Da li klasični mediji i novinarstvo izlaze iz krize?

Na ovom blogu postoji više desetina tekstova na temu medija i novinarstva, od kojih se većina bavi prikazom stanja savremenog novinarstva kroz teoriju i primere. U poslednjih 5 i više godina na sve strane se priča o krizi novinarstva i krizi medija zbog velikih promena koje su se na tom planu desile od pojave Interneta, a ova kriza je istovremeno zahvatila i sve oblasti poslovanja u vezi sa radom medija – kao što su oblasti odnosa s javnošću i marketinga.

Kompanija Oreilla nekoliko godina objavljuje “Digital Journalism Study“, koja ima određeni broj indikativnih rezultata za 2011. g.:

  • 2011. g. samo 20 odsto novinara smatra da će njihov medijum imati pad prihoda, naspram 62 odsto novinara u 2010. g. ili 66 odsto novinara u 2009. g.
  • Skoro 40 odsto ispitanih je izjavilo da se u poslednjih godinu dana prihod od oglašavanja povećao 10 i više odsto.
  • Oko 70 odsto ispitanih je izjavilo da se u njihovim medijima povećala posećenost za deset i više procenata.

Na pitanje odakle se dolazi do vesti i radi njihova verifikacija – odgovori su sledeći:

Šta novinari prvo traže od resursa kada istražuju materijal za vest?

Na osnovu prethodno iznesenih podataka mogao bi se doneti zaključak da situacija sa (online) medijima više nije tako “crna” kao što je bila svih ovih prethodnih godina, naročito od momenta kada je došla ekonomska kriza. Sa jadne strane, došlo je do porasta prihoda od oglašavanja, sa druge strane, svih ovih godina nije postojao problem sa rastom posećenosti medijskih Web sajtova, već je bio problem u tome kako to naplatiti. I dalje postoji veliki problem definisanja kvalitetnih poslovnih modela za medije koji donose željene prihode, ali ovo istraživanje pokazuje prvi put neke pozitivne pomake u smeru koji bi i trebalo da se dešava – prihvatanje stvarnosti hiper konkurencije medija na Internetu, kao i velike promene shvatanja same novinarske profesije u budućnosti.

Kao što se sa grafika može videti, samo pronalaženje i verifikacija informacija koje mogu da prerastu u objavljenu vest i dalje prednjače klasični sistemi odnosa sa medijima – PR agencije i razgovori sa predstavnicima kompanija. Ipak, prvi sledeći način dolaženja, ali i verifikacije informacija jeste Twitter, a odmah nakon toga blogovi (poznati i nepoznati blogovi/blogeri), pa Facebook. Društvene mreže generalno imaju visok rejting kod novinara za pronalaženje, ali i verifikaciju vesti.

Interesantno je uporediti razliku između pitanja i odgovora o kvalitetnim PR materijalima (2009. i 2010. g.) i o sadržajima koji se prvo koriste pri istraživanju vesti od strane istog istraživanja. Kao PR media materijale i dalje su važna saopštenja koja se šalju putem e-mail-a, kao i slike i video materijali, a jedini tipovi PR materijala koji su imali rast do 2010. g. su segmenti Web sajta (Newsroom) i servisa za slanje saopštenja koji u sebi imaju komponente društvenih mreža.

Sa druge strane, indikativan je i podatak da kada novinari krenu u obradu informacija za potrebe kreiranja vesti (već su odabrali temu koju će obrađivati), da se korporativni blogovi i video materijali/servisi ne uzimaju često kao resurs za građenje vesti.

Online novinarstvo i mediji u Srbiji danas

Veoma je važno to što se u poslednjih 2-3 meseca sve veći broj klasičnih novinara polako pojavljuje na Tviteru (što je samo jedan od pokazatelja važnosti ove društvene mreže u odnosu na FB), ali smo i dalje u situaciji da (prema mom mišljenju) ispod pet klasičnih novinara realno zna da koristi društvene mreže na najbolji mogući način – ne samo kao mogući izvor za ideje o novim vestima, ili za praćenje nekih drugih vesti i informacija, već i za distribuciju/priređivanje vesti. Pomom mišljenju (koje sam više puta izrekao i pisao o tome) novinari u Srbiji koje bi trebalo pratiti online i učiti kako izgleda savremeno novinarstvo:

Sa druge strane, situacija sa (online) medijima i dalje “kuburi” zbog “plitkog” tržišta klasičnog i online oglašavanja, što će imati za posledicu da razvoj online medija mora da ide u pravcu alternativnih poslovnih modela koji se pominju (linkuju) u ovom tekstu. Takođe, biće važno pratiti neminovno povećanje plata novinara (u korist kvalitetnijih novinara), za koje bi bilo dobro da nakon više godina dovoede do porasta poverenja (u kvalitet) u novinarsku struku. O ovim važnim aspektima trendova savremenog novinarstva i poimanja medija u Srbiji biće još napisanog u narednom periodu.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Da li klasični mediji i novinarstvo izlaze iz krize?, 10.0 out of 10 based on 1 rating

Povoljno!

kako-do-posla

Naručite seminar "Kako do (boljeg) posla u 21. veku" i dobijate besplatno knjigu.

Knjiga “Kako do posla u 21. veku + 444 saveta za uspešnu karijeru” u fokusu ima savete kako danas iskoristiti formalnu i neformalnu edukaciju da bi se došlo po posla. Pohađanjem onlajn seminara, kroz konkretne i praktične primere dobićete detaljna uputstva o tome kako da radite na svom kontinuiranom poslovnom usavršavanju. Cena seminara i knjige je 2.990 din.

Tagovi: 

Autor teksta: Dragan Varagić, 12/02/2012, RSS

2 odgovora na Da li klasični mediji i novinarstvo izlaze iz krize?

  1. Drago mi je, svakako, što sam se našao u ovako dobrom društvu. Držim da je Tvoja ocena, u ovom kontekstu, gotovo kao „sertifikat.“ Nalazimo se na medijskom terenu koji tek osvajamo, ne vidim zašto ne bih rekao da je lično pominjanje upravo sada, kada (skoro) svi novinari (konačno) shvataju mogućnosti koje su koliko juče odbacivali, nešto što profesionalcu donosi itekakvu satisfakciju.

    Činjenica da radim u lokalnom informisanju, dakle, u startu sam uskraćen za korišćenje društvenih medija „punom parom“, verovatno je nešto što me tera na svojevrsnu „pesonifikaciju“, prilagođavanje svih tih mogućnosti potrebama novinarstva „iz komšiluka.“

    Možda je to prilika da iznesem jedno zapažanje: za (zbog male ciljne grupe) mali medij društveni mediji su apsolutno idealan (besplatan, a ekstremno efikasan) način za povećanje čitanosti- distribuciju sopstvenog sadržaja. To, naravno, uveliko rade i „veliki“, ali lokalcima je ovakav vid promocije od neuporedivo većeg značaja.

    Kad pogledam službeni Tviter nalog @kovinekspres a znajući od kad postoji i da ga prate i ljudi kojima svakako baš ne mora da bude od posebnog značaja šta se to događa u tamo nekom Kovinu, u najmanju ruku vidim da svo to vreme i rad utrošeni na „punjenje linkovima i drugim sadržajima“, nisu nepotrebno potrošeni.

    Inače, u poslednjem talasu novih korisnika Tvitera ( i Fejsbuka) ima sve više ljudi koji su „moja“ ciljna grupa. To lagano otvara mogućnost da ih „koristim“ i kao izvor vesti. Jer, dostignuta je „kritična masa“ ljudi i informacija koje sobom nose, pa ma bili oni i prostorno ograničeni na jednu opštinu (dobro, ima tu i vesti iz regiona i vesti iz pokrajinskog i „totalnog okruženja.“) Sigurno je to važno i svim drugim malim medijima i upravo zato ih treba još više ohrabrivati da „izađu u virtuelni svet.“

    Tekstovi poput ovog, utemeljeni na proverenim brojkama, svakako pomažu tom procesu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  2. Nadam se da će uskoro doći vreme u kojem nećemo pričati da li bi novinari trebalo da koriste društvene mreže, vać kako ih koriste. I nadam se da će se to u Srbiji desti pre nego što se pojavi nešto potpuno novo na internetu i društvene mreže postanu prevaziđene.
    Mnogo se ja nešto nadam.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Komentari su zatvoreni.