🙂
http://www.personalmag.rs/blog/seti-tanjug-vanzemaljci-novinarstvo/
i još jedna izvor za novinare:
http://www.personalmag.rs/blog/category/relax/mediji/
Kako zbog politicara , sada mi se desava i da zbog novinara trpim kritike onih ljudi na drustvenim mrezama koji ne “trpe” iste ili ih ne zle u svom okruzenju.
A opet, na Twiteru s lakocom smo se slozili, gospodin Zoran Stanojevic @zozast i ja da je osnovno za sve mreze da su svi dobrodosli i da ima mesta za sve.
A ja dodajem, za SVE!!! Nebitni profili, izlisno je nabrajati, spomenuo sam politicare i sada novinare.
I samo tako, a pisao sam na mom blogu (http://www.dedabor.com/tu-sam/kvalitet-ili-kvantitet/),da iz kvantiteta mozemo lakse u kvalitet, dolazimo do zakljucka da svi profitiramo i dobijamo kako sami na integritetu tako i kroz zajednicu, sto je jos bolje i jace i kvalitetnije za celu pricu.
Zaista verujem da ce novinari iskoristi sve prednosti drustvenih mreza koje im se nude na dlanu.
Takodje, verujem i da ce ostali prihvatiti sugestije da smo svi ravnopravni na drustvenim mrezama bez obzira na profesiju, te da svako od nas ima mogucnost izbora. Twiter je najbolji po tom pitanju ( http://www.dedabor.com/humor/pravila-na-twitteru/).
A najbolje od svega jeste upravo cinjenica da je organizovan okrugli sto, da je data mogucnost i da se razgovaralo o alatima, o brzini prenosenja informacija kroz koriscenje drustvenih mreza.
Iluzorno je uporedjivati profi novinare i ljude koji se na neki nacin bave informisanjem- gradjanskim novinarstvom. Cak, mnogi i ne znaju da su twitanjem neke informacije dali odlicnu podlogu za novinarkse tekstove ili da su upravo objavili odredjenu vest. Bez cenzure, naravno neproverenu.
Ocekujem jos ovakvih desavanja. Jedini nacin da uticemo na svest ostalih je udruzivanje “snaga”(smesan izraz, ali ajde…), i permanentna edukacija svih zainteresovanih.
Sa zadovoljstvom sam pratio okrugli sto.
Sa zadovoljstvom pratim sve preko Twitera.
Juce sam iz radoznalosti prisustvovala Okruglom stolu i ocekivala sam malo vise, nesto kao o mogucnostima koje pruzaju drustvena medija i kako ih iskoristiti.Na zalost diskusija se svela na objasnjavanje ko zasto i kako radi.
U svakom slucaju profesionalno novinarstvo ima svoja pravila i nacin na koji radi;blogovi, tvitovi i sve ostale informacije koje se pruzaju iz nekog subjektivnog ugla ( koji moze da bude i vrlo objektivan) mogu biti vrlo dobro iskorisceni i to obostrano, u smislu deljenja informacija, misljenja a samim tim i napredku svih nas.
Pozdrav Jelena
P.S.Napomena: Subjektivno misljenje, koje je u mojim ocima jos i objektivno. Nadam se da ce se i iskoristiti.
Pre 2 godine smo razmišljali na temu budućnosti novinarstva. Nadam se da ćemo odgovoriti na mnoga pitanja koje sadašnje i buduće novinare muče.
http://www.slideshare.net/irecevic/future-of-journalism-if-you-dare
Pozdrav,
Ako dozvolite nekoliko reči, više kao dodatak prethodnim komentarima 😉
Treba imati u vidu da je to bio tek prvi skup o građanskom i profesionalnom novinarstvu. Verujem da će biti još prilika za razgovor. Tada ćemo pričati o konkretnijim temama. Sad je, čini mi se, bilo najvažnije pokazati da verujemo da nema nikakvog razloga da „profesionalni“ i „građanski“ novinari budu suprotstavljeni. Naprotiv, prostora ima sasvim dovoljno za sve. Treba da smo da se malo bolje razumemo, da sarađujemo, da se ispomažemo.
Mislim da je za publiku sjajno što su tehnologije omogućile takav razvoj građanskog novinarstva, i uopšte ga ne doživljavam kao nešto što može da ugrozi novinarsku profesiju, naprotiv. Na primer, nadam se da ćemo na jednom od sledećih viđanja pričati i o „kontrolnoj“ i „korektivnoj“ ulozi građanskog novinarstva. O tome dosad nije bilo reči.
Novinarstvo je profesija koja će se prilagoditi. Možda klasični novinari gube ekskluzivitet u brzini prenošenja informacija, ali će se zato raditi više na njihovoj obradi, analizi, kontekstualizaciji…A to su stvari koje će publika uvek tražiti.
Čini mi se i da mnogi koji učestvuju u dijalogu pogrešno misle da je razlika između građanskog i profesionalnog novinarstva u tome da li pojedinci koriste moderne tehnoogije ili ne. Razlika je u načinu na koji se informacije „obrađuju“.
Internet je „univerzum“ prepun sjajnih alata, vrlo značajnih za novinare. Sigurno je da ih mnogi ne koriste „do kraja“, no i to će vremenom da se promeni. Ali, ostaće samo alati uz pomoć kojih može lakše da se dođe do informacija koje zahtevaju dalju profesionalnu obradu.
Slično, rasprave se vode o tome hoće li internet „ubiti“ papirna izdanja, klasičnu televiziju i radio. Za profesiju je to važno, ali je suštinski neće „ubiti“. Može li uostalom neko da predvidi tehnologije za deceniju ili dve?
Alati su važni, ali su najbitiniji ljudi koji ih koriste. Tehnologije su danas nekima nepoznanica, neki imaju i otpor prema njima. Naučiti da se koriste, međutim, nije ništa teže nego naučiti prepoznati priču, dobro je napisati, steći i održavati poznanstva…
Novinara ne čini ni pero, ni tviter, ni redakcija – čini ga talenat da opazi priču i veštine da je profesionalno obradi i priredi.
Mislim da je i očekivano, iako mi je žao zbog toga, da u početku „dijaloga“ bude mnogo nerazumevanja, stranputica, zajedljivosti. Ni ja po tom pitanju nisam uvek bezgrešan ;). Ali siguran sam da će se razgovorom odnosi unormaliti.
Pozzz
Voja
Svaki Vaš članak pažljivo pročitam, jer ste za mene autoritet u oblasti Internet poslovanja. Volim Vašu sistematičnost i naučno-metodološki pristup. I ovaj članak ima taj prepoznatljiv stil.
Sama tema mi je zanimljiva iz nekoliko uglova: kao nekome ko radi kao Research na televiziji, kao psihologu kome je transkaciona analiza kao teorija komunikacije prirasla za srce, ali i kao nekome ko želi da koristi prednosti vremena u kome živi.
Imam utisak da bolujemo od “dečjih bolesti” (ili sam ja u “IT detinjstvu” po saznanjima), kada se pokreću teme društvenih mreža. Donekle je prirodno da nas plaži novo i nepoznato, jer je potencijalno opasno. Ali, život se sastoji od stalno novih momenata koji većim delom nisu neprijatni!! Verujem da odrasli treba da imaju toleranciju prema novinama. Najava okruglog stola novinari vs. twitterasi kao rata me uplašila da će skup promašiti cilj. Koliko vidim dobro je prošlo, smirene su strasti i otvoren je put za konstruktivnu saradnju. Logično je da se ovakvi dijalozi započnu sa profesijama koje se po default-u više oslanjaju na internet. Volela bih da u nekom narednom periodu i moja bazična struka (psihologija) bude za okruglim stolom koji će bistriti teme; zavisnost od interneta, da li je etički da psihoterapeut koristi društvene mreže… i slično
Do neke nove teme, srecan rad,
Vas FB i TW follower
Nije za direktno poređenje, ali ću navesti. Bilo mi je to simpatično juče u Medija centru, a možda i vama bude zabavno: i novinari i tviteraši baš i nisu umeli da koriste mikrofon, tehnološko dostignuće staro skoro 150 godina.
Previše su mu se približavali, što deformiše zvuk, zatim udaljavali pa opet približavali… Nekako mi se čini da bi i jedni i drugi trebalo da već umeju da bolje vladaju ovom spravicom pa mi je u tom kontekstu čitava diskusija imala poseban prizvuk 🙂
O glavnoj temi ne moram da dodajem, skoro sve je već bilo rečeno onlajn i pre jučerašnjeg događaja, a moji stavovi su bliski onome što navode Bane Grković, Voja Stevanović, Zoran Stanojević…
p.s. veliko hvala domaćinu ovog bloga što nam svima pomaže da se edukujemo!
@Voja “Novinarstvo je profesija koja će se prilagoditi. ” Ne samo novinarstvo. Svi mi treba da se prilagodjavamo a ne da tapkamo u mestu. Promene su veoma brze i treba ih pratiti, sto iziskuje izuzetan rad i ucenje.
Nadam se da ce na sledecem skupu biti vise voditi diskusija kako i na koji nacin iskoristiti mogucnosti koje nam pruzaju internet i socijalna medija( osim utrosenog vremena citajuci i pronalazeci prave informacije)
Juče sam prelistala magazin “Smart Money”, u kome se nalazi odličan tekst o uticaju društvenih mreža na informisanje. Zanimljivo je videti u kom se pravcu odvija taj odnos, pošto nešto slično možemo da očekujemo i kod nas – jedno pola decenije kasnije.
http://www.smartmoney.com/spend/technology/10-things-twitter-wont-tell-you-1312480296359/
Sve dok novinar amater/ tviteraš ili građanski novinar, snimljenu konferenciju za novinare, izjavu, izveštaj sa lica mesta objavljuje integralno i direktno iz kamere ili diktafona, ( predhodno tvitne u 140 karaktera ) i po oceni nekolicine profesionalnih urednika i novinara nema kredibilitet da to radi, jer mi niko nije izmoderisao ili proverio autentičnost snimka, a novinari u novinskim agencijama svoj zapis od urednika ili vlasnika dobiju u komadima, neretko i izvrnutim redosledom i objavljuju vest prekosutra, realna opasnost da će neko da rikne, postoji.
To što treba da se zna red, je OK, kao i poštovati urednika koji je tu da vodi računa “o svemu”, ali to je skoro isto kao posle kupovine TV prijemnika bacati daljinske upravljače, u periodu kada su se pojavili jer odavno postoje dugmići pomoću kojih se prijemnik pali, gasi ili šta znam šta još.
Ima li uopšte prostora razmišljanju da se stvari menjaju i razvijaju, ako već nema izraženije volje za primenom novih tehnologija i koliko će još “živeti” zabluda da kompletan izveštaj koji nije proveren i moderisan nije ni validan jer je istinit, netaknut i možda nekome može zasmetati.
Izveštaj o događaju iz BiH Media Centra http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/dru-tvene-mre-e-i-mediji-tviter-na-kosovu, interesantan traskript Twitter diskusije na ovu temu http://www.scribd.com/doc/61753026/Transkript-Tviter-diskusije-mctwitter, kao i TweetLevel analiza taga #mctwitter http://tweetlevel.edelman.com/TagCharts.aspx?topic=mctwitter
@Jelena: “Nadam se da ce na sledecem skupu biti vise voditi diskusija kako i na koji nacin iskoristiti mogucnosti koje nam pruzaju internet i socijalna medija( osim utrosenog vremena citajuci i pronalazeci prave informacije” – Sigurno će biti reči o tome.
Pozz