Odmah da odgovorim na pitanje iz naslova – ne možete da znate ko vas je sve sakrio na Fejsbuku, i sva sreća što je to tako. Na Tviteru možete znati ko je sve prestao da vas prati…
Osnovno pitanje je kako znati komunicirati na taj način da vas vaša cilja grupa prati s pažnjom, a ne da korisnici smatraju da ih smarate?
Da li kada koristite Fejs i napravite neku grupu ili fan stranicu radite sledeće stvari:
- Da li molite vaše prijatelje da lajkuju vašu fan stranicu?
- Da li postavljate automatski određeni broj osoba koje ćete pozvati u neku vašu grupu ili u neku fejsbuk aplikaciju?
- Da li tagujete određene osobe na neke slike bez obzira što se one ne nalaze na njima (da bi ih videli)?
Nedavno sam čuo priču od jednog prijatelja koji je napravio njemu važnu Facebook grupu, i krenuo je redom da četuje sa svim osobama koje su mu se prijavile kao prijatelji na sopstvenom nalogu, a tema četovanja je bila – “molim vas da lajkujete ovu fan stranicu, jako mi je, jako važno”!
Ovakve i slične akcije vas sigurno vode u situaciju da će vas veliki broj osoba na kraju “staviti u hajd”!
Vaš nalog na Fejsu, Tviteru, vaš blog, itd su tzv. personalni mediji. Osnovna karakteristika personalnih medija je da su oni zasnovani na sujeti ili egoizmu:
- Da li vam je neprijatno kada vam neko lajkuje FB status, ili prenese (RT-uje) vaš Tviter status?
- Koliko vam je drago kada vam neko na blogu ostavi komentar?
Da se odmah razumemo, sujeta i egoizam u normalnom slučaju uopšte nisu loša karakteristika – ipak pojedinac najviše voli prvo sebe!
Problem nastaje onog momenta, kada se zaboravi činjenica da kada je nešto važno vama, to ne mora da bude važno čak ni vašim najboljim prijateljima!
Lepota Fejsbuka je u njegovoj osobini da možete da hajdujete i vaše veoma dobre prijatelje – ako krenu da vas dave sa stvarima koje vas ne interesuju. Mnogo puta sam do sada video veoma odobravajuća “klimanja glavom” studenata kada sam ih pitao koliko se često dešava da “hajduju” neke svoje inače veoma dobre prijatelje.
Možete zamoliti vaše prijatelje jednom da prenesu informaciju koju želite, i dva puta, i tri puta – ali posle toga ti isti prijatelji više neće prenositi tako lako informacije koje su VAMA VAŽNE (a ne njima). Vi tada počinjete polako ali sigurno da gubite poverenje tih osoba (za tu vrstu usluga koje tražite od njih).
Najbolja praksa povećanja broja vaših “pratilaca”
Postoji samo jedan prihvatljiv način kako stvarno možete da angažujete za vašu stvar osobe koje vas prate:
– Vaši pratioci moraju samostalno da odluče da li će lajkovati vaš status, da li će lajkovati vašu fan stranicu, da li će se prijaviti na vašu FB grupu ili će retvitovati vaš tweet. Drugim rečima, vašom online aktivnošću morate da zaslužite odobravanje od strane drugih korisnika Interneta da bi oni svojoj grupi pratilaca preneli ono što vi radite! I to morate da zaslužite svaki put kada imate neku online aktivnost!
Zato se bilo koja vaša aktivnost na Webu koja se prenosti preko drugih vrsta medija (zato što ste uradili nešto interesantno nekom) i naziva komunikacija preko Zasluženih medija – mediji koji su preneli neku vašu aktivnost (link koji ste postavili, status ili blog post koji ste napisali, itd.), zato što je ona njima subjektivno vredna da se prenese svojim pratiocima.
To nešto “interesantno” što radite ne treba da bude interesantno po svaku cenu, već morate da odabirate aktivnosti i informacije koje prosleđujete u kontekstu ciljne grupe kojoj želite a se obratite (ne interesuje sve vaše pratioce sve šta radite).
Da biste znači šta uopšte možete deliti sa vašim prijateljima online, prvo bi trebalo da znate šta uopšte želite da postignete s tim vašim aktivnostima, odnosno koju ciljnu grupu želite da angažujete:
Definisanje strategije vođenja online dijaloga se zasniva na davanju odgovora na sledeća pitanja:
- Šta želite da postignete vašim online angažmanom?
- Putem kojeg kanala online komunikacije ćete to postići najbrže i najefiksnije, a da pritom ne urušite vašu online reputaciju?
- Kako da to postignete (konkretno)?
Ovo je i najbolji odgovor na pitanje npr. kada se otvara FB fan stranica ili grupa, i zašto. Kada uradite prethodno navedena tri koraka i nemate predviđne efekte, praksa je pokazala da je obično problem u onom pitanju – KAKO?
– Pa, morate da budete objektivno interesantni ciljnoj grupi kojoj želite da se obratite!
I savet za kraj (ovog teksta):
Kada hoćete da postavite neki link na Twitter ili Facebook, ako ne postoji konkretna informacija o tome šta je tema tog linka, veoma je važno da ukratko opišete razlog zašto uopšte postavljate taj link. Na ovaj način dodatno dobijate na uverljivosti da delite informacije na taj način da vaši pratioci mogu da odaberu da li će otići da pogledaju o čemu se radi, ako ih konkretna tema interesuje (jer ih ne interesuje sve što vas interesuje).
Najgora varijanta koja postoji je da pošaljete link sa informacijom – “POGLEDAJTE OVO”!
Povoljno!
Naručite knjigu "[Digitalni] Pre-marketing"!
Digitalni Pre-Marketing objašnjava potrebne preduslove za rešavanje problema koji vas sprečavaju da dođete do značajno boljih marketing i PR rezultata na internetu.Naručite klasičnu ili e-book verziju knjige .>>
Dobar tekst, čija je tema manje-više svima poznata.
Međutim, u tekstu se polazi od pretpostavke da svi imaju neke “ciljne grupe” i da se istima obraćaju, što nije svaki put slučaj.
Npr. većina korisnika koristi Fejsbuk da komunicira sa prijateljima, igra igrice, gleda i deli slike i sl., a ne da šalje neku poruku.
Varagic kaze:
“Vaš nalog na Fejsu, Tviteru, vaš blog, itd su tzv. personalni mediji. Osnovna karakteristika personalnih medija je da su oni zasnovani na sujeti i egoizmu”
“Da se odmah razumemo, sujeta i egoizam u normalnom slučaju uopšte nisu loša karakteristika – ipak pojedinac najviše voli prvo sebe! ”
Dopada mi se ideja ovog teksta i vidim u cemu je njegov smisao. Medjutim, ne slazem se ovim sto sam gore citirao, ali verujem da je tu rec o razlicitom imenovanju istih pojava.
Personalni blog i profili na socijalnim mrezama zaista se zasnivaju na licnom promovisanju, odnosno stavljanju sebe u prvi plan. Isticanje svoje individualnosti. I tu nema nista lose. Medjutim, sujeta i egoizam nisu dobre stvari i predstavljaju mane u ljudskom ponasanju. One su negativni elementi procesa individualizacije. Nisu sa njim pocele, ali sa njim dozivljavaju svoju ekspanziju.
Tekstovi koje pišem uglavnom su namenjeni poslovnoj primeni Interneta, čak i kada to eksplicitno ne pominjem.
Naravno da svako može da se ponaša kako želi, ali ako ta ista osoba želi da ima neku konkretnu korist od onoga što radi online – ovakvi tekstovi su namenjeni takvim osobama.
Meni se tekst svidja zato što podseća čitaoca na to da facebook nije servis za plasiranje svojih uspeha (u vidu fotografija, klipova, statusa) drugima, već je servis za internet druženje. Kao drugo, većina ljudi veruje da se univerzum obrće oko njih, što se na kraju ne ispostavi kao dobro verovanje. Mene iskreno ne zanima 90% postavljenog sadržaja na FB-u, a oko 50% prijatelja mi je sakriveno, baš iz gore navedenih razloga. Svako ima svoj ukus i ne treba nikoga terati ni na šta. Juče me je neki mićko davio deset minuta da glasam za njega na ko zna čemu, što naravno nisam uradio.
Znam osećaj 🙂 Stalno jedno te isto pitanje: otkud JA u ovoj grupi i kakve veze imam s tim?
Obično nakon što otkrijem ko ju je napravo, podesim na EDIT da me ne pinguje svaki čas, i to je to. Retko se ispišem, ipak su to prijatelji koji su (možda ne 100% tačno) pretpostavili da me tema interesuje.
Inače, ne razumem do kraja čemu služe grupe na FB – jedna jedina koja je potrajala duže od mesec dana bila je potpuna katastrofa od komunikacije osnivača grupe ka “članovima”. Krokodili – epic fail.
Druga je priča korišćenje Facebooka za internu komunikaciju, s tim se tek ne slažem….
Prvo ne bih izjednačio unfollow sa twittera sa hide-om na Facebook-u, već sa unfriend-om.
I za jedan i za drugi postoje alati koji služe za praćenje promene liste ljudi sa kojima smo u kontaktu.
Za hide ne postoji statistika, osim na Fan Page-u. isto za ljude na Twitteru gledam na koliko je lista izlistan.
Iz ugla korisnika, mi postajemo urednici. Liste mi služe da pratim koga želim i koliko želim, a da budem dovoljno kulturan da svima koji mene prate uzvratim. I ne mislim da je to licemerno.
Sa druge strane, FB je jako pametan i ako bilo ko želi da mu FB iskustvo bude bolje treba mnogo više da lajkuje stvari koje mu se stvarno sviđaju da bi sutra dobijao mnogo više sličnog sadržaja.
E sad, iz autorskog ugla, inverznom tehnikom je lako shvatiti kako da vas vaši prijatelji lajkuju i postavljaju na liste… Sigurno ne želite da budete van toga, zar ne?
Iskreno, meni je zanimljiviji naslov posta od celog teksta 🙂 Penal. 😛
Iako sama imam i svoj poslovni profil i fun page vecinu svojih koleginica sam hajdovala jer bezobrazluk i preterivanje ocigledno nemaju meru … Ili smatraju da je najbolja reklama kada nekom iskaces “iz frizidera”. I nije mi jasno zasto uporno postavljaju sopstvenu reklamu na moj wall ili me taguju na njihov nakit (da, bavim se izradom nakita) … te ozbiljno razmisljam da ugasim profil i ostavim samo fun page jer ne bih da me neko stavi u isti kos sa odredjenim likovima jer osim sto nije profesionalno vrlo je nekorektno reklamirati se na takav nacin … Te kada je meni dosadilo da mi news feed lici na buvljak i raznorazne shopove, unikate gde nema ni U od unikatnog mogu da zamislim kako je potencijalnim kupcima …
Odlican tekst Dragane, a mislim da je bez obzira na fokus na poslovnu primenu, deo navedenih principa primenljiv i u okviru komunikacije sa prijateljima (od ukljucivanja u kojekakve grupe do spomenutog tagovanja fotografija samo da bi ih sto veci broj video).
A samopromocija se na FB ne vrsi samo u (opravdane 😉 ) poslovne ciljeve vec u velikom broju slucajeva iz cisto narcisoidnih razloga. Personalni mediji jesu zasnovani na sujeti i dodala bih i na umerenom do vecem narcizmu korisnika istih, i to je trenutno jedna od aktuelnijih tema u psihologiji ponasanja na Internetu.
Sreća da nemam smarače za fan stranice, a prilikom pravljenja fan stranice vredi proceniti šta koga može da interesuje i nenametljivo šerovati, jer ako je poruka fan stranice dobro sročena, pratitelji će sami da nastave da šeruju.
Poštovani profesore, Vaši tekstovi upravo pogadjaju pravu metu, a to je samopredstavljanje pojedinca. Različiti su motivi koji pokreću ljude da oglašavaju svoj rad, pritom ne mislim na one koji prezentiraju svoje porodične slike i ubijaju svoje ali i tudje vreme.Za samo godinu dana moj autorski VIDEO
IVAN BOSILJČIĆ – CIGANI LETE U NEBO imao je 45393
prikaza.
http://www.youtube.com/watch?v=0XSJtcTHd2A&feature=channel_video_title.
Slažem se da su na face-u dosta primetne osobine pojedinca “sujeta” i “egoizam”, i da oni ponekada umeju da umore druge pratioce poruka (prijatelje). Naravno da sam i sam hajdovao mnoge, baš iz tih razloga.
Međutim, u poslednje vreme primećujem da ljudi sa običnih tenutnih okolnosti imaju želju da iskažu svoje misli, svoje osećanje koje ih duže prati, da prezentuju sebe jer smatraju da ih okolina ne poznaje dovoljno!
Zato mnogi počinju da prave FB grupe, fan stranice kako bi podelili nešto unutrašnje. Počinje sve da liči na reorganizaciju FB, evoluciju. Sa jedne strane imamo vesti koje neko objavi, a sa druge pojavu tekstova poput blogova, pojavu video sadržaja koji bi trbali da iniciraju razmenu “energije” i da podstaknu razmišljanje i emocije, naravno sve pretočeno u komentare.
Da li će se desiti podela FB-a ne znam, bar interno, ali ljudi su tek sada “okusili” prednosti net ličnog oglašavanja i prezentovanja. Taj prvi udar komunikacije se sa običnog čatovanja polako preusmerava na diskusije pa čak i na polemike.
Ovako sam počeo da percipiram Zaslužene medije.
Pozz!